Richard Wagner (1813 - 1883)

Loengrin

Loengrin

Aktivan član
Poruka
1.190
Nema nikakve sumnje da je Rihard Vagner najveći reformator klasične operske umetnosti.Polazeći od dostignuća svojih prethodnika,pre svega na nemačkom nacionalnom polju(Karla Marije fon Vebera u prvom redu),operu je podigao na najvišu umetničku razinu i sa pravom je ona pod njim (i njegovim velikim savremenikom i suparnikom Đuzepe Verdijem) doživela svoj poslednji i najveći vrhunac.Razvio ju je od romantične opere prve polovine XIX veka do himnične muzičke drame.
Dao je i veliki doprinos simfonijskoj muzici,proširivši značajno operski orkestar i dajući mu obeležja modernog simfonijskog orkestra.Tim dostignućem,napajali su se obilato njegovi veliki sledbenici,eminentni simfoničari Anton Brukner i Gustav Maler.U njegovim operama,radnja se prikazuje u prvom redu muzikom.Likovi u operama-muzičkim dramama,dobijaju više statičko,nego aktivno dramsko obeležje.Od ''Holanđanina Lutalice''(1843),pa do ''Parsifala''(1882),tekao je jedan zanimljiv umetnički,razvojni put.O njemu svedoči i velika Festivalska kuča u Bajrojtu,koja svakog leta okuplja eminentne dirigente i operske umetnike,na svojevrsnu smotru Vagnerovog operskog stvaralaštva.
Iznesimo sada naše pojedinačne utiske i analizirajmo pojedinačno Vagnerova operska dela.
 
Loengrin:
Nema nikakve sumnje da je Rihard Vagner najveći reformator klasične operske umetnosti.Polazeći od dostignuća svojih prethodnika,pre svega na nemačkom nacionalnom polju(Karla Marije fon Vebera u prvom redu),operu je podigao na najvišu umetničku razinu i sa pravom je ona pod njim (i njegovim velikim savremenikom i suparnikom Đuzepe Verdijem) doživela svoj poslednji i najveći vrhunac.Razvio ju je od romantične opere prve polovine XIX veka do himnične muzičke drame.
Dao je i veliki doprinos simfonijskoj muzici,proširivši značajno operski orkestar i dajući mu obeležja modernog simfonijskog orkestra.Tim dostignućem,napajali su se obilato njegovi veliki sledbenici,eminentni simfoničari Anton Brukner i Gustav Maler.U njegovim operama,radnja se prikazuje u prvom redu muzikom.Likovi u operama-muzičkim dramama,dobijaju više statičko,nego aktivno dramsko obeležje.Od ''Holanđanina Lutalice''(1843),pa do ''Parsifala''(1882),tekao je jedan zanimljiv umetnički,razvojni put.O njemu svedoči i velika Festivalska kuča u Bajrojtu,koja svakog leta okuplja eminentne dirigente i operske umetnike,na svojevrsnu smotru Vagnerovog operskog stvaralaštva.
Iznesimo sada naše pojedinačne utiske i analizirajmo pojedinačno Vagnerova operska dela.
Kliknite za proširenje...

SVAKA CAST,pozdravlja Te kralj Hajnrih
 
Pre nego što je stvorio svoja najveća operska dela,Vagner je najpre načinio svoje mladalačke,ali manje uspešne korake.To su bile njegove prve tri opere romantičarskog tipa prve polovine XIX veka,u kojima polazi od dostignuća svojih prethodnika na nemačkom operskom području(koji su se većinom napajali dostignućima italijanske opere),danas manje značajne,a u kojima Vagner već trasira svoj budući razvojni put.To su:
- VILE,Vagnerov operski prvenac,nastao 1833.godine,delo dvadesetogodišnjeg poletarca,koji je svojim izvođenjem Betovenove Devete Simfonije,ukazao na veliki značaj ovoga dela.Koristeći se već ovde motivima iz mitologije,Vagner postavlja temelje svoje operske umetnosti.
- ZABRANA LJUBAVI,romantična opera,nastala 1836.godine,manje uspela,zasnovana na naivnom ljubavnom sadržaju.
- RIENCI,romantična opera u pet činova,nastala 1840.godine,kojom Vagner konačno otvara put vlastitom umetničkom sazrevanju.Radnja opere,zasnovana je na viteškim motivima.
Treba ukazati ovde i na to,da je Vagner za sva svoja operska dela,sam pisao svoja libreta.
 
Loengrin:
Pre nego što je stvorio svoja najveća operska dela,Vagner je najpre načinio svoje mladalačke,ali manje uspešne korake.To su bile njegove prve tri opere romantičarskog tipa prve polovine XIX veka,u kojima polazi od dostignuća svojih prethodnika na nemačkom operskom području(koji su se većinom napajali dostignućima italijanske opere),danas manje značajne,a u kojima Vagner već trasira svoj budući razvojni put.To su:
- VILE,Vagnerov operski prvenac,nastao 1833.godine,delo dvadesetogodišnjeg poletarca,koji je svojim izvođenjem Betovenove Devete Simfonije,ukazao na veliki značaj ovoga dela.Koristeći se već ovde motivima iz mitologije,Vagner postavlja temelje svoje operske umetnosti.
- ZABRANA LJUBAVI,romantična opera,nastala 1836.godine,manje uspela,zasnovana na naivnom ljubavnom sadržaju.
- RIENCI,romantična opera u pet činova,nastala 1840.godine,kojom Vagner konačno otvara put vlastitom umetničkom sazrevanju.Radnja opere,zasnovana je na viteškim motivima.
Treba ukazati ovde i na to,da je Vagner za sva svoja operska dela,sam pisao svoja libreta.
Kliknite za proširenje...

Lepo,lepo,lepo.....i jos jedanput lepo.
I dragi Lohengrinu,koja je Tvoja omiljena opera(sto se tice cika Wagnera ,a i ne mora samo njega)?
I jos jedno pitanjce---Ko Ti je predavao Istoriju muzike?
 
Ovo je prvo Vagnerovo opersko remek-delo.Opera je dovršena 1841. a premijerno izvedena 1843.godine u Drezdenu.Inspirisana je jednom starom legendom-baladom,a konačno se oblikovala u Vagnerovom duhu kada je brod,kojim je iz Rige putovao u London,zadesila bura u Skageraku.
Iako dosta slobodno obrađena u pogledu oblika,ova opera još uvek sadrži francuske i italijanske uticaje.To je još uvek opera sa numerama u vidu arija,dueta i horova.Prilikom izvođenja,ustalilo se pravilo,posebno na Bajrojtskom Festivalu,da se opera izvodi u jednoj celini,bez pauza između činova.
Uvertira nam donosi fascinantan opis bure na moru.Svakih sedam godina,brod Holanđanina,ukletog zbog jednog davnašnjeg krivokletstva,može pristati uz obalu i lutajući moreplovac silazi na kopno da nađe ženu koja će mu do smrti biti verna.Kod mornara Dalanda susreće devojku Sentu,koja je zarad ljubavi prema Holanđaninu spremna da napusti svog verenika Erika.Međutim,ona kasnije okleva.Holanđanin,sumnjajući na Sentino neverstvo,ponovo polazi na more,za sledećih sedam godina.Senta se tada otrgne iz Erikovog zagrljaja i sunovraća u morske talase:to je trenutak Holanđaninovog iskupljenja.U završnici se,iznad bure,uzdižu Senta i Holanđanin,koji je napokon,oslobođen prokletstva.
Najuspeliji delovi iz opere su:arija Holanđanina u prvom činu,hor prelja,Sentina balada i duet Sente i Holanđanina u drugom činu,veoma popularni hor mornara,koji se spremaju za ponovno isplovljavanje i Erikova kavatina u trećem činu.Mada svi ovi komadi imaju tradicionalni oblik,u njima se već nazire Vagner muzičar-dramatičar.
 
Ovo je sledeći korak u usponu Vagnera-stvaraoca.Delo je kombinacija istorije i mita.Opera je dovršena 1843. i premijerno izvedena u Drezdenu 1845.godine.Mada se i dalje tako zove,delo se postupno udaljava od romantične opere i približava muzičkoj drami.Tri klasična čina,značajno su proširena i harmonski obogaćena.
To se uočava već u veoma raskošnoj uvertiri.Radnja opere se događa u srednjem veku,u Nemačkoj u vreme pevača ''minezengera''(drugi naziv za operu je ''Takmičenje pevača iz Vartburga'').Tanhojzer,vitez-pesnik,podlegao je Venerinim čarima i prokleo ljubav.Vraća se među ljude i ponovo nalazi lepu Elizabetu,koja ga voli.Lirski i oduševljeno on prikazuje uživanja na Venerinom bregu,čime izaziva skandal.Kao bogohulnik,moraće da ide u Rim,da od pape izmoli oproštaj.Papa ga odbija.Po povratku u Nemačku,Tanhojzer odlučuje da ponovo ode na Venerin breg.Elizabeta umire,moleći oproštaj za grešnika.Tanhojzer se najzad pokaje,a u završnici,Božanska milost se manifestuje kroz čudo:Papin štap ozeleni i procveta ružama.
Ovde još uvek ima obrisa tradicionalne tehnike.Najuspeliji delovi u operi su:hor hodočasnika ''Mori me grehova teret'' u prvom činu,izvanredna Elizabetina arija,marš i arija Volframa Fon Ešenbaha u drugom činu,Elizabetina molitva i Volframova pesma upućena zvezdi,u trećem činu.Oblik arije se,dakle,još uvek održava,ali deklamacija postaje slobodnija i povezanija,čime se uočava sledeći korak u pravcu muzičke drame.Najuspelija deklamacija,nalazi se u trećem činu:to je Tanhojzerovo kazivanje ''Priča iz Rima''.Dakle,mada smo i dalje u klasičnoj operi,približili smo se ''Vagnerovoj muzičkoj drami''.
 
bass:
stivlim:
Ja sam ovo ucio u drugom gimnazije. A od Wagner-a mi je najlepsa melodija Jahanje Valikira. Mislim da je bolji od Verdija.
Kliknite za proširenje...

auuuu,dobar jeste

ali nije bolji!!!
Kliknite za proširenje...
Slazem se. Verdi je ipak jedinstven. Vagner je mnogo uradio za reformu opere samim tim shto je ukinuo operu sa numerama i uveo scene, da se ne bi seckali dramski i muzichki tok dela, ali kad prichamo o samoj estetskoj vrednosti opere, mislim da je Verdi bez premca. Ipak, dosta poshtujem Vagnera jer njegove opere nije uopshte lako pevati i mnogi pevachi tek na vrhuncu karijere pevaju Vagnera...
 
Slazem se. Verdi je ipak jedinstven. Vagner je mnogo uradio za reformu opere samim tim shto je ukinuo operu sa numerama i uveo scene, da se ne bi seckali dramski i muzichki tok dela, ali kad prichamo o samoj estetskoj vrednosti opere, mislim da je Verdi bez premca. Ipak, dosta poshtujem Vagnera jer njegove opere nije uopshte lako pevati i mnogi pevachi tek na vrhuncu karijere pevaju Vagnera...[/quote]


u potpunosti se slazem sa Tobom!!!
:D :D :D 8)
 
bass:
Truman:
Cini mi se da je Hitler uzeo Vagnerovu muziku i koristio je u svojoj propagandi.Da li neko zna da li je sam Vagner bio rasista?
Kliknite za proširenje...

aaa,Tebe bi onda Trumane vishe interesovao Orf(Karl),nego cika Wagner?
Posto je Hitler bio Orfov savremenik!
A i ovaj mu je napisao po koju himnicu....(cisto za jacanje morala)
Kliknite za proširenje...

:wink: :wink: :wink:
Ne diraj mi Karla Orfa.Njegova Karmina Burana mi je omiljena kompozicija iz ozbiljne muzike.
:wink: :wink: :wink:
 
[/quote]

:wink: :wink: :wink:
Ne diraj mi Karla Orfa.Njegova Karmina Burana mi je omiljena kompozicija iz ozbiljne muzike.
:wink: :wink: :wink:[/quote]

AAA,klasika-Omiljena kompozicija "Carmina Burana" :lol:

Ako mogu pitati koji stav Ti je omiljen?
 
LOENGRIN PIŠE O ''LOENGRINU''


Opera je inspirisana ciklusom ''Vitezovi Okruglog Stola''.U njoj se Vagner dalje udaljava od istorije i približava mitologiji.Dovršena je 1848.(koje godine je Vagner,zbog učešća u neuspeloj revoluciji,morao pobeći u Švajcarsku),a premijerno izvedena u Vajmaru 1850.godine.Premijerom je dirigovao Franc List.U Beogradu,opera je prvi put izvedena 28.juna 1926.godine,pod dirigentskom palicom Ivana Brezovšeka.Koncepcijski,opera se dalje približava Vagnerovoj muzičkoj drami.
Delo počinje impozantnom predigrom u kojoj nam se,u umerenom početnom delu,efektnom srednjem i zamirućem završnom delu,prikazuje silazak čudotvornog Grala.Prvi i treći čin,mada monumentalni,i dalje nose obeležja tredicionalne opere.Najpoznatiji delovi iz njih su:Elzina molitva i Loengrinov rastanak od labuda u prvom činu,te kratka predigra sa svadbenim maršem,veliki duet Elze i Loengrina i Loengrinova deklamacija ''Priča o Gralu'',u trećem činu.Drugi čin je pak,ogromnih dimenzija,trajanja je 1 sat i 24 minuta i u njemu nastaje i razvija se stil Vagnerove ''beskrajne melodije''(sa radnjom u neprekinutom toku,bez cepkanja na ''numere''),koji će dominirati u njegovom potonjem,zrelom i poznom periodu.
Radnja opere se događa u XVI veku,na obali reke Šelde,gde stoluje kralj Hajnrih Ptičar.Vitez Loengrin,sin kralja Svetog Grala,Parsifala,biva poslat da brani princezu Elzu od Brabanta,od lažnih optužbi da je ubila svog brata Gotfrida uz pomoć Fridriha Fon Telramunda i njegove žene,čarobnice Ortrude.Loengrin stiže u čunu koji vuče jedan labud,ženi se Elzom i jemči za nju,ali uz uslov da ona ne pita ko je on i odakle je došao.Elza međutim,krši obećanje.Loengrin joj tada otkriva svoju misiju,ali Elza sada mora ostati bez njega.U završnici,Loengrin ulazi u čun kojim je došao i vraća se u Monsalvač,sedište kralja Parsifala i vitezova sv.Grala.
 
Najzad,ovo Vagnerovo remek-delo,nosi naziv ''muzička drama''.Delo je mnogo više legenda,mnogo manje istorija.Inspirisano je pričama drevnih Kelta,,koje su obradili truveri Berul i Toma.
Muzička drama je premijerno izvedena u Minhenu,maja 1865.godine,te pokazuje koliki se intelektualni razvoj odigrao u Vagneru tokom proteklih petnaest godina.Treba odmah ukazati da u tom periodu nisu nastala nikakva značajnija dela,osim kantate ''Pesme za Matildu Vezendonk'',1859.godine.''Tristan i Izolda'',dovršena je u približno isto vreme.
U ovoj muzičkoj drami,Vagnerova umetnost dostiže svoj prvi vrhunac.Malo je događanja na sceni,radnja je statična i prikazuje se mahom samo muzikom,obilna su psihološka stanja i unutrašnji život likova.I dalje,ova drama o ljubavi i smrti,koristi muzički jezik grčevitog i opčinjavajućeg hromatizma,koji ipak efektno odgovara karakteru dela.Poznata je ''hromatika Tristana'':koliko je ona bila u to vreme smela,preskačući čak i harmonije jednog Gustava Malera,izdaleka nam najavljujući Šenberga,svedoči podatak da joj Vagner nikada više nije pribegavao.Vagner je u ovoj drami prvi put izrazito jasno primenio beskrajnu melodiju i neprekinuti govor.Napokon,orkestracija je bujnija i rafiniranija,te orkestar definitivno postaje psihološki tumač.
Impozantna je i kolosalna predigra za muzičku dramu.Izolda,irska princeza,treba da se uda za Markea,kralja Kornvola.Vitez Tristan,inače u Markeovoj službi,polazi kraljevskim brodom da dovede Izoldu.Ali,Tristan je davno ubio Morolda,Izoldinog ljubavnika.Na palubi broda,našavši se zajedno,Tristan i Izolda odlučuju da to zaborave tako što će popiti napitak smrti.No,sluškinja Brangena sipa im u krčag ljubavni napitak.,te oni priznaju jedno drugom svoju strast.U Markeovom kraljevskom dvorcu u Kornvolu,odaje ih Melot,te ih kralj zatiče.U dvoboju sa Melotom,Tristan biva smrtno ranjen.njegov štitonoša Kurvenal,odvodi ga u njegov zamak Kareol u Bretanji,gde Tristan polako umire(na početku trećeg čina,posebno pleni motiv bolesnog Tristana).U završnici,veoma je popularna scena Izoldine smrti(koja se često izvodi i kao zaseban koncertni komad).U Kareol dolazi Izolda i zatiče Tristana na izdisaju.Na njegovom mrtvom telu,od ljubavnih jada i sama umire.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top