http://www.danas.co.yu/20080719/hronika1.html#1

SAD i Istorijski arhiv Beograda ustupili srpskom tužilaštvu dokumentaciju o zločincu iz Drugog svetskog rata, saznaje Danas

Dokazano da je Egner bio član Gestapoa

Politička nestabilnost i nedoumice oko namene usporavaju realizaciju memorijalnog centra Staro sajmište

Beograd - Direktorka Istorijskog arhiva grada Beograda Branka Prpa potvrdila je Danasu da se ime Petera Egnera, Amerikanca osumnjičenog za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, pojavljuje u dokumentacionom fondu Gestapoa kojim raspolaže ova institucija.
Za sada samo idejno rešenje


Gradski arhitekta Đorđe Bobić kazao je Danasu da realizacija projekta memorijalnog centra Staro sajmište "ne napreduje, jer još nije definisano da li će to biti samo memorijalni centar posvećen žrtvama ili institucija koja će imati i neke druge namene". On je u izjavi za Danas objasnio da će biti formirana komisija, u kojoj će učestvovati sve etničke zajednice stradale u logoru Sajmište, koja će definisati program memorijalnog centra. Kako je rekao, za sada postoji samo idejno rešenje objekta, ali projekat ne može biti završen dok ne bude konačno definisana njegova namena.


- Osim što se Egnerovo ime pojavljuje u kartonu žitelja Beograda iz 1940, pronašli smo ga i u fondu Gestapoa, tako da je sada izvesno da je on zvanično bio član nacističke tajne policije. Ova dokumenta prosleđena su Tužilaštvu za ratne zločine i očekujem da uskoro počne istraga - objašnjava Prpa.
Na Tužilaštvu je sada, kako je rekla, da pregleda svu dokumentaciju i da postupa u skladu s nalazima.
Na spekulacije nekih medija da je identitet Petera Egnera i dalje pod znakom pitanja i da bi iza tog imena mogao da se krije neko drugi, Prpa odgovara da "Arhiv ima pouzdanije podatke nego mediji".
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije razgovarali su juče sa zvaničnicima Ambasade SAD u Beogradu o slučaju Egner, izjavio je Danasu portparol tog tužilaštva Bruno Vekarić. On očekuje da će Tužilaštvo uskoro dobiti zahtev za sprovođenje istrage, kako bi što pre bio upućen zahtev za ekstradiciju Egnera.
- Istorijski arhiv Beograda nam je ustupio potrebnu dokumentaciju, a SAD su nam dale pozitivan odgovor i dobili smo pristup dokumentima kojima raspolažu američke službe koje se bave ratnim zločinima. Put nas vodi u dva pravca, Minhen i Berlin, jer se tamo nalaze institucije koje raspolažu presretnutim i dešifrovanim telegramima nacističkih vlasti i brojnim podacima o žrtvama holokausta - kaže Vekarić.
Peter Egner, koji je rođen na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, tereti se da je bio pripadnik SS Einsatzgruppen, jurišnih odreda koje je osnovao šef Gestapoa Hajnrih Himler kao deo programa za "konačno rešenje jevrejskog pitanja", i da je učestvovao u pogromu više od 17.000 civila , mahom Jevreja, u logoru Sajmište tokom Drugog svetskog rata. On je saveznim vlastima SAD februara 2007. godine priznao da je sprovodio zatvorenike koji su prebacivani i ubijani u logoru na Sajmištu, kao i da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika u jedinici koja je odgovorna za brojne zločine.
Avgusta 1942. godine Beograd je proglašen za Judenfrei, što je bio nacistički izraz za okupacionu zonu u kojoj je rešeno "jevrejsko pitanje". Gotovo svi beogradski Jevreji, njih oko 6.400, ugušeno je ugljen-monoksidom u kamionu - gasnoj komori na putu od logora Sajmište do stratišta u Jajincima. Fondacija B92 pokrenula je inicijativu da se na mestu na kome je bio logor što pre ozvaniči Memorijalni centar Staro sajmište.
Direktor B92 Veran Matić rekao je za Danas da je ta medijska kuća trenutno u fazi snimanja igrano-dokumentarnog filma o logoru Sajmište.
- Odlučili smo se za ovaj korak jer smo uvideli da veoma veliki broj ljudi ne zna šta se tamo dešavalo, a ne postoji nijedan ozbiljniji program koji bi, pre svega mladima, predstavio šta se tamo dešavalo. U tu svrhu intervjuisali smo deset preživelih svedoka i uradili rekonstrukciju zbivanja u logoru - objašnjava Matić.
On očekuje da će film doprineti da se više sazna o ovom logoru smrti i da dođe do obnove i oživljavanja ovog zapuštenog dela Beograda. Zamišljeno je da zgrade koje su bile deo originalnog naselja Sajma, izgrađenog 1937, postanu deo velikog memorijalno-edukativnog centra u kojem će se kroz stalne postavke rekonstruisati istorija holokausta i genocida u Srbiji, ali i zabeležiti arhitektonska vrednost Sajmišta
Matić objašnjava da su brojne političke nestabilnosti uticale na to da se u realizaciji ovog projekta ne odmakne daleko, ali da očekuje da čim bude formirana gradska vlast ovo bude jedan od prioriteta, budući da je i predsednik Boris Tadić zainteresovan za osnivanje memorijalnog centra na Starom Sajmištu, "koje bi moglo postati mesto pomirenja". I. Živanović