istorija po albancima sa kosova kako oni to vide?

eremita:

Тај сам! ЕВО РУКЕ, БРАТЕ. Истоме се надамо...

Kliknite za proširenje...

Није ми нешто јасно,еремита.
Како ви,монархисти,сматрате да ће успостављање краљевине довести до нестанка политичке поделе?
Не разумем...

Zvezdica:

...........
Sto se srpske strane tice, neozbiljno je to iznosenje Deretica, kao da nismo, i nemamo, ozbiljne - obrazovane - istoricare koji su se zaista skolovali za to da izucavaju istoriju.

Kliknite za proširenje...

mozda i neamte...mislim tako jakog

................
nisu bili jedinstven narod vec skup plemena cesto veoma razlicitih) i uopste, autohtonih stanovnika Balkana. Koliko znamo, svi mi (Balkan i okolina) imamo u sebi deo starosedelacke komponente, jer je dolazilo do mesanja...

Kliknite za proširenje...

prosta i logicna cinjenica

Pa zar je, za pocetak, tako tesko (i nama i njima i svima) da to priznamo? Price o Velikoj Albaniji u smislu Ilirije su glupe, jer da se tako gleda, drzava tog "naroda" (Ilira) trebalo bi da ide negde od danasnje Albanije, preko srednje Srbije, Dalmacije, delova BiH i Slovenije, negde do Italije. - jer to je teritorija na kojoj su ziveli Iliri.

Kliknite za proširenje...

izgleda da je tesko...
imislim da te teorije i jesu glupe

Al da ne dajem sad Ademu neke ideje...

Kliknite za proširenje...

posalji na pp.necu nikome reci

evo nekih stvari kako druga/ge strane iz perioda resavanja istocnog pitanja, balkanskh ratova, su videle sve to....


albanci- oko balkanskog saveza 'protiv njih'

Tekst karikature:
„Be`ite od mene! Krvopije!“

turci: osmansko carstvo komadaju evropske sile

Tekst karikature - Turski vojnik:
Dosta ste uzeli. Ostavite malo i za
gazdu

ALBANIJA. Kako je odmah posle izbijawa balkanskih ratova Albanija dobila ograni~enu
autonomiju, stav prema zara}enim stranama nije bio izdiferenciran. Glavni ciq je bio
obezbe|ivawe i, ako je mogu}e, pro{irivawe autonomije u oblastima koje su se smatrale delom
albanskih zemaqa. To se moglo posti}i delaju}i na strani pobednika i uz podr{ku velikih
sila. Osmanski porazi u Prvom balkanskom ratu primorali su Albance da odustanu
od svoje tradicionalne autonomisti~ke strategije i da se bore za potpunu nezavisnost. Me-
|utim, zbog suprotstavqenih interesa velikih sila, opstanak nove Albanije je slede}ih nekoliko
godina bio neizvesan jer je ona bila meta diplomatskih intriga i oru`anih napada.

IV-1. Odluke o stavu Albanije u slu~aju
Balkanskog rata – Skopqe, 14. oktobar
1912.
Ogranak komiteta „Spas“ u Skopqu i
„Crno dru{tvo“ odr`ali su hitan sastanak
sa temom:
Turska }e zapo~eti rat. Kako }emo spasiti
Albaniju?
Odlu~eno je:
1. Poslati proglas velikim silama.
2. Formirati delegaciju za raskid spora-
zuma skadarskih br|ana sa Crnom Gorom.
3. Ova delegacija }e biti ovla{}ena da
ide u albanske oblasti u ciqu spasavawa
zemqe od komadawa.
Proglas koji je 16. oktobra 1912. potpisalo
„Crno dru{tvo“ glasio je: „Crno dru{tvo“,
kao predstavnik albanskog naroda, ima
~ast da vas obavesti da se albanski narod
ne bori da u~vrsti tursku dominaciju na
Balkanu, ve} da zauzme celu albansku teritoriju.
I zato, kakav god ishod rata bio,
Albanci ne}e nikad prihvatiti ~etiri
uprave nad ~etiri vilajeta, ve} samo jednu
zajedni~ku vladu.
Akte te Rilindjes Kombetare Shqiptare, str. 255, 25

V-6. Srpski kraq Petar obe}ava
jednaka prava za sve narode razli~itog
etni~kog porekla koji `ive na
teritorijama pripojenim Srbiji
Iz proklamacije srpskog kraqa Petra
Mom dragom narodu
oslobo|enih i prisajediwenih oblasti:

Mojim dana{wim proglasom, prisajediwene
su na osnovu zakqu~enih me|unarodnih
sporazuma va{e zemqe Kraqevini
Srbiji...Sve starawe moje bi}e upravqeno
da svi vi bez razlike vere i porekla budete
u svakom pogledu zadovoqni, prosve}eni
i zakriqeni pravdom i bezbedno{}u
koje }e vam ujem~iti vladavina slobodne
Srbije. Svi }ete biti pred zakonima i
vlastima jednaki. Vera sva~ija, imawe i
li~nost bi}e po{tovani kao svetiwa. Moja
}e vlada bez prekida raditi na prosvetnom,
privrednom i svakom drugom poqu na-
{eg napretka.
A vi samo treba da prionete iz sve snage
na rad, da odbacite dosada{we zablude,
razdore i nesloge pa slo`no u bratskom
zagrqaju izbri{emo sa lica na{ih lepih
postojbina sve tragove dugog robovawa.
Petar (potpis)
25. avgust 1913, u Ribarskoj Bawi
(slede potpisi ~lanova srpske vlade)
Balkanski rat u slici i re~i 29, 31. avgust
(13. septembar) 1913.

Albanska pesma napisana u vreme
Berlinskog kongresa (1878)

Molim vas, oprezni budite
S Albanijom,
Nemojte je poderati
Kao da je siro~e,
Jer nismo mi ni Grci, ni Bugari,
Pa ni Crnogorci
Mi smo samo Albanci
I zelimo jedino slobodu...


Kao ni druge balkanske nacije, tako
ni Albanci nisu imali svog predstavnika
na Berlinskom kongresu, ali i albanske
vodje su pokusavale da definisu nacionalne
ciljeve i pridobiju javno mnjenje za
te ciljeve.

Britanski ambasador u Osmanskom
carstvu pi{e o poku{ajima Albanaca da
dobiju vlastitu nacionalnu dr`avu
(1912)
Lord Go{en, tada wegova ekscelencija
ambasador u Carigradu, u izve{taju o tom
pitawu jezgrovito je izrekao su{tinu stvari:

„Ne mo`e se pore}i da je albanski pokret
sasvim prirodan. Albanci, stara i zasebna
rasa, koliko i sve iz wenog okru`ewa,
uvideli su da se ti susedni narodi nalaze
pod za{titom nekih evropskih sila i
da se wihove `eqe za samostalnijim `ivotom
ispuwavaju [...] dok prema wima ne postoji
takav odnos. Wihova nacija se ignori{e,
[...] predla`e se razmena teritorija, javqaju
se i druge pote{ko}e, ali stalno na {tetu
Albanije, a Albanci bivaju ostavqeni na
milost i nemilost Slovena i Grka, koji se
ne obaziru na wihove nacionalne zahteve“.
Durham, str. 72