Sveti Jeronim
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Sveti Jeronim

  1. #1
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Arrow Sveti Jeronim

    Sveti Jeronim

    Rodio se između 340. i 347. godine u mestu Stridonu, na granici provincija Dalmacije i Panonije, blizu Akvileje. Umro je 30. IX 420. u Vitlejemu. Roditelji i su mu bli hrišćani i postarali su se da dobije solidno obrazovanje kod kuće. Posle završenog osnovnog školovanja, pre 360.god. poslat je u Rim na dalje školovanje, gde su mu profesori bili čuveni paganski gramatičar Donat i hrišćanin Viktorin, retor. U Rimu je dobro naučio i grčki, tako da je mogao da čita na oba jezika U mladosti je pokazivao veliki dar za retoriku, tako da se zanosio mišlju da pastane advokat. Međutim, sredina u kojoj je živeo i učio, njegova mladost, učinili su da potpadne pod uticaj okoline i okuša čulna zadovoljstva. Na kraju je domaće vaspitanje odnelo pobedu i 360. god. krstio ga je lično papa Liberije. U Rimu je proveo učeći i zabavljajući se oko tri godine, posle kojih se vratio kući. Tu nije dugo ostao i u pratnji prijatelja Bonoza otišao je za Akvileju. Tamo se upoznao ea monasima, među kojima je bio i Rufin, sa kojim će se kasnije posvađati. Bonoz ga je dalje pratio i da Trijera, tada jedne od carskih rezidencija na granici. U Trijeru je dašlo do preokreta, mladi Jeronim je odlučio da napusti svaku pamisao na svetovnu karijeru i posveti se bukvalno Bogu.

    Pasle ovog preokreta Jeronim se vratio u Stridon, a zatim je ponovo otišao u Akvileju. Strastven, ali i razdražljiv, lako je stvarao prijatelje, ali i neprijatelje. U prijatelje je mogao da ubroji Hromatija i Hsliadora, obojicu proglašene za svetitelje; sa Rufinom je došlo do razlaza zbog Rufinove naklonosti Origenovom učenju. Posle nekoliko godina, u pratnji Inokentija, Heliodora i oslabođenog roba Hile, otputovao je na Istok, preko Atine, Male Azije, za Siriju. U Antiohiju su stigli oko 373. gadine, a odatle u pustinju kod Halkisa, sedamdesetak kilometara Jugoistočno od Antiohije. Inokentije i Hila su ubrzo umrli, a Heliodar se vratio na Zapad; Jeronim je, međutim, izdržao četiri godine tokom kojih se vežbao u izdržljivosti pod uslovima koji su užasavali I daleko iskusnije monahe. Kasnije, u pismu prijateljici Eustahuji, Jeronim je pisao da je Sunce užasno peklo u pustom i divljem predelu, ali da je on zamišljao da se nalazi u bučnoj i senzualnoj rimskoj gomili :

    LINK


    Fizičkim naporima Jeronim je dodao i posebne duhovne. Bacio se na učenje hebrejskog jezika za koji je verovao da će mu pomoći u borbi sa samim sobom. U jednom kasnijem pismu opisao je sa kojim naporom je učio ovaj jezik:

    LINK

    Kao i Sv. Avgustin i Jeronim se možda kolebao jer je nastavio da čita dela paganskih klasika. Ovo ga je, kao i Avgustuna, peklo. Od te navike se odvikao posle jedne vizije koju jeimao tokom bolesti.

    LINK

    Posle nekoliko godina, pred napuštanje Sirije, Jeronim je rukopoložen za sveštenika, a zatim je 380. otišao za Carigrad, gde se upoznao sa Grigorijem iz Nazijansa, tada arhiepiskopom Carigrada. Posle dve godine je ponovo došao u Rim, da bi u svojstvu predstavnika sirijske crkve prisustvovao saboru koji js papa Damas sazvao povodom pojave nekakvog raskola u njoj. Tu je Jeronim zablistao svojim znanjima i elokvencijom, te ga je papa posle sabora zadržao kao svog sekretara. U to vreme papa Damas mu js poverio da popravi Italu, prevod Biblije na latinski, koji se tokom vekova progona pokvario. Jeronim se prihvatio prevoda, ali uprkos ovome i brojnim drugim dužnostima koje je imao kao papin sekretar, inicirao je i jedan religiozni pokret među rimskim damama koje su se okupljale oko ovog monaha. Nekima od njih su posvećene neka od njegovih najčuvenijih pisama.

    Prilike su se promenile već 384. godine, kada js umro papa Damas. Na tronu sv. Petra nasledio ga je papa Siricije, koji js bio manje naklonjen Jsronimu. Pri tome, uz duži boravak u Rimu, počeli su da deluju i efekti Jeronimovog oštrog jezika i netolerancije, odnosno njegov jedinstveni dar za stvaranje neprijatelja. U jednom pismu on je pisao da rimske žene "boje obraze u crveno a očne kapke antimonom, čija veštačka lica, suviše bela za ljudska bića, podsećaju na idole. U trenutku zaboravnosti, one liju suze koje prave brazde na licu kada padnu na njega...." Oštrica njegovih napada je bila uperena i protiv starijih žena koje stavljaju perike i ne poštuju svoje godine i "glume devojačku skromnost sred gomile unučadi". Ipak, najozbiljniji i potencijalno najopasniji za njega bili su napadi na sveštenstvo. U čuvenom pismu Eustahiji, Jeronim piše da je "jedina njihova briga odelo... da ih čovek može uzeti pre kao mladoženje nego kao sveštenike; jedino o čemu se brinu jeste da znaju imena, kuće i potrebe bogatih dama."

    Nema sumnje da je dobar deo Jeronimove kritike bio opravdan, ali način na koji je ona izneta izazivao je otpor. Povređeno društvo je uzvraćalo ogovaranjem njegove otvorenosti, hoda, pa čak i smeha, a ogovaranja nisu bile pošteđsne ni dame koje su se okupljale oko njega. Među njima svakako nije bilo ničeg osim očinskog staranja o duhovnom dobru, ali pritisak je postao toliko jak da js već 385 godine Jeronim morao da otplovi za Kipar. Na ostrvu ga js dočekao čuveni Epifanije, a odatle je Jeronim produžio za Svetu zemlju. Tamo mu se pridružila Paula, jedna udovica iz rimskog kruga, Eustahijina majka, uz čiju pomoć je podigao manastir blizu crkve Rođenja u Vitlejemu. Danas je od njega ostala samo Jeronimova isposnica. Jeronim je podigao muški manastir, ali je uz njega nikla i neka vrsta ženske kolonije čiji član js postala Paula. Posle njene smrti na čelu ove male zajednice pobožnih žena nasledila ju je kći Eustahija. U pećini-isposnici u blizini crkve Rođenja Jeronim je proveo nekoliko sledećih godina u miru i radu. Ipak, nije bilo suđeno da tako i ostane i Jeronim je bio umešan u doktrinarne sukobe oko večnog devičanstva Bogorodice (Jovinijan) i napada na relikvije kao idolopoklonstvo (Vigilancije). Vrhunac njegovog antijeretičkog angažmana bio je sukob sa pristalicama Origena, kojima je pripadao i njegov stari prijatelj Rufin.
    Udarci sudbine su stizali jedan za drugim: 404. godine je umrla Paula, a zatim su 410. stigle vesti o gotskom zauzimanju Rima. Zanimljivo da je poslednja vest osobito potresla Jeronnma koji, da je zaista bio zlopamtilo, ne bi trebalo da je zaboravio uvrede Rimljana. U predgovoru Komentara na knjigu proroka Jezekilja, Jeronim je sa izvesnom dozom preterivanja opisao pad Rima:

    LINK

    I posle stradanja Rima izgledalo je da nevoljama nema kraja. Nekoliko godina kasnije (417) transjordanski razbojnici, podgovoreni od pelagijanaca, napali su njegov manastir. Sestrinstvo js rastureno, monasi tučeni, đakon ubijen, manastir spaljen, a sam Jeronim je morao da bekstvom spasava sopstveni život. Godine 418. umrla je i Eustahija i Jeronim je video da mu se bliži kraj. Dve gadine je bolovao od nepoznate bolesti, kojoj je konačno podlegao 420. godine. Sahranjen je ispod poda crkve Rođenja u Vitlejemu.

    Bogat Jeronimov opus može da se podeli na nekoliko grupa: rad na Bibliji, polemičke spise, istorijska dela, pisma i prevode. Pošto u teologiji nije bio originalan i samostalan, nije potrebno zadržavati se na njegovim teološkim spisima. Delo zbog kojeg je postao slavan u istoriografiji je Produžetak Jevsevijeve hronike. Ovu hroniku episkopa palestinske Cezareje, tada već zaboravljenu, a koja je sezala do kraja 324. godine, Jeronim je pronašao za vreme boravka u Carigradu 380-382. godine, preveo sa grčkog na latinski i produžio do 378. godine, odnosno do bitke kod Jedrena koju je car Valens izgubio zajedno sa glavom. Osim što je bilo glavni izvor za starije epohe tokom celog srednjeg veka, ovo delo je bilo i model za istoriografsko pisanje, mada pati od nedostataka kao što su suvoća, detaljisanje sa previše podataka za neke stvari i odsustvom za neke druge, kao i odsustvom osećaja za meru i proporcije. Osobito veliki utisak ostavlja nedostatak smisla za razlikovanje zanimljivog od značajnog, što će biti izvor koji će Jeronim preneti srednjem veku. Kao primer može se navesti njegov prikaz dogadjaja iz 377. godine:

    LINK

    Poseban primer Jeronimove lapidarnosti je njegov prikaz sudbonosne bitke kod Jedrena:

    LINK

    Drugo značajno istoriografsko delo Sv. Jeronima js bilo De viris illustribus, izvanredno apologetsko delo, sastavljeno sa ciljem da preobraćenim skepticima dokaže da je crkva imala u svojim redovima i učene ljude. Jeronim je predstavio ukupno 135 biografija, počevši sa sv. Petrom, a završavajući sopstvenom. U stvari, ovo nisu prave biografije, već više prosopografske beleške koje ističu profsionalni angažman i zasluge svojih junaka. Ovako izgleda biografija Sofronija, mlađeg Jeronimovog prijatelja koji mu je pomagao u radu:

    LINK

    Moguće da je upravo Sofronije napisao Jeronimovu biografiju na kraju knjige. Čak i ukoliko je istina, pisac nije odstupao od Jeronimovog stila, te se ova prosopografska beleška svela na popis Jeonimovih spisa. Za prva tri veka hišćanske istorije Jeronim je koristio jevsevijevu Crkvenu istoriju, koju ponekad iskrivljuje i dopisuje. Medjutim, kad se dotiče ljudi koji su živeli i IV veku, ovo delo je značajan i samostalan izvor. Određen značaj imaju i njegove hagiografije posvećene Sv. Pavlu, prvom pustinjaku, Sv. Malhu i Sv. Hilarionu.


    Miloš Antonović, Narativni izvori za istoriju Evrope, Utopija, Beograd 2007.
    http://www.utopija.co.yu/nasa_izdanja.php?book_id=11
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 16.07.2008. u 02:31



  2. #2
    Iskusan drbob (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    свемирски престо
    Poruke
    6.104
    Tekstova u blogu
    92
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Православни Оци Запада
    Свети Јероним Стридонски
    Благоје Пантелић

    Св. Јероним је сигурно један од најзначајнијих књижевних стваралаца, али и подвижника, које је дала Латинска Црква. 347. се најчешће наводи као година рођења светитеља. Сам Јероним је забележио да је рођен у Стридону (О знаменитим људима, 135). Истраживања и даље нису тачно локализовала место Стридон, изгледа да је то био мали градић негде у Далмацији, стога се Јероним често назива Далматинцем.

    Као пуно име светитеља наводи се Софроније Јевсевије Јероним. Међутим, овај навод није тачан. Софроније је био монах који се спријатељио са Јеронимом, чак је и неке његове списе превео на грчки језик. Изгледа да је у тим преводима, поред Јеронимовог, стајало име преводиоца - Софроније, па је отуда грешком додато Јерониму. Што се тиче имена Јевсевије, то је било име његовог оца које је он сам себи додао. Узгред, име Јероним је грчког порекла и значи „свето име“.

    На основу његовог имена могло би се закључити да су стари Јеронимови преци били грчког порекла. Јероним о својој породици није много говорио, тако да о њој немамо много поузданих података. Сам Јероним сведочи да је потицао из хришћанске породице. Његови родитељи, који су били либертини (ослобођени робови), поред њега имали су још једног сина и кћер. Били су веома богати, имали су пространа поља и шуме, а такође и послугу која ја је живела у одвојеној кући.

    Богатство његових родитеља омогућило му је да се школује код најбољих учитеља. Школовање почиње у родном Стридону. Затим одлази у Рим, вероватно око 354. године. У „Вечном граду“ похађа једну од најугледнијих школа, коју је водио чувени граматик Елије Донат. Проучавао је реторику и класичну књижевност, а изгледа и грчки језик и философију. У то време се дружио са Руфином Аквилејским, такође значајним латинским писцем. За време студија, иако усмерен ка хришћанству, он живи веома разуздано, весело, без осећања мере у сластима живота у великом граду. Јероним у тим данима не пропушта да доживи све што му се младом и сензуалном нуди. Али година његовог крштења биће преломна. Јероним се крстио пред сам крај студија. Крстио га је папа Ливерије (352-366) у Риму око 365. године. Када су животворне воде крштења спрале мрље ранијег живота његовог, он је постао нова личност. Бонвиван постаје подвижник, крчме и позоришта замењује хришћанским богомољама.

    ОДУШЕВЉЕЊЕ

    ПУСТИЊОМ

    По окончању студија Јероним одлази на путовање где одлучује о свом даљем животу. Из Рима одлази за Тревир. У Тревиру је већ постојао уређен аскетски живот организован по узору на египатску пустињу. У том погледу много је учинио св. Антанасије Велики за време свог изгнанства у Тревир. И управо ту је Јероним први пут дошао у додир са аскетским начином живота који га је одушевио и искрено привлачио. Такође је важно напоменути да он ни овде не престаје да се бави науком, али се од класичних писаца окренуо хришћанским оцима. Јероним је боравак у Тревиру искористио да обиђе читаву Галију. На путу по Галији, а нарочито на Рајни, учвршћује у себи одлуку да се посвети аскези и науци.

    Враћа се у родни Страдон где затиче духовно мртвило. Тада је Јероним записао: „У мојој отаџбини, где грубост обичаја има свој дом; стомак је бог и живи се од данас до сутра, светији је онај који је богатији“. У таквој атмосфери Јероним долази у сукоб са својим родитељима. Разлози сукоба нама нису познати. Јероним из Страдона одлази у Аквилеју, где остаје три године (370-373). Овде је стање сасвим другачије. Опет захваљујући Св. Атанасију, Оцу Православља, који је 345. године боравио у Аквилеји и овде је организован један аскетски покрет, коме ће се касније прикључити и Јероним.

    Али и њега, као и многе друге образоване Римљане почиње да привлачи Оријент, колевка Православља и цивилизације уопште. Кренуо је ка Палестини. Интересантно је да је на том путу понео своју богату библиотеку, од које се до краја живота неће одвајати, па ће га касније умесно назвати светим научником. Јероним је кренуо преко Јадранског мора до Албанске обале а одатле копном ка Истоку. Зауставио се у Атини, граду који је привукао Јеронима као класично образованог човека. Затим одлази у Сирију, где посећује манастир Росос. Када је стигао у Антиохију тешко је оболео. Ту је боравио код свог пријатеља Евагрија, а тих дана је упознао и чувеног испосника Малаха, чије ће житије написати сам Јероним. По оздрављењу одлази у пустињу Халкис, где борави пет година. Дане у пустињи проводи у строгом посту и непрестаној молитви. Коначно, то је било оно за чим је жудео.

    Одушевљен путињским начином живота он пише: „Пустињо! Ти цветаш Христовим цвећем. Самоћо! У теби се рађа камење од којега се у Откривењу гради град великога Цара. Забити! Ти се веома радујеш Богу. Шта, брате, радиш у свету? Ти си од света већи. Колико ће те дуго притискати сене кровова? Колико ће те дуго затварати затвор задимљених градова? Веруј ми (...) ја гледам узвишену светлост. Угодно је збацити са себе терет телесни и одлетети чистом бљеску светлости.“

    Међутим, боравак међу сиријским пустињацима га није могао ослободити од научних преокупација. У пустињи подробно ишчитава Св. писмо. Почиње да изучава и библијске језике: грчки и стари јеврејски језик.

    Јероним, који је био преке нарави, једном приликом је дошао у сукоб са монасима у пустињи. Разлог је био богословске природе. Свакако, та несугласица у ставовима је делом утицала на његово повлачење из пустиње и повратак у Антиохију. Тамо га епископ Павлин рукополаже у чин презвитера. Интересантно је да Јероним, из своје понизности, није хтео да обавља свештеничке дужности. Ово је јединствени случај у историји хришћанске Цркве, који је до данас остао без правог објашњења. Боравак у Антиохији је, такође, искористио да слуша Аполинаријева тумачења Св. писма, дакле, већ је добро познавао грчки језик.

    Из Антиохије одлази у Цариград. Тада је епископ у Цариграду био св. Григорије Богослов. Јеронима је вероватно глас о богомудром Григорију привукао у престоницу царства. Касније ће га Јероним често називати својим великим учитељем. Овде је, такође, упознао и св. Григорија, епископа Нисијског, једног од највећих теолога Источне Цркве, и св. Амфилохија Иконијског.

    Јероним се из Цариграда враћа у Антиохију, одакле, на позив папе Дамаса, одлази у Рим, у пролеће 382. године. Позван је у Рим као одличан познавалац Светог писма и предања, а такође и грчког језика. Било је потребно решити један велики црквени раскол, па је папи Дамасу био неопходан један образовани богослов какав је био св. Јероним. У Риму остаје три године (382-385).

    Боравак у Риму биће од пресудног значаја за даљу каријеру св. Јеронима. Папа Дамас му поверава важне црквене послове, а као добар познавалац библијских језика и уопште библијске науке, добија задатак да изврши ревизију старолатинског превода Библије, а такође почиње и сам да преводи Св. писмо на латински. Због смрти папе Дамаса, његовог великог пријатеља, и несугласица са новим римским епископом, одлучује да напусти „Нови Вавилон“ и поново оде на Исток, али овог пута без повратка.

    ВИТЛЕЈЕМСКИ

    ПОДВИЖНИК

    Оставивши иза себе Рим, Јероним креће на дуг и мукотрпан пут. Прво се зауставио на Кипру, а потом и у Антиохији, како би посетио своје старе пријатеље. Коначно, стиже у Свету Земљу за којом је толико чезнуо. Овај пут је отишао и у Александрију да упозна великог мистика, подвижника и великог теолога Дидима Слепог. Јероним је обишао и египатске пустињаке и коначно се населио у Витлејем. Ту оснива два манастира: мушки, којим управља сам, и женски који је дао на управу Павлини, која је заједно са њим дошла из Рима. Некада разуздани Јероним, сада је свети житељ пустиње, заокупљен љубављу према Богу.

    Пред крај живота му тешко обољевају очи, али он и даље не престаје да се даноноћно бави писањем. Умро је 30. септембра 420. године, пишући коментар на књигу пророка Јеремије. Православна Црква његов спомен слави 15. јуна.

    КЊИЖЕВНИ РАД

    Све до смрти Јероним остаје аскета, али аскета науке, схваћене као пута у свет вечних истина. Он је успео да у себи помири интелектуалне страсти и страсти срца, сјединивши их у јединствену тежњу ка вечној Истини, ка Господу Христу.

    Јероним је много писао. Полемисао је са јеретицима пелагијанцима, оригенистима, аполинаријевцима, али је његов главни задатак био рад на Светом писму. Списи посвећени историји и критици библијског текста, превод Библије на латински (Вулгата), као и његова многобројна тумачења, биће најзначајнији део његове књижевне заоставштине.

    Он је, такође, саставио и неколико важних хагиографских дела, то су: Живот светог Павла, првог пустињака Тивејског; Живот Малаха Монаха; Живот светог Илариона. А његово дело О знаменитим људима (Де вирис иллустрибус) биће прво те врсте у историји хришћанске мисли; захваљујући том делу он ће постати Отац Патрологије као науке о оцима (писцима) Цркве.

    Када се светитељ повлачио у пустињу са светом је општио путем преписке: остало нам је 117 писама која сведоче о богатој духовности св. Јеронима.

    Св. Јероним Стридонски спада у ред најученијих аутора који су икада писали на латинском језику. Он није био мислилац или беседник, попут св. Амвросија Миланског или св. Августина, већ је био човек огромне ерудиције коме је знање помогло да у области духовног живота буде окренут практичним проблемима.

  3. #3
    Iskusan drbob (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    свемирски престо
    Poruke
    6.104
    Tekstova u blogu
    92
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Sv. JERONIM EUSEBIUS ili poznatiji kao “Svetac sa lavom“!

    Jedna zanimljiva prica iz proslosti o SV Jeronimu Eusebiusu covjeku koji od Pravoslavne Crkve nije priznat za svetitelja iz jendog razloga kojeg sad necemo navoditi , iako je rjec o RimokatolickomSvetitelju objavlujemo pricu .

    Prije nego što u startu odustanete od čitanja sa mišlju da je to katolički svetac, samo da napomenemo da je on živeo prije razdvajanja istočnog i zapadnog carstva, prije podjele na pravoslavlje i katoličanstvo, znači kad je bilo samo hrišćanstvo !

    Da li ste ikad vidjeli sliku starijeg mršavog čovjeka koji sjedi za pisaćim stolom a kraj njegovih nogu leži lav, kao da je mačka ili pas?
    E, to je Jeronim Eusebius rodjen 346 godine u mjestu Stridon, kraj Rimskog grada Aquileia, zapravo u blizini mjesta današnjim generacijama poznatijim kao Bosansko Grahovo. Tačnija lokacija Stridona je u stvari područje nedaleko od ciglane i polja Suvota prema kojem se sa magistralnog puta skreće kod “Pustih kuća”.
    Po nekim izvorima Stridon je bio Rimski grad, ni do današnjih dana dovoljno istražen (???), u kojem je znalo živjeti i do 10,000 stanovnika (!!??)! Za taj period izuzetno veliko naselje!
    Sv. Jeronim potiče iz dobrostojeće kršćanske porodice, koja ga šalje na školovanje u Rim kada je imao 17 godina a odakle se vraća u rodno mjesto sa 20 godina kada je i kršten a za vrijeme dok je papa bio Liberius. Na školovanju u Rimu ga je pratio i njegov drugar iz djetinjstva Bonosus. Već u to vrijeme je pokazao izuzetno interesovanje za studije prava, pozorište a pogotovu za pisanje knjiga i prevodjenje, u tom periodu nije bilo štamparija već su se sve knjige ručno pisale i bile su izuzetno skupe. Sv Jeronim se, već tad, mogao pohvaliti sa izuzetno vrijednom kolekcijom knjiga – bibliotekom koju je uvijek nosio sa sobom, gdje god da bi pošao. Za vrijeme njegovog školovanja u Rimu, u Aquleia-u se oformilo društvo koje se odreklo ovozemaljskih zadovoljstava i posvetilo duhovnom životu i koje je postalo poznato i uticajno u inostranstvu. Tom društvu su se priklanjali mnogi pa čak i plemićkog roda kao npr: Lady Melania zatim Rufinus, koji će imati veliki uticaj na tok Jeronomovog kasnijeg rada i života uopšte.
    Nastavio je da se obrazuje ali i da putuje po svetim mjestima: Palestine, Grčke, Male Azije, Egipta (Aleksandrijska biblioteka gdje je upoznao mnoge poznate predavače i oratore tog doba), proveo je pet (5) godina živeći kao pustinjak u Siriji području izmedju planina Lebanona i rijeke Euphrates-a gdje se (izmedju ostalog) posvetio učenju Hebrew (Hebrejskog) i Grčkog jezika.


    Mnogi su ga vidjeli i očekivali da bude izabran na mjesto pape, nakon smrti Damasus-a ali Sv. Jeronim je imao posve drugačije ambicije i želje. Potpuno je bio posvećen izradi Latinske verzije prevoda Starog Zavjeta sa Hebrejskog na Grčki poznatijem kao ¨Septuagint¨.
    Ovo ime koje znači ¨Sedamdeset¨ je izvedeno iz činjenice da je bilo angažovano 70 osoba, i da je bilo uradjeno od strane nekih Jevreja oko 500 godina ranije, a za dobrobit i korist svojih zemljaka koji su živjeli u Egiptu pod vlašću Grčkih kraljeva.

    Jeronimov prevod Biblije je smatran toliko dobrim da je univerzalno bio korišten u crkvama narednih 1.200 godina!!!

    Jedna od sljedbenica, koja se divila njegovom radu i djelu, je bila udovica plemićkog porijekla iz Rima Paula. Paula je nakon dolaska u Bethlehem odmah stavila svo svoje bogatstvo na raspolaganje da bi se izgradio manastir za monahe i samostan za žene. Kako njeno bogatstvo (kojeg se odrekla u tu svrhu) nije bilo dovoljno da se završi izgradnja ova dva objekta Sv. Jeronim je prodao svu svoju imovinu i dao na završetak radova.
    Danas će Vam, ako odete u posjetu Bethlehem-u, turistički vodiči pokazati ćeliju u kojoj je živio i radio Sv. Jeronim.
    Sada dolazim na ono čime sam i počeo ovu priču: priču o lavu! Naime u tu ćeliju u kojoj se nalazio Sv. Jeronim skupa sa još 28 monaha (kako kaže predanje) je jedan dan ušao lav. Svi su istrčali vani u strahu i panici dok je jedini ostao mirno da sjedi u svojoj stolici Sv. Jeronim. Do njega je šepajući došao lav i podigao šapu koju je neprestano lizao. U prvi mah nije mogao ništa da nadje u šapi što bi moglo uzrokovati šepanje ali je detaljnije gledajući našao povelik trn i izvadio ga. Umotao je šapu i stavio još neke ljekovite trave i biljke da bi lavu šapa bolje zarasla. Nakon što ga je izliječio lav nije pokazivao namjeru da napusti Jeronimovu ćeliju već je legao kraj njegovih nogu i tu ostao ne pokazujući nikakve znakove agresivnosti.
    Sv. Jeronim mu je kazao da ako misli tu da ostane onda mora i da doprinosi zajednici u kojoj želi da ostane i odredio mu zadatak da prati i čuva, od razbojnika i divljih zvijeri, jednog starca koji skuplja i dovlači drva iz planine na magarcu. To je lav prihvatio i radio odgovorno i svjesno nekoliko mjeseci. Jednog dana je bio neoprezan i zaspao tako tvrdim snom da nije opazio razbojnike koji su se privukli starcu iza ledja vezali im usta da ne mogu pzvati u pomoć i odveli ih.
    Nakon što se vratio u manastir i nije mogao objasniti šta i kako se desilo, lav je prihvatio bez pogovora kaznu da on zamjeni magarca i nastavi da dovlači na sebi drva iz šume. Tako je i bilo sve do sljedećeg proljeća kada je lav prepoznao svog druga magarca u karavanu koji se kretao put Egipta. Razjaren zaletio se prema karavanu, neke od razbojnika rastjerao a ove koji nisu uspjeli da se spasu režeći i urličući dopratio do manastira, presretan što je ponovo bio sa svojim drugarom magarcem. Uvidjevši da Jeronim ima moć nad lavom preostali razbojnici su molili za milost i oprost govoreći da će ispovjediti sve svoje grijehove. Sv. Jeronim je odgovorio da je sve u redu i da mogu ići u miru.
    Sv Jeronim Eusebius je nastavio da živi, piše, prevodi i radi u Bethlehem-u, gdje je i umro u Septembru 420-og ljeta Gospodnjeg !

  4. #4
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Citat Original postavio drbob Pogledaj poruku
    Православни Оци Запада
    Свети Јероним Стридонски
    Благоје Пантелић

    Св. Јероним је сигурно један од најзначајнијих књижевних стваралаца, али и подвижника, које је дала Латинска Црква. 347. се најчешће наводи као година рођења светитеља. Сам Јероним је забележио да је рођен у Стридону (О знаменитим људима, 135). Истраживања и даље нису тачно локализовала место Стридон, изгледа да је то био мали градић негде у Далмацији, стога се Јероним често назива Далматинцем.

    Као пуно име светитеља наводи се Софроније Јевсевије Јероним. Међутим, овај навод није тачан. Софроније је био монах који се спријатељио са Јеронимом, чак је и неке његове списе превео на грчки језик. Изгледа да је у тим преводима, поред Јеронимовог, стајало име преводиоца - Софроније, па је отуда грешком додато Јерониму. Што се тиче имена Јевсевије, то је било име његовог оца које је он сам себи додао. Узгред, име Јероним је грчког порекла и значи „свето име“.

    На основу његовог имена могло би се закључити да су стари Јеронимови преци били грчког порекла. Јероним о својој породици није много говорио, тако да о њој немамо много поузданих података. Сам Јероним сведочи да је потицао из хришћанске породице. Његови родитељи, који су били либертини (ослобођени робови), поред њега имали су још једног сина и кћер. Били су веома богати, имали су пространа поља и шуме, а такође и послугу која ја је живела у одвојеној кући.

    ŠTA JE OVO BOBE?
    TI SI KANDA PROLUPAO??....
    KAKVE OVO TEKSTOVE KAČIŠ? ZAR NE BEŠE TVOJ VELIKI I NEPOGREŠIVI IDOL JARAC JARČEVIĆ, UTVDIO DA JE JERONIM SRBIN, A STRIDON NA MESTU B. GRAHOVA? KAKVO SAD GRČKO POREKLO I NEPOZNATA LOKACIJA STRIDONA???? A? ILI NISI ČITAO ŠTA SE PIŠE; NEGO AJD ČISTO DA ZAKAČIM NEŠTO.......

  5. #5
    Nov član
    Učlanjen
    19.07.2008.
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Thumbs down Re: Sveti Jeronim

    Pa, dosti velika greška " u mestu Stridonu, na granici provincija Dalmacije i Panonije, blizu Akvileje. "
    A zna avtor kde je Akvileja?
    A kde bila granica provincije Dalmacija i Panonija v vremenah kada se rodio Jeronim?
    Mora vračati denar: cry:
    Ali kada hoče malko študirati

    Bog z njim

  6. #6
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    odokle si be ti, mori?

  7. #7
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Citat Original postavio Privina Pogledaj poruku
    Pa, dosti velika greška " u mestu Stridonu, na granici provincija Dalmacije i Panonije, blizu Akvileje. "
    A zna avtor kde je Akvileja?
    A kde bila granica provincije Dalmacija i Panonija v vremenah kada se rodio Jeronim?
    Mora vračati denar: cry:
    Ali kada hoče malko študirati

    Bog z njim



    Mnooooogo velika razdaljina...Uporedi sa Sirmijumom i Singidunumom...(razdaljina je oko 80km)
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 20.07.2008. u 20:27

  8. #8
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Sveti Jeronim je svakako velika i bitna licnost, on je bio Ilir, ne Grk.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 27.03.2011. u 00:17

  9. #9
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Sveti Jeronim

    Kolega, nemoj da podižeš teme ako nemaš ništa novo da napišeš u njima.

    I ovu ćemo zatvoriti.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 27.03.2011. u 00:17
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

Slične teme

  1. Krštenje deteta - sveti čin ili sveti zločin?
    Autor Hadrijan u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 296
    Poslednja poruka: 10.11.2011., 12:26
  2. SVETI GRAL
    Autor $ u forumu Istorija
    Odgovora: 111
    Poslednja poruka: 12.02.2010., 12:43
  3. OS SVETI SAVA
    Autor dragoljubmilojevic u forumu Škole
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 22.06.2006., 22:25
  4. KAKO SE VUK SVETI
    Autor Krstan u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 27.02.2006., 01:42
  5. SVETI VID ???
    Autor Suzy u forumu Zdravlje
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 28.07.2005., 15:40

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •