Moreplovka.pa sta?
Primećen član
- Poruka
- 753
otkacio:Srbija ne može bez psihijatara. Slavica Đukić Dejanović, novoizbarana predsednica srpskog parlamenta, najviša je u rangu među dosadašnjim isceliteljima duše u zemlji koja je, inače, teško duševno obolela.
Taj isti parlament je devedesetih godina bio prepun psihijatara, a jedan iz te struke izabran je za vođu bosanskih Srba. Kako je lečenje naroda sa obe strane Drine pošlo na zlo, jer je lečenje pogrešnom terapijom još više razbolelo već bolesne, došlo je do raznih buna i prevrata pa je slamka spasa viđena u Borisu Tadiću, psihologu po struci, političaru po navici. Vreme je pokazalo da je amater i u jednom i u drugom zanatu.
Konačno, zahvaljujući protivprirodnom bludu, savezu demokratske koalicije sa Miloševićevim socijalistima, pronađeno je spasonosno rešenje. Slavica Đukić Dejanović nije bilo kakav psihijatar nego neurospihijatar specijalista sa doktoratom, potpredsednik je Udruženja psihijatara Srbije i član predsedništva Udruženja za sudsku psihijatriju Srbije!
Dakle, najveći kalibar stručnjaka za najmasovniju bolest u domovini heroja i izdajnika. Treba li reći da je ova gospođa objavila ravno 163 naučna rada i da je autor deset udžbenika za osnovne i postdiplomske studije, te da je redovni profesor na Medicinskom fakultetu?
Valjda je sve jasno. Ako Srbi sad ne budu izlečeni od masovnih halucinacija i imperijalnih težnji, nikad neće.
Slavica Đukić Dejanović je bila i poslednji porodični terapeut Miloševića i njegovih, u odsudnim trenucima, dok je brod tonuo, a predsednička vila bila pod okupacijom osvetnika.
I u privatnom životu je znala da počne ponovo i da zavede. Čovek koji je hteo njenu ruku bio je spreman da položi i glavu, ali je ona bila zadovoljna njegovim neobičnim smislom za pakovanje poklona. Jednog dana, ispod prozora je čekao skupoceni automobil zavezan u veeeeeliku mašnu, a na njemu beše napisana ljubavna poruka posle koje bi svaka žena položila oružje. Srećni darodavac, a kasnije porodični računopolagač, postao je drugi muž sadašnje predsednice srpskog parlamenta.
Čemu nas uči ova priča? Reč je o gospođi koja savršeno vesla između Erosa i Tanatosa, koja zna da sasluša vođu uoči njegovog puta na sudnji sastanak, i koja, istovremeno, voli život i upravlja njime, koja ustaje kad bi drugi pali, zavodi slabe i predaje se jakima.
Srpskom narodu i srpskom parlamentu, eto još jednog terapeuta u sred beznadežnog pada u novi očaj.
Taj isti parlament je devedesetih godina bio prepun psihijatara, a jedan iz te struke izabran je za vođu bosanskih Srba. Kako je lečenje naroda sa obe strane Drine pošlo na zlo, jer je lečenje pogrešnom terapijom još više razbolelo već bolesne, došlo je do raznih buna i prevrata pa je slamka spasa viđena u Borisu Tadiću, psihologu po struci, političaru po navici. Vreme je pokazalo da je amater i u jednom i u drugom zanatu.
Konačno, zahvaljujući protivprirodnom bludu, savezu demokratske koalicije sa Miloševićevim socijalistima, pronađeno je spasonosno rešenje. Slavica Đukić Dejanović nije bilo kakav psihijatar nego neurospihijatar specijalista sa doktoratom, potpredsednik je Udruženja psihijatara Srbije i član predsedništva Udruženja za sudsku psihijatriju Srbije!
Dakle, najveći kalibar stručnjaka za najmasovniju bolest u domovini heroja i izdajnika. Treba li reći da je ova gospođa objavila ravno 163 naučna rada i da je autor deset udžbenika za osnovne i postdiplomske studije, te da je redovni profesor na Medicinskom fakultetu?
Valjda je sve jasno. Ako Srbi sad ne budu izlečeni od masovnih halucinacija i imperijalnih težnji, nikad neće.
Slavica Đukić Dejanović je bila i poslednji porodični terapeut Miloševića i njegovih, u odsudnim trenucima, dok je brod tonuo, a predsednička vila bila pod okupacijom osvetnika.
I u privatnom životu je znala da počne ponovo i da zavede. Čovek koji je hteo njenu ruku bio je spreman da položi i glavu, ali je ona bila zadovoljna njegovim neobičnim smislom za pakovanje poklona. Jednog dana, ispod prozora je čekao skupoceni automobil zavezan u veeeeeliku mašnu, a na njemu beše napisana ljubavna poruka posle koje bi svaka žena položila oružje. Srećni darodavac, a kasnije porodični računopolagač, postao je drugi muž sadašnje predsednice srpskog parlamenta.
Čemu nas uči ova priča? Reč je o gospođi koja savršeno vesla između Erosa i Tanatosa, koja zna da sasluša vođu uoči njegovog puta na sudnji sastanak, i koja, istovremeno, voli život i upravlja njime, koja ustaje kad bi drugi pali, zavodi slabe i predaje se jakima.
Srpskom narodu i srpskom parlamentu, eto još jednog terapeuta u sred beznadežnog pada u novi očaj.
Poslednja izmena:
Ali eto ,cisto da se ne zaboravi....
tkacio:
