Voleti ili ne....

kasnije cu lepo da ispishem

sada cu samo da kazem da je bolje voleti pa izgubiti jer tada shvatash mnogo vishe stvari, osetish neshto najlepshe na svetu (ali, to kasnije platish :( ), i to osecanje kada nekome pruzash ljubav ne moze ni sa chim da se uporedi

kada ne volish- to je kao da si slep, gluv i nem istovremeno
 
Da, ništa ljepše od ljubavi kada sve ide kako treba, ali kada neide, onda je to pakao. Onda čovjek poželi da nikada nije ni ulazio u to i pokušava na sve moguće načine da se izvadi.
Ljubav je Damoklov mač.
 
Ako u sebi negujemo ljubav lakše se nosimo sa životnim preprekama i problemima. Bez ljubavi u sebi čovek nije ništa više od obične mehaničke mašine. Istovremeno, humana ljubav čoveka priprema za mnogo veću i jaču ljubav - božanstvenu. Posle svakog gubitka ljubavi i posle kraćeg ili dužeg oporavljanja treba ići dalje, napred. Ako se blokiramo pa povlačimo to je ništa drugo do li zaustavljanje onog osnovnog zbog čega smo se i rodili - da se duhovno razvijamo. Čovek bez ljubavi u svom srcu je obično sirov, surov i grub. Razočaranje u ljubavi praktično i nije razočaranje u onu drugu osobu već u naše nedovoljno razumevanje života i našu nemogućnost da nepristrasnije i uzvišenije volimo. Oh, mnogi poistovećuju emocije i ljubav ne shvatajući da emocije slamaju i obaraju dok čista ljubav oplemenjuje i uzdiže.
 
zlatni zmaj:
Da li je bolje voleti pa izgubiti ili ne voleti i nemati šta izgubiti..:bye:
Kliknite za proširenje...

Najbolje je jednostavno voljeti.
Bez razmišljanja o tome da li ćeš izgubiti toga koga voliš (ako za tog nekoga uopšte u nekom periodu života možeš reći da je tvoj/tvoja).
Bez straha, ali i bez prevelikih očekivanja.
Ovo drugo je malo teže primjeniti, ali šta da se radi...
Pa ako i izgubiš, ako te ljubav i zaboli, ako te slomi i povrijedi - ništa novo, zar ne?
Bolje osjetiti nešto na taj način, nego nikad ne osjetiti ništa...
dok osjećam - znam da imam razlog za život...

A ako se desi da ti ljubav bude uzvraćena,
da ti donese bar malo topline, sreće i zadovoljstva - uživaj dok možeš!

:heart:
 
Millie80:
Najbolje je jednostavno voljeti.
Bez razmišljanja o tome da li ćeš izgubiti toga koga voliš (ako za tog nekoga uopšte u nekom periodu života možeš reći da je tvoj/tvoja).
Bez straha, ali i bez prevelikih očekivanja.
Ovo drugo je malo teže primjeniti, ali šta da se radi...
Pa ako i izgubiš, ako te ljubav i zaboli, ako te slomi i povrijedi - ništa novo, zar ne?
Bolje osjetiti nešto na taj način, nego nikad ne osjetiti ništa...
dok osjećam - znam da imam razlog za život...

A ako se desi da ti ljubav bude uzvraćena,
da ti donese bar malo topline, sreće i zadovoljstva - uživaj dok možeš!

:heart:
Kliknite za proširenje...

:klap:..:klap:...:super:.....:heart:
 
Voleti je lepo i ljubav je jedan od lepših osećaja.
A šta ako si nekoga voleo godinama i jednog dana se probudiš i shvatiš da to više nije ta ljubav, da ga ne voliš na isti način kao pre, nego da ti je ta ljubav, taj osećaj postao navika ali da iza njega ne postoji ništa drugo nego strah da ćeš ostati bez te osobe i onoga što ona oseća prema tebi. Da li je onda bolje prekinuti tu nit ili nastaviti ...
 
Možda sam se glupo izrazila, ali radi se o tome da sam volela svog momka i zajedno smo već 3 godine, hteli smo i da se uzmemo uskoro, ali sada više nisam sigurna da li to želim.
Boljeg momka neću naći toga sam svesna...i to me malo i plaši. Ne znam šta da radim. Mislim da svaka strast nekad prođe (možda ne u svakom slučaju) i da ostaje samo poštovanje i ljubav koja se promenila i uzela neki drugi oblik..i znam da će mi se to sa svakim desiti. Ne znam šta da radim, da ga ostavim ...to bi ga jako povredilo, jer bi to bilo bukvalno od danas ka sutra. A da ostanem sa njim...opet me strah da nešto ne uradim što bi ga jako povredilo.
 
Zanfira:
Možda sam se glupo izrazila, ali radi se o tome da sam volela svog momka i zajedno smo već 3 godine, hteli smo i da se uzmemo uskoro, ali sada više nisam sigurna da li to želim.
Boljeg momka neću naći toga sam svesna...i to me malo i plaši. Ne znam šta da radim. Mislim da svaka strast nekad prođe (možda ne u svakom slučaju) i da ostaje samo poštovanje i ljubav koja se promenila i uzela neki drugi oblik..i znam da će mi se to sa svakim desiti. Ne znam šta da radim, da ga ostavim ...to bi ga jako povredilo, jer bi to bilo bukvalno od danas ka sutra. A da ostanem sa njim...opet me strah da nešto ne uradim što bi ga jako povredilo.
Kliknite za proširenje...

možda da provedeš nekoliko dana negdje bez njega - pa da vidiš koliko će ti nedostajati...
ako sam dobro shvatila, vi nemate nikakvih problema, nesuglasica, ništa slično...a to da se ljubav s vremenom mijenja je valjda i normalno u nekoj mjeri, svi koji su više godina u vezi/braku će ti to reći...
mene jedino brine ovo prošlo vrijeme koje koristiš... kad kažeš da si ga voljela :think:

samo pazi šta radiš, nemoj dopustiti da shvatiš šta si imala tek kad izgubiš!

:bye:
 
Volim da volim
volim da nikad ne prestajem
sto god da desi se i u dobru i u zlu
moja ljubav ne prestaje
moja ljubav za njega je uvek tu:heart:
dok postojim dok disem
disacu dahom ljubavi beskrajne
svejedno je dal me tuce ili miluje
ja ne umem i ne mogu drugacije
volim ga najvise jer u srcu mome stanuje :kiss:
 
Sve trpi promenu i transformaciju, pa i ljubav.
U svakoj fazi od simpatije , preko zaljubljenosti, do ljubavi deluje po neki hormon zbog toga i dolazi do transformacija osecanja.
Znaci 5-6 milijardi ljudi na ovoj planeti zeli da bude voljeno, neki to i jesu, ali samo mali broj nadje srodnu dusu.
 
Kako je ovo lepa tema, sve lepe i poucne reci. :)

Ljubav je savrsena i potpuna. Samo je mozda promenjljiv onaj deo, koji mi uzmemo i koristimo.. za vreme svog zivota.
Na visim stanjima svesti, ljubav se dozivljava bez ogranicenja, i bez zahteva....

Ne treba razlog za nju, ljubav je prirodno stanje... koje zeli carovati u svakom kutku postojanja, jednostavno zeli,
i to se zove zivot. :)
 
Bas je lako pricati o ljubavi. Na papiru ona nema svoju pravu tezinu,ili lakocu..Kako za koga vec.. Ja se vise ne usudjujem dati odgovor na bilo kakvo pitanje o ljubavi-bar ne sebi. Nepredvidjena je i donosi rizik. A koliko je vredna rizika treba znati proceniti..
 
I šta je ustvari ljubav????.........Kako je prepoznati?...Vredi li se uvek boriti za
nju čak o onda kad ti se čini da je kraj???......Toliko jednostavnih pitanja, na
tako osteljiva osećanja.....Kako razrešiti takvu dilemu???
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top