Dubrovčanin skovao reč četnik
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Dubrovčanin skovao reč četnik

  1. #1
    Obećava
    Učlanjen
    12.07.2008.
    Lokacija
    Prishtinë, Kosovë (Dardania)
    Poruke
    59
    Reputaciona moć
    0

    Thumbs up Dubrovčanin skovao reč četnik

    Dubrovcanin Matija Ban, veliki Srbin, politicar i intelektualca iz 19 veka, je prvi koji je skovao reč četnik.

    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD

    O Matiji Banu kao Srbinu

    „Za vođstvo Ilirskog pokreta je bilo najteže odlučiti se između ikavice i ijekavice kao književnog jezika Hrvata. Izbor je konačno ipak pao na (dubrovačku) ijekavicu zbog velikog ugleda književnih dela napisanih na tom izgovoru u Dubrovniku. Ipak, mnogi hrvatski kulturni delatnici, i pre ovog izbora i nakon njega, su se zalagali za ikavicu kao čist nacionalni hrvatski govor. Tako je, još pre Gajeve reforme hrvatskog književnog jezika, Šime Starčević (1784.–1859. g.), katolički sveštenik i stari gramatičar, u svojoj Novoj ricsoslovici iliricskoj iz 1812. g. ukazivao na prisutnost stranih elemenata u dubrovačkom ijekavskom izgovoru, koji se stoga nije mogao prihvatiti kao hrvatski nacionalni «jezik», zalažući se u isto vreme za ikavski izgovor kao čisti hrvatski nacionalni jezik. Po Šimi Starčeviću, dubrovački ijekavski izgovor je postao suviše «stran» Hrvatima zbog velikih «pozajmnica» iz italijanskog jezika kao i iz crkvenoslovenskog jezika kojim se služila Srpska pravoslavna crkva. Na suviše «srpski» karakter dubrovačke epske poezije u delima Ive Gundulića i Junija Palmotića je ukazivao i Andrija Torkvat Brlić po kome je njihovo epsko pesništvo bilo «inferiorno» usled prisustva stranih elemenata u strukturi epske pesme u odnosu na pravo hrvatsko epsko pesništvo koje je ispevano na «nacionalnom epskom metru» (Brlić 1848). Slično mišljenje su imali i Šime Starčević i Ante Kuzmanić (1807.–1879. g.) koji je bio vodeća figura onih predstvavnika hrvatske inteligencije okupljenih oko Zore dalmatinske koja se žestoko borila za standardizaciju ikavskog (kao nacionalnog hrvatskog) a ne ijekavskog (kao nacionalno srpskog) izgovora za književni jezika Hrvata. Povodom rada zagrebačke filološke škole, Srbin rimo-katolik iz Dubrovnika, Matija Ban, je rekao da je ta škola «lep i potpuno savršen srpski jezik», misleći na štokavski dijalekt ijekavskog izgovora, presadila iz njegovog «gnezda» u «sve ilirske zemlje» i tako «pripremila ulazak u pan-Slavizam» (Ban 1849). Medo Pucić je otišao korak dalje 1867. g. tvrdeći da ukoliko se narodi razlikuju po jeziku onda je Gajevo usvajanje «srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi» pretvorilo sve Hrvate u «lingvističke» Srbe. Shodno tome, Srbi se ne trebaju plašiti hrvatskih «istorijskih prava» jer su to u suštini srpska prava (Orsatto 1867, 26).”

    „Реч ''четник'' је пољског порекла и означава герилског ратника. Традиција четовања је преношена са колена на колено у српском народу, преузимајући елементе како хајдучије тако и ускочког начина ратовања. Именицу ''четник'' је сковао дубровачки Србин, Матија Бан, за потребе бораца Грбаљског устанка. Грбаљски устанак је вођен 1848. у залеђу Боке, и трајао је свега неколико месеци. Био је усмерен против аустријске круне, и водио се типично герилски. Своје интересе у овом устанку су виделе и кнежевина Србија и Његошева Црна Гора, па је тако Матија Бан превео са пољског постојеће књиге о герилском ратовању, а и самостално је, у складу са традицијом нешто унео. Тако су настала ''Правила о четничкој војни'' 1848. године. То је први српски уџбеник гериле, у коме се налазе бројне информације које ће, касније, свакако наћи своју примену. Тако се у књизи наводи да четник треба да је ''трезвен, отресит и смео”, да четник треба да носи народно одело са капом и обележјем на њој, користи пушку,пиштољ,нож, те каква дисциплина треба да влада у чети. Утицај хајдуковања овде је очигледан, јер срећемо сличне кодексе понашања и облачења, као и начине нападања.„

    http://sdfsrbija.blogspot.com/2008/01/blog-post_5970.html

    Neko kaže da je i sam Matija Ban sastavio onu Srpsku pesmu oj Vojvodo Sindjelicu, ali o tome na zalost ne postoje pouzdani podaci



  2. #2
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.045
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Dubrovčanin skovao reč četnik

    Citat Original postavio Gashi Krasniqi Pogledaj poruku
    Dubrovcanin Matija Ban, veliki Srbin, politicar i intelektualca iz 19 veka, je prvi koji je skovao reč četnik.

    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BD

    O Matiji Banu kao Srbinu

    „Za vođstvo Ilirskog pokreta je bilo najteže odlučiti se između ikavice i ijekavice kao književnog jezika Hrvata. Izbor je konačno ipak pao na (dubrovačku) ijekavicu zbog velikog ugleda književnih dela napisanih na tom izgovoru u Dubrovniku. Ipak, mnogi hrvatski kulturni delatnici, i pre ovog izbora i nakon njega, su se zalagali za ikavicu kao čist nacionalni hrvatski govor. Tako je, još pre Gajeve reforme hrvatskog književnog jezika, Šime Starčević (1784.–1859. g.), katolički sveštenik i stari gramatičar, u svojoj Novoj ricsoslovici iliricskoj iz 1812. g. ukazivao na prisutnost stranih elemenata u dubrovačkom ijekavskom izgovoru, koji se stoga nije mogao prihvatiti kao hrvatski nacionalni «jezik», zalažući se u isto vreme za ikavski izgovor kao čisti hrvatski nacionalni jezik. Po Šimi Starčeviću, dubrovački ijekavski izgovor je postao suviše «stran» Hrvatima zbog velikih «pozajmnica» iz italijanskog jezika kao i iz crkvenoslovenskog jezika kojim se služila Srpska pravoslavna crkva. Na suviše «srpski» karakter dubrovačke epske poezije u delima Ive Gundulića i Junija Palmotića je ukazivao i Andrija Torkvat Brlić po kome je njihovo epsko pesništvo bilo «inferiorno» usled prisustva stranih elemenata u strukturi epske pesme u odnosu na pravo hrvatsko epsko pesništvo koje je ispevano na «nacionalnom epskom metru» (Brlić 1848). Slično mišljenje su imali i Šime Starčević i Ante Kuzmanić (1807.–1879. g.) koji je bio vodeća figura onih predstvavnika hrvatske inteligencije okupljenih oko Zore dalmatinske koja se žestoko borila za standardizaciju ikavskog (kao nacionalnog hrvatskog) a ne ijekavskog (kao nacionalno srpskog) izgovora za književni jezika Hrvata. Povodom rada zagrebačke filološke škole, Srbin rimo-katolik iz Dubrovnika, Matija Ban, je rekao da je ta škola «lep i potpuno savršen srpski jezik», misleći na štokavski dijalekt ijekavskog izgovora, presadila iz njegovog «gnezda» u «sve ilirske zemlje» i tako «pripremila ulazak u pan-Slavizam» (Ban 1849). Medo Pucić je otišao korak dalje 1867. g. tvrdeći da ukoliko se narodi razlikuju po jeziku onda je Gajevo usvajanje «srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi» pretvorilo sve Hrvate u «lingvističke» Srbe. Shodno tome, Srbi se ne trebaju plašiti hrvatskih «istorijskih prava» jer su to u suštini srpska prava (Orsatto 1867, 26).”

    „Реч ''четник'' је пољског порекла и означава герилског ратника. Традиција четовања је преношена са колена на колено у српском народу, преузимајући елементе како хајдучије тако и ускочког начина ратовања. Именицу ''четник'' је сковао дубровачки Србин, Матија Бан, за потребе бораца Грбаљског устанка. Грбаљски устанак је вођен 1848. у залеђу Боке, и трајао је свега неколико месеци. Био је усмерен против аустријске круне, и водио се типично герилски. Своје интересе у овом устанку су виделе и кнежевина Србија и Његошева Црна Гора, па је тако Матија Бан превео са пољског постојеће књиге о герилском ратовању, а и самостално је, у складу са традицијом нешто унео. Тако су настала ''Правила о четничкој војни'' 1848. године. То је први српски уџбеник гериле, у коме се налазе бројне информације које ће, касније, свакако наћи своју примену. Тако се у књизи наводи да четник треба да је ''трезвен, отресит и смео”, да четник треба да носи народно одело са капом и обележјем на њој, користи пушку,пиштољ,нож, те каква дисциплина треба да влада у чети. Утицај хајдуковања овде је очигледан, јер срећемо сличне кодексе понашања и облачења, као и начине нападања.„

    http://sdfsrbija.blogspot.com/2008/01/blog-post_5970.html

    Neko kaže da je i sam Matija Ban sastavio onu Srpsku pesmu oj Vojvodo Sindjelicu, ali o tome na zalost ne postoje pouzdani podaci
    Hi hi hi.

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    18.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.182
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Dubrovčanin skovao reč četnik

    Neđe sam naišao da su prvi četnici bili zapravo makedonski ustanici.

  4. #4
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Dubrovčanin skovao reč četnik

    Citat Original postavio Gashi Krasniqi Pogledaj poruku
    (...) Povodom rada zagrebačke filološke škole, Srbin rimo-katolik iz Dubrovnika, Matija Ban, je rekao da je ta škola «lep i potpuno savršen srpski jezik», misleći na štokavski dijalekt ijekavskog izgovora, presadila iz njegovog «gnezda» u «sve ilirske zemlje» i tako «pripremila ulazak u pan-Slavizam» (Ban 1849).
    (...)
    Neko kaže da je i sam Matija Ban sastavio onu Srpsku pesmu oj Vojvodo Sindjelicu, ali o tome na zalost ne postoje pouzdani podaci
    Gaši,

    Da su Šiptari na vreme sišli sa Prokletija u kosovsko-metohijske ravnice, siguran sam da bi i oni govorili i pisali ovim "lepim i savršenim jezikom"... ili bi čistili svoj prostonarodni od stranih elemenata...

    E, sad, pošto si se odjednom stvorio ovde, pogledao sam tvoj javni profil, i postove... da bi se upoznali...

    I nije mi jasno zašto pokušavaš na Politici i drugim forumima da pišeš nekakvom tvojom redakcijom srpskog jezika, umekšavajući samo i isključivo "l" u "lj", a ovde i na Folozofiji pišeš mnogo lepo čistijim i pravilnijim srpskim jezikom od ovih naših "staraca"...

    Evo... sa Filozofije... upravo ijekavica...

    Citat Original postavio Gashi Krasniqi Pogledaj poruku
    Vecina moralnih postulata su dalekovidi obziri na velike ljude u velikim situacijama.

    Danasnji trend ide na nistenje tih morala. Preferira se individualni oportunizam.

    Ali ima i takvih koji, u nadi da pobude jedno novo veliko vrijeme, okrecu se ultra moralizmu.

    Ima li neko ko još nije postao srebroljubac?
    Keče na glavi, uzimanje šiptarskog imena i prezimena za nik i mekano "l" ne čini Šiptara Šiptarom...

    Mnogo su ozbiljniji narod oni... da bi mogao tako providnu masku da upotrebiš i postaneš njihov sunarodnik...

    Što se tiče reči "četnik", pa zna se odavno da ju je "skovao" Matija Ban... Mogao si sa Wikipedije da uzmeš kraći članak o tome, a ne da daš samo link na njega, a da zavlačiš i sebe i druge u rasprave o jeziku:

    "Matija Ban (Petrovo Selo kod Dubrovnika 16. decembar 1818 - Beograd 13. mart 1903) profesor Liceja, političar, diplomata.

    Bio je šef pres-biroa i vodio je poslove nacionalne propagande. Bio je član Srpske kraljevske akademije i u isto vreme jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Pisao je drame u duhu klasicizma i tragedije u stihu, sa istorijskom tematikom; poznate su i njegove pedagoške rasprave. Najpoznatije drame: Merima, Smrt Uroša V, Kralj Vukašin, Knez Nikola Zrinjski, Jan Hus i mnoge druge.

    Po njegovom imanju i kući jedan deo Beograda nosi naziv Banovo Brdo.

    Ban je 1848. skovao reč četnik po uzoru na poljski jezik da bi označio gerilca u Grbaljskoj buni."

    Znam, nisi hteo ovaj kratak... više ti odgovara dugačak, jer u njemu piše da je Matija Ban srbokatolik, voleo bih da pogledaš, ako nisi, ovaj link Vera – običaji – život... tamo je data prilično jasna analiza i Srba katolika, ali i Srba koji su prešli u katoličanstvo, islam...

    "Srbi su pokazivali veliku otpornost i kada su se borili za sticanje i odbranu slobode i kad su čuvali svoju narodnost i pravoslavnu veru. Često su mnogi ostajali verni svojoj narodnosti i pamtili svoje poreklo i kad bi prešli u drugu veru, u islam ili katoličanstvo. Poturčeni sin hercega Stjepana, Stefan, sada Ahmet, kako smo već rekli, zamolio je Dubrovčane da "stonski dohodak", ugovoren sa carem Dušanom prilikom ustupanja Pelješca Dubrovniku, ubuduće predaju manastiru Hilandaru, što je vekovima tako i ostalo. Mehmed-beg Minetić, bosanski posednik, pisao je Dubrovčanima kao "gospodar srpske zemlje". I on je znao da je Bosna "srpska zemlja": čak ni pred Alahom ta svest mu nije utrnula. Ističemo i dobro poznati postupak Rustem-paše i Mehmed-paše Sokolovića sa obnovom Pećke patrijaršije (1557). Posebno podsećamo na poznatog bosanskog pesnika iz XVII veka Muhameda Hevaija, koji nije zaboravio svoje poreklo i koji je pevao pesme na srpskom jeziku savetujući i pravoslavne i muhamedance da budu jedinstveni kao isti narod. Svakako, ovde se s pravom nameće pitanje ko je narodnosno svesniji: Hevai u XVII veku ili njegovi potomci u XX veku?" (Jeremija D. Mitrović, Srpstvo Dubrovnika, Beograd, 1992.)

    ... ima i o "Arnautašima", i oni su pošteniji i iskreniji od onih što umekšavaju "l".

    Niko se, dragi Gljaši, od Srba koji su iole nešto kvalitetno pročitali, ne stidi ni Bana, ni Andrića, ni Meše...

    Ne znam šta je tebe spopalo?
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 08.08.2008. u 12:07

  5. #5
    Elita NEPOBEDIVO SUNCE (avatar)
    Učlanjen
    21.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    internet
    Poruke
    21.886
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Dubrovčanin skovao reč četnik

    To ionako nije bitno danas?

Slične teme

  1. Šta je bolje biti Četnik Ili Komunista?
    Autor Medena_88 u forumu Politika
    Odgovora: 170
    Poslednja poruka: 23.07.2008., 17:30
  2. Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 02.04.2007., 18:47
  3. Aleksandar Bajt:" "Bio sam četnik"
    Autor Krckic u forumu Politika
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 13.07.2006., 20:27
  4. VUK DRASKOVIC- POLITICAR,KNJIZEVNIK,CETNIK ILI???
    Autor bolnicar2000 u forumu Politika
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 06.07.2005., 22:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •