Beograd kao književno nadahnuće
Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 151

Tema: Beograd kao književno nadahnuće

  1. #1
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Beograd kao književno nadahnuće

    Војислав Илић


    НАД БЕОГРАДОМ

    Спомениче неми прохујалих дана,
    Зашто ти је чело суморно и тавно?
    Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана,
    Што дигоше у зрак твоје име славно?

    Ил' гробове бројиш туђинских синова,
    Што падоше редом под зидине твоје,
    - Занесени чаром освајачких снова
    Далеко од крила домовине своје?

    Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам,
    Укажу се људске горостасне сени:
    С размрсканим грудима, са челима бледим,
    И уснама хладним у крвавој пени...

    И ја слушам шапат непојмљивог збора,
    Шапат који тихо умире и тоне...
    То је, можда, израз дубокога бола?
    То су, можда, речи које клетвом звоне?

    О, колевко снова, надања и мука
    Заривено лежи у камену твоме,
    Што их сруши смрти оружана рука
    У данима славе, у помаму своме!

    И ти јоште живиш!... Твоју седу главу
    Не положи у гроб тако бурно време!
    Можда чекаш снова поништену славу,
    Тај блеђани призрак будућности неме?



  2. #2
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Lament nad Beogradom

    Milos Crnjanski

    JAN MAJEN i moj Srem,
    Paris, moji mrtvi drugovi, tresnje u Kini,
    prividjaju mi se jos, dok ovde cutim, bdim i mrem
    i lezim, hladan, kao na pepelu klada.
    Samo, to vise i nismo mi, zivot, a ni zvezde,
    nego samo cudovista, polipi, delfini,
    sto se tumbaju preko nas, i plove i jezde,
    i urlicu: " Prah, pepeo, smrt je to."
    A vicu i rusko "nicevo" -
    i spansko "nada".

    Ti, medjutim, rastes, uz zornjacu jasnu,
    sa Avalom plavom u daljini, kao breg.
    Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
    i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
    U Tebi nema besmisla, ni smrti.
    Ti sjajis kao iskopan stari mac.
    U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
    i ponavlja, kao dan i detinji plac.
    A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
    Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.

    ESPANJA i nas Hvar,
    Dobrovic mrtvi, sejk sto se u Sahari beli,
    prividjaju mi se jos, kao utvare, vatre, var.
    Moj Sibe poludeli, zinuo kao pes.
    Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
    vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
    sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
    Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche! " dere.
    Drugi mi sapuce: "Cadavere!"
    Treci: " Les, les,les."

    Ti, medjutim, siris kao labud krila,
    zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
    Ti budis veselost, sto je nekad bila,
    kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
    U Tebi nema crva, ni sa groba.
    Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
    U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
    prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
    A kad mi klone glava i budu stali sati,
    Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

    TI, PROSLOST, i moj svet,
    mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
    prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
    u drustvu maski, koje je po meni doslo.
    Samo, to nisam ja, ni Venecija sto se plavi,
    nego neke rusevine, aveti, i stecci,
    sto ostaju za nama na zemlji, i, u travi.
    Pa kazu: " Tu lezi pasa! - Prosjak! - Pas!"
    A vicu i francusko "tout passe".
    I nase " proslo".

    Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
    nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
    Ti pevas vedro, sa grmljavinom dalekom,
    i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
    U Tebi nema moje ljudske tuge.
    Ti imas streljaca pogled prav i nem.
    Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
    a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
    A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
    Tvoj ce bagren pasti na me kao kisa.

    LIZBUA i moj put,
    u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
    prividjaju mi se jos, dok mi zizak drsce ko prut
    i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
    Samo, to vise nisu, ni zene, ni ljudi zivi,
    nego neke nemocne, slabe, i setne seni,
    sto mi kazu, da nisu zveri, da nisu krivi,
    da im zivot bas nista nije dao,
    pa sapcu " nao, nao, nao"
    i nase " ne, ne".

    Ti, medjutim, dises, u nocnoj tisini,
    do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san.
    Ti slusas svog srca lupu, u dubini,
    sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan.
    Tebi su nasi boli sitni mravi.
    Ti biser suza nasih bacas u prah.
    Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
    u koju se mlad i veseo zagledah.
    A kad umorno srce moje ucuti, da spi,
    uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.

    FINISTERE i njen stas,
    brak, poljupci bura sto je tako silne bila,
    prividjaju mi se jos, po neki leptir, bulke, klas,
    dok, u proslosi, slusam, njen korak, tako lak.
    Samo, to vise nije ona, ni njen glas nasmejan.
    nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
    sto vice: zrak svake srece tone u Okean.
    Pa mi mrmlja reci "tombe" i "sombre".
    Pa kresti njino " ombre, ombre". -
    i nas "grob" i "mrak".

    Ti, medjutim, kreces, ko nas labud vecni,
    iz smrti, u krvi, prema Suncu, na svoj put.
    Dok meni dan tone u tvoj ponor recni,
    Ti se dizes, iz jutra, sav zracima obasut.
    Ja cu negde, sam, u Sahari, stati,
    u onoj gde su karavani seni,
    ali, ko sto uz mrtvog Tuarega cuci mati,
    Ti ces, do smrti, biti uteha meni.
    A kad mi slome dusu, koplje, ruku i nogu,
    Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

    ZIVOT ljudski, i hrt,
    sveo list, galeb, srna, i Mesec na pucini,
    prividjaju mi se, na kraju, ko san, kao i s
    mrt
    jednog po jednog glumca naseg pozorista.
    Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vise,
    nego neka pena, trenuci, sapat u Kini,
    sto sapce, kao i srce, sve hladnije i tise:
    da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
    ni Tao, tresnje, ni mandarin.
    Niko i nista.

    Ti medjutim,sjas,i sad, kroz san moj tavni,
    kroz bezbroj suza nasih, vecan, u mrak i prah.
    Krv tvoja,ko rosa pala je na ravni,
    ko nekad, da hladi tolikih samrtnicki dah.
    Grlim jos jednom na Tvoj kamen strmi,
    I Tebe,i Savu, i Tvoj Dunav trom.
    Sunce se radja u mom snu.Sini! Sevni! Zagrmi!
    Ime Tvoje,kao iz vedrog neba grom.
    A kad i meni odbije cas stari sahat tvoj,
    to ime ce biti poslednji sapat moj.

  3. #3
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    BEOGRAD, PREKOOKEANSKI BROD

    Ponovo dozivam prekookeanske brodove
    tvojih grudi, grade za samospoznaju!
    Nekada bio si meni daleka, nedosežna
    žena,
    a sad evo me kako hodam tihim ulicama
    predgrađa, tako običnim u golubinjem
    polumraku; pohodim tvoje staretinarnice
    sa gravirama, inkunabulama i mapama
    lepim u svojoj nemosti; dodirujem
    skupocene
    čaše od muranskog stakla, nezaražene
    smrću;
    drage su mi na srcu kapije od kovanog
    gvožđa
    što vode u skrovite tvoje vrtove, gde
    sede
    gole žene, dobrotvori svetlosti;
    osluškujem razmirice vrana po
    parkovima,
    pratim svu tu prebujnu stvarnost što
    prolazi
    kao pored velike vode; ali ja ti ne dajem
    ništa što već u tebi ne postoji
    odvajkada.
    Telo tvoje ima tajne luke, lagune i
    ustalasala
    žita koja hrane narode i bude kamen
    želje.
    Ti si knjiga koja obuhvata sve knjige;
    razlistala bela ruža koju su mi dobri
    anđeli
    poverili da sa svake njene latice ispijam
    rosu umlja nekog nepoznatog; sam Bog
    odredio je
    tvoj položaj, tlocrt i tajanstvene mere,
    tako da te vidim sa svake razdaljine.
    Ti, međutim, više i nisi na zemlji, već
    si
    ogledalo koje je poletelo ka nekom
    drugačijem
    sjaju; prsten si jedinog mog venčanja,
    palimpsestični grade! Apokaliptična
    dojiljo!
    Pomešali smo krv – ja iz vena, a ti iz
    tvojih
    zagrljenih reka nad kojima kraljuješ i
    sad smo jedno
    u drugom, ne može nas rastaviti nikakvo
    uzmicanje.

    (Dragan Jovanović Danilov)

  4. #4
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Dobrodošli u Beograd

    Po mišljenju Beograđana, Beograd je veliki i izuzetno lep grad. U svakom slučaju, stigli ste u pravom trenutku, jer Beograd nikada nije ni veći ni lepši nego što je danas.
    Čekali smo preko 7.000 godina da nam doðete, a vas nije bilo. Gradili smo puteve i mostove, a vas nije bilo.
    Podizali smo hotele, a vi niste dolazili. Štedeli smo na školama i bolnicama da bismo sagradili aerodrom. Čekali smo, a vi niste doleteli.
    Gde ste bili do sada? Nećete valjda reći da je bilo značajnijih i lepših stvari koje ste morali da vidite?
    Nemojte više tako.
    Pogledajte kako je naš Beograd lep i veliki.
    Da je London lepši, mi bi živeli u njemu a ne ovde.

    (Duško Radović)

  5. #5
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo;
    i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskosi; i za letnjih oluja
    kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim
    vetrom, nosi kisu pomesanu sa prasinom panonske ravnice; i u prolece
    kada izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteza
    od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato; kao naknada ovoj
    cudnoj varosi za sve ono cega u njoj nema i uteha zbog svega onog sto
    ne bi trebalo da bude. Ali najveci raskos toga neba nad Beogradom, to
    su suncevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani kao pustinjske
    vizije, a zimi prigusene tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako
    doba godine vrlo su cesti dani kada se oganj toga sunca koje zalazi u
    ravnici, medju rekama pod Beogradom, odbije cak gore u visokoj kupoli
    neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varosi. Tada
    suncano rumenilo oboji za trenutak i najzabacenije uglove Beograda i
    odblesnje u prozorima i onih kuca koje inace slabo obasjava.

    (Ivo Andrić)

  6. #6
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    bila sam u pragu i londonu
    prosla kroz atinu vecni rim
    videla sam napulj i veronu
    jarkim suncem obasjani rim
    gledala sam raksos i bogatstvo
    mnogo cari seretala sam tad
    ali nigde nigde ne pronadjoh
    to sto ima moj voljeni grad

    moj beograd
    srce ima
    i u srcu ljubav cistu
    beograd ruke siri svima
    svakom radost pruza istu

    ja se divim carima pariza
    prag ce uvek biti zlatni grad
    postujem ih ali ljubav moju
    ima samo moj voljeni grad

    moj beograd srce ima...

  7. #7
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    BEOGRAD

    Ti trazis grad u gradu Beogradu,
    a on se veselo prebrojava.
    Bas kao da izgovara, slog po slog,
    najtoplija imena ovog sveta:

    Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco,
    Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

    Pomislis: gorak je grad
    zbog neispunjenih prostora u sebi,
    tamo nekih taraba, tresanja i dvorista
    sto zute seoskim letom.

    Tada se dogodi cudo:
    grad ti se usred vida za dva koplja ozida.

    Toliko da se zbunis.

    Al opet prozivka iskreno najsaljivija:

    Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza.
    Ja cedni otac Pantelija i Grozda.

    Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana.
    A on izmice ka Savi.
    I uz put vidis ljude kako se zagledaju
    u neispunjene prostore u sebi:
    u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista
    sto zute seoskim letom.

    I tako- do prvih ladja.

    A grad izmakne ka Dunavu.

    Ali kada je sve vec jasno
    i vise nema povratka,
    prepukne grad na najgradskijem mestu.

    Koliko da se provuce harmonika.

    Pa opet tamo neka taraba, tresnja i dvoriste
    sto zute seoskim letom.

    I kaplju, slog po slog,
    najtoplija imena ovoga sveta:

    Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa,
    Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava,
    Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.

    Ti trazis grad u gradu Beogradu.
    A svirala kroz pesmu progovara.

    (Branko V. Radičević)

  8. #8
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda,
    I bregovi što su oko njega, u šume što su k zapadu još dalje,
    Svim tim jedna ljubav za rasticanjem ovlada,
    I za svim tim moja proteče ljubav sve dalje.

    (RASTKO PETROVIĆ, odlomak iz pesme "Čas obnove")

  9. #9
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Милутин Бојић

    СИНГИДУНУМ

    Ноћас сам те снио, престонице бела,
    Китњасту и младу у сутону. Златна
    На тврђави зрцају се платна,
    Горди сведок моћи и крвавих дела

    Сањао сам твоје торње и кубета
    И свечани холост, што врх тебе клизи,
    Докле у даљини по стењу и низи
    У сутону сивом зрео живот цвета.

    Окружена плавим висовима, слушаш
    Шумор снажних река, јер су твоје чело
    Браздале године и време је плело
    Златан венац којим невернике кушаш.

    Снио сам те лепу, али данас, јао!
    Разривена зјапе твоја горда недра.
    Са храмова твојих песма није ведра
    А на твоје чело црне је сумор пао.

    Улицама пустим густи снег се слеже
    Изнад кућа дршће лик туге и страха,
    А градом препуним самртнога даха
    Одјекује тупо бат туђинске страже.

    (1916)

  10. #10
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    БАЛАДА О ЗАСПАЛОМ ГРАДУ

    Сањају фењери низ пусти сиви тротоар,
    Низ кровове дуге капљу месечине беле,
    По моме лицу ноћ и болесни пејзаж
    Шарају фантастичне аквареле.

    Мутне су сенке фабрика и зграда;
    Спавају уморно расцветали дрвореди,
    Месец је жива, жута балада,
    Што на кривом димњаку замишљено као Сатир седи.

    Лутају крововима вампири и метеори,
    У златној магији звезданих кола,
    Блудом су премазани сви прозори;
    У кафани на скверу заљубљено јеца циганска виола.

    Црвене се прозори као отворене ране,
    Капљу мелодије са касно осветљених балкона,
    Невидљиве руке градом разбацују жуте шафране
    Са ладном тугом несрећног Скарона.

    (Раде Драинац)

  11. #11
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Cini mi se da i on ovde pripada:

    A. Dedic

    Ne daj se Ines (odlomak)

    Ne daj se Ines
    ne daj se godinama moja Ines
    drukčijim pokretima
    navikama
    jer...još ti je soba topla
    prijatan raspored i rijetki predmeti
    Imala si više ukusa od mene
    tvoja soba-divota
    gazdarica ti je u bolnici
    Uvjek si se razlikovala
    po boji papira svojih pisama
    po poklonima
    pratila me slijedećeg jutra do stanice
    i ruši se zeleni autobus
    tjeran jesenjim vjetrom
    kao list
    niz jednu Beogradsku padinu
    u večernjem sam odjelu
    i opkoljen pogledima
    ne daj se mladosti moja
    ne daj se Ines

  12. #12
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    A moze i ovo

    Milan Rakic

    Večiti putnik

    Ja sam bio stvoren, Gospo,da se rodim'
    Da živim,i umrem, sve u istoj kući,
    Da celog života, nikud nemičući,
    U istome kutu razgovore vodim,-

    A ja belim svetom rasuh život ceo;
    I na obalama gde je večna plima,
    I u svakom gradu, svakom mestu, ima
    Po kap moje krvi i mog srca deo.

    Ko raskinut đerdan, snizali se moji
    Dani, razbacani, tuđi jedan drugom,
    I u lutalačkom mom životu dugom
    Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji.

    Sad sam silom čudi, Gospo, ne znam čije,
    Na severu mrtvom, gde se mrzne more,
    Gde ni jedna tica propevala nije,
    Gde prastare šume nikad ne šumore,
    I gde snežne jele što proleća broje
    Kao bele duvne nepomično stoje...

    Sve su jutros jele obvijene snegom,
    I drvene kuće, ko od snega cele,
    Pod crkvenim tornjem spokojno se bele,
    Ko šatori beli pod pobednim stegom.

    No misao moja nije tako bela,-
    U meni se budi opet čežnja stara,
    I sapćući tajno, ko večernja vrela,
    Pred očima mojim stare slike stvara.

    I ja vidim druge predele, i boje
    Druge, s puno sunca, s dve goleme vode,
    Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje
    I brodovi puni u daljinu brode.
    Gde nad mirnom vodom, u večernje vrele,
    Bde starinske kule s mrke citadele...

  13. #13
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Уздах са Дунава


    На Калемегдану, посред старог града,
    Где Београд грле и Дунав и Сава,
    Једно Српче гледа земље наших нада,
    Што их тајно крије та даљина плава.

    Огромна равница пред њиме се пружа
    Несрећна и лепа, као српска туга,
    У тој земљи има и поља и ружа,
    Ал' слобода само тој се земљи руга.

    Столећима Србин у тој земљи живи,
    Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,
    Једино се Србин тој земљи не диви,
    Јер његова звона само на плач звоне.

    Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,
    Далмација, Босна - све то земље Срба,
    Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,
    Чувају се тајно место српског грба.

    И док сунце греје Велику Србију,
    На Калемегдану док цвеће мирише,
    Српче стоји тако, сузе му се лију,
    И његово срце овако уздише:

    "О велике земље, о Српски Народе,
    Када ће и за те доћи живот прави?
    Што судбина крије буктињу слободе?
    Велико пролеће кад ће да се јави?

    С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,
    Кад ће у бој поћи наше моћне чете,
    Да униште једном име господара,
    Који као тиран гуши земље свете."

    (Владислав Петковић-Дис )

  14. #14
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    ПЛАЧИ ОПЕТ БЕЛИ ГРАДЕ *

    Плачи опет бели граде своју потамнелост,
    вођа народа као цвет прецвета и опаде,
    јер и земља заједно с тобом рида
    што прима онога кога се није надала тако брзо примити,
    чекањем тридсетпетих текућих година
    пошто је већ прошло шест тисућа и девет стотина.

    (После 1433. године)

    * 6935. јесте година од створења света, а 1427. од Христовог рођења, када је умро деспот Стефан Лазаревић)

  15. #15
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    О СЛАВНИ БЕОГРАДЕ

    (Одломак из шесте песме «Пјесни Разлике»)

    А и славни Биограде и ти ми говори,
    тврдине и зграде тко твоје обори?
    Твоја ли крајишта, о славни Биограде,
    осташе за ништа, у забит сва саде?

    Тко копшја и сабље сада ће ломити
    и оружне корабље Дунавом водити?
    Гдје ли су тве шајке, Дунавом проплиле,
    које су јунаке плијенови' храниле?

    Мавро Ветрановић (1482 – 1567)

  16. #16
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    ОРЛЕ ХВАЛНИ, БЈЕЛИГРАДЕ СЛАВНИ
    (Одломак из песме «Пјесна о избављенију Сербије»)

    Орле хвални, Бјелиграде славни!
    Узвишуј се превише облака!
    Гласи твоји нек су свету јавни,
    Јер у теби већ нема Турака!

    Нејма оџа ни лудих хаџија,
    Гордељивих нејма јаничара,
    Нити турских ага, ни спаија,
    Ни њихових ножа, ни ханџара!
    (1789)

    Доситеј Обрадовић

  17. #17
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    BELGRADE

    You are a white bone among the clouds

    You arise from your flames
    From the plowed up grave
    From the scattered ashes

    You arise from your vanishing

    The sun keeps you
    In its golden sarcophagus
    High above the howl of centuries

    And carries you to the wedding
    Of the fourth river of heaven
    To the thirty-sixth river of earth

    You are a white bone among the clouds
    The bone of our bones

    Vasko Popa

  18. #18
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Milunka, imas li negde potpun tekst:
    Evo vece pada, sva raznobojna mirno tece Sava...

  19. #19
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Citat Original postavio mlekce Pogledaj poruku
    Milunka, imas li negde potpun tekst:
    Evo vece pada, sva raznobojna mirno tece Sava...
    Ja ga postavila pre neki dan na pdf "Beograd", baš kao odgovor na tvoj post.

    Ево вече пада,
    Сва разнобојна, мирно тече Сава,
    И тамномрка над њом, Мала Ада,
    Ко цвет водени над таласом спава…

    Миришу липе с питомог Врачара,
    „Нешто се миче, и нешто се мрда“,
    И, као око које се отвара,
    Засветле ватре с Топчидерског брда.

    Rakić, a to je inače deo pesme "Tri pisma". Samo u ovom delu se pominje Beograd.

  20. #20
    Domaćin Rujevit (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.007
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Заслужена тема заслужном граду.
    Иако не живим у њему осећам да њему припадам више него било ком другом месту и граду.
    Ако имаш још песама само 'лепи'

  21. #21
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    Citat Original postavio Милунка Савић Pogledaj poruku
    Ja ga postavila pre neki dan na pdf "Beograd", baš kao odgovor na tvoj post.

    Ево вече пада,
    Сва разнобојна, мирно тече Сава,
    И тамномрка над њом, Мала Ада,
    Ко цвет водени над таласом спава…

    Миришу липе с питомог Врачара,
    „Нешто се миче, и нешто се мрда“,
    И, као око које се отвара,
    Засветле ватре с Топчидерског брда.

    Rakić, a to je inače deo pesme "Tri pisma". Samo u ovom delu se pominje Beograd.

    Hvala puno!

  22. #22
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    NA TERAZIJAMA

    Ko da izmeri
    bezmerje?
    U neimenovanom
    hodu
    od tasa
    do tasa?
    Preteže težina.
    Trenuci se samo
    ugledaju na
    kapi,
    što pod krinkom vode
    s nadmoćnim
    spokojem
    ističu iz česme
    odmilele na leđima
    neuništivim
    bronzanih kornjača.
    Vreva se kotrlja
    niz padinu.
    Vreme stoji
    samo trolejbusi prolaze.

    (Neda Kovačević)

  23. #23
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    PRED OKNIMA BEOGRADA

    Avgust 1997
    Kad zudnje nisu uzajamne,
    Poljupci se pretvaraju u ujede
    I u ocima grada
    uzalud trazis svoje iscezlo lice.
    Beogradski izlozi
    vriste nanjusivsi Glad
    iza cvrsto stisnutih usana
    nekih novih zagrljenih parova,
    Sraslih u svojim nemirima,
    Prolistalih iz tla koje im izmice
    I iz zla vremena.

    Dosljaku s pamcenjem u krvi,
    prostirkom od zezenog zlata
    grad otvara dveri do svojih tajnih odaja:
    Knjigama koje neme govore
    Muzikom koja zavestava svoje odjeke
    Muzama, umesto ljudima
    da joj upamte Prostor i Vreme.

    Bestidne goropadi
    orgijaju u sparusenim glavama suncokreta.
    Vetrovi im povijaju stabljike u pijanoj igri.
    Vrhovi planina bezglasno umiru
    u sonati sopstvene spoznaje.
    Po busenju kraj drumova,
    Neznani putnik prepoznaje njihova imena.
    Traziti svoj lik u potamnelom staklu izloga,
    isto je sto I skalpelom praviti rez
    po opni mozdane mrene srasle s culom vida
    Jednom, kad ni 'dovidjenja' nismo mogli reci.

    Vozaci poludelog vremena ne gaze ptice,
    vec devojke krilate, uzletele nad plocnicima
    rasute kose poput svile
    kojom u vecnosti vezu pokrove
    za svoje usnule dragane.

    Gori nebo iznad Usca
    U vizijama slikara
    Galopiraju novi vekovi nad rekom
    Neki drugi svetovi kojih nema
    U oknima bez svetlosti
    Grada koji nestaje

    (Snežana Ivković)

  24. #24
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    POVODOM STARE ČESME

    Došla si nam ipak, poznanice stara
    Iz vremena davno prohujalih dana,
    Iz srećne prošlosti Starog Kalendara
    Kad si svakom od nas bila draga, znana.

    Dugo si čamila ukraj skromnog kutka
    Topčiderske porte u strpljivoj nadi
    Da ćemo se opet jednog trenutka
    Videti gde nekad prolazismo mladi.

    Mnogi tvoji znanci iz negdašnjih dana
    Nisu među živim žiteljima grada.
    Ostala je samo pregršt veterana
    Pognutih ramena, duhig sedih brada.

    U vremenu davnih, starih srpskih nošnji,
    Libadeta, bundi, biser-tepeluka,
    Kroza senke gustih kestenova krošnji
    Slušala si kliktaj dečjih nestašluka.

    Gledala si s njima pre tol’kih dekada
    Fijakere, čeze i konjske tramvaje,
    Povorke litija i starih parada,
    Za podvige bojne orne naraštaje.

    Nizaše se dani, godine, vremena,
    Menjali se ljudi, događaji, stanja,
    Tištala nas mnoga životna bremena,
    Rađale se priče za nova predanja.

    Staviše te opet pored Moskve stare,
    U kraj Terazija posve drugog lika
    Da gledaš moderne, nove trotoare,
    Dočaravaš sebi nov soj prolaznika.

    I sad kad te tvoji poznanici sedi
    Gledaju na novom, svetlijem vidiku,
    Čini im se kao lik tvoj da ti bledi,
    Gledajući novu, sivu prozaiku.

    Jer negdašnja lica i mamljive tvari
    Izčezoše kao nevidljive seni,
    Kestenovo lišće i travnjaka čari,
    Kao da su sudbom večno pogrebani.

    Al’ ti ćeš ostati i dalje da snivaš
    O prošlosti davnoj i zbivanju novom,
    Da viziju novih pregnuća prizivaš,
    Naraštaju novom blagim, nemim slovom.

    (Aleksandar Sekulić)

  25. #25
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: BEOGRAD kao književno nadahnuće

    "A ovaj grad je lep...lepo prljav i mali, zapušten i olinjao, ima u njemu baš mnogo onog što se zove levo-desno i onog gore-dole, baš dovoljno toga, tih pravaca, ulica, i ima dovoljno i zelenog i dovoljno sivog, i nešto manje drugih boja, alii ipak ima dovoljno svega, pa kroz sve to kad prođeš i spustiš se na reku, bilo koju od dve, vidiš ga lepo, još lepše, sa svim onim starim visokim kranovima i dizalicama, dobar je, izmrcvaren, ali dobar, nije on kriv, nije on birao sastav ljudi, koji su dolazili i odlazili, nije on birao ovakav svet, jedino onaj koji mu je davno izabrao da ga jednom baš ovde ljudi naprave, baš na ovom mestu, i da bude baš ovakav, ne baš srećan grad, ali sasvim dobar i dovoljno lep, e taj je znao razlog svemu tome."
    (S. Valjarevic)

Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. NADAHNUĆE
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Filozofija
    Odgovora: 347
    Poslednja poruka: 20.01.2013., 12:23
  2. NADAHNUCE (razum ili htenje) ... by divlja
    Autor divlja-u-srcu u forumu Romantika
    Odgovora: 138
    Poslednja poruka: 28.06.2008., 17:36

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •