- Poruka
- 171
i tako dalje, o tome mozete pisati.
Vecina ljudi je sigurna u to da se izgubljena secanja, pogotovo ako su od pre vise godina, ne daju vratiti. Oni tvrde da je u 90% slucajeva tako. Ipak grese, sve da je to i tako kako oni misle, onda u tome sto su ubedjeni u nesto za sta nemaju logicku argumentaciju da je tako, tj. imaju zakljucke (tzv. predrasude) da je nesto o cemu ne znaju takvo kakvo misle da je - a to je krajnje koliko nenaucno toliko nefilozofski, na kraju krajeva, glupo.
Jedan covek nije imao predrasude u vezi toga pitanja, i ja se tome divim, posto ima mnogo ljudi koji su bez tih i takvih predrasuda i slobodni su kao on sto se misli tice, ali nisu tako preduzimljivi te te "zagonetke" i ne pokusavaju resavati na jedan dubiozni nacin, i doci do zakljucka, ili bar tehnicke hipoteze - tj. nisu tako slobodni bili (ili nisu SAD tako slobodni) kao taj.
Znajuci da nezna (sto je jako vazno) da li postoji sposobnost da se covek "seti" nekih secanja, humanisticki ceznuci zbog istinoljubivosti da ukoliko je to moguce to i omoguci, a umetnicki zeleci da ih iskoristi ako za nista ono bar za "zbirku secanja" - on je krenuo u istrazivanja u cilju da sazna nesto vise o tome da li je to moguce ili nije, ali po svemu tome sto je pisao sudeci: ne direktno, vec mu je bilo dovljno samo to sto je ostavljao mogucnost da sazna nesto o tome, za razliku onih koji imaju predrasude o tome (citaj: "nemaju mogucnosti da saznaju o tome") (i: "jer su ih sami sebi uskratili izabravsi predrasudu").
Fantazija mu se ostvarila, svakako zato sto je i (bar sto se tice misaonog rada, ali svakako i onog drugog...) radio na tome. To sve nije bilo tako idealno, vec je pravio mnoge gluposti, na primer, nije prepoznavao razliku izmedju stvarnih secanja i nekog oblika fantazija... u pocetku, pa pre toga pokusavajuci sa hipnozom... cak se kaze i da je to oktrila njegova pacijenkinja a ne on.
_________
sve ovo je nebitno, bitno je da je Sigmund Freud u jednom trenutku vremena postavio hipotezu o necemu sto ne zna (citaj: hipotezu a ne predrasudu) - a to je: nista iz memorije se ne moze izgubiti, sve se pamti, cak i svaka travka na kojem je mestu tad bila... itd. I time je uradio nesto do tad nevidjeno: suprotstavio se (dijametralno) misljenju javnog mljenja i vecine zvanicne psihijatrije, kao i hipotezama obicnih ljudi da je to nemoguce.
Zasto je, zaboga, ako kao sto on kaze neka secanja nemoze ni njegova nauka da vrati, on postavlja takvu hipotezu? Zbog zelje da tako bude, isto kao sto je kad je planirao da leci bolesnike morao postaviti hipotezu da je to uopste moguce...
Danas je zbog postavljanje hipoteza u takvom stilu danasnja i tadasnja psihoanaliza prozvana "nenaucnom", pri cemu se zaboravlja znacenje reci "hipoteza" isto koliko i to da je cinjenica da je svaka nauka (i vecina zanata) svoja otrkica dobila tako sto je pocela od istih takvih "hipoteza" tj. drugim recima, necega sto smo ili sto zelimo (da bude tako), pa iz verovanja u to da je ispunjenje zelje mozda moguce - sto neka se zove racionalno verovanje jer ima u sebi ono "mozda", a sta je hipoteza jasno je.
Ono sto je bitno ovde za temu da vidimo je nekrofilija mnogih gradjana koji veruju u nemogucnosti slobode, saznanja istine, tako i secanja na neke stvari, ili sticanja nekih vestina (vera u talenat, umesto u to da rad omogucuje da se vestina stekne, vera u nadahnuce, itd) (a to ne kao hipoteze, nego kao "ubedjeni su u to"). Da bi se prikrilo da je sve to u sta "su sigurni" u stvari bila njihova hipoteza, oni misle da oni u to sve veruju, a ne znaju da im je to neka hipoteza i to nastala izgradjena uz zelju za nekim parcijalnim (ili ne) nistavilom, nekrofiliju.
U filozofiji ponekad takodje postoje hipoteze, i one su jako elegantne, posto sadrze i one ono "mozda". A svaka filozofija pocinje od "moda je moguce saznati istinu" kao "hipoteze".
Svako bi se sramio svojeg zla kad bi znao da on iz svojih destruktivnih zelja postavlja iste hipoteze, ali zato se zli izvlace tako sto na jedan krajnje nefilozofski nacin postanu "ubedjeni" u "sad predrasude", to jest, ono sto bi da se ne srame bile hipoteze. Oprema za ciljeve su "hipoteze", i kakve su takav je onaj ko ih nosi. Ljudi nece da znaju da su zli (neki ljudi) i onda u predrasude pretvore te hipoteze - tako da one u nijednom trenutku ne postanu njihove hipoteze za njih, sto je (ako cemo da uzivamo u crnom humoru
nekad cak i dobro.
Nije mi krivo sto je tema preduga za sve ili bar za mnoge, i sto necu definisati "sta je sve ontopic a sta off-topic". Bilo koji deo rada se moze citirati i moze se pricati o njemu (ako se pitam) i isti se negirati argumentima ili kritikovati u smislu slaganja, i neslaganja, i dopunjavati.--
Vecina ljudi je sigurna u to da se izgubljena secanja, pogotovo ako su od pre vise godina, ne daju vratiti. Oni tvrde da je u 90% slucajeva tako. Ipak grese, sve da je to i tako kako oni misle, onda u tome sto su ubedjeni u nesto za sta nemaju logicku argumentaciju da je tako, tj. imaju zakljucke (tzv. predrasude) da je nesto o cemu ne znaju takvo kakvo misle da je - a to je krajnje koliko nenaucno toliko nefilozofski, na kraju krajeva, glupo.
Jedan covek nije imao predrasude u vezi toga pitanja, i ja se tome divim, posto ima mnogo ljudi koji su bez tih i takvih predrasuda i slobodni su kao on sto se misli tice, ali nisu tako preduzimljivi te te "zagonetke" i ne pokusavaju resavati na jedan dubiozni nacin, i doci do zakljucka, ili bar tehnicke hipoteze - tj. nisu tako slobodni bili (ili nisu SAD tako slobodni) kao taj.
Znajuci da nezna (sto je jako vazno) da li postoji sposobnost da se covek "seti" nekih secanja, humanisticki ceznuci zbog istinoljubivosti da ukoliko je to moguce to i omoguci, a umetnicki zeleci da ih iskoristi ako za nista ono bar za "zbirku secanja" - on je krenuo u istrazivanja u cilju da sazna nesto vise o tome da li je to moguce ili nije, ali po svemu tome sto je pisao sudeci: ne direktno, vec mu je bilo dovljno samo to sto je ostavljao mogucnost da sazna nesto o tome, za razliku onih koji imaju predrasude o tome (citaj: "nemaju mogucnosti da saznaju o tome") (i: "jer su ih sami sebi uskratili izabravsi predrasudu").
Fantazija mu se ostvarila, svakako zato sto je i (bar sto se tice misaonog rada, ali svakako i onog drugog...) radio na tome. To sve nije bilo tako idealno, vec je pravio mnoge gluposti, na primer, nije prepoznavao razliku izmedju stvarnih secanja i nekog oblika fantazija... u pocetku, pa pre toga pokusavajuci sa hipnozom... cak se kaze i da je to oktrila njegova pacijenkinja a ne on.
_________
sve ovo je nebitno, bitno je da je Sigmund Freud u jednom trenutku vremena postavio hipotezu o necemu sto ne zna (citaj: hipotezu a ne predrasudu) - a to je: nista iz memorije se ne moze izgubiti, sve se pamti, cak i svaka travka na kojem je mestu tad bila... itd. I time je uradio nesto do tad nevidjeno: suprotstavio se (dijametralno) misljenju javnog mljenja i vecine zvanicne psihijatrije, kao i hipotezama obicnih ljudi da je to nemoguce.
Zasto je, zaboga, ako kao sto on kaze neka secanja nemoze ni njegova nauka da vrati, on postavlja takvu hipotezu? Zbog zelje da tako bude, isto kao sto je kad je planirao da leci bolesnike morao postaviti hipotezu da je to uopste moguce...
Danas je zbog postavljanje hipoteza u takvom stilu danasnja i tadasnja psihoanaliza prozvana "nenaucnom", pri cemu se zaboravlja znacenje reci "hipoteza" isto koliko i to da je cinjenica da je svaka nauka (i vecina zanata) svoja otrkica dobila tako sto je pocela od istih takvih "hipoteza" tj. drugim recima, necega sto smo ili sto zelimo (da bude tako), pa iz verovanja u to da je ispunjenje zelje mozda moguce - sto neka se zove racionalno verovanje jer ima u sebi ono "mozda", a sta je hipoteza jasno je.
Ono sto je bitno ovde za temu da vidimo je nekrofilija mnogih gradjana koji veruju u nemogucnosti slobode, saznanja istine, tako i secanja na neke stvari, ili sticanja nekih vestina (vera u talenat, umesto u to da rad omogucuje da se vestina stekne, vera u nadahnuce, itd) (a to ne kao hipoteze, nego kao "ubedjeni su u to"). Da bi se prikrilo da je sve to u sta "su sigurni" u stvari bila njihova hipoteza, oni misle da oni u to sve veruju, a ne znaju da im je to neka hipoteza i to nastala izgradjena uz zelju za nekim parcijalnim (ili ne) nistavilom, nekrofiliju.
U filozofiji ponekad takodje postoje hipoteze, i one su jako elegantne, posto sadrze i one ono "mozda". A svaka filozofija pocinje od "moda je moguce saznati istinu" kao "hipoteze".
Svako bi se sramio svojeg zla kad bi znao da on iz svojih destruktivnih zelja postavlja iste hipoteze, ali zato se zli izvlace tako sto na jedan krajnje nefilozofski nacin postanu "ubedjeni" u "sad predrasude", to jest, ono sto bi da se ne srame bile hipoteze. Oprema za ciljeve su "hipoteze", i kakve su takav je onaj ko ih nosi. Ljudi nece da znaju da su zli (neki ljudi) i onda u predrasude pretvore te hipoteze - tako da one u nijednom trenutku ne postanu njihove hipoteze za njih, sto je (ako cemo da uzivamo u crnom humoru
nekad cak i dobro.Nije mi krivo sto je tema preduga za sve ili bar za mnoge, i sto necu definisati "sta je sve ontopic a sta off-topic". Bilo koji deo rada se moze citirati i moze se pricati o njemu (ako se pitam) i isti se negirati argumentima ili kritikovati u smislu slaganja, i neslaganja, i dopunjavati.--
Poslednja izmena:
