Vesti iz književnosti (konkursi, promocije, aktuelnosti)

Knjige svi pišu, ne zarađuje niko


Najveći honorar za roman je do 2.000 evra i ako se taj iznos podeli na šest meseci, najkraći mogući period za pisanje, dobije se svota manja od one koju zaradi radnik u magacinu


Književnici u Srbiji ne mogu da žive samo od pisanja, a kako bi sebi omogućili bar pristojnu egzistenciju, prinuđeni su da se snalaze na najrazličitije načine. U tome se slažu naši sagovornici, književnici, Srđan V. Tešin, Marija Knežević i Aleksandar Gatalica.
Srđan V. Tešin smatra da zanimanje „književnik” kod nas postoji isključivo na nivou statističke greške.

– Malo ko od nas koji se bavimo pisanjem lepe književnosti uistinu živi od procenta ostvarenog od prodaje svojih knjiga. Svako se dovija kako zna i ume: neki pisci su prinuđeni da troše svoj talenat u blatu srpskog novinarstva, drugi su, opet, urednici u izdavačkim kućama ili književnim časopisima, lektori, univerzitetski profesori, bibliotekari... Pisci postkomunističke ere nemaju mogućnosti koje su nekada imale njihove starije kolege, da uživaju u blagodetima SIZ-ova ili kulturno-prosvetnih zajednica: pisci poput njih su dobijali platu, regres, topli obrok, išli preko sindikata na more... U eri potpunog beznađa i status pisca je pojela inflacija. Sad svi pišu: pevačice, generali, političari, fudbaleri... ali od pisanja ne živi skoro niko. Kad već stvari stoje tako, onda ne treba nikoga da čudi to što ne postoji ni sindikat pisaca – kaže Tešin, postavljajući pitanje da li država treba da subvencioniše pisce, kao što recimo subvencioniše poljoprivrednike.

Ipak, Tešin smatra da neki oblik institucionalne pomoći svakako treba da postoji, ali da se tu nameće drugo pitanje: kako od „milion” ovdašnjih pisaca odabrati one kojima je pomoć zaista potrebna.

– Da li i piscima država treba da izdaje licencu kao što je izdaje profesorima, advokatima ili lekarima? Možda bi država mogla da pomogne tako što bi stimulisala izdavače koji objavljuju domaću, a ne prevedenu književnost? Možda bi Ministarstvo kulture moglo da inicira osnivanje fondacija koje će da pronađu svoj interes u finansijskoj podršci ovdašnjih pisaca? Nažalost, kod nas postoji samo jedna fondacija „Borislav Pekić”, koja pruža podršku ne piscu, već delu u nastajanju. To je skromna pomoć, ali je veoma važna. Sve bi bilo mnogo drugačije da postoje sistemski zakoni koji regulišu oblast izdavaštva, da postoji razgranata knjižarska mreža, da postoji volja da se na svakom koraku afirmiše domaća savremena književnost... Pisci ovde nisu gladni, jer i ne postoje. Ovde su gotovo svi pisci profesionalni hobisti, dodaje Srđan V. Tešin.
Marija Knežević takođe smatra da pisci ne mogu da žive samo od pisanja.

– Jasno je da nijedan pisac ne može da živi kao osrednja pevačica ili fudbaler, ali to nije izgovor da on ili ona ne mogu ni da prežive. A sadašnja situacija vodi, a mnoge je i dovela, upravo ka tome. Pisac se suočava sa „misterijama” izdavaštva i distribucije, odnosno prodaje knjige, s jedne strane, a, sa druge, ima objektivan osećaj da država nimalo ne mari za književnost. Zašto? Zato što sve zemlje u okruženju, dakle, zemlje koje su takođe u takozvanoj tranziciji, imaju sistem stimulisanja rada književnika koje njihovi arbitri, kao i svetski, ukoliko je reč o prevođenim piscima, smatraju relevantnim. Time se u svakoj zemlji bavi Ministarstvo kulture – napominje Marija Knežević.

Prema njenom objašnjenju, reč je o mesečnim stimulansima, stipendijama i boljoj saradnji sa izdavačima.

– O toj saradnji takođe se staraju rečena ministarstva, a pre i posle svega ovoga, staraju se o poštovanju Zakona o intelektualnoj imovini. Kod nas toga nema. I zato ima klanova, podmićivanja, kojekakvog muvanja... pa tako, „šarenoliko”, izgleda i ono što nazivamo zvaničnom književnom scenom. Sve je veća razlika između književnosti koja slovi za „reprezentativnu” i one koju čitamo na internetu kao neku vrstu „parascene”, a ta razlika u kvalitetu je u korist ove druge – kaže Marija Knežević.
Pored toga što misli da je život književnika u Srbiji vrlo težak, Aleksandar Gatalica dodaje:

– Ako se uzme u obzir da je najveći honorar književnika za roman 1.500 do 2.000 evra, i ako se taj iznos podeli na šest meseci, najkraći mogući period za pisanje romana, onda se dobije svota manja od one koju zaradi radnik u magacinu, ili manja od socijalnih davanja za najsiromašnije. Međutim, realno je da se roman piše najmanje dve godine. Da ne spominjem to da su književnici primorani da pišu za novine, da bi preživeli, kao i to da na različite načine „troše” svoje ime. Ministarstvo kulture treba da utvrdi merila vrednosti, da odredi pisce koji su uspešniji od drugih, i da im omogući barem prosečnu platu. Moguće je da Ministarstvo kulture četiri puta godišnje raspiše konkurs za dobijanje 15.000 evra, koje bi država uložila u najmanje dvogodišnje pisanje romana.

M. Vulićević

-----------------------------------------------------------

Ministarstvo kulture: Važna promocija i javno prisustvo pisaca

Pre nego što nam je naš sagovornik izašao u susret i ljubazno odgovorio na postavljena pitanja u vezi sa statusom književnika u Srbiji, u toku protekle nedelje više puta smo pokušali da stupimo u kontakt sa nadležnima iz Ministarstva kulture. Posle nekoliko odlaganja, stigao je i odgovor u formi saopštenja, iz koga izdvajamo:

– Svoj status umetnici mogu da poprave većim angažovanjem na socijalnom umrežavanju i učešćem u aktivnostima pojedinih asocijacija, a isto tako i lična inicijativa je veoma važna, posebno kada je reč o promociji i javnom prisustvu autora. Ministarstvo podržava predstavljanje naših autora i njihovog stvaralaštva na književnim manifestacijama, konkursima i sajmovima knjiga u susednim, evropskim ali i prekookeanskim zemljama, dotirajući putne ili troškove boravka – piše u saopštenju Ministarstva kulture.

-----------------------------------------------------------

Ove godine za otkup knjiga 110 miliona dinara

Iz Ministarstva kulture su saopštili da će za otkup knjiga za javne biblioteke u Srbiji u ovoj godini biti izdvojeno 110 miliona dinara. U toku 2008. godine organizovano je prisustvo pisaca i izdavača na sedam međunarodnih sajamskih manifestacija, a od juna do decembra prošle godine sufinansiran je prevod 17 knjiga na strane jezike. Ustanovljena je i Radna grupa za analizu, profesionalni razvoj i obrazovanje u izdavaštvu. Na osnovu zaključaka te grupe stručnjaka biće predloženi novi oblici podrške autorima kao i svim učesnicima u stvaranju i plasiranju knjige.

-----------------------------------------------------------

Pisci

1.300 pisaca registrovano je u Udruženju književnika Srbije

170 književnika se vodi u Srpskom književnom društvu

400 naslova srpski pisci objave godišnje

500 primeraka je prosečan tiraž poetskih zbirki

1.000 primeraka je prosečan tiraž romana

U Beogradu promocija knjige "Osam grčkih pjesnika"


Zadužbina "Petar Kočić" Banja Luka-Beograd predstavit će 26. januara u Beogradu knjigu "Osam grčkih pjesnika" dvojezičko izdanje na srpskom i grčkom jeziku.
- Cilj promocije je uspostavljanje živih kulturnih mostova među svim ljudima i državama, rekao je Nikola Vukolić, direktor i glavni urednik Zadužbine.

Zadužbina "Petar Kočić" Banja Luka-Beograd već devetu godinu objavljuje "prvu knjigu na svijetu" u nastupajućoj godini i promovira je tačno u ponoć ispred spomenika Petru Kočiću u Banjoj Luci, po čemu je prepoznatljiva na ovim prostorima.

Ove godine to je bila knjiga "Osam grčkih pjesnika" dvojezičko izdanje na srpskom i grčkom jeziku.

Razlog za štampanje tog izdanja je u činjenici da je ovogodišnji glavni gost "Beogradskog sajma knjige" država Grčka.

Na promociji u Beogradu će govoriti Vukolić, zatim glumica i književnica Eva Ras i drugi, a knjiga će biti uručena i predstavnicima grčke ambasade i Ministarstva kulture Srbije sa željom da ova godina bude godina knjige.

Citiranje, referiranje, navođenje glazbe...

Kolumna: Dnevnik čitanja by Bookeraj


Neke teze o književnosti kažu da postoji ograničeni fond tema, i da je o svim temama već sve napisano. Ono što pisci eventualno mogu napraviti (i zbog čega još i danas pišu) jest promatranje jedne već „potrošene“ teme iz nekog drugog kuta. Zbog toga se pisci danas, a i pisci prije, ugledaju na svoje uzore: na pisce koji su pisali upravo o toj ili nekoj drugoj srodnoj temi, pa ih počesto i citiraju i referiraju se na njih.

To je odlična stvar kad pisci citate navode u funkciji svoga teksta, međutim, postoje neke nedopustive stvari koje se tiču citiranja i referiranja na druga djela.

1. nepoštovanje pravila o navođenju citata – iz razumljivih razloga, čak i ako pisac nije imao namjeru kršiti autorsko pravo, čitatelj može doći do zaključka da je citat piščevo, a ne tuđe djelo. Zato je apsolutno nedopustivo da pisac na bilo koji način ne naznači da je ovo, eto, napisao slavni Konfucije ili Goran Tribuson, ili da je autor to prepisao iz knjižice – čestitke pod naslovom „Mojoj dragoj majci“. To se pravilo itekako odnosi na blogosferu, u kojoj je kopiranje tuđih tekstova u vlastiti blog gotovo pravilo, što se ne bi smjelo tolerirati. Ukoliko sam ovu rečenicu, ovu misao napisala i stvorila ja, onda bi svi ostali moje vlasništvo nad tom rečenicom, odnosno tom mišlju, trebali poštovati. I ne bi smjelo biti nikako drugačije.

2. citiranje i referiranje koje nije u funkciji – teško se probiti kroz šumu teksta koji je gotovo pa sastavljen od tuđih misli. Neki autori smatraju da će svoju erudiciju pokazati i iznošenjem tuđih misli (pa bile one pravilno citirane ili ne), što ometa čitatelja u uspješnom svladavanju pred njega postavljenog teksta. Ukoliko neka misao adekvatno oslikava ono što je pisac htio reći, pisac svakako može inkorporirati takvu misao u svoj autorski tekst (uz poštovanje pravila o citiranju). Međutim, ukoliko pisac nema što reći, ili ne zna što bi rekao, zatrpavanje teksta tuđim mislima nikako ne može zakamuflirati istinu – radi se o knjizi koja nije smjela biti napisana, radi se dakle o bespotrebnoj knjizi (jer smo ionako te misli drugih autora mogli naći u originalnim djelima upravo tih autora).

3. navođenje glazbe – neke su knjige pisane uz glazbu ili radi glazbe. Odmah mi pada na pamet roman Hi(gh) – Fi(delity) Nicka Hornbya ili 31 pjesma istog autora. Ili Armaggedon Rag Georgea R. R. Martina (kod nas prevedena kao Pjesma sudnjeg dana). Isto tako, dio svoje atmosfere glazbi duguje i roman Norveška šuma Harukija Murakamija. No niti s citiranjem pjesama ne bi trebalo pretjerivati, pogotovo ako pisac želi da se njegova knjiga obraća što širem spektru čitatelja, koji mogu imati različite glazbene ukuse i različito predznanje o (najčešće popularnoj) glazbi. U protivnom se postiže hermetičnost, izolacija knjige za uzak krug čitatelja i njezina nepopularnost u širim krugovima. Naime, kod glazbe autori imaju naviku ili citirati dio stihova (ne navodeći naslov niti izvođača) ili navesti da je na radiju, primjerice, svirala pjesma „Something“ od Beatlesa (što osobi koja nikad nije čula tu pjesmu ili ne zna da se ta točno određena pjesma zove upravo „Something“ neće ništa značiti – neće stvoriti atmosferu i čitatelj neće uživati onoliko koliko je pisac htio). U svakom slučaju, ukoliko se navode stihovi, ja uvijek volim da u tekstu piše i naslov pjesme i izvođača, jer ću je kasnije lako potražiti na čudima moderne tehnologije i čuti kako ide i kakva je atmosfera tog prostora bila.

S druge strane, mislim da je T. S. Elliot često inkorporirao dijelove djela drugih autora u svoju poeziju i iako je navodio izvore za dio djela iz kojih je „krao“, za dio to nikad nije učinio. Zbog toga su ga optuživali i za plagiranje, ali evo što je on rekao o tome:

„Nezreli pjesnici imitiraju, zreli pjesnici kradu; loši pjesnici obezličavaju ono što su uzeli, a dobri pjesnici od toga učine nešto bolje, ili barem nešto drugačije.“ (slobodan prijevod).

Konkurs za najlepšu boemsku pesmu - Kulturni centar Čukarica

Kulturni centar "Čukarica" i Gradska opština Čukarica

RASPISUJU

KONKURS ZA NAJLEPŠU BOEMSKU PESMU 2009. GODINE.

Pravo učešća na konkursu imaju svi autori koji pišu poeziju na srpskom jeziku. Jednu neobjavljenu pesmu otkucati u pet primeraka, potpisati šifrom i sa rešenjem šifre u zasebnoj, zatvorenoj koverti,

poslati na adresu:
Kulturni centar "Čukarica", Turgenjevljeva 5, 11030 Beograd


Poslati materijal se ne vraća.

Rezultati poznati u maju.

Konkurs je otvoren do 1. marta 2009. godine. Pesme konkurišu za prvu, drugu i treću nagradu, a najbolji radovi će biti objavljeni u Zborniku boemske poezije za 2009. godinu.
Kontakt telefoni: 354 11 92, 3552 678

KONKURS ZA NAJBOLJU NEOBJAVLJENU AUTORSKU ZAGONETKU


Enigmatski klub Niš iz Niša organizuje PETI FESTIVAL ZAGONETKE NIŠ-2009

Organizacioni odbor raspisuje

K O N K U R S ZA NAJBOLJU NEOBJAVLJENU AUTORSKU ZAGONETKU


Treba sastaviti klasičnu srpsku zagonetku u prozi ili stihu sa što dosetljivijim i duhovitijim opisom odgonetke. Do 10 radova sa podacima o autoru do 25.05.2009. dostaviti na adresu:

Enigmatski klub *Niš*, 18000 Niš, Dragoljuba Ristića 31 /sa naznakom za -FEZ-/, ili e-mail: pesnik@ptt.rs

Selekcijom će se sačiniti lista ispravnih radova po azbučnom redu odgonetke i dostaviti petočlanom žiriju, koji će izdvojitii po 10 zagonetaka za finalnu listu, sa koje će novi, tročlani super žiri odabrati prve tri, kojima pripadaju nagrade i priznanja.

Organizator će od uspelih zagonetaka štampati zbornik, a od najboljih primera sa dosadašnjih pet konkursa antologiju zagonetaka.

Proglašenje pobednika i uručivanje nagrada obaviće se na 9.SES u Jagodini.

Nova fantasy nagrada


Skupina fantasy autora udružila se i osnovala novu nagradu u čast žanru fantasyja i autoru Davidu Gemmellu, koji je preminuo 2006. godine. Jedan od ciljeva ove nagrade, nazvane David Gemmell Legend Award for Fantasy, je ispravljanje negativne slike fantasyja u javnosti …


Prva nova fantasy nagrada za najbolji fantasy roman bit će dodijeljena 19. lipnja u Londonu, a glasati za nju može svatko na službenim stranicama. ( http://gemmellaward.com/ ) Nominirano je 69 romana, a glasanje traje do 31. ožujka, kada će biti odabrano 5 romana za drugi krug glasanja.

David Gemmell bio je britanski pisac bestselera i jedan od majstora herojskog fantasyja. Njegov prvi i najpoznatiji roman “Legend”, iz 1984., bio je uvod u Gemmellovu Drenai sagu. U čast svom prijatelju i kolegi i njegovom književnom nasljeđu, osamnaestoro autora osnovalo je nagradu koja u nazivu nosi i njegovo ime i naslov njegovog najpoznatijeg romana.

Festival poezije mladih 2009.

Savet Festivala poezije mladih u Vrbasu raspisao je konkurs za mlade pesnike iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Pravo učešća na konkursu imaju autori starosti do 27 godina, koji treba da pošalju ciklus od 10 neobjavljenih pesama, na srpskom jeziku ili jezicima nacionalnih manjina (sa prevodom na srpski).

Pesme umnožene u četiri primerka i potpisane šifrom (sa rešenjem šifre u posebnom kovertu) šalju se na adresu:

Festival poezije mladih, Maršala Tita 87, 21460 Vrbas.

Стипендије Фондације „Борислав Пекић”


Фондација „Борислав Пекић”једина је институција у Србији која додељује стипендије писцима за роман у настајању, на основу синопсиса којим писци представљају своје дело, које тек треба да буде уобличено у роман, приповетку, новелу, драму или есеј.

Фонд „Борислав Пекић” формиран је 1992. године, на иницијативу Љиљане Пекић, супруге нашег прослављеног писца, и досад је стипендирао преко 30 писаца и њихових рукописа. Према речима Гојка Божовића, уредника Анала Борислава Пекића, поред организовања скупова, симпозијума и изложби, штампања необјављених Пекићевих дела и објављивања Пекићевих Анала (последњи број је недавно изашао), сваке године додељују се две стипендије талентованим писцима млађе генерације.

Новчани износ стипендије варира зависно од тренутних могућности, јер је фонд непрофитна организација која зависи од донатора и ангажмана Љиљане Пекић, тако да „пекићевци” добијају између 500 и 1.000 евра по стипендији, као и непобитан углед који писцу ова награда доноси. Прва стипендија која је додељена 1993. године износила је 200 марака, што је за тадашње прилике била велика свота.

– Кандидати подносе синопсис у којем потанко описују тему, своју поетику, поступак и композицију будућег дела, као и библиографију. На основу тога, стручни жири процењује два најбоља кандидата, а затим се 2. јула додељују стипендије, на дан Пекићеве смрти. До сада је граница старости писца који може да се пријави била 1965. годиште, а размишљамо да од ове године стипендирамо оне који су рођени 1968. године па навише – каже Гојко Божовић.

Међу досадашњим стипендистима, нашли су се Владислав Бајац и Светислав Басара, који су били први добитници 1993. године, затим Јасмина Лукић, Вуле Журић, Сретен Угричић, Зоран Ћирић, Срђан Тешин, Никола Маловић, Милета Продановић, Љубица Арсић, Ласло Блашковић, Драго Текановић, Саша Обрадовић, Игор Маројевић и други. Фонд „Борислав Пекић” указује велико поверење писцима тиме што их временски не ограничава да заврше своје дело, које је приликом доделе стипендије још у повоју.

– Највећи број рукописа је досад објављен, а и последњи добитници објављују делове рукописа у часописима, тако да до сада није било проблема. Не постоје предвиђене санкције за кашњење, јер нема ни временског рока. Жири пажљиво чита све рукописе и на основу предочене биографије процењује књижевни потенцијал и могућност реализације – објашњава Божовић.

Божовић каже да у Европи постоје разне врсте подршке писцима, а једна од дуговечнијих пракси је и постојање куће писаца. То је место на којем се окупљају писци из разних земаља и добијају одличне, плаћене услове за рад. У кућама најчешће проводе од једног до три месеца.

– Куће писаца постоје у Италији, Аустрији, Холандији, свим скандинавским земљама. Држава сматра да је то престижна институција, а не превише скупа и може да буде финансирана из републичког или локалног буџета. Посебна пажња посвећена је гостовању страних писаца. Осим што долази до комуникације са колегама, писци добијају могућност да упознају стране издаваче и литерарне агенте, који су све популарнији вид промовисања писаца – каже Божовић.

У Србији, према речима нашег саговорника, постоје две књижевне колоније, у Чортановцима и у Сићеву код Ниша, које у септембру окупљају писце у трајању од седам дана. Међутим, иако је то одлична иницијатива, она не може да буде замена за кућу писаца који представљају својеврсни извор културе, закључује Божовић.

PREMINUO DŽON APDAJK
In Memoriam





Američki književnik Džon Apdajk, dobitnik dve Pulicerove nagrade za roman, umro je u sredu u 76-oj godini, posle duge borbe sa rakom pluća, saopštio je njegov izdavač Alfred Knopf

Napisao je više od pedeset knjiga, a nazivali su ga velikim hroničarom života baby-boom generacije. Preljuba i razvodi običnih ljudi u posleratnoj Americi bili su mu omiljena tema, a među najpoznatijim knjigama su mu Veštice iz Istvika i četiri kultna romana o Hariju Angstromu.

Bilo da je pisao novele, kratke priče, eseje ili poeme, rad Džona Apdajka uvek je pogađao u sam centar moderne Amerike. Od prve knjige, zbirke poezije koja je objavljena 1958. godine, na svetskoj kniževnoj sceni na prste jedne ruke mogu da se izbroje godine bez bar jednog novog Apdajkovog dela.

Rođen je u Pensilvaniji u martu 1932. godine a posle završetka Harvarda proveo je godinu dana u Školi crtanja i fine umetnosti na Oksfordu. Kasnije se pridružio redakciji New Yorker magazina u kojem je objavio mnoštvo poema, eseja i kratkih priča. Apdajkova prva novela The Poorhouse Fair objavljena je 1959. godine.

U godinama koje su usledile objavio je knjige koje su ga učinile jednim od najvećih književnika ovog vremena. Dobio je, takoreći, svaku moguću književnu nagradu, uključujući dve Pulicerove nagrade za romane Zeka je bogat (1982) i Zeka je umro (1993), kao i dve Nacionale nagrade za roman.

Iako je često prekoravan od kritike zbog prividne opsesije golfom i seksom, njegovo poznavanje engleskog jezika, njegovih nijansi, dvosmislenosti i čiste lepote jeste ono što je Džonu Apdajku donelo milione poštovalaca širom sveta.

PETAK, Dom kulture Studentski grad

Dom kulture Studentski grad

Petak 30. 1. u 19:00
Mala sala
NIN-ova nagrada

TESLA, PORTRET MEDjU MASKAMA

Vladimira Pistala

Govore: Nenad Saponja i autor



Ekskluzivni gost knjizevnog programa DKSG je dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman godine!

Vladimir Pistalo na nasu tribinu dolazi istog dana kada ce mu prestizna nagrada biti svecano dodeljena.

Pistalo je jedan od najuglednijih nasih pripovedaca srednje generacije. Poslednjih godina zivi u Americi, gde predaje istoriju na univerzitetu u Vusteru (Masacusets). Nagradjeni roman Tesla, portret medju maskama je obimna povest o zivotnom putu slavnog naucnika. To je zapravo roman-trilogija, na preko 400 stranica. Da je zaista rec o nesvakidasnjem i intrigantnom delu, svedoce i znacajne razlike u dosadasnjim tumacenjima. Kod jednih kriticara preovladava stav da je genijalni naucnik prikazan pre svega kao covek od krvi i mesa, dok drugi smatraju da se citalac susrece sa Teslom koji prevazilazi ljudskost obicnih smrtnika. Izdavac je pak roman opisao kao povest o iluziji progresa koja je zamenila iluziju Boga, uz dodatak da je saga o Tesli zapravo velika povest o njegovom dobu. NIN-ov ziri kritike obrazlozio je odluku o nagradi stavom da je roman Tesla, portret medju maskama napisan poetskim stilom i da prati zivotnu putanju Nikole Tesle na neobican i za nasu kulturu potpuno nov nacin.

Vladimir Pistalo ce citati odlomke iz romana i odgovarati na pitanja publike.

20. MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „ZLATNI PESNIČKI PRSTEN“


KNJIŽEVNI-IRODALMI KLUB SUBOTICE raspisuje konkurs za jubilarni - 20. MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „ZLATNI PESNIČKI PRSTEN“ Subotica-Palić, koji će se održati 13. juna 2009.g. na Paliću od 16 časova, okupljanjem pesnika na RTU PESNIČKE NADE na Paliću.

KONKURS je otvoren od 1. februara do 1. maja, a otvaranje šifri biće 9. maja.

Na konkurs se mogu poslati do 3 pesme pod šifrom, koje mogu imati od 12 do 32 stiha, na neku od 10 tema: Palić, narod, pesnik, ravnica, doajen, duhovna, majka, moderna, ljubavna, boemi-vino-Romi.
Sve ukupno da bude do 3 pesme i zajedno sa rešenjem šifre poslati na adresu: Književni-Irodalmi klub, Banijska 37, 24105 Subotica
Pesme mogu biti napisane na srpskom, hrvatskom, mađarskom ili drugim jezicima i dijalektima sredine, a uz pesme na stranom (npr. na engleskom, italijanskom, nemačkom…) jeziku treba dostaviti i prevod na srpskom.

NAGRADE FESTIVALA: Pilot pesma-pesma o Festu: MINI-AMFORA
I mesto Palićki galeb – SLIKA I ZLATNA POVELJA
I mesto Zlatni prsten pesma o narodu – PRSTEN I ZLATNA POVELJA
I mesto Pesnička nada pesma o pesniku – SLIKA I ZLATNA POVELJA
IV mesto Ravnica-suncokreti – SLIKA RAVNICA
V mesto Doajen stara pesma – MINI-AMFORA

Specijalna nagrada – Plava vaza – za najlepšu pesmu o Paliću, dar JP“Palić-Ludaš“ Palić. Za konkurs „Za najlepšu pesmu o Paliću“ pesmu treba poslati potpisanu imenom i prezimenom i kontakt adresom.
Specijalna nagrada – Pesma nad pesmama – najlepša pesma pobednika Festivala u poslednjih deset godina.

Pobedničke pesme, 40 najboljih i 10 najlepših u poslednjih deset godina, štampaće se u Zborniku „Panonski galeb“.

Selektor Festivala i konkursa je Radomir Šešević–Čiča.

Obilježavanje godišnjice smrti Alekse Šantića


U povodu obilježavanja godišnjice smrti pjesnika Alekse Šantića 2. veljače u Mostaru će se održat cjelodnevni program. Tom će prigodom bit će,, uz ostalo, upriličeno polaganje cvijeća na mauzoleju "Osman Đikić", posjet grobu Alekse Šantića na groblju Bjelušine te promocije knjige poezije Siniše Jokića u Centru za kulturu.

Programu obilježavanja nazočit će, uz ostale, potpredsjednica FBiH Spomenka Mičić, ministar za izbjegle i raseljene osobe Edin Mušić, premijer HNŽ Srećko Boras.

Izjave za medije bit će upriličene nakon posjeta grubu Alekse Šantića na groblju Bjelušine u 11.30 sati.

Đogatović i Kapetanović podijelili nagradu


BANJALUKA - Godišnja nagrada Banjalučke podružnice Udruženja književnika RS i grada Banjaluke za najbolje književno djelo objavljeno u prošloj godini u petak naveče svečano je uručena pjesnicima Ratku Đogatoviću i Bori Kapetanoviću, koji su ravnopravno podijelili prvo mjesto.

U Vijećnici Kulturnog centra Banski dvor Ljiljana Radovanović, načelnik Odjeljenja za društvene djelatnosti grada Banjaluke, uručila je dobitnicima diplome i novčanu nagradu od po hiljadu KM, te im u ime predstavnika Administrativne službe grada čestitala.

Ratko Đogatović, pjesnik koji je svojom zbirkom "Svijet i krik" oduševio tročlani žiri, zahvalio je onima koju su mu dodijelili nagradu, uz opasku da je ona došla u prave ruke.

"Nagradu primam kao apoteozu svom stvaralaštvu i djelu, jer novac jeste simboličan s obzirom na to da ga dijelim. Moram priznati da mi nagrade imponuju, jer daju istaknuta mjesta književniku, ali ne stvaraju od njega boljeg pisca, što znači da u svom radu treba istrajavati bez obzira na sve", rekao je Đogatović.

Prisutnima je pročitao nekoliko pjesama iz svog obimnog, nagrađenog djela, koje se sastoji od oko 80 pjesama, podijeljenih u dva ciklusa.

Njegov kolega, pjesnik Boro Kapetanović, čija je zbirka "Sumraci iznad snijega" jednostavnošću izraza pokupila mnogobrojne pozitivne kritike, bio je uzbuđen zbog svečane ceremonije, jer, kako se i našalio, ne dobija se nagrada svaki dan. Nije želio mnogo da priča o svom djelu, nego je čitajući nagrađene pjesme učinio da se one publici same predstave. Pošto je istakao da ove godine obilježava tri i po decenije svog književnog rada, publici je izrecitovao i pjesmu "Pobjednik", koja je upravo prije 35 godina dobila nagradu "Mak Dizdar" u Stocu.

Predsjednik žirija, profesor doktor Miljko Šindić, kazao je da je žiri, čiji su preostali članovi književnici Jovan Babić i Mihajlo Orlović, razmotrio svih 19 djela pristiglih na konkurs, te da su jednoglasno odlučili da Đogatović i Kapetanović podijele prvu nagradu, kao i da dva književna djela nisu ispunila uslove konkursa.

Književnik Mihajlo Orlović, naveo je da je neka djela čitao više puta da bi bio siguran da ona zaslužuju prvu nagradu.

"Savjest mi je čista, mada vjerujem da će neki učesnici, koji nisu dobili nagradu, reći kako žiri nije dobro radio. Smatram da su Đogatović i Kapetanović sasvim zasluženo podijelili prvu nagradu, mada moram istaći da sam posebno iznenađen knjigom Tanje Stupar-Trifunović 'Šta misle varvari dok doručkuju', jer je njena poezija vrlo originalna i zanimljiva", kazao je Orlović.

Piscima je poručio da pišu više istraživački i jednostavnije, jer smatra da život nije toliko komplikovan.

Slobodan Janković, predsjednik Banjalučke podružnice, tokom svečanosti uručio je Ljiljani Radovanović zahvalnicu namijenjenu gradonačelniku i ostalim predstavnicima Administrativne službe grada.
Zbirke pjesama najbrojnije

Jovan Babić, član žirija, kazao je da mu je neobično što je ove godine, za razliku od prethodnih, među 17 knjiga u konkurenciji za nagradu bilo 14 zbirki pjesama, a samo tri prozna djela.

"Sve knjige koje su pristigle na konkurs bile su veoma dobre i zanimljive, tako da je bio težak zadatak da odaberemo najbolje. Jedino se nadam da naredne godine proznih djela neće biti manje od jedne šestine ukupnog broja pristiglih djela na konkurs za godišnju nagradu", rekao je Babić.

Među nenagrađenim, kao vrlo interesantna djela, istakao je knjige "Banjalučki miloštar" Milenka Stojčića, te "Vrtlog" Slobodana Boškovića.

Knjižara i predstava u "Klinici"


Od utorka, 3. februara, pa tokom naredna tri meseca, u prostorijama novosadske "Art-klinike" biće smeštena prodajna izložba knjižare "Velikoškolska", koja je 12 godina radila u prizemlju novosadskog Filozofskog fakulteta, a ove godine je, kako je rečeno, po odluci dekana, izbačena s njega.

– Postali smo beskućnici. Bilo nam je teško da nađemo drugi prostor, zato što je naša knjižara bila koncipirana kao naučna, i to humanistička. Ta knjižara se godinama gradila prema potrebama svoje publike. Meni je dekanica Filozofskog rekla da oni nemaju nikakve koristi od knjižare. Kao čovek koji ima sluha za beskućnike, Džafo nam je ponudio da dođemo ovamo. Mi smo to zamislili kao projekat putujuće knjižare – rekla je za GL vlasnica "iseljene" knjižare Silvija Dražić.

Inače, tema sada već tradicionalnog konkursa za izložbe u "Art-klinici" za ovogodišnju Noć muzeja biće Granična područja erotike, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u "Art-klinici". Pored tog, "pre svega crtačkog", biće raspisan i konkurs na temu Jaje, na koji dolaze u obzir i video radovi ili performansi. "Sve dolazi od jaja", istakao je Nikola Džafo.

Jaje simboliše rađanje, kosmos i sâm život, a ove tematike se dotiče i predstava Sanjar je sanjao vrata Pozorišne trupe "Studio", koju će publika moći da vidi u nedelju, 1. februara od 20.30 u podrumu "Klinike".

– Predstava je ishodište traganja za oblicima i sredstvima neverbalne scenske, pre svega, glumačke, ne ukidajući pri tom verbalnu komunikaciju. Poželeli smo da proverimo da li je i u kojoj meri telo glumca u pokretu, osvešćeno voljom, u stanju da indukuje energiju koja će biti matrica scenske komunikacije. U tom smislu, predstavu Sanjar je sanjao vrata treba posmatrati kao proces – objašnjava rukovodilac projekta Jan Makan.

Trupa "Studio" okuplja stvaraoce raznih medijskih orijentacija, pripadnike nekoliko nacionalnosti i bavi se istraživanjem i edukacijom na području nekonvencionalnog u audio-vizuelnim umetnostima.

Konkurs za Pero

Savet Svesrpskog književnog festivala mladih pisaca Jagodine i Narodna biblioteka u tom gradu raspisali su 24. konkurs za tradicionalnu književnu nagradu Srpsko pero. Pravo učešća imaju mladi pisci (do 35 godina) iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore koji stvaraju na srpskom jeziku, saopštio je Upravni odbor festivala, a prenosi Tanjug. Radove, tj. "jedan do tri rada", bez obzira na žanr (pesma, priča, esej, dramski tekst...), dužine do deset kucanih starnica, treba poslati pod šifrom u tri primerka, najkasnije do 15. maja, na adresu Narodna biblioteka, Kneginje Milice 2, Jagodina. U posebnoj koverti treba poslati rešenje šifre i osnovne bibliofilske podatke.

Radove će ocenjivati žiri sastavljen od književnika Jagodine i Beograda, a osim laureata, završnoj svečanosti, posvećenoj Vidovdanu, prisustvovaće i deset najuspešnijih učesnika konkursa. Tada će biti promovisan i zbornik sa 30 najboljih radova pristiglih na konkurs. Nagrada Srpsko pero sastoji se od unikatne povelje, novčanog iznosa i umetničke slike, dar Muzeja naivne umetnosti u Jagodini, a biće uručena na završnoj svečanosti, koja će se održati od 25. do 27. juna. Za učesnike završnog dela festivala nagrade je pripremila i Podružnica Udruženja književnika Srbije za Pomoravski okrug, nedeljne novine Novi put, časopis Akt i Kolo srpskih sestara Jagodine. U okviru završne svečanosti, biće uručena i nagrada za sveukupan doprinos kulturnoj baštini Srbije – Zlatni orfej.

Конкурс за песничку награду Млади Дис и Конкурс за есеј о Дису


Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Одбор Дисовог пролећа у саставу: Душко Новаковић, председник, и чланови: Божидар Плазинић, Милутин Јевђенијевић, Драга Гавриловић, Петар Милорадовић, Магдалена Поповић, Слађана Лишанин, мр Маријана Матовић и Бошко Обрадовић, на састанку одржаном 4. фебруара 2009. године расписали су традиционалне конкурсе Дисових свечаности.

Конкурс за песничку награду Млади Дис

Поводом 46. Дисовог пролећа Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Одбор Дисовог пролећа расписују традиционални конкурс за рукопис за прву песничку збирку, написану на српском језику, аутора до 31 године старости. Аутор доставља организатору рукопис у три примерка са најмање 30 песама на српском језику, потписан шифром. Решење шифре слати у посебном коверту уз рукопис.

Конкурс је отворен до 10. априла 2009. године. Аутору најбољег рукописа, по одлуци трочланог стручног жирија, припада плакета Млади Дис и право да му Библиотека објави прву песничку књигу у едицији Токови. Рeзултати конкурса биће објављени до 20. маја 2009. године. Рукописи се не враћају. Награда Млади Дис аутору најбољег рукописа биће додељена у Чачку на завршним свечаностима 46. Дисовог пролећа.

Рукописе слати на адресу:
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Господар Јованова 6
32000 Чачак
са назнаком „За конкурс“.

Конкурс за есеј о Дису

Поводом 46. Дисовог пролећа Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Одбор Дисовог пролећа расписују конкурс за есеј о Владиславу Петковићу Дису и његовом стваралаштву. Право учешћа имају млади књижевни критичари, студенти и ђаци. Аутори шаљу радове у три примерка, потписанe шифром, а решење шифре достављају у посебном коверту уз рукопис.

Конкурс је отворен до 10. априла 2009. године. Трочлани стручни жири ће одабрати три најбоља рада чије ауторе Библиотека новчано награђује. Одлука жирија биће саопштена до 20. маја 2009. године, а награде уручене на завршним свечаностима 46. Дисовог пролећа у Чачку.

Рукописе слати на адресу:
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Господар Јованова 6
32000 Чачак
са назнаком „За есеј“.

KONKURS ZA ZBORNIK ,,RUKOPISI”

Dom omladine Pančevo i ove godine je raspisao konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 32“.
Konkurs će biti produžen do 20. februara 2009. godine (iako je prvobitno trebalo da bude do 4. februara), a pravo učešća imaju sve devojke i mladići od 15 do 27 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika. Treba poslati tri pesme ili tri priče dužine do četiri kucane strane (dakle, do 10.000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom na adresu: Dom omladine, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija, odnosno na: zbornikrukopisi@gmail.com.

,,Rukopisi 32″ izaći će iz štampe do maja 2009. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.

Konkurs “Laza K. Lazarević”

Kulturni centar Šabac
raspisuje

KNJIŽEVNI KONKURS
za najbolju neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku

i dodeljuje

KNJIŽEVNU NAGRADU LAZA K. LAZAREVIĆ

Nagradu čine: plaketa i novčani iznos od 30.000,00 dinara.
Pripovetke moraju biti otkucane u tri primerka, najduže do deset strana, potpisane šifrom, a u posebnom kovertu razrešenje šifre. Rukopise koji se ne vraćaju, slati na adresu: Kulturni centar, Gospodar Jevremova 12, 15000 Šabac sa naznakom: Za književni konkurs.
Konkurs će biti otvoren od 2. februara do 3. marta 2009. godine
Sve informacije možete dobiti putem telefona:
+381 (015) 346-936
+381 (015) 346-929
+381 (015) 305-83

Konkurs "Mika Antić" za najlepšu ljubavnu pesmu

Gimnazija "20. oktobar" iz Bačke Palanke raspisuje poetski konkurs "MIKA ANTIĆ" za najlepšu ljubavnu pesmu (četvrta godina konkursa).

Uslovi konkursa:

Pravo učešća imaju mladi od 7 do 27 godina sa područja Vojvodine.
Radove (dve ljubavne pesme) slati isključivo poštom, u dva primerka.
Uz radove dostaviti sledeće podatke o autoru:
puno ime i prezime;
starost autora;
adresa stanovanja;
za kategorije 1-3 (đaci): razred, škola i adresa škole.
Pesme pisane na jezicima narodnosti dostaviti sa prevodom na srpski jezik.

Radovi će biti razvrstani prema starosnim kategorijama:

od prvog do četvrtog razreda osnovne škole;
od petog do osmog razreda osnovne škole;
srednje škole;
starija omladina, do 27 godina.
Radovi se ne vraćaju.

Najuspešniji učesnici učestvovaće na završnoj svečanosti koja će se održati u Bačkoj Palanci sredinom marta 2009. Tom prilikom biće dodeljene diplome i nagrade i proglašen najbolji rad. Odabrani pesnici biće blagovremeno obavešteni o programu završne manifestacije.

RADOVE SLATI DO 25. FEBRUARA 2009. GODINE NA ADRESU:
GIMNAZIJA "20. OKTOBAR"
21400 BAČKA PALANKA
TRG BRATSTVA I JEDINSTVA 23

Detaljnija obaveštenja mogu se dobiti:

putem telefona 021/751-235 ili
putem elektronske pošte gimbap@hallsys.net

Rok za konkurisanje: 25-02-2009
e-mail: gimbap@hallsys.net

Albahari dobio Vitalovu nagradu


Vitalova nagrada "Zlatni suncokret" za knjigu godine dodeljena je Davidu Albahariju za zbirku priča "Svake noći u drugom gradu" u izdanju "Srpske književne zadruge", saopštio je predsednik žirija Jovan Zivlak.
Žiri, u kojem su još Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, odlučio je jednoglasno da to prestižno priznanje pripadne Albahariju opredeljujući se između njegovog dela i knjiga koje su ušle u uži izbor- romana "Sara" Petra Sarića i "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića.

"U nagrađenom delu autor manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti i stoga je, prema svim umetničkim kriterijumima, zaslužio ovu nagradu", rekao je Zivlak novinarima.

Zivlak je rekao da je u ovoj knjizi, od 20 priča, autor "pripovedao glasom sveznajućeg pripovedača".

On je podsetio da je Albahari prisutan na domaćoj i svetskoj književnoj sceni već tri decenije i istakao da je on "jedan od najsnažnijih pripovedačkih glasova naše savremene književnosti i jedan od najprevodjenijih naših pisaca" kao i dobitnik mnogih nagrada.

Delo "Svake noći u drugom gradu" zauzima prostor Beograda, Ljubljane, Zagreba, Salcburga, Minhena, Kalgarija i mnogih drugih gradova.

Njime Albahari još jednom pokazuje da "niko u srpskoj književnosti nema tako modernu percepciju ili organizaciju pripovetke", ocenio je Zivlak.

Dobitniku će biti ponovljeno izdanje nagrađene knjige a pripašće mu i novčani iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, zahvaljujući podršci beogradske kompanije "Invej" koja je većinski vlasnik fabrike ulja i biljnih masti "Vital" u Vrbasu.

Svečana dodela trinaestog "Zlatnog suncokreta" biće održana krajem februara u Beogradu a, kako je rekao predsednik žirija, Albahari je obećao da će za tu priliku doputovati iz Kanade.

Beogradski izdavač „Plato buks” objavio je ceo romaneskni opus Umberta Eka, po mnogima, najvećeg živog pisca današnjice. U luksuzno opremljenom korpusu od pet posebnih knjiga nalaze se romani „Ime ruže”, „Ostrvo dana pređašnjeg”, „Fukoovo klatno”, „Baudolino” i „Tajanstveni plamen kraljice Loane”.

Romane Umberta Eka, profesora nekoliko akademskih disciplina, semiotičara, književnog kritičara i teoretičara naša publika je mogla i do sada da čita na srpskom i hrvatskom jeziku, sukcesivno, kako su se pojavljivali, ali je ovo jedinstvena prilika da se pet izuzetnih ostvarenja savremene svetske književnosti nađe na policama znalaca književnosti i pasioniranih čitalaca umetničke proze.
Objedinjeni romani Eka povod su i za organizovanje meseca književnih razgovora o stvaralačkom svetu ovog izuzetnog erudite, koji su juče počeli u beogradskoj knjižari-kafeu „Palto buks” (Akademski plato br. 1), a nastaviće se tokom celog februara. Sinoć su o „Svetu ideja Umberta Eka”, gde je kao predložak poslužio roman „Tajanstveni plamen kraljice Loane” govorili prof. dr Tihomir Brajović, prof. dr Zorica Tomić i publicista Milan Vlajčić. Naredne nedelje (13. 2. u 19 časova) povodom romana „Ime ruže” govoriće o temi „Istorija, religija, detektivski roman” prof. dr Tatjana Rosić, prof. dr Smilja Marjanović Dušanić i pisac Aleksandar Gatalica. O temi „Utopija, Mediteran, postmoderna” govoriće (19. 2. u 19 časova) dr Predrag Stanojević i pisac Vladislav Bajac, a poslednje književno veče (26. 2. u 19 časova) biće posvećeno temi „Roman - triler, istorija, filozofija, teorija zavere”, a o romanu „Fukoovo klatno” govoriće prof. dr Nikola Samardžić i mr Vasa Pavković.

Knjižara "Geca Kon" proglašena spomenikom kulture


Knjižara "Geca Kon" u centru Beograda, kuća izdavača i knjižara Gece Kona, proglašena je na današnjoj sednici Vlade Srbije za spomenik kulture, a utvrđene su i mere zaštite tog spomenika kulture, saopšteno je iz Ministarstva kulture Srbije.
U saopštenju se navodi da se u okviru mera zaštite spomenika kulture propisuje očuvanje autentične namene lokala u prizemlju u funkciji knjižarske delatnosti. Odlukom Vlade Srbije se propisuje i da enterijer bude sačuvan u meri u kojoj je to moguće, vraćanjem autentičnih elemenata koji nedostaju.
Novi vlasnik knjižare će biti u obavezi da očuva izgled objekta, a biće zabranjeno postavljanje klima uređaja na uličnu fasadu, instaliranje gromobranskih uređaja i uređaja za zaštitu od požara, kao i izvođenje radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost spomenika kulture.

Predstavljen pulski Sajam knjige


BEOGRAD - Predstavljanje Pulskog festivala knjige, koji će u 2009. obilježiti svoju 15. obljetnicu uz geslo »Sa(n)jam knjige u Istri«, održanao je u četvrtak u galeriji Kulturnog centra Beograda. Govoreći o festivalu, osnivačica i ravnateljica festivala Magdalena Vodopija na tiskovnoj konferenciji kazala je da je tijekom svojega postojanja sajam okupljao sve više suradnika, prije svih istarskih i pulskih kreativaca, te da je u proteklom razdoblju stekao veliku međunarodnu reputaciju. »Pulska publika se tijekom posljednjih petnaest godina iznimno vezala uz knjigu, tako da je sada, osim što je grad filma, Pula postala i grad knjige«, kazala je Vodopija. »Usmjeravat ćemo se dalje k regionalnoj suradnji, zato smo ovdje. Želja je pulskoga sajma povezati se sa svim velikim centrima knjige u regiji.Savjetnik srbijanskog ministra kulture Zoran Hamović pozvao organizatore pulskoga Sajma knjige da budu gosti na beogradskom Sajmu knjiga.

PROMOCIJA NOVOG ŽIVKOVIĆEVOG ROMANA


Promocija novog romana Zorana Živkovića "Pisac u najam", održaće se u sredu, 11. februara u sali za tribine na prvom spratu Doma omladine Beograda. Početak promocije zakazan je za 19 časova.

O knjizi, koja je nedavno objavljena u izdanju Paideie, govoriće književni kritičar Aleksandar Jerkov, a Živković će pročitati dva odlomka.

Glavni junak Živkovićevog romana je ugledni pisac koji jednog jutra dobija elektronsko pismo od anonimnog poštovaoca, s "nedoličnom ponudom". Poštovalac traži od pisca da napiše roman i prepusti mu autorstvo nad njim, uz prikladnu naknadu. Pisac je preneražen, ali se ipak upušta u dopisivanje s poštovaocem.

Istovremeno, stižu mu elektronska pisma od četvoro prijatelja s kojima je u gotovo svakodnevnoj prepisci. Svi su oni "pisci u pokušaju" koji od njega očekuju različite vidove pomoći kako bi mogli da završe svoja započeta dela. Jedino stvorenje s kojim pisac nije samo u virtuelnoj vezi i koje naizgled nema nikakve prozne ambicije jeste njegov prostodušni i trapavi mačak Feliks.

Pišite optimistični SF

Jetse de Vries poziva autore da pišu optimistični SF i šalju svoje priče za antologiju “Shine”, koja će biti objavljena početkom 2010. godine. Imate vremena pronaći skriveni optimizam u sebi do svibnja ove godine …

“Shine” će objaviti Solaris Books, a priče koje se traže trebaju se odvijati u bliskoj budućnosti (ne više od pedesetak godina u budućnosti) i trebaju biti prije svega optimistične i znanstveno fantastične. Traže se originalne priče koje će pokazati promjenu na bolje i dati nadu u budućnost.


Autori po objavi antologije mogu očekivati i neku lovu, a u natječaju ništa ne piše o tome da priče ne mogu slati pisci iz cijeloga svijeta, stoga navalite. Traže se prethodno neobjavljene priče i smije se slati samo jedna priča po autoru. Tehnički detalji su:
- duljina priče je do 10 000 riječi
- jednostruki prored
- RTF format dokumenta
- adresa za slanje je shineanthology (at) gmail.com
- u naslovu emaila treba stajati: Submission: “Naslov priče”
- rok je svibanj 2009.
- jezik - engleski