VESTI IZ KNJIŽEVNOSTI (konkursi, promocije, aktuelnosti) - Strana 2
Strana 2 od 35 PrvaPrva 12345612 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 26 do 50 od 871

Tema: VESTI IZ KNJIŽEVNOSTI (konkursi, promocije, aktuelnosti)

  1. #26
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    KONKURS ZA PRIČE O ZOMBIJIMA

    Društvo Lazar Komarčić raspisalo je mini konkurs za kratku priču o zombijima. Priče koje ne bi trebalo da budu duže od 10.000 slovnih mesta, možete slati na adresu: lazarkomarcic@yahoo.com. Najkvalitetniji radovi biće objavljeni u specijalu Emitora koji bi trebalo da iz štampe iziđe uoči Noći veštica (31. oktobar).

    Konkurs je otvoren do 20. oktobra 2008. godine.



  2. #27
    Primećen član Desecration Smile (avatar)
    Učlanjen
    09.06.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Veliki oglan (koji je moločan!)
    Poruke
    1.000
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Draga Milunka, hvala na obaveštenjima. Planirala sam da pošaljem svoje pesme na par konkursa, sad sam 100% sigurna da ću to i učiniti.
    Čegeburge širom šisve,
    svi bagrepi tiho žvikse,
    kuvno beše...ali zlupki strepi!

  3. #28
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Nema na čemu! Evo još:


    NAJKRAĆE PRIČE 2008

    Izdavačka kuća „Alma” priprema zbornik priča pod nazivom „Najkraće priče 2008”. Na konkurs se šalju do tri neobjavljene priče, ne duže od 30 redova (1800 znakova, pri čemu se i razmak između reči računa kao znak). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Konkurs nema takmičarski karakter – nema pobednika, nagrada i sl. Priče uvršćene u zbornik neće se honorisati. Priče se potpisuju imenom i prezimenom. Poželjno je navesti i osnovne podatke o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa...).

    Radovi se šalju na adresu:

    „Alma”
    Molerova 62-A
    11000 Beograd

    ili elektronskom poštom na adrese:

    almabg@sezampro.yu

    i(li)

    izdavackakuca.alma@yahoo.com

    Konkurs je otvoren od 1. novembra do 15. decembra 2008. godine. Krajem februara 2009. godine biće objavljen zbornik najlepših ostvarenja pristiglih na konkurs.

    Sve informacije o konkursu, autorima zastupljenim u zborniku, predstavljanju knjige i sl. biće objavljene na sajtu www.alma.co.rs. Na ovom sajtu mogu se pročitati svi zbornici s prethodnih konkursa (uključujući i zbornik sa VII konkursa za najkraću kratku priču – „Priče za poneti“).

  4. #29
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri


    Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih madjarskih pesnika u Vojvodini Janosa Siverija,

    prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
    Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“JKanos Siveri” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
    pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

    stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)



    ili na madjarskom jeziku na email gizigizi67@gmail.com
    odnosno postom (obicnom)

    Prvi međunarodni festival poezije
    "Janos Siveri"

    (za konkurs)
    Stojan Simic Krpica
    Marka Miljanova 18/39
    Novi Sad
    Republika Srbija
    063 550 681

    Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
    Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 15..12.2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.


    Dodela diploma i plaketa 22.12.ponedeljak 2008. u 18 sati u OS "Sandor Petefi" u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

  5. #30
    Domaćin Mr.Shishmish (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    3.883
    Reputaciona moć
    93

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Svaka chast na informisanosti !!!
    odlzim u ludilo sada i odmah

  6. #31
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Raspisan konkurs "Kočićevim satiričnim perom"


    Kulturno umetničko društvo (KUD) "Petar Kočić" u Čelarevu raspisalo je tradicionalni osmi po redu Međunarodni književni konkurs za najbolju satiričnu priču i pesmu.

    Konkurs, pod nazivom "Kočićevim satiričnim perom", je otvoren do 31. decembra 2008. godine, izjavio je Tanjugu Živko Šljivar Buco umetnički direktor KUD.

    Šljivar je naglasio da se radovi, u tri kucana primerka pod šifrom, sa posebnom zatvorenom kovertom u kojoj je ključ šifre, mogu slati na adresu - KUD "Petar Kočić", Proleterska 13, Čelarevo.

    Proglašenje pobednika i uručenje nagrada biće poslednjeg vikenda februara 2009. godine na tradicionalnoj devetoj Međunarodnoj manifestaciji "Kočićevi dani".

  7. #32
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Raspisan konkurs za književnu nagradu Aladin Lukač

    Dom kulture "Oslobodjenje" iz Novog Pazara i Ustanova za kulturu Sjenica, raspisali su konkurs za književnu nagradu Aladin Lukač.

    Novčani iznos nagrade je 450 eura, a mogu se prijaviti stvaraoci iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Pravo učešća imaju autori do 27 godina koji će konkurisati prvom zbirkom poezije.

    Uz prijavu, obavezno je dostaviti tri primjerka pjesničke zbirke objavljene u 2008-oj godini, adresu i telefon autora.

    Žiri će uzeti u obzir prijave pristigle do 29.12.2008. godine. Prijave slati na adresu: Dom kulture "Oslobodjenje", Stevana Nemanje 2, 36300 Novi Pazar – Srbija, sa naznakom ZA KONKURS.

    Nagrada je jedna i nedjeljiva, a žiri će odluku o dodjeli nagrade saopštiti do 20. januara 2009.

    Svečana dodjela nagrade predvidjena je za posljednju sedmicu januara 2009. godine u Novom Pazaru.

  8. #33
    Zainteresovan član raven (avatar)
    Učlanjen
    18.09.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    496
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    U saradnji sa Specijalnom bolnicom Ribarska Banja, nedeljnik Grad i sajt Art-Anima.com raspisuju:


    NAGRADNI KONKURS ZA KRATKE PRIČE O VODENICAMA


    Konkurs se raspisuje u kategorijama:

    minijatura - do 3.500 slovnih mesta (računajući i razmake)
    pripovetka - do 12.000 slovnih mesta (računajući i razmake)

    - Na konkurs se primaju radovi pisani na srpskom i srodnim jezicima.

    - Priče otkucane u Wordu (sa standardnim YU fontovima), dostavljati u okviru attachment-a poruke, na mail adresu: vodenica.konkurs@yahoo.com.

    - Uz radove je potrebno poslati kratku biografiju i lične podatke autora (ime, prezime, adresu i broj telefona).

    - Pravo učešća imaju svi radovi koji ranije nisu objavljivani u štampanom obliku.

    - Svaki autor može poslati najviše tri rada po kategoriji.

    - Konkurs je otvoren do 31. marta 2009. godine.

    - Žiri, čiji će sastav naknadno biti saopšten, oceniće pristigle radove tokom aprila 2009. i proglasiti najuspešnije u kategorijama.

    - Tokom juna 2009. u turističkom kompleksu Ribarske Banje (kod Kruševca) biće održana svečana dodela nagrada i promocija zbirke najboljih priča sa konkursa.

    Rezultati konkursa biće objavljeni u nedeljniku Grad, kao i na sajtu Art-Anima.com, a svi učesnici će biti pismeno obavešteni.


    NAGRADE:

    Za autore najuspešnijih radova (po tri iz obe kategorije), predviđene su novčane nagrade i besplatan boravak u Ribarskoj Banji.


    OBJAVLJIVANJE:

    - Po završetku konkursa biće objavljena zbirka najboljih radova pristiglih na konkurs.

    - Tokom trajanja samog konkursa, kao i po završetku, sve minijature koje kvalitetom budu zadovoljile književne i estetske norme biće objavljene u nedeljniku Grad.

    - Najbolji pristigli radovi (iz obe kategorije) koji budu sadržali fantastičke elemente, biće objavljeni i na sajtu Art-Anima, uz posebno predstavljanje autora.

    * Objavljivanje priča se ne honorariše, ali će autori objavljenih radova dobiti besplatne autorske primerke publikacija u kojima njihova dela budu štampana *

  9. #34
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    РАСПИСАН СВЕТОСАВСКИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС


    ДРУШТВО "СВЕТИ САВА"

    расписује
    Светосавски књижевни конкурс за ученике основних и средњих школа

    Тема за ученике основних школа:
    Молитву, Свече, прими целог рода свог (С. Радошевић)

    Теме за ученике средњих школа:
    Остави мрак и прихвати се светлости Заборави пролазност и приви се вечности (Д. Дачић)
    Устани, Свети Саво, и багослови хлеб који једемо (С. Ракић)

    Општи услови конкурса:
    Књижевни радови могу бити прозни и поетски, штампани у три примерка ћирилицом
    Радове треба да потпишу ученик и наставник ментор
    Обавезно навести: име и презиме ученика и наставника, адресу и телефон школе (пожељна је е-мејл адреса)

    Рок за слање радова је 25. децембар 2008. године


    Адреса: Друштво "Свети Сава", Филолошки факултет, Кнез Михајлова 40, 11000 Београд, Република Србија

    Само изузетно, поштујући услове конкурса, радови се могу послати и е-мејлом на адресу:

    info@sveti-sava.org.rs

    Скрећемо пажњу учесницима конкурса да је од прошле године промењена адреса на коју треба послати радове, јер се реновира Дом омладине у Београду, у којем су се налазиле просторије Друштва "Свети Сава".

    Молимо да о конкурсу обавестите своје пријатеље и колеге у другим школама у вашем граду.

    www.sveti-sava.org.rs



    У Београду, 24. 11. 2008. Генерални секретар Друштва �Свети Сава�

    Проф. др Јасна Јанићијевић, с.р.

  10. #35
    Nov član
    Učlanjen
    01.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Citat Original postavio Svrljig info Pogledaj poruku
    SVRLJIG: POZIV PESNICIMA

    --------------------------------------------------------------------------------

    „Dani Grodane Todorović“
    Kulturni centar Svrljig i Organizacioni odbor Pseničkih susreta „Dani Gordane Todorović“ raspisali konkurs za ciklus pesama.
    Pravo učešća imaju pesnici koji pišu na srpskom jeziku.
    Ciklus treba da sadrži najmanje pet pesama, da bude poptisan šifrom i dostavljen u tri istovetna primerka. Rešenje šifre, u posebnom kovetu, sa kratkom bibliograrskom beleškom, adresom i telefonom, priložiti uz pesme i poslati na adresu: Kulturni centar Svrljig (za Književni konkurs), 18360 Svrljig, Bore Price 2.
    Krajnji rok za slanje pesama je 20. septembar 2008.g.
    Autori tri najbolja ciklusa pesama po oceni žirija biće nagradjeni , pozvani na završnu svečanost, a njihove pesme objavljene.
    Telefon: 018 821 059
    Elektronska adresa: kcsvrljig@bankerinter.net
    ***************************
    Pesnička nagrada dvadesetčetvrtog književnog konkursa “Dani Gordane Todorović”, koji organizuje Kulturni centar Svrljig, pripala je Slavku Stefanoviću, pesniku iz Odžaka. Dve druge, ravnopravne nagrade dodeljene su pesnicima Miroslavu Todoroviću, iz Niša i Milisavu Slavku Pešću, iz Smedereva, dok je treća nagrada pripala Ivanu Laloviću, pesniku iz Beograda.

    Po odluci tročlanog žirija, književnika Zorana Vučića, Radoslava Vučkovića i Obrena Ristića, pohvaljeni su ciklusi pesama sledećih autora: Mirka Ikonića, iz Priboja, Boška Lomovića, iz Gornjeg Milanovca, Miladina Vukosavljevića, iz Čačka, Elenore Luthander, iz Štokholma, Milene Marković, iz Gornjeg Milanovca, Svetislava Vlahovića, iz Prijepolja, Aleksandre Radojičić, iz Užica, Slobodana Ž. Obradovića, iz Valjeva, Veselina Gajdaševića iz Feketića i Petre Kostić, iz Svrljiga.
    Ovde Svrljig...

  11. #36
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Konkurs za nagradu "Desimir Tošić"


    JP Službeni glasnik raspisuje konkurs za nagradu "Desimir Tošić" Nagrada ima dve kategorije:

    - nagrada za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini iz oblasti publicistike,

    - nagrada za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova koji su u štampanim ili elektronskim medijima objavljeni u 2008. godini


    Nominovano delo, čija je tema od značaja za politički, kulturni, privredni, odnosno sveukupni društveni život Srbije, treba da izražava autonoman i nezavisan stav autora, upečatljiv i bez ideološke ili druge ostrašćenosti i isključivosti. Za nagradu mogu da konkurišu pojedinac ili grupa za zajedničko delo, objavljeno prvi put u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine. Publicistički radovi u širem smislu, odnosno monografije, memoari, istorijski romani i slično ne mogu konkurisati za nagradu.


    O dobitnicima nagrade odlučivaće žiri u sastavu: Dragoljub Žarković, predsednik, prof. dr Mladen Lazić, prof. dr Ilija Vujačić.


    Imena dobitnika biće objavljena na svečanosti 19. februara 2009. godine.

    Za najbolju knjigu u oblasti publicistike dodeljuje se novčana nagrada u iznosu od 240.000,00 dinara.

    Za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova u štampanim ili elektronskim medijima nagrada je štampanje knjige autora nagrađenih tekstova u izdanju JP Službeni glasnik.

    Prijava na konkurs traje do 31. decembra 2008. godine.


    Radove slati na adresu:


    JP Službeni glasnik
    Kralja Milutina 27
    11000 Beograd
    sa naznakom: za nagradu "Desimir Tošić"
    Prijavljeni radovi se ne vraćaju.

  12. #37
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Реч у простору

    Четврти регионални конкурс за младе ауторе (до тридесет година)


    Студентски културни центар
    ул. Краља Милана 48, Београд
    skctribine@gmail.com
    www.skc.org.rs


    У оквиру пројекта Реч у простору обајвљујемо конкурс за десет песама и десет прича кратке форме (до 12оo kарактера).

    Под називом, Урамљена реч, радови ће бити дизајнирани и постављени у изложбеном простору СКЦ-а на Априлским сусретима 2009. године.

    Молимо учеснике да шаљу највише по три рада.
    Радови могу бити већ објављивани.
    Рок 25. јануар 2009.
    Радове слати на адресу skctribine@gmail.com
    Књига одабраних радова са претходних конкурса објављена је ове године, а пројекат је представљен у Марибору, Скопљу и Бањалуци.

    Контакт тел. 3602036
    Аутор пројекта: Весна Капор

  13. #38
    Ističe se
    Učlanjen
    01.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.617
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: KONKURSI

    Citat Original postavio Милунка Савић Pogledaj poruku
    KONKURS ZA PRIČE O ZOMBIJIMA

    Društvo Lazar Komarčić raspisalo je mini konkurs za kratku priču o zombijima. Priče koje ne bi trebalo da budu duže od 10.000 slovnih mesta, možete slati na adresu: lazarkomarcic@yahoo.com. Najkvalitetniji radovi biće objavljeni u specijalu Emitora koji bi trebalo da iz štampe iziđe uoči Noći veštica (31. oktobar).

    Konkurs je otvoren do 20. oktobra 2008. godine.
    Ha... koja ironija... Gotovo da mi je smesno. Nisam znao za ovo, steta sto mi je promaklo. Sve moje price su price o zombijima... a izgleda da cu i ja nastaviti da hodam kao zombi do sledece noci vestica...

  14. #39
    Nov član
    Učlanjen
    18.12.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Post III MEĐUNARODNI FESTIVAL DJEČIJE POEZIJE - konkurs

    KULTART
    Banja Luka



    raspisuje:
    K O N K U R S
    ZA
    III MEĐUNARODNI FESTIVAL DJEČIJE POEZIJE


    Festival dječije poezije održaće se u okviru velike kulturne manifestacije „DJEČIJE CARSTVO TAMARIS“ 2009 u Banjaluci u aprilu 2009. godine.
    I ove godine Festival će okupiti eminentna imena iz svijeta poezije za djecu i omogućiti mladim pjesnicima da na istoj sceni predstave svoje radove.

    Konkurs je otvoren za učenike osnovnih škola iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.

    Učesnici će biti bodovani u dvije kategorije:
    I kategorija – učenici od 1-5. razreda (BiH) i od 1-4. razreda (Srbija i Crna Gora);
    II kategorija – učenici od 6-9. razreda (BiH) i od 5-8. razreda (Srbija i Crna Gora);

    Stručni žiri će i ove godine od pristiglih radova odabrati 15 najboljih u obe kategorije. Na taj način ćemo izabrati 30 finalista koji će se u Banjaluci takmičiti za glavne nagrade. Najbolji radovi biće štampani u Zborniku festivala.

    Tema je slobodna, a broj radova koje jedan autor može poslati nije ograničen. Pjesme trebaju biti otkucane fontom Times New Roman.


    Na konkurs se šalju:
    - radovi (u 4 primjerka)
    - prijava koja treba da sadrži: ime i prezime autora, datum rođenja, razred i podatke škole koju autor pohađa (adresa, e-mail adresa, telefon)


    Radove slati na adresu:

    „KULTART“
    Festival dječije poezije – za konkurs

    Slobodana Jovanovića 5
    78 000 BANjA LUKA
    BiH



    ili na e-mail adresu: festival.poezije@gmail.com


    Konkurs je otvoren do 28. februara 2009. godine.

  15. #40
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano VESTI IZ KULTURE

    NAGRADE "MILOŠ ĐURIĆ" ZA NAJBOLJA PREVODILAČKA OSTVARENJA


    Udruženje književnih prevodilaca Srbije saopštilo je da su nagrade "Miloš Đurić" za najbolja prevodilačka ostvarenja pripale Milani Piletić, Dušku Paunkoviću i Drinki Gojković.

    Piletić je nagradu dobila za najbolji prevod na srpski jezik iz oblasti poezije, za prevod pesama Mikelanđela Buonarotija sa italijanskog jezika "Uživam u snu, u kamenu više".

    Najbolji prevod proznog dela je Paunkovićev romana Konstantina Leontijeva sa ruskog jezika "Podlipke, U zavičaju, Drugi brak". Obe nagrađena prevoda izdala je kuća "Paideia".

    Nagradu za najbolji prevod iz oblasti esejistike Gojković je dobila za prevod sa nemačkog jezika dela Harolda Vajnriha "Leta. Umetnost i kritika zaborava", u izdanju Fabrike knjiga.

    O nagradama je odlučio žiri u sastavu: Olga Kostrešević, Mira Vuković, Elizabet Vasiljević , Novica Antić i predsednik, Arpad Vicko.

  16. #41
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    JUNACI URBANE BEDE



    Udruženje građana Trablmejker sa ponosom vas obaveštava da je naš prvi projekat u okviru izdavačke delatnosti, Zbornik poezije „Junaci urbane bede“ ugledao svetlost dana.

    Zbornik poezije okupio je 44 autora iz bivše SFRJ u zajedničkom projektu – borbi za slobodu stihova. Savet Udruženja, prilikom odabira pesnika čiji su radovi stigli na konkurs, bio je vođen samo jednom mišlju i idejom – da po prvi put nakon raspada stare Jugoslavije pod iste skute okupi mladost, iskustvo, mudrost koju donose godine, polet, želju...ali, pre svega, nadu u bolju budućnost poezije naših umetnika. Ne napadajući nikoga, ne tražeći ništa za uzvrat, Trablmejker i svih 44 autora ovom knjigom se protiv svih ružnih stvari bore najlepšom pričom na svetu – stihovima i ogromnom ljubavlju prema našoj kulturi. Najzaslužniji za ceo projekat, sami autori bez čije svakodnevice pretočene u stihove Zbornika ne bi ni bilo, u svojim pesmama pišu o svim svakidašnjim i nesvakidašnjim stvarima koje okupiraju njihove živote: ljubavi, bolu, strasti, jednom svom danu provedenom sa sopstvenim i mislima drugih ljudi. Na taj način oni junački ustaju protiv tišine vremena glasno izgovarajući stih po stih kao odgovor na urbanu bedu našeg vremena.

    Vodeći se principom “samo najbolji” prilikom odabira autora za knjigu, samo najbolje smo odabrali i za rad na njoj. Urednici izdanja su Nenad Novković i Milan Mijatović, recenzent je Milan B. Popović, lekturu knjige uradila je Ana Stjelja, dizajn korica poveren je Dušanu Radulaškom, dizajn unutrašnjih korica Darku Jovanoviću, a tehnički direktor Zbornika je Dragoslav Banašević. Za odabir pesnika i radova koji su pristigli na konkurs zaslužan je Savet za izdavaštvo Udruženja građana Trablmejker. Realizaciju projekta pomogao je Perica Milosavljević, veliki ljubitelj poezije i čovek koji prepoznaje i zna da ceni sve ono u čemu Trablmejker pokušava da istraje. Milan B. Popović dao je uvodnu reč iz koje izdvajamo:

    “Zbornik poezije “Junaci urbane bede” predstavlja, ne samo skup odabranih autora saveta UG Trablmejker, već i odabir i presek trenutne ponude, emocijama uzburkanog, valovitog i proključalog pesničkog mora, koji je pažljivo pripremljen, sa namerom da pod jedan isti nepregledni pesnički skut poveže širok konzumentski, čitalački auditorijum.”

    Promocija dragog nam Zbornika biće održana 24. decembra sa početkom u 19 časova u Maloj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu.

    http://www.trablmejker.com/whatsup/6/1455

  17. #42
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    KULTART
    Banja Luka


    raspisuje:
    K O N K U R S
    ZA III MEĐUNARODNI FESTIVAL DJEČIJE POEZIJE


    Festival dječije poezije održaće se u okviru velike kulturne manifestacije „DJEČIJE CARSTVO TAMARIS“ 2009 u Banjaluci u aprilu 2009. godine.
    I ove godine Festival će okupiti eminentna imena iz svijeta poezije za djecu i omogućiti mladim pjesnicima da na istoj sceni predstave svoje radove.

    Konkurs je otvoren za učenike osnovnih škola iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.

    Učesnici će biti bodovani u dvije kategorije:
    I kategorija – učenici od 1-5. razreda (BiH) i od 1-4. razreda (Srbija i Crna Gora);
    II kategorija – učenici od 6-9. razreda (BiH) i od 5-8. razreda (Srbija i Crna Gora);

    Stručni žiri će i ove godine od pristiglih radova odabrati 15 najboljih u obe kategorije. Na taj način ćemo izabrati 30 finalista koji će se u Banjaluci takmičiti za glavne nagrade. Najbolji radovi biće štampani u Zborniku festivala.

    Tema je slobodna, a broj radova koje jedan autor može poslati nije ograničen. Pjesme trebaju biti otkucane fontom Times New Roman.


    Na konkurs se šalju:
    - radovi (u 4 primjerka)
    - prijava koja treba da sadrži: ime i prezime autora, datum rođenja, razred i podatke škole koju autor pohađa (adresa, e-mail adresa, telefon)

    Radove slati na adresu:

    „KULTART“
    Festival dječije poezije – za konkurs

    Slobodana Jovanovića 5
    78 000 BANjA LUKA
    BiH
    ili na e-mail adresu: festival.poezije@gmail.com


    Konkurs je otvoren do 28. februara 2009. godine.

  18. #43
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljena su Odabrana dela Ljubomira Simovića, u dvanaest knjiga, koja je objavila „Beogradska knjiga”.

    Za razliku od onih pesnika koji su se u političkim nevremenima na ovaj ili onaj način zaklanjali od nepogoda, primetio je Predrag Palavestra, Ljubomir Simović (1935) u svom kritičkom javnom delovanju svagda je bio i ostao na vrelom poprištu društvenih zbivanja. Dok su, na jednoj strani, njegove pesme izazivale bučne političke bure i ideološke hajke, a njegove drame talasale društvenu svest, dok je njegova dokumentarna proza zasecala u najbolnija mesta novije srpske istorije, njegova književna publicistika i smirena kritička esejistika bila je izraz moralne savesti i duhovne samospoznaje epohe. U matici društvenih potresa, koji su doveli do pada komunizma i poraza partijske civilizacije, Simović je u svom naraštaju hrabro istupio sa knjigama kritičke publicistike.
    Ovo je prvi put, istakao je Jovan Delić, da se celokupno delo ovog velikog pesnika, poznatog dramskog pisca, pronicljivog esejiste, vrednog pripovedača i dragocenog publiciste pojavi u svoj punoći pred čitaocima. Sada se može steći pravi uvid u širinu, raznovrsnost, razuđenost i bogatstvo jednog moćnog opusa. Reč je, nesumnjivo, o živom klasiku modernog srpskog pesništva, o pesniku široke i bogate književne kulture i razvijene teorijske i kritičke samosvesti.
    Simovićeva poezija je u znaku iznijansirane ironije,osobenog i dragocenog humora i karakteristične groteske, poezija okrenuta čoveku, njegovom stradanju i njegovoj izdržljivosti, čovekovom grobu, pevana ponekad iz podzemne perspektive upokojenog, to je poezija neobičnog i nekonvencionalnog patriotizma…
    Svi Simovićevi esejistički radovi u „Duplom dnu” (od kraćih do onih dužih, od kojih je rad „O poeziji Miodraga Pavlovića pre studija nego esej), kaže Milosav Tešić, pisani su tako da se s podjednakom pažnjom čitaju od početka do kraja: ničeg suvišnog, ničeg suvoparnog i dosadnog, ničeg ishitrenog. Sve je u njima promišljeno i odmereno rečeno. Neretko, Simović, kada za to postoji pravi razlog, poseže u svojim tumačenjima stvaralaštva pojedinih autora i za širim kontekstom, nalazeći ga u našem ili u svetskom literarnom nasleđu, u čemu se dade videti njegova izuzetna književna obaveštenost. Bez ikakve pesničke sujete, Simović piše i o pesnicima koji su mu, gotovo, vršnjaci: Ivanu V. Laliću, Jovanu Hristiću, Milovanu Danojliću, Branislavu Petroviću, Aleku Vukadinoviću, Matiji Bećkoviću.
    U svom slovu, Ljubomir Simović je rekao da, pišući o slikarima i vajarima, nije se pretvarao u likovnog kritičara ili istoričara umetnosti. Pisao je kao pesnik koji voli sliku i skulpturu, i koji u njima otkriva suštinske srodnosti sa pesništvom. Pišući o politici, nije se pretvarao u političkog analitičara, ili još gore u političara. Pisao je kao pesnik koji se oseća dužnim da se javno usprotivi politici koja nas uvlači u sukobe sa susedima i sa svetom, i sa samima sobom. Bilo čime da se bavio, poezija je za njega uvek bila središte iz koga je sve polazilo, u kome se sve ukrštalo, i u kome se, na kraju, sve sabiralo.
    Simović je na kraju kazao tri svoje pesme: „Vaške”, „Ajkulama” i „Autoportret sa glavom na stolu”.

  19. #44
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Predstavljen Basarin roman "Dnevnik Marte Koen"


    Svetislav Basara danas je u promotivnom centru Grafičkog ateljea "Dereta" predstavio svoj novi roman "Dnevnik Marte Koen".

    Basara je za temu ovog romana, čiji je podnaslov "Okultna pozadina komunističkog pokreta Jugoslavije od 1928-1988", odabrao priču o izvesnoj Marti Koen da bi prikazao kroz njeno detinjstvo i odrastanje kako su se bogataška deca između dva svetska rata " igrala komunizma".

    "Igrali" su se da bi, posle pobede te ideologije, postali nova vladajuća klasa koja je pokušavala da od komunizma stvori religiju sa svim pratećim elementima ( sveci, rituali, otpadnici, jeretici, inkvizicija ).

    Kako je objasnio glavni urednik "Derete" Petar Arbutina, pisac nastavlja da se bavi jednom od svojih omiljenih tema - ideologijama 20. veka koje su "nasledile" ambicije hrišćanske crkve da stvori idealnu državu "civitas Dei", ali, umesto da teže ka nebu, oni žele da nebo "svuku na zemlju".

    Arbutina je ispričao da roman počinje bulevarskom vešću da je u požaru stradala Marta Koen i to ne bi bilo zanimljivo ambicioznom novinaru "Borbe" Pavloviću da se na njenoj sahrani nije pojavio ceo partijski vrh.

    Tako počinje njegovo istraživanje koje će ga odvesti u "tapaciranu ćeliju" u bolinici "Laza Lazarević".

    Na početku priče čitalac se suočava sa puno pitanja koja ga odvode do sveta apsurda u čijem je centru prvosveštenica boljševizma.

    Basara je odgovorio na pitanje koje je sam i postavio zašto se 2008. godine bavi komunizmom između dva rata i posleratnim periodom, objasnivši da su tu koreni svih naših aktuelnih boljki, jer su nedela ostala nerazjašnjena i pošto nije bilo katarze, ona se ponavljaju, a komunisti su se samo preobukli u demokrate.

    Njegov cilj je bio, kazao je Basara, da kroz priču pokaže da je suština u opštoj neosvešćenosti i površnom odnosu prema prošlosti.

  20. #45
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Predstavljena zimska "Književnost"

    U galeriji "Prosvete" predstavljen je zimski, četvrti broj časopisa Književnost za 2008. godinu. Časopis je predstavljen u prisustvu izuzetno velikog broja srpskih književnika starije generacije u znak podrške izdavačkoj kući koja je uprkos teškoćama nastavila da objavljuje časopis koji kontinurano izlazi 62 godine. Urednik Kniževnosti Bogdan A. Popović rekao je da je to najstariji beogradski kulturni časopis koji izlazi u kontinuitetu, a da je nov broj po tradiciji bogat sadržajem i kvalitetom.

    On je skrenuo pažnju na to da je neobičnost zimskog broja Knjževnosti to što ima tri tematska bloka, prvi je posvećen skupu o opusu Jovana Hristića, drugi je blok posvećen nedavno preminulom Novici Petkoviću i treći je pripremila Ana Šomlo, koja je napisala uvodnu informaciju o trendovima i novim knjigama u savremenoj izraelskoj književnosti i izabrala i prevela tekstove uglednih izraelskih autora.

    Popović, jedan od najvećih znalaca savremene srpske poezije, uvrstio je u nov broj pesničke cikluse Vladimira Kopicla, Milana Đorđevića, Zorana Bundala i Miodraga Maksimovića. Savremena srpska proza zastupljena je tekstovima Ljiljane Dugalić i Laure Barne, a od esejista je prisutan Miroslav Egerić, koji piše o prozi Dugalićeve, Petar Pijanović razmatra lik dvojnika kod Borislava Pekića, dok Draga Zec analizira poeziju Milana Rakića. U rubrici književnih prikaza i kritika objavljeni su prilozi uglednih srpskih kritičara.

  21. #46
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Beogradske priče s ukusom sećanja


    Od pre nekoliko godina volim noć, volim je strasno. Kao što volim davno, davno napušteni zavičaj ili davno, davno napuštenu voljenu ženu, nekakvom nagonskom, nadrazumskom ljubavlju. Slepo, kako se kaže. (...) Celom svojom kožom volim noć, beogradsku noć - napisao je Vasa Pavković u knjizi „Crnac u beloj košulji” („Prosveta”) za koju i kritika i čitalačka publika imaju reči hvale, skrećući pri tom pažnju na činjenicu da je reč o zbirci beogradskih priča u kojima su glavni junaci emocije, tačnije odnosi između roditelja i dece, ljubavnika, prijatelja…

    Govoreći za „Blic” o samom naslovu, Vasa Pavković kaže da je zbirku naslovio po jednoj od priča sadržanih u knjizi: „Ima onih koji kažu da ih naslov moje knjige asocira na Obamu. Možda, mada ja svakako nisam imao u vidu izbore u Americi, ni njihove predsedničke kandidate u vreme kada sam, a to je pre više od godinu dana, pisao tu priču. Bila je naručena za ‘Poslastičarske priče’, antologiju koju je priredio Albahari, a govori o tome da i poslastičarnica, koja samim imenom asocira na nešto slatko i lepo, može biti mesto tuge.”
    Na pitanje zašto je ovu knjigu, kako je sam jednom prilikom rekao, posvetio „umrlim drugarima iz detinjstva”, Pavković odgovara: „Ušao sam u godine kada čovek oseća potrebu da tako nešto uradi. U poslednjoj priči ‘Glib Gibraltara, koja je po svemu atipična, pobrojao sam i njihova imena. Znate, možda je najbolje u mom životu upravo to kad sam se šezdesetih godina u Pančevu družio sa tim dečacima, kada smo slušali ‘Bitlse’ i ‘Rolingstonse’, pikali fudbal… Ima li iko zaista kopirajt na tugu.”

  22. #47
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Bilans 2008 NIN-ovih kritičara


    Proza

    Godina opasnog pisanja

    Tihomir Brajović

    U godini globalno opasnog življenja, u drugoj polovini dovedenoj bezmalo do ruba hazarda i tektonskih poremećaja prividno nedoglednih povesnih formacija, tranzicija je najzad svom silinom zapljusnula i srpsku književnost.
    Ne znam da li će sledećih sezona baš sve biti drugačije, ali ako valja suditi po ovoj, čini se da više ne može da bude ni sasvim isto. Čitav jedan talas dosad mahom neafirmisanih pisaca, ponajčešće podržavan od izdavača kao što su “Stubovi kulture” ili beogradski ogranak zagrebačkog VBZ-a, predstavio se proznim ostvarenjima obeleženim gotovo demonstrativnim pisanjem “na ivici sečiva” i otporom prema famoznoj distanci, odnosno odveć brižljivoj stilizaciji dosad uglavnom zazornih, “nedostojnih” tema koje se tiču svakodnevice okrutnih godina koje su “pojeli” ratovi i koje nam još uvek “proždiru” političari (D. Radosavljević, Život posle Amerike; P. Crnković, Beograd za pokojnike; D. Nedeljković, Ponedeljak; Darko Kovačević, Wena tranzicija).
    Čak i oni autori koji se tek tako ne odriču naglašene stilizacije (D. Todorović, Tragična sudbina Morica Tota; N. Rotar, Dnevnik ljudoždera; Z. Paković, Zajednički pepeo; F. Čolović, U đavoljoj koži) nisu ostali imuni na oksimoronske čari prikazivanja “prljave” i opasne stvarnosti tranzicije, neretko se štiteći od njenih otrovnih cvetova niskomimetskim, u neku ruku i “niskobudžetnim” dahom ironije, parodije, satire i groteske (V. Žurić, Mrtve brave; M. Đurđević, Čim preživim ovaj roman), odnosno umećem učestale promene pripovedne vizure i podrivanjem stereotipnih viđenja i shvatanja (V. Arsenijević, Predator; M. Demić, Molski akordi; Đ. Jakov, Priče iz Danske).
    I dok David Albahari (Brat; Svake noći u drugom gradu) i Svetislav Basara (Dnevnik Marte Koen), recimo, nastavljaju svoja decenijska, sada jednim delom (re)aktuelizovana postmodernistička istraživanja uzajamnog potkazivanja iščašene realnosti i samosvesne fikcije, možda beletristički najrizičniji i “najopasniji” zahvat u ratno-kriminalne, feljtonski poznate prilike ostvarili su Vladimir Tasić (Stakleni zid) i Vladimir Kecmanović (Top je bio vreo), proteklih godina veoma zapaženi i čitani pisci nešto mlađe generacije.
    Interesovanje za istoriju, već prilično dugo na samom vrhu ovdašnje spisateljske i čitalačke popularnosti, ovoga puta je došlo do izražaja kroz tematizaciju njenih biografski zamračenih vidova i afirmaciju zatajenih kulturnih identiteta u novim romanima Radoslava Petkovića (Savršeno sećanje na smrt), Vladislava Bajca (Hamam Balkanija), Mire Otašević (Zmajevi od papira), Vladimira Pištala (Tesla, portret među maskama), Aleksandra Gatalice (Nevidljivi) i Milisava Savića (Princ i serbski spisatelj).
    Postoji, najzad, i ceo jedan odeljak ovogodišnje prozne produkcije koji sačinjavaju “neangažovana”, ali zato ne i manje zanimljiva ostvarenja tzv. univerzalne, mahom intimističko-erotske tematike (Q. Arsić, Mango; J. Lengold, Vašarski mađioničar; Z. Ćirić, Solidno srce; Z. Živković, Esherove petlje; Poslastičarske priče, priredili: D. Albahari i V. M. Živojnov). Ove knjige mogu se, po potrebi, uzimati kao “lek” ili neophodan psihološki “zaslađivač” i “konzumirati” u vidu svojevrsnog predaha od nepodnošljivo grke istorije, tranzicije i ostalih demona savremene egzistencije.


    Poezija

    Tajno bratstvo

    Mihajlo Pantić

    Gde odlaze sve te knjige? Pogled na kataloške liste u nacionalnim bibliotekama pokazuje da je i ove godine u Srbiji objavljeno nekoliko stotina zbirki pesama. Sudeći po tiražima, izgleda da je pesnika više nego čitalaca. Ali, pretpostavimo da su i pesnici čitaoci. Bar većina njih, jer po prirodi stvari to moraju biti. Zajedno sa kritičarima i pasioniranim čitaocima, kojih, na sreću, ipak ima, i koji, uprkos svemu, nisu odustali, oni čine tajno bratstvo posvećenika, poštovalaca savremene srpske poezije. Za razliku od medijski favorizovane proze, bolje reći, samo romana, pisanje i čitanje stihova danas, kao i unazad dvadesetak godina, predstavlja posebnu, sasvim bezinteresnu, pa, dakle, imanentno estetsku aktivnost. I mada se na prvi pogled zaista ne bi moglo odgovoriti na začuđeno pitanje sa početka ovog teksta, gde, zapravo, odlaze sve te knjige, one ipak negde odlaze, rastvaraju se i razlistavaju izvan očiju javnosti, u nekoj vrsti prinudne, ali i dobrovoljno izabrane stvaralačko-čitalačke ilegale.
    Knjiga savremene poezije nema ni u knjižarama (tamo ih neće jer se ne prodaju), ni u bibliotekama (retko ih ko traži, a zauzimaju prostor). Mogao bih napisati priču o tome kako se sve obaveštavam ko je sve i gde šta objavio. Možda je upravo to znak da se tiha, kreativna esencijalnost odavno preselila u poeziju, jer tržište romana, sama logika te nove ideologije, zahteva beskrajnu reproduktivnost. A pesnik, kada je zaista pesnik, i čitalac, kada je zaista čitalac, a ne konzument izreklamirane robe, neponovljivi je i nepopravljivi individualac. Lista knjiga koja sledi sačinjena je upravo po tom kriterijumu. Svaki od pesnika koji se na njoj našao, i poneko još, jer je deset izabranih i malo i mnogo, zavisi kako se gleda, ima nešto samo svoje, što ga i čini vrednim i prepoznatljivim. Po običaju, izbori pesama nisu uzimani u obzir, a bilo ih je i ove godine (Qubomir Simović, Slobodan Zubanović, Raša Livada, Zdravko Krstanović, Rajko Lukač, Vladimir Kopicl, Nikola Vujčić...). Izuzetak je Davičova knjiga, ne treba objašnjavati zašto. Osim u slučaju pesnikinja, reč je, nema spora, o potvrđenim pesnicima u zenitu stvaralačke putanje.

  23. #48
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Na braniku boemskog Beograda

    Poslednji predstavnici boemskog Beograda i oni koji su željni da čuju njihove priče okupili su se nedavno u foajeu Ateljea 212 povodom knjige kratkih priča Jakova Jaše Grobarova „Prošlost je prošla“, u izdanju „Nolita“ i „Beoknjige“.
    Kolege pisci, među njima i Matija Bećković i Milisav Savić i pozorišni prvaci Milan Caci Mihajlović, Svetlana Ceca Bojković, Tanja Bošković i Petar Kralj nadmetali su se ko će duhovitije i lepše govoriti o Grobarovu i prepričavati njegove anegdote.
    - Prisustvo ovoliko ljudi i mesto gde se knjiga predstavlja (kultno mesto bifea Ateljea 212) govore o Jaši više nego sve besede - rekao je Bećković i preporučio da se, uz sedam čuda Srbije, priključi i Grobarov i da mu se dodeli nacionalna penzija, jer „on je nacionalno blago“. - On je, možda, jedini Srbin koji nikada nije bio član nečega i to ne samo zato što on to nije tražio već ga niko nije predlagao. Njegov ceo
    život je junački podvig, živi je dokaz da sve što se preporučuje za dug život i zdravlje nije tačno, jer Jaša je grumen kome vreme nije moglo ništa.
    U čast Grobarova, Savić je napisao esej o vezi pića i književnosti od antičkih vremena do naših dana, o beogradskoj boemiji posle Drugog svetskog rata, analizirajući publiku koja je u kafane svraćala, o podeli na pijane i trezne u kontekstu komunističkog društva, gde su prvi bili izjednačeni sa buntom, a drugi sa poslušnošću režimu. Savić je Grobarova proglasio za „profesora boemije“, koji je anegdotu uzdigao do čiste literature i pokazao da se i uz piće može ostati večno mlad i sačuvati književni dar.
    Grobarov, „uljuđen“ za ovu svečanu priliku, odmah je priznao da ima tremu kada je trezan, ali mu to nije smetalo da zahvali svima koji su učestvovali u ovom lepom, spontanom, skupu koji se otegao dvostruko duže od uobičajenih književnih promocija.

  24. #49
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    Jedan zanimljiv članak:


    Сумрак домаће књижевности

    Министарство за културу већ веома дуго није уложило ни један једини динар у оно што би се технички назвало примарна књижевна производња. Сви писци с међународним рејтингом у савременој српској књижевности могли би да се пуну годину дана посвете стварању, сасвим растерећени егзистенцијалних брига, само од половине новца предвиђеног за један једини од петнаестак филмова колико Министарство за културу у просеку подржи годишње.


    Јесте ли се икада запитали како настаје роман?

    Ако нисте, нека вам због тога не буде одвећ непријатно. Зашто бисте разбијали главу око нечега што вас се много не тиче када то питање не постављају себи ни они који, бар на први поглед, нипошто не би смели да буду равнодушни према њему? Издавачи, рецимо.

    Неко простодушан помислио би да за издаваче нема ничег значајнијег од настајања романа зато што од њих живе. Када не би било романа, готово да не би имали шта да објављују, па би им посао пропао. У просеку, на романе отпада преко седамдесет пет одсто онога што се издаје у наше време.

    Чудан су, међутим, свет издавачи. Настајање романа последња је брига која их мори. Заузети знатно важнијим стварима – то су све озбиљни пословни људи, а не залудни уметници – немају кад да се удубљују у такве тричарије. Ако им писање романа уопште и допире до свести, вероватно завиде писцима. Док се они злопате на суровој ветрометини тржишта, аутори уживају у повлашћеном положају. Има ли лагоднијег живота од безбрижног уживања у стваралаштву? А и постоји ли нешто лакше од писања романа? Па то свако може.

    Из оваквог уверења настаје став према писцима који, уз мале изузетке, деле сви издавачи. Пре свега, готово никоме од њих не пада ни на крај памети да прочита оно што објављује. Многи се и јавно диче тиме. Зашто би, уосталом, то радили? Зар произвођачи цигарета пуше? Нису ли фабриканти жестоких пића заклети антиалкохоличари? Зашто би издавачи угрожавали своје (ментално) здравље кад не морају? Нека то раде они који су довољно несмотрени да још плаћају да би читали.

    Презрив однос издавача према писцима још је изразитији у погледу хонорара. Оно чему аутор данас и овде сме да се нада да ће добити за нови роман не прелази пет стотина евра. Ако би му се ово учинило понижавајуће мала накнада за посао који је потрајао најмање шест месеци, издавач има спреман низ одговора.

    Пре свега, посаветоваће писца да пише брже. Нека заврши роман за, рецимо, петнаест дана. Тада ће бити сасвим пристојно плаћен. Ако не може, онда за њега нема места у савременој издавачкој индустрији. Друго, исти износ издавач даје, у просеку, и угледним страним ауторима. Зар овдашњи писац сматра да је бољи од њих? Треће, низак хонорар оправдан је пословично ниским тиражима дела домаћих аутора.

    Писац још неубеђен овако разложним аргументима могао би доћи на помисао да се упореди са, на пример, магационером у издавачкој кући. Месечна плата овог прегаоца износи управо онолико колико и хонорар за роман: пет стотина евра. Да ли је могуће, запањено би упитао аутор, да његов полугодишњи стваралачки труд вреди колико и једномесечно физикалисање магационера? Управо тако, спремно би узвратио прагматични издавач. Магационери су шест пута кориснији издавачкој кући од писаца.

    Аутору би после овога преостало још само да покуша да заигра на карту родољубља. Под оваквим околностима, завапио би он, сасвим је извесно да предстоји пропаст домаће књижевности. Нико више неће моћи да себи допусти луксуз писања уметничке прозе.

    Ова мрачна перспектива неће, међутим, нимало ганути издавача. Зашто би он бринуо о благобитју националне књижевности? Издавач је само трговац. Купи јефтино хартију, на њу нанесе некакав словни дезен, сасвим му је свеједно какав, па онда то прода по знатно вишој цени љубитељима читања за које мање или више скривено држи да су чудаци. Ако не буде романа домаћих писаца, ништа за то. На располагању му стоји непрегледно мноштво дела страних аутора. Нека се родољубивим обзирима баве они који су за њих надлежни.

    А има ли у овом смислу надлежније институције од Министарства за културу? То надлештво нипошто не би смело да буде издавачки равнодушно према судбини домаће књижевности. Неко би у њему морао да се запита како настаје роман.

    Нажалост, однос овог министарства према српској књижевности већ дуго је све друго само не родољубив и благонаклон. Ту као да никога не дотиче поразна истина да је овдашњи романсијер доведен у изнудицу да се осим писањем бави још неким занимањем које ће му повећати приходе бар до износа нужног за пуки опстанак. Немогуће је преживети са осамдесетак евра месечно, колико му следује од издавача.

    Могао би, рецимо, да буде возач на приградским линијама у градском саобраћајном предузећу. Опуштено вози аутобус од шест до три, врати се кући, руча, мало предахне, обави низ свакодневних послова, дружи се с пријатељима или гледа телевизију, па онда пред спавање напише „Рат и мир”. Ништа лакше

    У дословном смислу речи, Министарство за културу већ веома дуго није уложило ни један једини динар у оно што би се технички назвало примарна књижевна производња. Нико у њему и не помишља да мало олакша живот бар оној неколицини наших савремених писаца који имају неке изгледе на светској књижевној позорници. Препуштени су сами себи. Ако већ то жарко желе, могу да се баве писањем у виду хобија, јер другачије и немају прилике. Али из хобија никада не настаје уметност, већ само тривијалност.

    Околности су тим жалосније има ли се у виду да би улагање у књижевност било далеко најмање у поређењу с оним што се одваја за остале уметности. Сви писци с међународним рејтингом у савременој српској књижевности могли би да се пуну годину дана посвете стварању, сасвим растерећени егзистенцијалних брига, само од половине новца предвиђеног за један једини од петнаестак филмова колико Министарство за културу у просеку подржи годишње.

    Када отворите проблем финансирања српске уметничке прозе, онда бирократе без имало слуха за уметност проговоре језиком издавача. Подсете вас на то да живимо у добу тржишта. Ако нешто нема прођу на тржишту, значи и да не вреди. Посреди је, разуме се, крајња бесмислица. Тржиште може да буде моћан регулатор у многим људским пословима, али нипошто и у уметности. Не морамо да се вратимо у социјализам да би ово било истинито.

    У ваљано уређеним капиталистичким друштвима постоје разрађени механизми који исправљају недостатке тржишта. Понајпре када је реч о уметности. Да није тако, Моцарта би одавно потукла до ногу нека аустријска Цеца, Шекспира би нокаутирала Џоан Роулинг, а Бергмана збрисао неки приучени холивудски конфекцијски редитељчић.

    Српски романсијери остављени су на цедилу. Ако, неким чудом, нешто постигну у свету сами од себе, баш лепо. Министарство за културу имаће чиме да се подичи. Ако ништа не остваре, шта се може? Све има свој век, па тако и национална књижевност. Једино је бирократија вечна.

    (Зоран Живковић - politika.rs)

  25. #50
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1017

    Podrazumevano Re: VESTI IZ KULTURE

    КОНКУРС ЗА НАГРАДУ БРАНКО МИЉКОВИЋ

    Награда Бранко Миљковић за најбољу књигу песама биће додељена тридесет осми пут фебруара месеца 2009. године. За награду конкуришу прва издања свих песничких књига на српском језику објављена 2008. године. Избори песама не улазе у конкуренцију. Како би жири лакше остварио увид у песничка издања из 2008. године позивају се издавачи и аутори да по пет примерака својих књига пошаљу на адресу организатора најкасније до 15. јануара 2009:

    НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

    Булевар Зорана Ђинђића, 37
    18000 Ниш,
    са назнаком (за награду Бранко Миљковић).

    Нови жири Награде Бранко Миљковић именоваће Скупштина града Ниша.

    Ову престижну песничку награду, коју додељује Скупштина града Ниша а уз подршку Министарства културе Републике Србије, до сада су примили Милутин Петровић, Оскар Давичо, Бранислав Петровић, Васко Попа, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Блаже Конески, Душко Новаковић, Борислав Радовић, Иван В. Лалић, Изет Сарајлић, Слободан Ракитић, Александар Ристовић, Срба Митровић и други најзначајнији српски песници. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

    Награда ће бити свечано уручена у Скупштини града Ниша фебруара месеца 2009.

    Нишки културни центар
    Срђан Савић

Slične teme

  1. VESTI IZ KNJIŽEVNOSTI (konkursi, promocije, aktuelnosti)
    Autor Милунка Савић u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 19.12.2008., 01:46
  2. ima li vesti za gran tourismo 4 za PC
    Autor armagedon u forumu Vožnje i trke
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14.01.2004., 11:40
  3. Internet konkursi
    Autor dalinea u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 13.11.2003., 11:18
  4. stipendije, konkursi...
    Autor **case-problem**bojan u forumu Fakulteti
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 23.09.2003., 18:07
  5. Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 24.08.2003., 23:19

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •