Teela
Početnik
- Poruka
- 9
Ok, mislim da ne postoji chovek koji se bar jednom nije izblamirao javno. Npr ja sam blam-majstor...
Pre par godina, krenemo mi na neku popodnevnu zurku u neku vikendicu, svetlosnim godinama udaljenu od grada... Nasha kola su bila poslednja u koloni i naravno, svi su stigli pre nas. Ekipa vec pochela organizaciju, muzika treshti, svi se lepo zabavljaju... Mi onako pune sebe izlazimo iz kola, penjemo se uz stepenice - ja idem poslednja...Popnem se ja i...odjednom tajac (par sekundi) a onda smeh... Meni se 'ladno pokvari rajsfershlus i otkopcha se u kolima (naravno da nisam primetila) i kad sam se ja popela na terasu drugari su imali shta da vide : playboy zeku od shtrasa na mojim gacicama...
Ili ovako neshto: II godina faxa, vracamo se mi s vezbi, zima, sneg, led... Idemo mi tako trotoarom, a ja u cipelicama koje su mnogo bile lepe, ali su bile i izuzetno klizave (to nije bilo vazno, bilo je vazno to da su lepe)...Primetim ja u neko doba da nama u susret ide neki momak... Shto se on nama vishe priblizavao, to sam ja sve vishe shvatala da je lep kao Apolon (visok, crn, i kroz jaknu se videlo da je fino gradjen).... Zazverim se ja u njega...i... odjednom mi je pao mrak na ochi i posle dve sekunde sam osetila da sedim na nechemu jako hladnom i da me strashno boli glava... Ja sam, gledajuci u njega, udarila u saobracajni znak, okliznula se i pala u sneg...
Srela sam ga posle par dana i samo mi je proshlo kroz glavu:"Da da, on sad misli Evo one ribe koja je zbog mene pala na doope - bukvalno"...Mnogo me je bilo sramota...
A da ne pricham o tome kad sam jednom prilikom shetala ulicom s drugaricom, i jele smo neki sladoled u kornetu, ja se neshto zamislila, promashila usta i nabila ceo nos u sladoled... Ili kad sam s drushtvom u nekom kaficu razmatrala metafiziku (ne bash metafiziku, ali jesmo vodili dubokoumne razgovore), pa sam se ja toliko unela u taj problem, da sam umesto u usta pola chashe soka sipala sebi u dekolte...
Smotana sam, shta cu....
A vi?
Pre par godina, krenemo mi na neku popodnevnu zurku u neku vikendicu, svetlosnim godinama udaljenu od grada... Nasha kola su bila poslednja u koloni i naravno, svi su stigli pre nas. Ekipa vec pochela organizaciju, muzika treshti, svi se lepo zabavljaju... Mi onako pune sebe izlazimo iz kola, penjemo se uz stepenice - ja idem poslednja...Popnem se ja i...odjednom tajac (par sekundi) a onda smeh... Meni se 'ladno pokvari rajsfershlus i otkopcha se u kolima (naravno da nisam primetila) i kad sam se ja popela na terasu drugari su imali shta da vide : playboy zeku od shtrasa na mojim gacicama...
Ili ovako neshto: II godina faxa, vracamo se mi s vezbi, zima, sneg, led... Idemo mi tako trotoarom, a ja u cipelicama koje su mnogo bile lepe, ali su bile i izuzetno klizave (to nije bilo vazno, bilo je vazno to da su lepe)...Primetim ja u neko doba da nama u susret ide neki momak... Shto se on nama vishe priblizavao, to sam ja sve vishe shvatala da je lep kao Apolon (visok, crn, i kroz jaknu se videlo da je fino gradjen).... Zazverim se ja u njega...i... odjednom mi je pao mrak na ochi i posle dve sekunde sam osetila da sedim na nechemu jako hladnom i da me strashno boli glava... Ja sam, gledajuci u njega, udarila u saobracajni znak, okliznula se i pala u sneg...
Srela sam ga posle par dana i samo mi je proshlo kroz glavu:"Da da, on sad misli Evo one ribe koja je zbog mene pala na doope - bukvalno"...Mnogo me je bilo sramota...
A da ne pricham o tome kad sam jednom prilikom shetala ulicom s drugaricom, i jele smo neki sladoled u kornetu, ja se neshto zamislila, promashila usta i nabila ceo nos u sladoled... Ili kad sam s drushtvom u nekom kaficu razmatrala metafiziku (ne bash metafiziku, ali jesmo vodili dubokoumne razgovore), pa sam se ja toliko unela u taj problem, da sam umesto u usta pola chashe soka sipala sebi u dekolte...
Smotana sam, shta cu....
A vi?
