Sabrana dela
Prikazujem rezultate 1 do 23 od 23

Tema: Sabrana dela

  1. #1
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Lightbulb Sabrana dela

    Evo pre nekoliko sam dobila predlog vezan za sabrana dela i zato sam odlucila da otvorim ovu temu gde mozete da stavite po vama najbolje postove napisane na Romantici do sada, mozete da kazete zasto bas taj post a i ne morate pa nadam se da ce vam se svideti ova tema........
    Uzivajte romanticari moji
    pozz od Nate



  2. #2
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Evo jednog..... od dragica.andrusko

    Bio je Septembar, a još je bilo leto, ne Miholjsko već ono pravo, ali jesen je već polako virila sa Mon Martra bacajući po drveću prve žute, crvene, čak i bele listove.
    Bistroi su bili puni turista. Pariski pločnici su svetlucali kao lažni dragulji na prstima Ciganke koja je sedela na jednom uglu i prodavala cveće. Spustio si joj u ruku nešto sitniša, a u moju maleni buketić ljubičica. Ma otkud ljubičice u Septembru, pitala sam se, ali sam ćutala, jer ti si umeo da jednim pogledom oteraš kišu, da jednim osmehom maglu pretvoriš u nežne snežne pahulje. Možda ovo i nisu ljubičice, sigurno si Ciganki došapnuo da izgovori neku čaroliju da bi mene usrećio.
    Umeo si tako da me usrećiš kada si u gluvo doba noći pobrao sve ruže iz bašte moje majke, pa si se ušunjao kroz prozor moje sobe i pokrio me njima.
    Ujutro je majka pričala komšinicama da joj je neki ludak pobrao sve ruže ali bez stabljike, pa kome to treba zaboga, a ja sam danima zaključavala svoju sobu i nisam nameštala krevet.
    Umeo si da me sačekaš na ćošku blizu moje škole, kada sam ja već izgubila nadu da ću te ikad više videti.
    Iskočio bi iz mraka i zagrlio me ćuteći a ja sam plakala od sreće i ko zna čega još.
    Danima te ne bi bilo a kada bih pomislila da si bio samo neki lepi san, pojavio bi se na času Fizike (kako sam mrzela Fiziku) i zamolio profesora da me pusti da izađem samo na pet minuta jer je moje mače došlo za mnom evo do škole. U rukama si držao malenu belu macu sa crnim šapicama.
    Skot me naravno nije pustio, a ja sam dobila temperaturu čekajući kraj časa.
    Na milion načina si znao da me obraduješ, nasmeješ, izludiš.
    Nisam znala o tebi ništa sem da te volim do večnosti i dalje.
    I ovo putovanje u Pariz je bilo jedno od iznenađenja na koje nisam bila spremna, ali sam ga prihvatila odmah, ne razmišljajući, ne slušajući ničije savete, slepa i gluva za sve što se oko mene dešavalo.
    Postojao si samo ti, tvoj zeleni pogled, rupica na bradi i mojih ludih osamnaest godina.
    Tri dana tog Septembra u Parizu bila su, da li da kažem, najlepša tri dana moga života. Ne mogu da se setim gde smo sve bili i šta smo sve videli. U mojim očima su ostale samo prve kapi kiše koje su iznenada počele padati po sjajnom pločniku. Sunce je još uvek sijalo, nebo je bilo plavo, ali je kiša bila uporna.
    Dok smo stigli do hotela kiša je prestala i ja sam pogledala prema nebu, nekako sam se nadala da ću videti dugu,mislila sam, ako je ugledam sve će biti u redu i onaj čudni strah koji me je svako malo obuzimao će proći.
    Nije je bilo, pogledala sam u zelenilo tvojih očiju, ni one više nisu bile zelene, samo sive i tužne. Ništa mi nisi rekao, ništa nisam ni pitala.
    Znala sam da je naše leto prošlo.
    Ti si se vratio svojoj porodici i kako sam kasnije čula, konačno smirio, valjda sam ti ja bila poslednja ludost.
    Ja sam otišla daleko od našeg malog grada i nikada te više nisam videla, ali u mom srcu živi taj Septembar u Parizu sedamdeset i neke.
    Nisam ljuta na tebe, pa kako bih bila, mada posle tebe nikada više nisam osetila ni leptiriće u stomaku, ni klecanje kolena ni osećaj da sam najlepša u mnoštvu žena daleko lepših od mene.
    Još jednom sve to ionako ne bih podnela.


    Dragice ja sam ti vec rekla da sam plakala kao kisa dok sam citala ovo.....tako je dobro napisano, nije dugacka prica ali opet sve je tu receno,emocije opisane..... ma super napisano
    Poslednji put ažurirao/la n-a-t-a : 06.07.2008. u 22:09

  3. #3
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    od Buntovnika

    Tanka prekinuta linija, snova jednog dečaka.
    Znam tu priču, ide ovako:
    Bilo je rano proleće, tek počelo, davne 1980 godine. Sa prolećem se sve budi, raste i želi da živi. Tako je živeo i mali dečak, srećan, nasmejan i pun života. Potpuno bezbrižan šta život donosi, sa osećanjima i emocijama da ništa ne može prekinuti ono što je tek počelo...život.

    U naručju, teškim koracima, kao da nikada neće stići na željeno mesto nade i spasa, majka malog dečaka, uplakana, nosila ga je izgubljenog, slomljenog, predanog sudbini. Mali dečak je širom otvorenih očiju gledao svoju majku, koja je za njegov život bila sve. Andjeo. Gledao je, čak i pomalo nasmešen.
    Mnogo ljudi u belim mantilima se skupilo oko malog dečaka. Borili su se za njegov život, dajući sve od sebe kako bi nastavio da živi, zajedno sa prolećem.
    Činila se kao bezuspešna borba.
    Dečakovo srce je polako prestajalo da kuca.
    ...ravna linija...
    Ljudi u belom su konstatovali da je nastupila klinička smrt.

    Uplakana majka, sa nestrpljenjem je čekala bilo kakvu vest o malom dečaku. Napokon, jedna žena u belom je došla i rekla:
    -Imate li drugo dete? - upitala je
    -Ne - rekla je majka
    -Rodite ga! Od ovog nema ništa - grubo je rekla žena u belom, kao da nije imala u sebi ni trunku osećanja.
    Sa nevericom, potpuno bez glasa, majka malog dečaka je pala na kolena. Plakala je bez suza. Nije verovala u ono što je čula.

    ...14 minuta kasnije, posle ravne linije...

    - ŽIV JE! - čuo se glas, koji je zagrmeo.
    Jedan sedi, čovek u belom je istrčao iz sale i potrčao ka majci malog dečaka. Uhvatio je za ramena i počeo da trese, sa rečima: ŽIV je, gospodjo!

    Majka malog dečaka, našla se u čudu. Plakala je i dalje. Pošla je u salu da vidi svog mališana.
    Mali dečak je pogledao ka njima.
    Nasmejao se....

    Najezila sam se kad sam citala ovo, ne znam sta da kazem.....prica je divna jer pokazuje snagu, borbu i istrajnost jednog malog bica i okoline.... kada sam citala mislila sam da ce sve kobno da se zavrsi ali cekalo me je iznenadjenje na kraju......
    Poslednji put ažurirao/la n-a-t-a : 06.07.2008. u 22:18

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    06.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Senta
    Poruke
    337
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Bože, ovo je prelepo

  5. #5
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Kazem ja da tu na romantici ima stvarno dobrih postova ali ne mogu ja sve sama da nadjem i da okacim.......i gde mi je kolega da pomogne???

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    06.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Senta
    Poruke
    337
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Zahvaljujem našoj moderatorki na ovoj novoj temi, a još više što moje male nebuloze stavi kao prve od svih koje će možda, a možda i neće slediti, jer dovoljno je da kojot, onako kako samo on ume, prokomentariše moje pisanije, pa da meni od 00,00 % romantike koju samo osećam a retko umem da iskažem, ostane samo 000,000 %
    Ali iskreno, tema je veoma lepa, a vi ste dragi romantičari mnogo lepih što pesama, što proze ovde napisali, i stvarno bi bilo lepo da se najlepše što napisaste stavi na jedno mesto, onako, preglednosti radi.
    Da ne ispadne da sam uvlakač, neću malu Natu navesti ni u kom kontekstu (mada mi se jako sviđa sve što cura njenih godina piše), ali pogledajte na raznim temama Romantike, posebno na šarenim emocijama, svašta-nešto prelepo se pisalo.
    Moj favorit je svakako kučka (kako odvratno zvuči za jedno tako suptilno stvorenje), a vi čitajte i predlažite.

  7. #7
    Veoma poznat dusala000 (avatar)
    Učlanjen
    10.08.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tu i tamo u ovoj Srbiji
    Poruke
    14.770
    Tekstova u blogu
    26
    Reputaciona moć
    496

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Po meni predivno i ne bih trebalo da se ugasi ni zaboravi otvoreno kao tema koja pada u
    zaborav....crni djordje...jedno secanje...

    ima i niz jos drugih koje cu pronaci obecavam i ovde ostaviti drage volje...
    necu dati da bas ova romatika odumre..kako neki odavno to zele............

    evo:Crni Djordje..autor..tema:Jedno Secanje

    Kisan,sivi Februarski dan...Dosadna voda se sliva sa neba,a krupne kapi lupaju po automobilima koji kao ranjene zveri uz riku tutnjeci prolaze pored mene i zasipaju me prljavom vodom.Jos jedan dan prolazi,a ja kao da ne zivim vise dok se poguren vracam sa svog dosadnog posla.Sve sto je bilo nekada lepo u mom zivotu odavno je prestalo da postoji,a ovo sivilo u kome nema boja,samo neke nijanse,tuzne i umorne od nedostatka svetla,nijanse sive boje.
    Boze,ovako se i ja osecam,bas je ovakav dan urastao u moju dusu duboko i traje godinama,cini mi se vekovima.Ne mogu vise,dosta je,dosta je trpljenja bola,patnji,ne mogu to vise da podnesem...
    Nikoga na ulici nema,jedini se ja probijam kroz nalete vetra koji me zasipaju vodom i uteruju mi hladnocu sve do kostiju.I vicem,vicem na vetar-Hajde duni koliko najjace mozes,odnesi me,raznesi me-
    I kao da me cuje,huji i bruji,misli da ce moci da me ponese.-Jel to sve sto znas vetre?Nije to nista slab si ti za mene,mnogoi tezak teret nosim da mi mogao da me podignes sa zemlje-
    Rugam mu se,a srce mi place.Noge su mi mokre,farmerke isto tako,na glavi nosim kapu koja se natopila pa mi se voda sliva niz vrat.
    Ne mogu vise.Dosra je bilo...
    U secanje mi se vraca devojka ociju boje kestena i jedan divan Junski dan.Ulica puna ljudi,a ja i moja Tanja se drzimo za ruke i ja joj nesto pricam,pricam gluposti,a ona me gleda svojim snenim ocima u kojima se gubim.Probijamo se kroz Beogradsku vrevu,i negde na potezu od Zelenog Venca prema Sremskoj ulici,na platou kod prodavnice obuce ja ugledam nju,malu crnu pticu.Lezi na asfaltu,nemocna,slaba i mala.Ljudi prolaze pored nje i ne primecuju je,taj mali nevini zivot kome se mozda blizi kraj.
    -Vidi,izgleda da se izgubila-govorim Tanji,ona mi nesto odgovara,govori,ali ne secam se sta mi kaze,jer ovo je kisni dan,i mnogo godina je proslo od rada,a ja sam odavno zaboravio njene reci,ostao je samo njen lik.I njene oci koje me gledaju kroz maglu vremena koje je proslo negde s druge strane,tamo gde su se sakrile boje.
    Ne mogu vise.Dosta je bilo.
    Za trenutak ispustam Tanju iz ruke i uzimam malu crnu pticu u svoje narucje.Drzim je pribijenu uz grudi kao nesto dragoceno,nesto sveto.Osecam njeno malo srce kako ubrzano lupa.
    -Hajde da je odnesemo negde,da je sklonimo sa asfalta-kazem Tnji,a ona se slaze sa mnom i ide pored mene dok se kroz ulicnu guzvu Knez Mihajlovom ulicom krecemo ka Kalemegdanu.
    Ne mogu vise...Dosta je bilo.I od kada je to kisa slana?Jesu li se to moje suze pomesale sa nebeskim suzama.Ja cak ne znam ni da li placem...
    Na Kalemegdanu smo,dve ptice i ja,jednu drzim na grudima,a drugu u grudima.Sedamo na klupu.Boze,koliko se gubim u njenim ocima koje su se usadile na to lepo lice kao dve male kapi tame sa sve mesecom i zvezdama.Milujem pticu polako,nezno.I gle,u pticjem oku suza,mala bela suza!Nisam znao da ptice umeju da placu,ali mi se cini da je mala crna ptica zaplakala.Milujem je nezno po kao ugalj crnom perju.Osecam to malo srce pod svojim prstima koje samo sto ne iskoci iz grudi.Moja druga ptica sedi pored mene,grli me i u jednom carobnom trenutku sve se samrzava i bledi oko nas i samo postojimo moje dve lepe ptice i ja i to je totalna sreca.Mirise lipa,kako samo lepo mirise.Sve stoji zamrznuto i sve se utisalo,ostali smo sami na ovom svetu,ta klupa,taj miris,ta dva crna oka,mala crna ptica,njena suza i ja...
    Ne mogu vise.Dosta je.
    I odjednom,trenutak se odmrzava,i ptica siri krila i polwtw.I jedva sam uspeo da pogledom uhvatim njeno malocrno telo kako nestaje u krosnji stabala.Vec u sledecem trenutku osecam Tanjinu ruku u mojoj i njene usne na mojima.Kako sam bio sretan!Jer znao sam,ptica ce ziveti,a ova ljubav ce vecno da traje.Ali nisam bio u pravu,i mislim da je ptica to znala i ona suza koju je pustila bila je namenjena meni.
    Ne mogu vise.Dosta je bilo.
    Tanje odavno vise nema u mom zivotu,proslo je trinaest predugih godina otkako mi je rekla da me ne voli vise i da ne zeli vise da bude sa mnom.Nije mi vredelo sto sam bio u bolnici posle toga,sto sam imao gusenje posle naseg rastanka,nije...Proplakao sam narednih pet godina,mnoge su me imale,a ja nisam imao nijednu,jer ostala je samo ljustura koja stari,lice koje se polako prekriva borama,oci koje su odavno presusile i srce iz koga zjapi oromna gnojna rana.
    Ne mopgu vise.Dosta je bilo.
    A pricali smo kako ce nam zivot biti lep,i da ce nam se deca zvati Visnja i Bojan,kako cu ja pisati svoje knjige koje ce ljudi obozavati,i kako ce ona biti turisticki vodic i voditi me sa sobom svuda gde je put nanese.
    Kako li izgleda sada?Da li je nasla srecu?
    Ne mogu vise.Dosta je.
    Koliko mi je jos vremena ostalo u ovoj dolini suza?I kada cu se smiriti?I ima li sanse da se od ove kise i ovog vetra prehladim tako jako da zaspim i da se vise nikad ne p[robudim?Huk vetra presao je granicu,onu granicu u mojim usima kada mi to zavijanje i urlikanje izgleda isto toliko tiho kao da su mi usi pune voska.Stizem do zgrade.Ulazim u lift i vidim u ogledalu jedno umorno lice,jeddnog nesretnog coveka koji pati s one strane ogledala kao i ja sa ove.
    Ne mogu vise,dosta je...
    A kakva je to ljubav bila...Koliko je sve to bilo carobno,i kako je svet bio lepsi tada.I Boze,boja koliko hoces,boja kojih tako dugo nema u mom oku u meni duboko,da se ne secam vise ni kako se zovu,niti mopgu u secanje da prizovem njihov izgled.

    Boze sta radis ovim nasim zivotima

  8. #8
    Iskusan Maha-maja (avatar)
    Učlanjen
    23.11.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.221
    Tekstova u blogu
    119
    Reputaciona moć
    236

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    stari 16.12.2004., 00:18 #211
    divlja-u-srcu
    Banovan korisnik

    divlja-u-srcu (avatar)

    Učlanjen: 16.02.2004.
    Poruke: 8.705

    Podrazumevano
    Postupci u covecijem zivotu su poput jela, a misli i osecanja kao zacini. Nece dobro proci onaj ko posoli tresnje ili sircetom zalije kolac...

  9. #9
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Insolitus
    Ustao sam nakon par sati lezanja na podu i razmisljanja o nicemu.. Buljio sam u plafon, trazio odgovore na nepostavljena pitanja.. Uzeo sam papir i olovku, seo za sto i poceo pisati... a zvao sam je Malena....
    Nek mi ova olovka kojom ti pisem bude jednini svedok da je njena jedina funkcija prenosenje svega onoga sto kaze srce, nek ti ta ista olovka, koju cu ti zalepiti za ovaj papir , isprica o mraku koji me je okruzivao dok sam ti ovo pisao, nek ti prica o tome da nisam cak ni papir video, da nisam niti jedno slovo prepravio, nek ti olovka prica o tom slepom pisanju, mene koji sam vec oslepeo naveliko.. nestaje i ono malo zivota u meni, glas sam ti zaboravio... A papir je mokar od suza, znas da ne volim plakati pred tobom, al ' bas sada Malena, dok ti ovo pisem jedna sledi drugu.. jedna koraca za drugom.. bas kao ja i ti , one noci kad smo se iz beskraja vracali u beskraj...kad smo gazili kroz sneg, a meni osmeh na lice slikao tvoj mali trag u snegu... I sve je nista, nista je sve, a sve si ti.. Svaki razlog za dalje je naslikan u tvojim ocima, svaki moj korak u tamu i svaki povratak iz nje je zbog tebe, svaka suza prica sledecoj o tebi.. Radjaju se i umiru suze na mom licu, pricajuci jedna drugoj o nama, a ja ti mlad i zdrav umirem ne docekavsi videti te...

    ...ne umire covek na samrti, vec kad izgubi motiv i ono sto ga cini sretnim.

    U ovom izgubljenom gradu sada lutam bez tebe, umoran od svega, umoran od svih. Cujem ti glas nocima, a nocima ne spavam. Oci suvise teske da bi ih drzao otvorene, a opet se bojim da ako iz zatvorim nikad ih vise necu otvoriti... CItava jedna knjiga ispadne zugzvanih snova i polomljenih zelja kada pisem o tebi, a opet u svemu tome se rodi ono zrno nade... mozda jednom, nekad...

    Malena... Nista nije vecno, pa tako ni mi. Kada cemo biti sretni ako necemo sad? Razmisli...

    Ovde moram zavrsiti, ili bar odmoriti na par minuta, jer mi vec kroz glavu prolazi svaki sekund... ti si moj dokaz da sam i ja nekad bio sretan..


    Napisao sam ovo na komadu papira u nadi da ce ga vetar odneti do tebe, prosuo suze na jastuk i pozelio da se nikad ne probudim...

  10. #10
    Primećen član crni djordje (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    805
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Citat Original postavio dusala000 Pogledaj poruku
    Po meni predivno i ne bih trebalo da se ugasi ni zaboravi otvoreno kao tema koja pada u
    zaborav....crni djordje...jedno secanje...

    ima i niz jos drugih koje cu pronaci obecavam i ovde ostaviti drage volje...
    necu dati da bas ova romatika odumre..kako neki odavno to zele............

    evo:Crni Djordje..autor..tema:Jedno Secanje

    Kisan,sivi Februarski dan...Dosadna voda se sliva sa neba,a krupne kapi lupaju po automobilima koji kao ranjene zveri uz riku tutnjeci prolaze pored mene i zasipaju me prljavom vodom.Jos jedan dan prolazi,a ja kao da ne zivim vise dok se poguren vracam sa svog dosadnog posla.Sve sto je bilo nekada lepo u mom zivotu odavno je prestalo da postoji,a ovo sivilo u kome nema boja,samo neke nijanse,tuzne i umorne od nedostatka svetla,nijanse sive boje.
    Boze,ovako se i ja osecam,bas je ovakav dan urastao u moju dusu duboko i traje godinama,cini mi se vekovima.Ne mogu vise,dosta je,dosta je trpljenja bola,patnji,ne mogu to vise da podnesem...
    Nikoga na ulici nema,jedini se ja probijam kroz nalete vetra koji me zasipaju vodom i uteruju mi hladnocu sve do kostiju.I vicem,vicem na vetar-Hajde duni koliko najjace mozes,odnesi me,raznesi me-
    I kao da me cuje,huji i bruji,misli da ce moci da me ponese.-Jel to sve sto znas vetre?Nije to nista slab si ti za mene,mnogoi tezak teret nosim da mi mogao da me podignes sa zemlje-
    Rugam mu se,a srce mi place.Noge su mi mokre,farmerke isto tako,na glavi nosim kapu koja se natopila pa mi se voda sliva niz vrat.
    Ne mogu vise.Dosra je bilo...
    U secanje mi se vraca devojka ociju boje kestena i jedan divan Junski dan.Ulica puna ljudi,a ja i moja Tanja se drzimo za ruke i ja joj nesto pricam,pricam gluposti,a ona me gleda svojim snenim ocima u kojima se gubim.Probijamo se kroz Beogradsku vrevu,i negde na potezu od Zelenog Venca prema Sremskoj ulici,na platou kod prodavnice obuce ja ugledam nju,malu crnu pticu.Lezi na asfaltu,nemocna,slaba i mala.Ljudi prolaze pored nje i ne primecuju je,taj mali nevini zivot kome se mozda blizi kraj.
    -Vidi,izgleda da se izgubila-govorim Tanji,ona mi nesto odgovara,govori,ali ne secam se sta mi kaze,jer ovo je kisni dan,i mnogo godina je proslo od rada,a ja sam odavno zaboravio njene reci,ostao je samo njen lik.I njene oci koje me gledaju kroz maglu vremena koje je proslo negde s druge strane,tamo gde su se sakrile boje.
    Ne mogu vise.Dosta je bilo.
    Za trenutak ispustam Tanju iz ruke i uzimam malu crnu pticu u svoje narucje.Drzim je pribijenu uz grudi kao nesto dragoceno,nesto sveto.Osecam njeno malo srce kako ubrzano lupa.
    -Hajde da je odnesemo negde,da je sklonimo sa asfalta-kazem Tnji,a ona se slaze sa mnom i ide pored mene dok se kroz ulicnu guzvu Knez Mihajlovom ulicom krecemo ka Kalemegdanu.
    Ne mogu vise...Dosta je bilo.I od kada je to kisa slana?Jesu li se to moje suze pomesale sa nebeskim suzama.Ja cak ne znam ni da li placem...
    Na Kalemegdanu smo,dve ptice i ja,jednu drzim na grudima,a drugu u grudima.Sedamo na klupu.Boze,koliko se gubim u njenim ocima koje su se usadile na to lepo lice kao dve male kapi tame sa sve mesecom i zvezdama.Milujem pticu polako,nezno.I gle,u pticjem oku suza,mala bela suza!Nisam znao da ptice umeju da placu,ali mi se cini da je mala crna ptica zaplakala.Milujem je nezno po kao ugalj crnom perju.Osecam to malo srce pod svojim prstima koje samo sto ne iskoci iz grudi.Moja druga ptica sedi pored mene,grli me i u jednom carobnom trenutku sve se samrzava i bledi oko nas i samo postojimo moje dve lepe ptice i ja i to je totalna sreca.Mirise lipa,kako samo lepo mirise.Sve stoji zamrznuto i sve se utisalo,ostali smo sami na ovom svetu,ta klupa,taj miris,ta dva crna oka,mala crna ptica,njena suza i ja...
    Ne mogu vise.Dosta je.
    I odjednom,trenutak se odmrzava,i ptica siri krila i polwtw.I jedva sam uspeo da pogledom uhvatim njeno malocrno telo kako nestaje u krosnji stabala.Vec u sledecem trenutku osecam Tanjinu ruku u mojoj i njene usne na mojima.Kako sam bio sretan!Jer znao sam,ptica ce ziveti,a ova ljubav ce vecno da traje.Ali nisam bio u pravu,i mislim da je ptica to znala i ona suza koju je pustila bila je namenjena meni.
    Ne mogu vise.Dosta je bilo.
    Tanje odavno vise nema u mom zivotu,proslo je trinaest predugih godina otkako mi je rekla da me ne voli vise i da ne zeli vise da bude sa mnom.Nije mi vredelo sto sam bio u bolnici posle toga,sto sam imao gusenje posle naseg rastanka,nije...Proplakao sam narednih pet godina,mnoge su me imale,a ja nisam imao nijednu,jer ostala je samo ljustura koja stari,lice koje se polako prekriva borama,oci koje su odavno presusile i srce iz koga zjapi oromna gnojna rana.
    Ne mopgu vise.Dosta je bilo.
    A pricali smo kako ce nam zivot biti lep,i da ce nam se deca zvati Visnja i Bojan,kako cu ja pisati svoje knjige koje ce ljudi obozavati,i kako ce ona biti turisticki vodic i voditi me sa sobom svuda gde je put nanese.
    Kako li izgleda sada?Da li je nasla srecu?
    Ne mogu vise.Dosta je.
    Koliko mi je jos vremena ostalo u ovoj dolini suza?I kada cu se smiriti?I ima li sanse da se od ove kise i ovog vetra prehladim tako jako da zaspim i da se vise nikad ne p[robudim?Huk vetra presao je granicu,onu granicu u mojim usima kada mi to zavijanje i urlikanje izgleda isto toliko tiho kao da su mi usi pune voska.Stizem do zgrade.Ulazim u lift i vidim u ogledalu jedno umorno lice,jeddnog nesretnog coveka koji pati s one strane ogledala kao i ja sa ove.
    Ne mogu vise,dosta je...
    A kakva je to ljubav bila...Koliko je sve to bilo carobno,i kako je svet bio lepsi tada.I Boze,boja koliko hoces,boja kojih tako dugo nema u mom oku u meni duboko,da se ne secam vise ni kako se zovu,niti mopgu u secanje da prizovem njihov izgled.

    Boze sta radis ovim nasim zivotima
    hvala dusala.ulepsala si mi snove...
    ...ej konju misli na generaciju potonju a ne samo kako da napunis klonju i pre nego sto izadjes ostavi poruku bolju....

  11. #11
    Ističe se n-a-t-a (avatar)
    Učlanjen
    17.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Eh kada bi znala...


    Postoji osecanje koje me mori kroz svaki dan,kroz svaku noc i najlepsi san.
    Osecanje vece od sveta,svemira i boga,koji te cini celinom srca moga.
    Moja ljubav prema tebi granica nema,siri se preko citavog univerzuma,
    pretvara ovaj okrutni svet u dugu najlepsih boja i ostvaruje san svih snova.
    Kazu oci su ogledalo duse,a tvoj pogled me na nebo uzdize!
    To si moja boginja,olicenje svega lepog,svih mojih zelja i ideala
    Kad sam pored tebe vreme staje,gubim se u pogledu tvom
    pa kako ne bi?Moja ljubavi moje najdraze zivote moj!!!

    By Eric Draven
    Ljubav mozda ne pokrece svet, ali se zbog nje ta voznja isplati :)

  12. #12
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.272
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Od zivota nadati se cemu
    iskapiti gorcinu na mah
    i gorcinu ljubiti u svemu
    i njegov gorak osecati dah

    Poroci, gresi jos drze nas
    zabluda mocno zatvara krug
    i jedini ona pruza spas
    i jedini ona ostaje drug.

    U prostom telu, dusa prosta
    kome je sudjena i kome nije
    za svakog i vise nego dosta
    a od pogleda vesto se krije

    I to smo mi. I to je zivot
    gorke case do vrha pune
    i to je zivot - to je skot
    ruku ti pruzi, pa te gurne.

    --------

    Cuti ne laj,jezikom svojim poganim
    Uspomenu ostavi spokojnu
    Mozda jesmo sa sednog neba prognani
    Al ne pustaj rec ubojnu.

    Ne lazi vise tako prljavo
    Ne pljuj po postelji podeljenoj
    I te usne sto ljubis mrljavo
    Ko po nekoj farsi dodeljenoj

    Umesto reci ljudske I ruke pruzene
    Ko od stranca pogled odvracen
    Neke reci nezne ostale pogazene
    Ostajes na kraju samo neshvacen.

    Zadrzi taj monolog,pozdrav I ruku
    I mali beli brod sto kroz vreme plovi
    Sacuvaj tu sad novu lepsu luku
    Nek ti sa njom budu mnogo lepsi snovi.
    --------
    Шта остане
    када ништа не преостане
    осим нових пораза, падања
    страдања вере
    и надања
    да су неки ипак ту
    да држе те за руку
    кад си сам, када боли
    када нема никог да воли
    само навика да се моли
    за зрно пажње и времена
    за пламен без кремена
    семена у јаловој земљи превише
    поглед мили навише
    пале се свеће за кап кише
    али све већ постаје тише
    туге никад више
    срце немило брише
    велико слово новог почетка
    муњевито стиже до завршетка
    још једног тома
    живота сабраних дела
    девичанског црног вела
    сенка бела у ноћи снева
    успаванку пева и мисли да ће поћи
    до обећаног доћи
    али стисак немоћи
    опет ју је ућуткао
    у стари кут сатерао
    није веровао
    да се овај пут вратити неће
    да убио је душу среће
    сад се каје и пати
    и моли је да се врати
    али она га више не чује
    некој другој ноћи успаванку поји
    нову постељу од снова кроји
    стоји на рубу сећања
    нема више враћања
    о прошлости само снева
    уплаши се некад сопственог крика
    лика из кошмара што је буди
    и хоће да суди
    а права нема
    јер правда дрема
    и она се боји
    никог да крај ње стоји
    чека сумрак нестрпљиво
    да успаванку запева бојажљиво
    и полети у загрљај новој ноћи
    с надом да ће крици проћи


    Alexanna

  13. #13
    Buduća legenda Brajan Koen (avatar)
    Učlanjen
    30.07.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    36.430
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    795

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Stvarnost

    Dok sam silazio niz breg,
    dok si se pela uz breg...

    Jedan je breg bio danas,
    drugi je breg bio nocas...
    Jedan je bio na ovoj zemlji,
    drugi je bio ko zna na kojoj...
    Jedan je ispunjavao javu,
    i drugi je ispunjavao san.

    Medjutim, mi smo se tad ipak sreli
    i upitali :
    " Svidja li ti se ova stvarnost ?
    - Razume se, al' koja stvarnost ? "

  14. #14
    Veoma poznat dusala000 (avatar)
    Učlanjen
    10.08.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tu i tamo u ovoj Srbiji
    Poruke
    14.770
    Tekstova u blogu
    26
    Reputaciona moć
    496

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Idemo dalje...nesto sto mi je takodje ostalo u divnom secanju

    Reci majci da je volim...

    JAGGE®™


    .. ne samo što me još u onom periodu mog detinjstva,uvek kad sam dolazio u vašu kuću,gledala kao svog sina,spremajući mi tad kolače i pite koje sam strašno voleo i koje nikada neću zaboraviti,što me je svaki put sa osmehom dočekivala i sa senkom tuge u svojim uvek vedrim očima stalno ispraćala,što je pokušavala da upotpuni ono što tada nisam imao i da mi pruži svu majčinsku ljubav koja mi je tako puno značila.Hvala joj za mnogo toga lepog što je za mene u dugom nizu godina činila.Za sve lepe reči,za sve savete,za svu pažnju i za svaku vrstu njene naklonosti i zaštite prema meni.No,najviše joj hvala što je tebe rodila.Tebe koja si u svakom pogledu njena najvernija kopija.
    Tebe,koja u sebi imaš dušu anđela,Božju dobrotu i lice kako se ne viđa ni na naslovnim stranama najpoznatijih časopisa.Tebe,koja uvek pre nego što progovori dobro razmisli šta će reći,osobu koja se u pravom trenutku zna nasmešiti,a u najtežem dati podržku i snagu sa kojom se ne odustaje ni pred onim najtežim iskušenjima.Tebe koja u sebi nosiš sve one najlepše stvari ljudskog bića,tebe koju ni najveći slikari ne mogu oslikati,niti najveštiji majstorii pisane reči ne mogu opisati,a da pri tome bar malo ne zatamne svu tu anđeosku svetlost,koja je samo u tebi jedinstvena.
    Bezgranično joj hvala i molim te,bez obzira što znam da je i sama toga svesna,reci joj da je volim,sa istim žarom,sa istom snagom i sa istom iskrenošću kao što volim tebe,samo sa jednom jedinom razlikom.Tebe volim kao ženu svog života,osobu koja me ispunjava i u svakom trenutku čini srećnim,a nju kao svoju majku i kao ženu bez koje ja nikada ne bih bio ja,čovek sa mnogim osobinama koje i ona sama poseduje,a koje je tokom svog života i ljubavi koju mi je kroz njega pružala,prosto ugradila u moju bit.


    Secas li se...JAGGE®™...meni si jedinoj napisao nastavak te price...
    zao mi je al ne mogu ovde da vam prosledim ostatak...to je samo za mene...
    .JAGGE®™..Gde god bio VELIKI POZDRAV za TEBE od Dusale

  15. #15
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.272
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Dusa mi je kao unutrasnjost sneznih kugli.

    Uspes li da je protreses

    videces najdivnije sljokice koje prelivaju se u raznim bojama

    kako kruze

    padaju pa se uzdizu

    ravno lepe zvezdanoj prasini...

    ...donece ti srecu...

    Samo ako uspes

    da ih protreses...


    aqarius

  16. #16
    Iskusan
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.775
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    05.08.2008., 10:22
    aqarius


    Posmatraš li život kao dar,shvaticeš kako je vreme dragoceno i koliko
    nam prilika daje svaki novi dan.

    Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv,i u tvom ce životu rasti i
    dozrevati mnogo toga.

    Život je velik i raznolik,nalik igri jer u sebi
    sjedinjuje sve suprotnosti.

    Svako je od nas jedinstven i neponovljiv.


    Zašto se ne radovati samom sebi i svima ostalima oko sebe?


    Nadi vremena da budeš sretan.Danas je dan da budeš sretan!


    Juče : vec je prošlo.
    Sutra : tek ce doći.
    Danas: jedini dan koji imaš da učiniš
    od njega svoj najbolji dan.

    Ljubav čini tvoj život vrednijim.
    .........

  17. #17
    Iskusan
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.775
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    08.11.2005., 14:39
    kučka

    Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnom; moja sreca ne zavisi od tebe.
    Ako moras da me napustis nece mi biti zao same sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na osnovu nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrila, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u tvom prisustvu.
    Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira..
    .........

  18. #18
    Iskusan
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.775
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    21.08.2008., 21:01 #116
    kučka
    Sanjam
    Legenda


    Podrazumevano Re: Život pisan srcem
    S Tugom jednostavno treba umeti...
    Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primjećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
    I, pazi...
    Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
    I onda si gotov...
    Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
    I nikad te više neće zaobići...

    Đ.Balašević)
    .........

  19. #19
    Iskusan
    Učlanjen
    28.03.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.775
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Učlanjen: 13.04.2004.
    Poruke: 1.592
    Novcic_u_fontani se trudi



    Noc. Hladno je.
    Kiša pljušti. Pljušti.
    Odsjaji munje na nebu
    Plešu kao baklje što
    nagovestavaju kraj.

    Noc. Kiša prljušti, pljušti.
    Vetar mokro granje lomi.
    Ulica liči na mrku skicu
    nespretnog slikara.
    Gromovi svoje baklje pale.
    Led udara u okna.

    Jesen tutnji.

    Kisa pljušti, pljušti...
    ali ove noći ništa me ne budi.

    Jedna je jesen, ista takva
    već protutnjala,
    kroz moje srce.

    (novčić)
    .........

  20. #20
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.272
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    POGLED SA OBLAKA


    Hodam po svom oblaku
    nedovoljno crnom za kišu
    i nedovoljno bijelom za snjegove.
    I gledam... sve je tako daleko
    i mržnja i bol i zlo
    i kajanje i nadanje...

    Hodam po svom oblaku
    sa jedrima modrih širina
    nebeske nepreglednosti
    dok vjetrovi odabiru pravac
    bez kompasa, karte, globusa...

    Nagnuta nad šareni cirkus
    gledam klovnove što plaču
    suzom obojenom bojama laži
    i akrobate na žici dok balansiraju
    sa sopstvenom veličinom neveličine...

    Mnogo je stepenika do tla
    po kojem nestabilno hoda život
    i priznajem...ne silazim često.
    Tek ponekad odšetam u onim
    rijetkim danima velikih vašarišta
    kad na sve strane miriše šećerna vuna
    i čuje se odjek vergla
    vec istrošene igle vremena...

    Neprimjetno zavirujem u šarene šatre
    pod kojima lavovi hropte
    pod naletom bića nadobudnog krotitelja
    dok im se u očima vidi krik
    divlje slobode...

    A tamo dalje nakindjurena gatara
    ustreptalim damama sumnjivog porjekla
    dijeli sudbinu iz staklene kugle
    i spila poderanih karata
    tek onako... kao igračku sa tezge prodavca...

    I ne znam da li bih zaplakala
    suzama žala za cirkuskim meštrima
    ili za gomilom razuzdanog svijeta
    i ne znam da li bih se smijala
    vlastitoj zbunjenosti dok se gubim
    u šarenilu prljavog vašarišta...

    Samo kratak uzdah naruši grub
    i trom korak umornog sanjara
    vraća se dugačkim stepenicama
    na ladju od oblaka sa modrim jedrima
    nošenim nemirnim vjetrovima...

    Tu, na oblaku, ni crnom ni bijelom
    pogleda prelivenog neisplakanom tugom
    kao izgnanik sopstvenih želja
    bešćutno hodam putem bez povratka
    noseći u srcu jednu suzu
    suzu za cirkus ispod oblaka...

    pustinjakinja

  21. #21
    Početnik
    Učlanjen
    21.09.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Novi beograd,Blokovi,Pasa
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Sluajno sam otisao tamo, tamo gde si ti dosla a ne razmisljajuci da ti postojis,da ce taj dan,to vece promeniti ceo moj zivot.Secam se jesen je tad vec bila na putu lisce vec uveliko palo a rosa i ono inje jesenje je nekako sa neba sipilo.Iako za to doba godine noc,ta noc kada sam te upoznao bila je tako topla a nebo cisto puno zvezda.Ugledao sam tebe kako dolazis onom starom stranom ulice,gde smo se nas dvoje kasnije cesto setali i drzali za ruku dugo dugo...A ona stara klupica sto je tu stajala verovatno godinama i na kojoj pisu nasa imena,bila je prekrivena liscem i nocnom rosom zajedno sa injem koje se vec uveliko skupilo i napadalo.Tu smo se i upoznali.Pogled tako blag,ruke tako meke,a glas tako mio,tako prijatan....Ni verovao nisam da cu te tada na prvi tren zavoleti iako nisam verovao u to,ali ipak desilo se...!Pokusavao sam da sakrijem da si me necim privukla,da me taj sjaj u tvojim ocima privukao i da si nesto probudila u mom srcu koje je tad bilo tvrdo kao kamen.Secam se svega...i naseg prvog poljupca i dugih setnji...svega....ali sada je kraj!

  22. #22
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.272
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    MASKA


    Kada bih stavila masku
    na svoje misli i svoje lice
    bila bih ti draza?
    Kada bih porekla svoje juce
    pricajuci o nekoj sreci sutra
    i pakujuci danas u sarenu lazu,
    bila bih dostojna tebe?
    Kada bih crno zamjenila
    bojama cvrkutave nestalnosti
    i dodala malo lukavog sjaja
    bila bih ti milija?
    Kavu masku bi zelio sada,
    i koje boje u mojim mislima
    note u mome glasu,
    da zasjene oci tvoje,
    postoje li lazi od istine bolje?
    Uostalom,dragi moj,
    vise to ni vazno nije,
    maske ionako padnu,kasnije
    il' prije...


    pustinjakinja
    Poslednji put ažurirao/la Gde_se_andjeli_igraju... : 23.09.2008. u 19:30 Razlog: ...

  23. #23
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.272
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sabrana dela

    Dozvoli mi da te volim
    Polazem u tvoje ruke sudbinu svoju i cini sto zelis
    sto ti na um padne;Podizime u nebesa da secem put munji.
    Bacime u prah koijm se vetar poigrava.
    SAMO MI DOZVOLI DA TE VOLIM.....
    Radi od mene sto hoceš;Gurni me u pakao da ispastam
    posaljime u vasionu da me praznina proguta.Gurnime s mosta il s puta
    SAMO MI DOZVOLI DA TE VOLIM....
    Bacime u oganj da postanem pepeo pretvorime u kisu ironiju suza
    isjecime nek oziljci plase druge..
    Iscupaj mi srce nek ostane rupa,SAMO MI DOZVOLI DA TE VOLIM...
    Povampiri me da me progone progonjeni..
    Napravime prosijakom jer to je bar lako
    Pretvorime u nulu da budem ono sto jesam..
    SAMO MI DOZVOLI DA TE VOLIM.....
    Unisti svet i vaskrsnika
    Unisti mene za sva vremena polazem u Tvoje ruke
    sudbinu svoju.Cini sto zelis --U ime mrznje i ljubavi.
    SAMO MI DOZVOLI DA TE VOLIM.....


    Nemir

Slične teme

  1. Nagon na dela, tvrdog dela tela
    Autor Brajan Koen u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 04.12.2008., 11:29
  2. Titova sabrana dela
    Autor pedjaza u forumu Književnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 17.01.2008., 08:32
  3. Petar Luković - sabrana dela
    Autor Polly Jean u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 24.03.2007., 00:10
  4. SABRANA NEDELA
    Autor ExRadikal u forumu Politika
    Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 12.10.2006., 16:44
  5. PROTEZA ! (Sabrana dela)
    Autor ArminCENGIC u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 25.05.2006., 23:56

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •