- Poruka
- 3.912
Принцип амикус-хостис у политици једне државе подразумева да се по одређеном питању велике важности, поставаља децидно у пријатељским или непријатељским категоријама према опхођењу других држава.
Истрајност поштовања овог принципа доводи до стварања посебних савеза, док "непријатељи мога непријатеља по нужности принципа постају моји пријатељи".
Принцип амикус-хостис се може ставити против принципа чисто економско-прагматичне, која је у стању да брани интересе државе али само до те мере док чисто економски аспект не почне бивати нарушен. У том случају држава руководећи се овим принципом, повлачи "међупотезе", односно изнијансиране мере према сваком од случају. У таковој ситуацији може се рећи да се чак губи и сама принципијелност.
Пошто је признањем одвајања Косова од стране неких чланица УН правно нарушен међународни поредак према Повељи УН утврђиваној од краја 2. с. р., крајње јасно питање - "Да ли мислите да би Србија требало да се руководи првим принципом у случају сепаратизна Косова и Метохије ?"
Да ли мислите да је свет зрео за стварање такве манихејске поделе на јасна два пола и глобална савеза ?
Други део наслова који се тиче опште фигуре партизана поставља питање - "Да ли мислите да је у модерном свету глобалне комуникације сваки човек са политичким ставом постаје потенцијални партизан одређене политичке опције ?", што значи да човек постаје потпуни homo politicus.
Да подсетим француски термин "партизан" у оригиналном значењу односи се на присталицу неке политичке струје, и може још да значи и борац за одређену идеју. У сваком случају не односи се нужно на присталицу комунистичке идеологије
Он се битно разликује од гериле која обавезно подразумева и наоружаност, тако и евентуално оружано деловање у појединим ситуацијама.
Ова питања су потпуно логична у огледалу савременог света где се већ граница између међудржавног сукоба и терористичког ратовања све слабије назире.
Истрајност поштовања овог принципа доводи до стварања посебних савеза, док "непријатељи мога непријатеља по нужности принципа постају моји пријатељи".
Принцип амикус-хостис се може ставити против принципа чисто економско-прагматичне, која је у стању да брани интересе државе али само до те мере док чисто економски аспект не почне бивати нарушен. У том случају држава руководећи се овим принципом, повлачи "међупотезе", односно изнијансиране мере према сваком од случају. У таковој ситуацији може се рећи да се чак губи и сама принципијелност.
Пошто је признањем одвајања Косова од стране неких чланица УН правно нарушен међународни поредак према Повељи УН утврђиваној од краја 2. с. р., крајње јасно питање - "Да ли мислите да би Србија требало да се руководи првим принципом у случају сепаратизна Косова и Метохије ?"
Да ли мислите да је свет зрео за стварање такве манихејске поделе на јасна два пола и глобална савеза ?
Други део наслова који се тиче опште фигуре партизана поставља питање - "Да ли мислите да је у модерном свету глобалне комуникације сваки човек са политичким ставом постаје потенцијални партизан одређене политичке опције ?", што значи да човек постаје потпуни homo politicus.
Да подсетим француски термин "партизан" у оригиналном значењу односи се на присталицу неке политичке струје, и може још да значи и борац за одређену идеју. У сваком случају не односи се нужно на присталицу комунистичке идеологије
Он се битно разликује од гериле која обавезно подразумева и наоружаност, тако и евентуално оружано деловање у појединим ситуацијама.
Ова питања су потпуно логична у огледалу савременог света где се већ граница између међудржавног сукоба и терористичког ратовања све слабије назире.
Poslednja izmena:
) tako da je budućnost jedina alternativa. Za to je potrebna zdrava smisao za realnost. To očigledno nije prisutno jer se izmedju mračne prošlosti i svijetle budućnosti sadašnjost samo nazire.
