dakica
Ističe se
- Poruka
- 2.605
Како су лингвисти даровали Србе "српском латиницом”
Српска ћирилица је најсавршеније, најједноставије и најподесније писмо за један језик као што је српски.Многи професори који су данас у пензији, никада нису чули за "српску латиницу". Међутим измислише недавно да постоји "српска латиница". Вук Караџић је саставио ћирилицу, и за потребе Хрватске њихов латинични састав (гајевицу) са двадесетиседам једнознака и три двознака, писмо које није српско. Зашто?
Зато што је Xрватску латиницу саставио Људевит Гај уз помоћ Ђуре Даничића. Хрвати су одмах по отцепљењу 1992. године, укинули термин "српскохрватски језик" и увели "хрватски језик", и одредили употребу једног писма у свом језику. У одговарајућим међународним институцијама, хрватски и српски језик регистровани су као посебни језици, па је тако хрватски језик уписан у светске језике. Уз хрватски језик регистровано је једно писмо – хрватска латиница. Уз српски језик регистровано је једно писмо – српска ћирилица. Све оно што је штампано српским језиком и (хрватском) латиницом, у међународном разврставању и књижењу, сврстава се у хрватску културну баштину. Понижавајуће је позајмљивати хрватску латиницу, и њом истискивати српску ћирилицу, коју нам је саставио Вук Караџић и која се у последња два века, непрекидно прогања. Формално – правно Хрвати могу у међународном суду од Срба тражити велику одштету за коришћење њиховог националног писма, јер са њима немамо међудржавни уговор о коришћењу културних добара.
Није допустиво Србе лишавати основног људског права на свој језик са својим писмом. Ова два писма деле у свакодневном животу Србе на ћириличаре и латиничаре, а тако се не дели и не разједињује ниједан народ на свету. Латиница је увек пристизала у српски језик, под окупацијама или, у формалном миру, под политичко – идеолошким насиљем и притисцима, па њено устаљивање као алтернативног и у крајњем смислу, као надређеног писма није ни по чему легалан процес.
Ово што су лингвисти урадили Србима у Србији, од које се српска лингвистика, србистика, целокупно школство и државна просвета неће једноставно опоравити; то ће се преносити на генерације и можда буде завршни ударац српском језику и писму ћирилици, која им је више од девет и по векова била једино писмо. Латиница је била само онима који су се национално приклоинили хрватском народу.
Удари на српско писмо већ стотинама година трају. Толико дуго траје и огорчена битка за спас ћирилице међу Србима и она се води и данас, после сточетрдесетипет година од смрти Вука Караџића који је ћирилицу учинио најсавршенијим писмом на свету. Једино је у азбуку увео латинично слово (ј). Осим тог једног слова Вук није стварао никакву латиницу за Србе нити је помишљао да ствара два писма за свој народ.
Писмо је незаобилазан, изразито важан и неопходан цивилизацијски производ о коме је споменути Вук Караџић године 1827. с потпуним правом говорио.
Тај исти Вук је крстио народни језик Срба "српским".
Године 1913. историчар и критичар Јован Скерлић, занесен идејом о југословенству предлаже да се Срби и Хрвати језички обједине, тако да се Хрвати одрекну ијекавског и пређу на екавски изговор, а да Срби напусте своје ћирилично писмо. Резултат тога је био да су Хрвати, остали јединствени на ијекавском изговору и на свом латиничном писму, а Срби су све више прихватали латинично писмо.
Данашњи српски лингвисти, многи очигледно невољно, формално су се после хрватског језичког отцепљења вратили вуковском српском називу свог језика. И које је српско писмо?
Српски лингвисти тврде да је хрватска латиница српска. Академик Бјелик је још 1940. године у граматици за први разред средњих школа, објаснио које је српско а које хрватско и словеначко писмо. Хрвати и Словенци пишу – латиницом. Срби се служе старим словенским писмом – ћирилицом, која је састављена по смрти свете браће Ћирила и Методија, а преуредио ју је за наш језик Вук Караџић; Хрвати и Словенци примили су латинско писмо, латиницу, коју је преуредио Људевит Гај.
У Приштини је основано 9. октобра 1997. године друштво за обнову србистике. Његов основни задатак је обнова српске филолошке традиције, тј. србистике, тј. враћање српске језичке науке и струке, пре свега, на вуковски пут.
Данас у Србији нема ниједне институције која је старија од пет година, да се јасно залаже за очување српске ћирилице на прави начин. Све наше Институције просвете, науке и културе чувају посусталу српску ћирилицу кроз наставак двоазбучја и "равноправност писма", а она се огледа само у томе да је ћирилица "равноправна" и када нестаје. Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" основано 2001. године једина је институција и удружешње грађана са око 979 редовних чланова и са Стручном групом "Ћ – 5 више" са преко 160 стручњака за српски језик и писмо, које се залаже за очување српског писма на једини могући и у свету проверен начин – према светским критеријумима.
Док други народи и њихове државе брину о својим језицима и писмима, ми смо у тој небризи карактеристичан пример. Да не бисмо нестали као народ, борба за српско писмо не сме никада престати.
Српска ћирилица је најсавршеније, најједноставије и најподесније писмо за један језик као што је српски.Многи професори који су данас у пензији, никада нису чули за "српску латиницу". Међутим измислише недавно да постоји "српска латиница". Вук Караџић је саставио ћирилицу, и за потребе Хрватске њихов латинични састав (гајевицу) са двадесетиседам једнознака и три двознака, писмо које није српско. Зашто?
Зато што је Xрватску латиницу саставио Људевит Гај уз помоћ Ђуре Даничића. Хрвати су одмах по отцепљењу 1992. године, укинули термин "српскохрватски језик" и увели "хрватски језик", и одредили употребу једног писма у свом језику. У одговарајућим међународним институцијама, хрватски и српски језик регистровани су као посебни језици, па је тако хрватски језик уписан у светске језике. Уз хрватски језик регистровано је једно писмо – хрватска латиница. Уз српски језик регистровано је једно писмо – српска ћирилица. Све оно што је штампано српским језиком и (хрватском) латиницом, у међународном разврставању и књижењу, сврстава се у хрватску културну баштину. Понижавајуће је позајмљивати хрватску латиницу, и њом истискивати српску ћирилицу, коју нам је саставио Вук Караџић и која се у последња два века, непрекидно прогања. Формално – правно Хрвати могу у међународном суду од Срба тражити велику одштету за коришћење њиховог националног писма, јер са њима немамо међудржавни уговор о коришћењу културних добара.
Није допустиво Србе лишавати основног људског права на свој језик са својим писмом. Ова два писма деле у свакодневном животу Србе на ћириличаре и латиничаре, а тако се не дели и не разједињује ниједан народ на свету. Латиница је увек пристизала у српски језик, под окупацијама или, у формалном миру, под политичко – идеолошким насиљем и притисцима, па њено устаљивање као алтернативног и у крајњем смислу, као надређеног писма није ни по чему легалан процес.
Ово што су лингвисти урадили Србима у Србији, од које се српска лингвистика, србистика, целокупно школство и државна просвета неће једноставно опоравити; то ће се преносити на генерације и можда буде завршни ударац српском језику и писму ћирилици, која им је више од девет и по векова била једино писмо. Латиница је била само онима који су се национално приклоинили хрватском народу.
Удари на српско писмо већ стотинама година трају. Толико дуго траје и огорчена битка за спас ћирилице међу Србима и она се води и данас, после сточетрдесетипет година од смрти Вука Караџића који је ћирилицу учинио најсавршенијим писмом на свету. Једино је у азбуку увео латинично слово (ј). Осим тог једног слова Вук није стварао никакву латиницу за Србе нити је помишљао да ствара два писма за свој народ.
Писмо је незаобилазан, изразито важан и неопходан цивилизацијски производ о коме је споменути Вук Караџић године 1827. с потпуним правом говорио.
Тај исти Вук је крстио народни језик Срба "српским".
Године 1913. историчар и критичар Јован Скерлић, занесен идејом о југословенству предлаже да се Срби и Хрвати језички обједине, тако да се Хрвати одрекну ијекавског и пређу на екавски изговор, а да Срби напусте своје ћирилично писмо. Резултат тога је био да су Хрвати, остали јединствени на ијекавском изговору и на свом латиничном писму, а Срби су све више прихватали латинично писмо.
Данашњи српски лингвисти, многи очигледно невољно, формално су се после хрватског језичког отцепљења вратили вуковском српском називу свог језика. И које је српско писмо?
Српски лингвисти тврде да је хрватска латиница српска. Академик Бјелик је још 1940. године у граматици за први разред средњих школа, објаснио које је српско а које хрватско и словеначко писмо. Хрвати и Словенци пишу – латиницом. Срби се служе старим словенским писмом – ћирилицом, која је састављена по смрти свете браће Ћирила и Методија, а преуредио ју је за наш језик Вук Караџић; Хрвати и Словенци примили су латинско писмо, латиницу, коју је преуредио Људевит Гај.
У Приштини је основано 9. октобра 1997. године друштво за обнову србистике. Његов основни задатак је обнова српске филолошке традиције, тј. србистике, тј. враћање српске језичке науке и струке, пре свега, на вуковски пут.
Данас у Србији нема ниједне институције која је старија од пет година, да се јасно залаже за очување српске ћирилице на прави начин. Све наше Институције просвете, науке и културе чувају посусталу српску ћирилицу кроз наставак двоазбучја и "равноправност писма", а она се огледа само у томе да је ћирилица "равноправна" и када нестаје. Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" основано 2001. године једина је институција и удружешње грађана са око 979 редовних чланова и са Стручном групом "Ћ – 5 више" са преко 160 стручњака за српски језик и писмо, које се залаже за очување српског писма на једини могући и у свету проверен начин – према светским критеријумима.
Док други народи и њихове државе брину о својим језицима и писмима, ми смо у тој небризи карактеристичан пример. Да не бисмо нестали као народ, борба за српско писмо не сме никада престати.
Auuu covece al' si ti prs'o.
