Moj muž je dobar deo radnog vremena u kafanama. I uglavnom su priče poslovne.
I onda od tog posla, zahvaljujući ambijentu, svi postaju drugari, neretko i prijatelji... I to su baš, baš kafane, nisu kafići,pa kao pre podne espreso i sl. Isključivo turska kafa, pelinkovci i vinjaci, i velika piva. Od hrane - teleća glava u škembetu i slične stvari za koje ne znam ni kako izgledaju (i strah me da ih zamišljam
), a kamoli kako bih ja to (nedajbože) spremila...
Osim poslovnih, priče o fudbalu - (prođe i ovo prvenstvo
); zatim - ko bi se sa kim menjao za žene (:shock
... I tračevi, tračevi, tračevi...
Uglavnom prosti, ali isto toliko i duhoviti...
Ja obožavam kad mi muž prepričava
A moj omiljeni 'kafanski doživljaj'; nije tipičan, ali meni je definitivni omiljen
Kad nam je dete imalo svega nekoliko meseci, i ja se prvi put uputila u neku dužu šetnju s njim u kolicima, i vidim ispred jedne od omiljenih im kafana - naš auto. Zvrcnem ga da izađe, i počnem da serem, i serem, sve kao u šaljivom tonu i na kraju kažem - koliko mi daš da prestanem
On u međuvremenu pozvao sve drugare da izađu, da se pohvali sinom, i kad su svi počeli da vade pare da stavljaju 'pod jastuče', hihih, nas dvoje odosmo puni keša u šoping. I lepo sam razdvojila, što je muž da da ćutim - ponovim sebe, a što su ostali - ponovim sina
samo smo se pogledali i produzili dalje 
ko je vas vaspitavao? :???: )
