Strah od samoće

Pre neko veče, na jednoj mojoj zatvorenoj temi na pdf Ljubav & Sex, jedna forumašica (nije bitno koja) me je užasno uvredila i ja sam joj se obratio na pp i zaključio da uopšte nije mislila ono što je rekla kako bi ispala “regular girl“. I tako smo se dopisivali do duboko u noć. I ona me je u jednom trenutku pitala kako to da imam 32 godine, a još uvek nemam ženu i decu; i ja joj odgovorih da mi te stvari ništa ne znače. I ona mi tada postavi pitanje: “Pa zar se ne plašiš samoće u starosti?“ Tu sam se malo zamislio. Ljudi se plaše samoće, to je dobro poznato. Ali da li je normalno da se baš toliko plaše? Da li je prirodno? Nije. Dakle, ljudi se vezuju jedni za druge samo zato da ne bi bili sami. I mogu da se vežu za bilo koga. Izistinski umetnici se ne plaše samoće; naročito slikari ili pesnici. Slika ili pesma je njihov most sa životom i veza sa svetom. Ali većina je se plaši. “Znači“, odgovorih joj ja, “trebalo bi da se oženim sa bilo kim i da imam bilo kakvu decu kako u starosti ne bih bio sâm?“ Nije mi odgovorila. Dobro. Još uvek sam siguran da ne treba da razmišljam o starosti. Biću u nekoj instituciji za stare ili u nekoj ludnici. Pa šta? I to pod uslovom da uopšte doživim starost, budući da živim dvesta na sat. I još uvek me ne muči pitanje da li mi smeta da budem sâm. O, da, ponekad mi baš prija da budem sâm. I baš uživam u tome da dok sam sâm napišem neku priču ili neki segment nekog romana, ili pak da islikam neki deo neke buduće slike – i da znam da mi je današnji dan prošao u nečemu korisnom, u nečemu što ne može da uradi bilo ko. Potomstvo može ostaviti bilo ko; to rade i četvoronožne životinje. Ne, ja uopšte ne osećam strah od samoće. Volim da živim sâm sa svojim demonima koje uobličujem u ljudske likove i stavljam u književna dela. Važno je samo da nisam “regular gay (boy)“, cigla u zidu ili šraf u mašini. Ne plašim se samoće! Više se plašim da provedem život pored neke životinje suprotnog pola – pripadnice moje životinjske vrste, koja bi mi u svemu bila strana – i koja bi mi mogla podariti samo životinjski nakot – do koga mi uzgred uopšte nije stalo. A vi?

Usamljenost i samoća - dva različita pojma.

Slažem se. Deder da ih malo detaljnije razgraničimo. Usamljenost = stanje duha, odnosno stanje svesti, kompleks itd. Samoća = trenutak kada je čovek sâm. Ili nešto drugo?

WEISHAUPT:

Slažem se. Deder da ih malo detaljnije razgraničimo. Usamljenost = stanje duha, odnosno stanje svesti, kompleks itd. Samoća = trenutak kada je čovek sâm. Ili nešto drugo?

Kliknite za proširenje...

Da, složila bih se sa tvojom definicijom.
Usamljenost, kao stanje duha, najčešće nije stvar našeg izbora, već stanje neslobode, uslovljeno ograničenjima koje smo sami sebi nesvesno postavili.
Samoću možemo da biramo, poželimo... Ona može biti ono samodopadljivo povlačenje za kojim čeznu zaljubljeni, ili zamoreni gomilom, trenuci tišine i bivstvovanja sa samim sobom radi ličnih preispitivanja, nekog kreativnog stvaralaštva.
Usamljen čovek ne mora biti sam; štaviše, postoje usamljenici, okruženi ljudima, ali sami u srcu/duši.
S druge strane, čovek koji se povukao u samoću nije nužno i usamljen.
Samo je sam, po sopstvenoj želji, vremenski ograničenoj.

Ovo je odlično postavljeno. Da vidimo šta ostali misle.

zene se udaju da ne budu same!
weiss pobogu sto si se zamislio, konkretno svako od nas zeli ponekad da je u bilo kojoj prilici sam, nekada samoca prija....ja se ne zamisljam ja sam usamljen odavno ali znam da kad dodje prava i taj mali problem ce biti resen.
kompromisi sa sobom i drugima pomazu....eto lepe teme od jednog pp-a

Sad nešto razmišljam: vrlo zahvalna tema, Weishaupt.
Ali, ono što mislim: teško će neko priznati da je usamljen. Većina ljudi u vl sklona je da sebe predstavi kao apsolutne srećnike - ispunjene, lepe, voljene, popularne u društvu (sa puno ili osrednje puno keša ).
Ljudi vrlo teško priznaju da su usamljeni, a i teško opisuju to stanje. Usamljenost i jeste vid nemogućnosti da svoja osećanja podeliš sa drugim osobama.

pazi sad....da sam na poslu ispunjen maksimalno ne bi ovoliko visio na krsti...jel tako?...jeste
ma cudni smo svi mi (vecina sa krste) mislim da se vecina ljudi folira jer u rl ne mogu...borac u pravu si najteze je sebi priznati poraz( bilo koje vrste)

Borac za prava zivotinja:

Usamljenost i samoća - dva različita pojma.

Kliknite za proširenje...

Apsolutno! Mozes biti okruzen velikim brojem ljudi i osecati se usamljeno. Covek koji zna kako da ispuni svoje vreme, ima prijatelje, razlicita interesovanja, hobije i sl. iako je sam ne oseca usamljenost. A ona itekako moze biti prisutna kada si okruzen ljudima koji ti ne prijaju.

Ljudi koji sa plase samoce, ne znaju da kvalitetno provedu vreme sa samim sobom. Kad kazem kvalitetno, ne postoji nista sto ih moze okupirati i usreciti. (Pa, toliko profesija zahteva osamu). I zato takvi ljudi pristaju i na bilo kakvo drustvo, samo da ne budu sami. I to je njihov izbor, i nismo svi isti.

Imala sam isti slucaj, moj prijatelj me je pitao “kako se ne plasis da ne ostaris sama” (nisam tada imala ni 30). Naravno, nije prijatno posebno u starosti biti sam, sigurno niko ne uziva u tome sto u odredjenim periodima zivota nema pored sebe nekoga koga voli (a zeleo bi), ali to ne znaci da po svaku cenu treba biti sa nekim. Samo da ne bi smo bili sami.

Isti taj drug se posle nekog vremena ozenio sa devojkom za koju je rekao “pa, eto, ona je dobra, nista mi ne prigovara, mogu da vidjam svoje drustvo kada hocu, cak sa njima da idem na more, znas ona ne voli more (cuj?!:mad, ali zato kada dodjem kuci, ona je tu, I ja nisam sam”. Ne treba biti pametan pa ukapirati da on nju ustvari ne voli I da sva svoja zadovoljstva deli sa svojim drustvom. Njen zadatak je da samo bude kod kuce kada se on vrati iz svog “zivota”. Valjda se plasi da bude sam u stanu. I sta sad, on je kao srecan? A ona?

Naravno, da je jako nesrecan sto zivi sa zenom koju ne voli (povremeno ima neke seme sa strane), ali eto, ispunio je sebi zelju i nije i, mozda, nece ostariti sam (ukoliko njoj ne “pukne” film). E, sad sto je emotivno neispunjen, da ne kazem prazan, To je vec druga prica. Ali I njegov izbor.

evo jednog malo prosto (prosierenog) komentara :

dokle god smo na ovoj planeti nismo usamljeni

malo je cudno u nasem drustvu, direktno mislim na Srbiju da si sam.cak vlada misljenje, sto pre u brak, pa kako bude.ja sam pristalica zajednickog zivota, pod uslovom da smo osobe koje se dopunjuju, u suprotnom bolje biti sam nego imati los brak. ne razumem zasto se tvoja prijateljica toliko cudila, zar svi moraju biti u braku i imati decu?znam mnogo ljudi koji jednostavno nemaju porodicu, zive drugacije, i vanredno su kvalitetne osobe. neko od njih po dusi, znaci...covek je...neko je obrazovan, posvetio se nauci...neko voli cvece...cega sve ima...znam profesora koji je trenutno doktor nauka, i svi ga ogovaraju jer nosi dzins, i nije ozenjen, niko nije primetio da on ima smisla da se "spusti" na nivo dece od 18 godina i da igra s njima tenis, vozi prosecna kola, a obozava da cita, trosi svoju platu na knjige i putovanja.Nije mi jasno da se ceni neko ko je zavrsio osnovnu skolu odmah uleteo nespreman, nezreo u svakom pogledu ,,,izrodio decu, i na kraju se razveo...takvi sabloni su preterani.Koji je to zakon da je neko sretan, ako je u braku, i da je jedino normalna osoba ta koja ulazi u brak,,ovi sto drugacije razmisljaju su neki ludaci ili sta su?Neverovatno.:???:

kraljica_pola_srca:

svi ga ogovaraju jer nosi dzins, i nije ozenjen, niko nije primetio da on ima smisla da se "spusti" na nivo dece od 18 godina i da igra s njima tenis, vozi prosecna kola, a obozava da cita, trosi svoju platu na knjige i putovanja...

Kliknite za proširenje...

Svidja mi se

Borac za prava zivotinja:

Ali, ono što mislim: teško će neko priznati da je usamljen. Većina ljudi u vl sklona je da sebe predstavi kao apsolutne srećnike - ispunjene, lepe, voljene, popularne u društvu (sa puno ili osrednje puno keša ).

Kliknite za proširenje...

Tačno. Retko ko. Ja sam taj jedan od retkih, mada nisam potpuno usamljen. Za ovaj drugi deo mogu da kažem samo to da se radi o teškim kompleksima i potrebi za "publikom"; ljudi "ispunjeni, toliko lepi da kriju sopstvene fotografije, voljeni a traže ljubav po forumu, ispunjeni a u suštini totalno prazni, popularni u društvu u ovom našem balkanskom brlogu, sa puno keša a još uvek žive ovde"... Šta reći...

vajs ...zamislio si se kad te je neka nepoznata uspela da isprovocira....i da ti postavi pitanje o kojem ćeš da razmišljaš........to je stvarno usamljenost.....baš..........ne znam ša da ti kažem...voli nekoga...bilo koga...kao, posvetiš se nekome...voliš ga....to je to..nebitno je planirati....to je opasna kocka...šta će biti...kad će biti....blablabla...

Munja, imam nekoga, volim nekoga, zbog te neke sam se preselio u drugi ne tako dalek grad, u njenu zgradu itd. Ali sve je to jedan trenutak i trenutak za trenutkom, nije nešto na duže staze... a na duže staze smo svi mi mrtvi...

Meni je lepo kada sam sama. Odmorim se.

Ne plašim se samoće....navikla sam na nju.Ne funkcionišem dovoljno dobro kada se psihom ubacim među ljude.I u pravu je Borac za prava životinja usamljenost i samoća su dva različita pojma.Ja sam tip ljudi koji su uvek sami bilo oko njih sto ljudi, a nijedan...meni tako svejedno.

Covek je jak onoliko koliko moze da izdrzi samocu

Covek ima potrebu da deli svoje uspehe, misli i osecanja.
Donekle i ovaj forum ima istu svrhu.
Bolje je imati i nekoga za svadju nego biti sam.
Coveku je potreban svakodnevni dokaz da je ziv. Dokaz je kada mu neko kaze "'bro jutro", ili bar "srkaj budzu qretenu". Bez potvrde covek bi se brzo udavio u svojim naopakim mislima.

Hari Poter:

Covek ima potrebu da deli svoje uspehe, misli i osecanja.
Donekle i ovaj forum ima istu svrhu.
Bolje je imati i nekoga za svadju nego biti sam.
Coveku je potreban svakodnevni dokaz da je ziv. Dokaz je kada mu neko kaze "'bro jutro", ili bar "srkaj budzu qretenu". Bez potvrde covek bi se brzo udavio u svojim naopakim mislima.

Kliknite za proširenje...

Ne bih se slozio sa time. Svadja sigurno ne donosi dobro ni jednom ni drugom .

Osim toga, covek vishe vremena provodi sam nego sa nekim.

WEISHAUPT:

Munja, imam nekoga, volim nekoga, zbog te neke sam se preselio u drugi ne tako dalek grad, u njenu zgradu itd. Ali sve je to jedan trenutak i trenutak za trenutkom, nije nešto na duže staze... a na duže staze smo svi mi mrtvi...

Kliknite za proširenje...

Ja mislim da je ovo najgori oblik straha...straha od vezivanja za nekog,kako posle ne bi ostao sam...sada,kad kazem sam,mislim na biti odbacen od strane osobe za koju se vezes...a to je vecinom za vecinu znacenje reci sam...osecas se sam pored milion,kada izgubis nekog ko ti znaci...mozes ti drugima znaciti,ali oni tebi mozda nece toliko...to je mozda sebicno,ali to sto bi ti dao toj osobi do koje ti je stalo,to nije nimalo sebicno...

empty spaces:

Ja mislim da je ovo najgori oblik straha...straha od vezivanja za nekog,kako posle ne bi ostao sam...sada,kad kazem sam,mislim na biti odbacen od strane osobe za koju se vezes...a to je vecinom za vecinu znacenje reci sam...osecas se sam pored milion,kada izgubis nekog ko ti znaci...mozes ti drugima znaciti,ali oni tebi mozda nece toliko...to je mozda sebicno,ali to sto bi ti dao toj osobi do koje ti je stalo,to nije nimalo sebicno...

Kliknite za proširenje...

s ovim se u potpunosti slazem, jer ocekujes od te osobe, posto te poznaje da ce te "razumeti", voleti i sve ce biti ok., to govorim iz licnog iskustva, a to uopste nije tako, ljudi se promene za sekundu i okrenu ti ledja i sta onda...opet ostajes sam, sto je jos gore, svi te gledaju podozrivo kao da si ti kriv, a tamo neko jeste na neki "moj" nacin shvatanja kriv,,,ali on ne oseca ni najmanju krivicu, u tome je problem.Ja sam o tome pricala s tipom s kojim sam jako dugo bila u vezi, i koju je razbio zbog visih interesa,,,,on ne oseca nikakvu grizu savesti...svoje planove je ispunio...tek tada videh da imam posla s teskim materijalistom, to nisam znala, ali coveka uvek iznenade neprijatno....noz u ledja...posle svega toga, proslo je par godina ta ista osoba ima svoju pricu da me voli i sl. a ja licno mrzim prazne price,na sta sam odmahnula rukom i otisla.Kad nekoga volis, on ti je vazniji od icega, ipak nas ljubav odrzava,,,ne mora biti ljubav prema partneru,,,moze biti prema bilo cemu.Zato sam i napisala jednom da mrzim laz, mada me je jedan tip ispljuvao, naravno nije kaznjen, jer je ovde "starosedelac"...ja bih mu pruzila ruku na daljnjem proganjanju.Skrenuh s teme...vrucina je..

Borac za prava zivotinja:

Sad nešto razmišljam: vrlo zahvalna tema, Weishaupt.
Ali, ono što mislim: teško će neko priznati da je usamljen. Većina ljudi u vl sklona je da sebe predstavi kao apsolutne srećnike - ispunjene, lepe, voljene, popularne u društvu (sa puno ili osrednje puno keša ).
Ljudi vrlo teško priznaju da su usamljeni, a i teško opisuju to stanje. Usamljenost i jeste vid nemogućnosti da svoja osećanja podeliš sa drugim osobama.

Kliknite za proširenje...

Е, толико си у праву да не знам ни да ли си свесна КОЛИКО си у праву. И ја видим око себе пуно људи који нису срећни а праве се да јесу. Зашто? То је већ врло озбиљна пхихологија (да не кажем психопатологија) и не можемо да расправљамо о томе на овој теми. Уосталом, то је питање за стручњаке а не за нас, лаике.

Не сећам ко беше рекао: "Усамљеност је кад не можеш да размењујеш мисли и осећања са другом особом на свом нивоу." (ма какав тај ниво био, не ради се о томе).

Modruna:

Е, толико си у праву да не знам ни да ли си свесна КОЛИКО си у праву. И ја видим око себе пуно људи који нису срећни а праве се да јесу. Зашто? То је већ врло озбиљна пхихологија (да не кажем психопатологија) и не можемо да расправљамо о томе на овој теми. Уосталом, то је питање за стручњаке а не за нас, лаике.

Не сећам ко беше рекао: "Усамљеност је кад не можеш да размењујеш мисли и осећања са другом особом на свом нивоу." (ма какав тај ниво био, не ради се о томе).

Kliknite za proširenje...

tacno...to sigurno nije usmaljenost.

znaci ako pricas s nekim ko je na tvom nivou onda nisi usamljen? Ne slazem se.Mozes pricati koliko god hoces s nekim ko jeste tvoj nivo,,,i sta onda ,,,kada se vratis kuci...Upomoc! ne slazem se s tim, jer coveka ne moze to u toj meri da ispunjava da bi bio kompletna licnost i da bi bio zadovoljan.