- Poruka
- 529
Kauzalne veze na primer postoje, ali, sama kauzalnost cesto ne moze da kaze nista pitanju religioznog coveka "a zasto to sad odjednom postoji i more, i sve sto nam treba na nasem telu, nikako "bez smisla" more, nikako bez smisla uradjeni organizmi, sistemi organa koji su samim tim sto su sistemi nesto sto nije "besmisleno" ili "bez smisla", i kako to da imamo na primer oci, sastavljene od milione ili milijarde (nebitno, radi se o velikoj cifri) besprekorno sistematicno i smisleno rasporedjenih celijica..."
pa jos dodaje i:
"a pa ne mogu ja poverovati da vi koji Delo boga vidite bolje od nas korz mikroskope (jer sve uvelicano je jasnije) i znate za tajne (bar tako pricate) za laike o tome kako je i elektron i neutron i proton u nekoj harmonicnoj smislenosti i primeni, ne mozete shvatiti da jedna od opstevidljivih (vama ponajvise, koji imate pristup teleskopu i mikroskopu i hemiji) cinjenica: smislenost je vidljiva kao i kauzalnosti, i to je jedna mogucnost povezivanja (dogadjaja), isto kao i kauzalnost!"
Jos manje stvari naucnik-kauzalac moze reci ateisti koji ga bez pominjanja predrasude "to je delo boga" (za razliku od ovoga prvoga) moze pitati isto to.
Da li, dakle, covek koji kaze da ne postoji samo kauzalno, vec i jedno koje nije operisano od "smisla" povezivanje, moze biti u pravu? Jer i slep ko ne vidi sve to moze imati srca da oseti "smisao". Naravno da moze, i u pravu je.
Prigovor koji zelimo cuti pa oboriti od onih koji ne misle tako je sledece prirode:
"to je sve bilo ali vise nije tako, vezivanja po smislu (tj. cuda) vise nema, svet je stvoren, i on je sad takav kakav je, ostale su jedino i samo kauzalnosti". Dokaz za to je tim ljudima vise eksperimentalan nego logican, jer, oni uzimaju zdravo za gotovo da "to sto oni ne vide cuda znaci da cuda i nema".
kad kazemo:
CUDA
mislimo na: sve ono cemu mislimo da nema kauzalnog objasnjenja.
Dakle, cuda se i ne mogu videti, moze se samo videti da to nisu "posledice kauzalnosti" i po tome se naknadno zakljuciti da to nisu obicne stvari, vec cuda, naravno, ukoliko postoje. Dakle, ne moze se o cudu zakljuciti na osnovu njegove manifestacije | emisije | tj. (aj da tako kazemo) priredbe odma -- ja ne mogu za nesto reci da je cudo zato sto mi "cudno izgleda", a to mogu reci tek ako vidim da nema postojece kauzalne inicijalizacije toga dogadjaja. Naucnici koji ne veruju u cuda kao i naucnici koji ne veruju u duh (tu nema nista cudno) vecinu stvari koje ne znaju da objasnje (dakle, potencijalna "cuda") guraju pod "to je tako prirodno i neminovno" i onda na osnovu tih "prirodnosti" kao toboznjih gotovih zakljucaka izvlace dalje objasnjenja kao na primer "dnk":
Ljudi nisu mogli da oktriju dugo zasto to da nekad dete slici na roditelje.
Mislili su da je to do "krvi". Svi su znali da se to da neko lici na negok u porodici ne desava tako cesto, te su tu nezakonitost pokusali objasniti i "lozama" to jest, nesto slicno kao teorija o DNK, samo sto se DNK tu moze zameniti sa "krv", nema logicke razlike u teorijama.
Kasnije je neko lupio da je to DNK, sto zaista ne samo da nije dokazano, nego je skroz nedokazano, posto nije jos desifrovano nista od gena s obzirom na to koliko ih ima, tako da mozemo reci da ni ovo sto je desifrovano nije bas desifrovano, to jest, da su to telesne osobine, a ne dusevne. To su teorije (i jedna i druga) koje ciljaju na to da dusevne slicnosti objasne genima... i ne uspevaju, zaista... .
Mnogo dokazanija teorija je Freudova teorija o imitacijama identifikacijama i cepljivosti psihe, te o formiranju Super-ega, te Freudova o psiho-somatskim oboljenjima ili fenomenima koja se ne kapiraju kao oboljenja teorija koja objasnjava i to kako psiha moze menjati telo - te samim tim obara jednim delom i to da DNK odredjuje izgled, posto to moze raditi psiha, i naciniti od nekoga identifikaciju i telesnu i psihicku odredjenog kvaliteta i kvantiteta. To vec sve objasnjava na mnogo zavidnijem naucnom nivou, i tome jos ne fali dokaza. Ostali misle da je dusa u DNK jer ne vide gde bi drugo mogla biti... ili u krvi.
Zasto se onda i dalje vise veruje DNK-u da je odgovoran za slicnosti u dusi nego cinjenicama koje istice Freud, o dusi: da nisu oni koji veruju u existenciju nicega drugog sem tela proglasili nesto kao odgovorno za slicnosti, onda bi to morali da proglase kao cudo, cime bi oborili sopstveni teleci stav o "opste-telesnosti".
To je bio jedan dug ali najzastupljeniji i jako zabavan kad ga ja pricam primer o tome da to sto neko ne vidi "nesto sto smatra za cudo" (naucnici, dok popovi dusu smatraju za nesto normalno istu smatraju za cudo, i kao takvo, za nesto nepostojece, sto ne moze da postoji) obicno znaci u istinu da taj neko i ne zeli da vidi to "cudo", koje mozda nije ni cudo, ali ovaj drzi da jeste. Najbolje receno: da zeli da ga ne vidi. Kako se sad ne nadovezati opet na jedno Freudovo otkrice pa i ne reci onima kojima treba objasnjenje za to: "ali nije svestan da to zeli (da ga ne vidi)", posto ce mnogi pomsliti ukoliko ne cuju to da je svako, pa i ja, ko se slozi sa ovim u temi ludak koji misli da svaki naucnik svesno zeli da nesto ne vidi, sto bi bilo "suludo".
Dakle, uz neophodno poznavanje dostignuca Freuda, ova tema se i moze razumeti, kao i primer.
Mozemo reci i da je ovo tema samo za "ljude koji se u mnogim stvarima (ne obavezno i svim) mogu sloziti sa Freudom".
Od povezivanja po smislu onda su moguca ona ozbiljna, smesna, komicna, tragicna... na primer redovne telepatije, i drugo... molitve su pokusaji da se prekine kauzalnost i unese malo smisla, recimo, hriscanske. One se ne odnose na opsti prekid kauzalnosti, vec na unos ostvarenja zelja i htenja u realnosti. Cudno je da mnogi hriscani koji veruju samo u telo, i u boga koji ne zeli nicim da remeti kauzalnost, traze remecenja kauzalnosti kao i oni vernici koji su na, po mom misljenju, prosvetljenijem nivou jer veruju i u povezivanja po smislu, tj. moguce interupcije kauzalnog lanca.
Opste prihvacena misljenja da su ateisti materijalisti, i da je to (ateista) ustvari druga rec za to (materijalista), posto ne mogu da dozvole sebi da poveruju da ateista veruje u dusu, kao na primer mnogi ateisti koje poznajem i ja - naravno da su isto tako predrasude ovih vernika koji ne veruju u kauzalnost kao "jednu od veza" (vec kao jedinu) sada mogucu", i ateista koji ne veruju u nista sto nije materijalno.
Dalje o ovoj temi mozete pisati sto god hocete, bilo da cete pisati o tome kako sam glup jer ovo sve mislim il o tome kako se slazete, il navoditi neki primer za cudo koji zelite da podelite sa forumom, ili bilo da neko zeli da me ispravi u vezi mojih tumacenja molitve kao necega sto ima veze sa ovom temom za ljude koji su hriscani.___________
Moderatori ne mogu da mi zamere sto pominjem religiozne, jer to radim u filozofskom smislu, kao ni Freuda, jer i on je bio filozof, a i mnogo toga pored toga sto je bio filozof. Tacka.
pa jos dodaje i:
"a pa ne mogu ja poverovati da vi koji Delo boga vidite bolje od nas korz mikroskope (jer sve uvelicano je jasnije) i znate za tajne (bar tako pricate) za laike o tome kako je i elektron i neutron i proton u nekoj harmonicnoj smislenosti i primeni, ne mozete shvatiti da jedna od opstevidljivih (vama ponajvise, koji imate pristup teleskopu i mikroskopu i hemiji) cinjenica: smislenost je vidljiva kao i kauzalnosti, i to je jedna mogucnost povezivanja (dogadjaja), isto kao i kauzalnost!"
Jos manje stvari naucnik-kauzalac moze reci ateisti koji ga bez pominjanja predrasude "to je delo boga" (za razliku od ovoga prvoga) moze pitati isto to.
Da li, dakle, covek koji kaze da ne postoji samo kauzalno, vec i jedno koje nije operisano od "smisla" povezivanje, moze biti u pravu? Jer i slep ko ne vidi sve to moze imati srca da oseti "smisao". Naravno da moze, i u pravu je.
Prigovor koji zelimo cuti pa oboriti od onih koji ne misle tako je sledece prirode:
"to je sve bilo ali vise nije tako, vezivanja po smislu (tj. cuda) vise nema, svet je stvoren, i on je sad takav kakav je, ostale su jedino i samo kauzalnosti". Dokaz za to je tim ljudima vise eksperimentalan nego logican, jer, oni uzimaju zdravo za gotovo da "to sto oni ne vide cuda znaci da cuda i nema".
kad kazemo:
CUDA
mislimo na: sve ono cemu mislimo da nema kauzalnog objasnjenja.
Dakle, cuda se i ne mogu videti, moze se samo videti da to nisu "posledice kauzalnosti" i po tome se naknadno zakljuciti da to nisu obicne stvari, vec cuda, naravno, ukoliko postoje. Dakle, ne moze se o cudu zakljuciti na osnovu njegove manifestacije | emisije | tj. (aj da tako kazemo) priredbe odma -- ja ne mogu za nesto reci da je cudo zato sto mi "cudno izgleda", a to mogu reci tek ako vidim da nema postojece kauzalne inicijalizacije toga dogadjaja. Naucnici koji ne veruju u cuda kao i naucnici koji ne veruju u duh (tu nema nista cudno) vecinu stvari koje ne znaju da objasnje (dakle, potencijalna "cuda") guraju pod "to je tako prirodno i neminovno" i onda na osnovu tih "prirodnosti" kao toboznjih gotovih zakljucaka izvlace dalje objasnjenja kao na primer "dnk":
Ljudi nisu mogli da oktriju dugo zasto to da nekad dete slici na roditelje.
Mislili su da je to do "krvi". Svi su znali da se to da neko lici na negok u porodici ne desava tako cesto, te su tu nezakonitost pokusali objasniti i "lozama" to jest, nesto slicno kao teorija o DNK, samo sto se DNK tu moze zameniti sa "krv", nema logicke razlike u teorijama.
Kasnije je neko lupio da je to DNK, sto zaista ne samo da nije dokazano, nego je skroz nedokazano, posto nije jos desifrovano nista od gena s obzirom na to koliko ih ima, tako da mozemo reci da ni ovo sto je desifrovano nije bas desifrovano, to jest, da su to telesne osobine, a ne dusevne. To su teorije (i jedna i druga) koje ciljaju na to da dusevne slicnosti objasne genima... i ne uspevaju, zaista... .
Mnogo dokazanija teorija je Freudova teorija o imitacijama identifikacijama i cepljivosti psihe, te o formiranju Super-ega, te Freudova o psiho-somatskim oboljenjima ili fenomenima koja se ne kapiraju kao oboljenja teorija koja objasnjava i to kako psiha moze menjati telo - te samim tim obara jednim delom i to da DNK odredjuje izgled, posto to moze raditi psiha, i naciniti od nekoga identifikaciju i telesnu i psihicku odredjenog kvaliteta i kvantiteta. To vec sve objasnjava na mnogo zavidnijem naucnom nivou, i tome jos ne fali dokaza. Ostali misle da je dusa u DNK jer ne vide gde bi drugo mogla biti... ili u krvi.
Zasto se onda i dalje vise veruje DNK-u da je odgovoran za slicnosti u dusi nego cinjenicama koje istice Freud, o dusi: da nisu oni koji veruju u existenciju nicega drugog sem tela proglasili nesto kao odgovorno za slicnosti, onda bi to morali da proglase kao cudo, cime bi oborili sopstveni teleci stav o "opste-telesnosti".
To je bio jedan dug ali najzastupljeniji i jako zabavan kad ga ja pricam primer o tome da to sto neko ne vidi "nesto sto smatra za cudo" (naucnici, dok popovi dusu smatraju za nesto normalno istu smatraju za cudo, i kao takvo, za nesto nepostojece, sto ne moze da postoji) obicno znaci u istinu da taj neko i ne zeli da vidi to "cudo", koje mozda nije ni cudo, ali ovaj drzi da jeste. Najbolje receno: da zeli da ga ne vidi. Kako se sad ne nadovezati opet na jedno Freudovo otkrice pa i ne reci onima kojima treba objasnjenje za to: "ali nije svestan da to zeli (da ga ne vidi)", posto ce mnogi pomsliti ukoliko ne cuju to da je svako, pa i ja, ko se slozi sa ovim u temi ludak koji misli da svaki naucnik svesno zeli da nesto ne vidi, sto bi bilo "suludo".
Dakle, uz neophodno poznavanje dostignuca Freuda, ova tema se i moze razumeti, kao i primer.
Mozemo reci i da je ovo tema samo za "ljude koji se u mnogim stvarima (ne obavezno i svim) mogu sloziti sa Freudom".
Od povezivanja po smislu onda su moguca ona ozbiljna, smesna, komicna, tragicna... na primer redovne telepatije, i drugo... molitve su pokusaji da se prekine kauzalnost i unese malo smisla, recimo, hriscanske. One se ne odnose na opsti prekid kauzalnosti, vec na unos ostvarenja zelja i htenja u realnosti. Cudno je da mnogi hriscani koji veruju samo u telo, i u boga koji ne zeli nicim da remeti kauzalnost, traze remecenja kauzalnosti kao i oni vernici koji su na, po mom misljenju, prosvetljenijem nivou jer veruju i u povezivanja po smislu, tj. moguce interupcije kauzalnog lanca.
Opste prihvacena misljenja da su ateisti materijalisti, i da je to (ateista) ustvari druga rec za to (materijalista), posto ne mogu da dozvole sebi da poveruju da ateista veruje u dusu, kao na primer mnogi ateisti koje poznajem i ja - naravno da su isto tako predrasude ovih vernika koji ne veruju u kauzalnost kao "jednu od veza" (vec kao jedinu) sada mogucu", i ateista koji ne veruju u nista sto nije materijalno.
Dalje o ovoj temi mozete pisati sto god hocete, bilo da cete pisati o tome kako sam glup jer ovo sve mislim il o tome kako se slazete, il navoditi neki primer za cudo koji zelite da podelite sa forumom, ili bilo da neko zeli da me ispravi u vezi mojih tumacenja molitve kao necega sto ima veze sa ovom temom za ljude koji su hriscani.___________
Moderatori ne mogu da mi zamere sto pominjem religiozne, jer to radim u filozofskom smislu, kao ni Freuda, jer i on je bio filozof, a i mnogo toga pored toga sto je bio filozof. Tacka.
***,nisam bas u fazonu za reci nesto pametno sad,tako da...razumem ako me ne shvatate...
