Nije mi se nikada desilo da "prevarim" osobu sa kojom sam. Jednom kada sam stvaaaarno zelela drugog, bila sam u haosu sa samom sobom, potpuno izbezumljena i luda (+ sa tim covekom sam zivela godinama, znaci nije to bila tek neka vezica). Naravno da je to uticalo na moje ponasanje prema partneru i da sam se osecala krivom iako nisam nista uradila, vec sam to "samo" jako zelela. Dugo sam razmisljala i razmisljala, borila se sa samom sobom (te bitke su najteze) i kada sam shvatila da "to" moram da uradim (da budem sa tim drugim koji me nije samo fizicki privlacio) ja sam raskinula vezu i bila sa tim drugim. Mozda bi sve bilo drugacije da sa tim drugim zbog posla nisam bila cesto u kontaktu, ali ponekad iskusenje da stvarnu sliku stvari (veze), u kojoj smo ponekad uljuljkani i mislimo da nam je dobro, i da je to to. Ko zna sta bi bilo, da nije bilo, eee sad.... Ko ce ga znati?
Moras da budes iskrena prema sebi, "razgovaras" sa sobom i shvatis zasto si to uradila. Da li nesto nije uredu sa tvojom vezom, da li je to trenutni hir, da li i dalje zelis da budes sa tom drugom osobom.
Uhh, vrlo hrabro i ljudski sto si to priznala svom partneru. Ne kazes kakva je bila njegova reakcija. Povredila si ga sigurno. Ako i dalje zelis da ostanes sa njim, predstoji ti duuuuuga, naporna, teska bitka. Ako vredi, budi uporna. Vazno je da znas sta hoces i ne zavaravas druge, a narocito sebe. Srecno!
p.s. Sad videh da ti predlozio break da razmisli o svemu. Pusti ga. Ima prava na to. Nemoj da ga smaras. Mora na miru da razmisli o svemu. Ako shvati da sa tim nece moci da zivi... onda je to-to. Moras postovati njegovu odluku. Greska u koracima. I lekcija za tebe da drugi put dobro razmislis pre nego sto uradis nesto, a pritom mislis i na osobu koju ce to direktno ugroziti i koja ce biti povredjena.
))
...
