Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
Neverovatno je koliko se Šešelj dobro zabavlja na svom suđenju u Hagu.
Ne propušta ni jednu priliku da zayebava tamo sve redom.
Posle onoga, od pre koji dan, kada je tvrdio kako ima kontakte sa Mladićem i Karadžićem, na šta se tužilac primio i upalio k'o hepo kockica, napravio im je još jednu zayebanciju.
Naime, poznato je da je Šešelj tražio (i dobio) pravo da mu se sva dokumentacija dostavlja u pisanom obliku na srpskom jeziku, jer navodno ne zna da se služi kompjuterom i ne zna ni jedan strani jezik, što naravno tužilaštvu i sekreterijatu predstavlja veliki problem, jer se radi o desetinama hiljada stranica teksta.
Pre par dana se desila sledeća situacija.
Šešelj je sudskoj poslužiteljki dao neki dokument, na više strana, da ga stavi na grafoskop.
Nakon što je u unakrsnom ispitivanju svedoka pretresao prvu stranu, zatražio je od poslužiteljke da na grafoskop stavi neku drugu stranicu tog dokumenta. Ona to nije učinila, jer do nje nije stizao simultani prevod. Šešelj ponovi zahtev, ona opet ništa.
I tada joj Šešelj, na tečnom engleskom, kaže: "Ne znam da li dobijate prevod sa srpskog, ali tražio sam da sklonite tu stranicu i na grafoskop stavite "xy". Molim vas budite ljubazni, pa to učinite. Hvala."
A, onda, nastavlja na srpskom: "Eto do čega me dovodi loša tehnička organizovanost u ovoj sudnici, da moram da govorim ovim, meni mrskim, jezikom."
Na to ona Italijanka, sudija Latanci, iznenađeno pita Šešelja: "Pa, gospodine Šešelj, vi znate engleski?" On joj odgovara: "Ko? Ja? Ja uopšte ne znam taj jezik."
Možete Šešelja da volite, mrzite ili da ste ravnodušni prema njemu, ali teško možete biti ravnodušni prema načinu na koji pomera dupe onima u Hagu.
Ne propušta ni jednu priliku da zayebava tamo sve redom.
Posle onoga, od pre koji dan, kada je tvrdio kako ima kontakte sa Mladićem i Karadžićem, na šta se tužilac primio i upalio k'o hepo kockica, napravio im je još jednu zayebanciju.
Naime, poznato je da je Šešelj tražio (i dobio) pravo da mu se sva dokumentacija dostavlja u pisanom obliku na srpskom jeziku, jer navodno ne zna da se služi kompjuterom i ne zna ni jedan strani jezik, što naravno tužilaštvu i sekreterijatu predstavlja veliki problem, jer se radi o desetinama hiljada stranica teksta.
Pre par dana se desila sledeća situacija.
Šešelj je sudskoj poslužiteljki dao neki dokument, na više strana, da ga stavi na grafoskop.
Nakon što je u unakrsnom ispitivanju svedoka pretresao prvu stranu, zatražio je od poslužiteljke da na grafoskop stavi neku drugu stranicu tog dokumenta. Ona to nije učinila, jer do nje nije stizao simultani prevod. Šešelj ponovi zahtev, ona opet ništa.
I tada joj Šešelj, na tečnom engleskom, kaže: "Ne znam da li dobijate prevod sa srpskog, ali tražio sam da sklonite tu stranicu i na grafoskop stavite "xy". Molim vas budite ljubazni, pa to učinite. Hvala."
A, onda, nastavlja na srpskom: "Eto do čega me dovodi loša tehnička organizovanost u ovoj sudnici, da moram da govorim ovim, meni mrskim, jezikom."
Na to ona Italijanka, sudija Latanci, iznenađeno pita Šešelja: "Pa, gospodine Šešelj, vi znate engleski?" On joj odgovara: "Ko? Ja? Ja uopšte ne znam taj jezik."
Možete Šešelja da volite, mrzite ili da ste ravnodušni prema njemu, ali teško možete biti ravnodušni prema načinu na koji pomera dupe onima u Hagu.
