Kantov Paradoks

Pokšavam da shvatim šta se podrazumeva pod terminom "Kantov Paradoks". Naišao sam na više objašnjenja. Dva koja mi izgledaju najbliža su:

1) nemogućnost našeg spoznanja stvari samih po sebi (Ding an sich) i našeg ponašanja kao da ono što vidimo predstavlja stvar samu po sebi, a ne njenj odraz - imitaciju;

2) sloboda individue nasuprot tome da se ta sloboda dobija jedino kroz potčinjavanje individue moralnim zakonima.

Šta vi mislite?

Kada posmatramo stvari oko sebe ubedjeni smo da ih vidimo takve kakve jesu
ali se nikad ne zapitamo odakle potice invarijantnost opazenih stvari. Ispitivanja
poslednjih pola veka su tu nacinile prodor o kojima Kant nije ni sanjao.
Primer:
Otkrivene su specijalizovane nervne celije koje se prazne kroz akson samo ako se
u vidnom polju nadje trougao. Ove celije postoje i kod mnogih drugih zivotinja.
Postoje jos specijalizovanije celije koje reaguju na trougao sastavljen ne od duzi
nego od tacaka. Simpanza ima ove celije a gorila nema!
Postoje hiljade razlicitih celija koje reaguju samo na neke nama vrlo apstraktne
pojmove: na prave linije odredjene orijentacije, na kruzne linije itd…

Poenta price je da invarijante stvara nervni sistem a njegov vlasnik upravo reaguje
na te invarijante kao na “stvari”.

Kod zaba postoje visoko specijalizovane celije koje reaguju na male predmete u pokretu.
Ako je predmet premali ili preveliki ili ako se krece suvise sporo ili suvise brzo ova celija
ne reaguje. Zahvaljujuci ovoj celiji zaba lako uocava bube. E sad, zaba u labaratoriji ume
da ispadne glupa pa ce da skace na dugme koje eksperimentator pomera u njenom
vidnom polju ili ce da skapa od gladi pored gomile mrtvih buba. Ali u prirodnim uslovima
ona ce biti vise nego efikasna i uocice bubu koja je vizuealno stopljena sa okolinom.

O slobodi kao podcinjavanju zakonima razmisljaj ovako:
Kada izlazis napolje ti silazis niz stepenice a ne kroz prozor, cime imlicitno izrazavas
svoje postovanje prema zakonu gravitacije. Slicno je i sa moralnim zakonima samo sto tu
ima previse licemerja pa poneki mlad covek ume strasno da se naljuti

Ih moze nesto da se nauci ovde!

Kao i kod svih pojmova i osecaja, pozicioniramo nesto kroz imitaciju, komparaciju, negaciju, gradaciju....
Brzina reakcije trazi brzu obradu, pa se koriste refleksi, sinteticka opazanja (livada se vidi , sastavni delovi ne), stereotipi i navike, rutina....

Stres + rutina stvara nesto slicno iluziji, prividjenje, slicno tetrisu......

Decentracija je nacin vezbanja , posmatranja svojih i tudjih aktivnosti iz treceg lica, tj kao da stojite na plafonu....vrlo dobra vezba za jacanje samopouzdanja, samokontrole, samospoznaje....

Socio sfera, tj persona publica je vec druga stvar....
Tu je bolje umeti da integralite, tj da pratite sredinu drustva i uvek blagu komparativnu razliku iznosite na videlo.....sto upravo dolazi na Kantovo....

WEISHAUPT:

Pokšavam da shvatim šta se podrazumeva pod terminom "Kantov Paradoks". Naišao sam na više objašnjenja. Dva koja mi izgledaju najbliža su:

1) nemogućnost našeg spoznanja stvari samih po sebi (Ding an sich) i našeg ponašanja kao da ono što vidimo predstavlja stvar samu po sebi, a ne njenj odraz - imitaciju;

2) sloboda individue nasuprot tome da se ta sloboda dobija jedino kroz potčinjavanje individue moralnim zakonima.

Šta vi mislite?

Kliknite za proširenje...

Kuntov paradoks

Lold ovo drugo nije jer moralne zakone ista propisuje sama sebi, ... ima slobodu da odredi moralne zakone koji se razlikuju od svacijih, ... itd. on cak objasnjava kako je moral = sloboda.

Zaboravio sam napomenuti i trećeg kandidata za Kantov paradoks (za koga mislim da je najbliži):

3) sinetičko-apriorna tvdnja - istinita sama po sebi nezavisno od iskustva (prakse).

Razlog zbog čega mislim da je ova je pošto apriorna tvdnja je tvdnja nevezana za iskustvo, posteriorna tvdnja je ona koja zavisi od iskustva, analitička tvrdnja je ona koja je istinita po svojoj definiciji, a sintetička tvrdnja je ona koja se potvrđuje kroz iskustvo.

Ako je tvrdnja sinetička onda zavisi od iskustva, a ako je apriorna onda je ona istinita bez iskustva; onda sledi paradoks. Verovatno se pod ovim smatra kantov paradoks.

Kada Kant govori o svojim sudovima apriori - on govori o vančulnom samoposmatranju - samospoznaji. Pogledaš u sebe, znači tu nema iskustva steknutog putem čula, zato je sud aprioran; ali ima vančulnog iskustva, zato je sud sinetički.

WEISHAUPT:

Pokšavam da shvatim šta se podrazumeva pod terminom "Kantov Paradoks". Naišao sam na više objašnjenja. Dva koja mi izgledaju najbliža su:

1) nemogućnost našeg spoznanja stvari samih po sebi (Ding an sich) i našeg ponašanja kao da ono što vidimo predstavlja stvar samu po sebi, a ne njenj odraz - imitaciju;

2) sloboda individue nasuprot tome da se ta sloboda dobija jedino kroz potčinjavanje individue moralnim zakonima.

Šta vi mislite?

Kliknite za proširenje...

Човек не може спознати ствари какве јесу, и да може, не може то језиком пренети. Зато имамо само Кантове "категорије мишљења" (или језика)... Дакле, ми видимо свет у ти категоријама. Квантна механика баш тако и функционише. На квантном нивоу, који одређује таласна функција, свет функционише на један начин који је човеку незамислив. Свет како га ми видимо, детерминисани свет, настаје сламањем таласне функције. Тако настају категорије мишљења. Ми смо чак еволутивно условљени, то лично мислим, да тако видимо ствари, инале мозак не би био функционални командни орган за преживљавање.
Због тога нема слободе индивидуе. Духовна слобода је ограничена на оно колико можемо видети "стварни свет" или "више сфере". Друштвена слобода је само кроз одређену функцију, односно идентитет (слобода грађанина, слобода нације, слобода било какве мањине, или можда слобода да се прође парком у поноћ, оставе незакључана врата, мање ради...)
Рационалност и моралност, који су различити за различите људе, ограничавају друштвену, па и духовну слободу.

Duh Sekire:

Човек не може спознати ствари какве јесу, и да може, не може то језиком пренети. Зато имамо само Кантове "категорије мишљења" (или језика)... Дакле, ми видимо свет у ти категоријама. Квантна механика баш тако и функционише. На квантном нивоу, који одређује таласна функција, свет функционише на један начин који је човеку незамислив. Свет како га ми видимо, детерминисани свет, настаје сламањем таласне функције. Тако настају категорије мишљења. Ми смо чак еволутивно условљени, то лично мислим, да тако видимо ствари, инале мозак не би био функционални командни орган за преживљавање.
Због тога нема слободе индивидуе. Духовна слобода је ограничена на оно колико можемо видети "стварни свет" или "више сфере". Друштвена слобода је само кроз одређену функцију, односно идентитет (слобода грађанина, слобода нације, слобода било какве мањине, или можда слобода да се прође парком у поноћ, оставе незакључана врата, мање ради...)
Рационалност и моралност, који су различити за различите људе, ограничавају друштвену, па и духовну слободу.

Kliknite za proširenje...

kolega... vas avatar me nagoni da vase stavove posmatram ipak sa dozom blagog cinizma jer barem vi i ja smo svedoci da danas u ovoj nasoj srbiji kvantna mehanika determinisanog intelektualca koji pretenduje da nas pozitivno modulisanom idejom ubedi da fekalija od 200 kilometara pa navise severno od beograda mirise kao ruza u odnosu na nasu koja je pomalo euforicno smradna i ta razvojna urinokultura servirana u viler i boh tanjirima izaziva u meni duhovno kidanje i ono malo ovog nemustog jezika kojim pokusavam da shvatim da je duhovna sloboda nekog pojedinca stvar koja je danas u svim totalitarizmima mora da bude ad acta... prvo smo naravno bili duhovno virgo intacta, onda smo imali crvenu ideju pa sada opet istu takvu samo u zutoj formi virusne virgo contacta podvarijante, sto je naravno odmah repulzivno izazvalo u nasoj svesti spoznaju da su ovde duh i slobodna misao definitivno otisli u ad acta...

Stvar po Sebi je Svest/Sopstvo/Jastvo/Tvar od koje je Sve(t) (S)Tvoreno/Apsolutno.

Svest/Sopstvo/Jastvo/Pratvar postoji u dve svoje forme:

Svet i Svest.

Relativno i Apsolutno.

Materijalno i Duhovno.

Prividno Mnoštvo i Stvarno Jedno.

Sintetički Sudovi Apriori su oni koje donosimo putem vančulne spoznaje.

Pojam SOPSTVO je uvedeno od strane Karla Gustava Junga! Na nemačkom DAS SELBST, povratna zamenica - sebe, se. Prevodi se i kao jastvo. Jung je preuzimao mnoge ideje sa istoka, ali ovo je pojam koji potiče od njega.

WEISHAUPT:

1) nemogućnost našeg spoznanja stvari samih po sebi (Ding an sich) i našeg ponašanja kao da ono što vidimo predstavlja stvar samu po sebi, a ne njenj odraz - imitaciju;

Kliknite za proširenje...

Pa tu su dve stvari. Prvo da nasa nesavrsenost ne prenosi verno to sto vidimo, i druga pomalo kvantna, da npr. ne mozes u isto vreme da znas o nekoj cestici i njenu energiju i njen polozaj. Tj. ako znas polozaj, ne znas vise njenu energiju jer si je merenjem promenio, a ako znas energiju ne znas vise gde se nalazi.
Tako da mi sad npr gledamo neke zvezde, a nekih od njih odavno vise nema, znaci to sto vidimo nije vise realnost, nego njena imitacija. Eto..

PS. Sto se boja tice, crveno nikad nisam voleo, zuto je pocelo da me nervira, a plavo mrzim
I kakve to veze ima sa onim sto sam gore rekao?Nikakve, pa bih i ostale ucesnike zamolio da se malo suzdrze po pitanju boja....

Samo jedno pitanje, da li neko ovde stvarno poznaje barem osnovu Kantove filozofjie? Tesko mi je da poverujem u tako nesto, jer vidim samo neka proizvoljna misljenja o Kantovom paradksu i neznanje njegovih osnovnih pojmova. Cisto da nabrojim par pojmova koje treba znati da bise uopste zapocela prica o Kantu.
Stvar po sebi
A priri
A posteriori
Transcedentno
Transcedentalno
Sinteticki
Analiticki
Metafizika
Transcedentalna estetika
Vreme
Prostor

WEISHAUPT:

Kada Kant govori o svojim sudovima apriori - on govori o vančulnom samoposmatranju - samospoznaji. Pogledaš u sebe, znači tu nema iskustva steknutog putem čula, zato je sud aprioran; ali ima vančulnog iskustva, zato je sud sinetički.

Kliknite za proširenje...

Ovo ti nije tacno.

WEISHAUPT:

Stvar po Sebi je Svest/Sopstvo/Jastvo/Tvar od koje je Sve(t) (S)Tvoreno/Apsolutno.

Svest/Sopstvo/Jastvo/Pratvar postoji u dve svoje forme:

Svet i Svest.

Relativno i Apsolutno.

Materijalno i Duhovno.

Prividno Mnoštvo i Stvarno Jedno.

Sintetički Sudovi Apriori su oni koje donosimo putem vančulne spoznaje.

Pojam SOPSTVO je uvedeno od strane Karla Gustava Junga! Na nemačkom DAS SELBST, povratna zamenica - sebe, se. Prevodi se i kao jastvo. Jung je preuzimao mnoge ideje sa istoka, ali ovo je pojam koji potiče od njega.

Kliknite za proširenje...

Stvarno brkas neke pojmove

Tuzni_patak:

Kao i kod svih pojmova i osecaja, pozicioniramo nesto kroz imitaciju, komparaciju, negaciju, gradaciju....
Brzina reakcije trazi brzu obradu, pa se koriste refleksi, sinteticka opazanja (livada se vidi , sastavni delovi ne), stereotipi i navike, rutina....

Stres + rutina stvara nesto slicno iluziji, prividjenje, slicno tetrisu......

Decentracija je nacin vezbanja , posmatranja svojih i tudjih aktivnosti iz treceg lica, tj kao da stojite na plafonu....vrlo dobra vezba za jacanje samopouzdanja, samokontrole, samospoznaje....

Socio sfera, tj persona publica je vec druga stvar....
Tu je bolje umeti da integralite, tj da pratite sredinu drustva i uvek blagu komparativnu razliku iznosite na videlo.....sto upravo dolazi na Kantovo....

Kliknite za proširenje...

Ridikularno

Actus purus:

Ovo ti nije tacno.

Kliknite za proširenje...

Jao ja se izvinjavam, kako sam smeo da se bavim nečim što nije tačno.

Actus purus:

Stvarno brkas neke pojmove

Kliknite za proširenje...

Stvarno, nisam znao do sada.

Actus purus:

Ridikularno

Kliknite za proširenje...

Učiteljice, šta je ovaj veliki mudrac hteo da kaže?

Zaključak. Vidi se da je ove dubokosmislene i kompleksne komentare postirao neki vrhunski filozof, a ne tamo neki trtomir.

Sustina je u tome da bi ti trebao da poznajes podrobno Kantovu filozofiju da bi je komentarisao. Prvo uzm malo "Kritiku cistog uma" radi lakseg uvida u Kantovu filozofiju (to je neka mala knjizica od nekih 700 strana lakog stiva. Tek onda dolazi na red "Kritika praktickog uma" gde se i nalazi Kantov paradoks. I tek tada moze da pocne diskusija, a do tada treba da brobas neku da odgovaras na neku opstiju temu, posto ode nema nikakvog smisla.

Kako ti reče "ode" ili node, svejedno. Iščitao sam sva ta štiva i ne vidim da ih poznajem manje od tebe.

ako se ja dobro sećam.............u kritici moći soođenja...........
1. moć soođenja koordinira sa razoomom i umom............
2.izvori bola i zadovoljstva su apriorni soodovi...... a njen izvor je estetička moć soođenja........lepota je simbol moralnosti.............

WEISHAUPT:

Kako ti reče "ode" ili node, svejedno. Iščitao sam sva ta štiva i ne vidim da ih poznajem manje od tebe.

Kliknite za proširenje...

vo znacenje
Da si sve to prcitao znao bi sta znaci "Kantov paradoks", onda ne bi pitao ostale za njeg.
Poznavao bi Kantovu terminologiju kja se vvisetruko ponavlja u njegovoj "Kritici cistog uma" i ko ju je procitao, zna je skoro napamet. Cisto da te pitam WEISHAUPT sta se nalazi na samom pocetku knjige, sta se obradjuje i na koji nacin, to tebi naravno nece biti tesko jer si ti to procitao? Mislim, necemo se lagati, zar ne?

Kakve veze ima da li si je čitao ili ne jadan ne bio kad ne umeš ni rečenicu da sastaviš. Kakve veze ima da li je neko čitao neku knjigu u celosti ili ne - ili ju je pak čitao na preskoke. Otvorili smo temu da diskutujemo a ne da se vređamo.