- Poruka
- 6.213
Док Брисел тврди да је нови европски закон о имигрантима неопходан стандард, НВО и неке државе сматрају да овај акт гази људско достојанство
Дан након што је глатко прошао код посланика Европског парламента, нови закон ЕУ о притвору и депортацији илегалних имиграната изазвао је
оштре критике невладиних организација, група за заштиту људских права и држава из којих у Европу стиже највећи број странаца без папира.
Подсетимо, Европски парламент прекјуче је усвојио акт који предвиђа да се илегалци могу држати у притвору до шест, односно у сложенијим случајевима и до 18 месеци. После тога, чланице ЕУ послаће их у земље порекла. Депортованим странцима биће забрањен поновни улазак у ЕУ у наредних пет година.
Усвојена директива односи се на око осам милиона људи који у земљама ЕУ бораве без докумената, укључујући и децу.
Од чланица се очекује да странце без папира пошаљу кући у разумном року, или да им одмах издају дозволе за рад. Брисел жели да стане на пут пракси незаконитог боравка странаца у ЕУ, јављају светске агенције.
Ипак, организација „Симад”, једина која има приступ француским центрима за притварање илегалаца, „озбиљно разматра” да се пред Европским судом правде и Европским судом за људска права жали на ову директиву ЕУ.
Представници организације за промоцију и заштиту људских права „Амнести интернешенел” истакли су да су „дубоко разочарани” гласањем у европском парламенту. Граница задржавања илегалаца у притвору, о којој су се прво договорили министри унутрашњих послова чланица ЕУ, а потом и законодавци Европског парламента, не пробија лимите који већ постоје у две трећине земаља Уније. И поред тога, „Амнести интернешенел” тврди се може очекивати притварање далеко већег броја људи него раније.
„Верујемо да текст… не гарантује безбедан и достојанствен повратак илегалних имиграната”, саопштили су из ове организације.
Осим група за заштиту људских права, реаговале су и поједине латиноамеричке државе чији грађани чине велики део илегалаца у ЕУ. Председник Еквадора Рафаел Кореа тврди да је закон „срамна директива”, што је једногласна оцена готово свих хуманитараца који су се огласили овим поводом.
– Очекујем заједнички одговор земаља Латинске Америке – рекао је еквадорски лидер на тамошњем „Каналу 1”.
Иницијативу за здружену јужноамеричку осуду европског закона најавила је и влада Парагваја, јавља мадридски „Паис”.
Међутим, Манфред Вебер, европски посланик десног центра из Баварије, објашњава да је закон био неопходан јер представља минимум заједничких стандарда за третман имиграната у Европи.
– Државе чланице морају да одлуче да ли им требају (имигранти). Ако је тако, онда их, молим вас, легализујте. Ако вам не требају, онда их пошаљите кући – рекао је Вебер за „Њујорк тајмс”.
Осам од 27 земаља ЕУ досад нису прописивале границу за задржавање имиграната у притворима, па је у априлу откривено да су неки илегалци већ осам година лишени слободе. Нова директива искључује могућност неограниченог притварања оних који остају у ЕУ дуже него што им визе дозвољавају или бесправно прелазе границу. Акт се неће односити на оне који траже азил.
Примена закона очекује се у наредне две године. Илегалцима је одобрено право жалбе на првостепену одлуку о протеривању из земље ЕУ.
Директива се не односи на Британију и Ирску, које нису део европског безграничног „шенген” простора.
Ј. С.
-----------------------------------------------------------
Нова искрцавања имиграната на Канарима
Санта Крус де Тенерифе - На Канарска острва је јуче из Африке пристигло још 138 миграната, чиме се број пристиглих на ту групу острва у последња 24 сата попео на укупно 466 лица.
Мигранти су пристигли с два брода, а на њима је било и неколико деце, пренела је агенција ДПА, која додаје да су неки морали да приме медицинску помоћ због дехидратације.
Јучерашњи долазак миграната је последњи у низу долазака на Тенерифе, Гран Канарију и Ел Јеро у последња 24 сата, највероватније, из Мауританије.
Прошле године, на Канарска острва, шпанску територију која се налази близу афричке западне обале, пристигло је око 17.000 миграната.
Танјуг
Дан након што је глатко прошао код посланика Европског парламента, нови закон ЕУ о притвору и депортацији илегалних имиграната изазвао је
оштре критике невладиних организација, група за заштиту људских права и држава из којих у Европу стиже највећи број странаца без папира.
Подсетимо, Европски парламент прекјуче је усвојио акт који предвиђа да се илегалци могу држати у притвору до шест, односно у сложенијим случајевима и до 18 месеци. После тога, чланице ЕУ послаће их у земље порекла. Депортованим странцима биће забрањен поновни улазак у ЕУ у наредних пет година.
Усвојена директива односи се на око осам милиона људи који у земљама ЕУ бораве без докумената, укључујући и децу.
Од чланица се очекује да странце без папира пошаљу кући у разумном року, или да им одмах издају дозволе за рад. Брисел жели да стане на пут пракси незаконитог боравка странаца у ЕУ, јављају светске агенције.
Ипак, организација „Симад”, једина која има приступ француским центрима за притварање илегалаца, „озбиљно разматра” да се пред Европским судом правде и Европским судом за људска права жали на ову директиву ЕУ.
Представници организације за промоцију и заштиту људских права „Амнести интернешенел” истакли су да су „дубоко разочарани” гласањем у европском парламенту. Граница задржавања илегалаца у притвору, о којој су се прво договорили министри унутрашњих послова чланица ЕУ, а потом и законодавци Европског парламента, не пробија лимите који већ постоје у две трећине земаља Уније. И поред тога, „Амнести интернешенел” тврди се може очекивати притварање далеко већег броја људи него раније.
„Верујемо да текст… не гарантује безбедан и достојанствен повратак илегалних имиграната”, саопштили су из ове организације.
Осим група за заштиту људских права, реаговале су и поједине латиноамеричке државе чији грађани чине велики део илегалаца у ЕУ. Председник Еквадора Рафаел Кореа тврди да је закон „срамна директива”, што је једногласна оцена готово свих хуманитараца који су се огласили овим поводом.
– Очекујем заједнички одговор земаља Латинске Америке – рекао је еквадорски лидер на тамошњем „Каналу 1”.
Иницијативу за здружену јужноамеричку осуду европског закона најавила је и влада Парагваја, јавља мадридски „Паис”.
Међутим, Манфред Вебер, европски посланик десног центра из Баварије, објашњава да је закон био неопходан јер представља минимум заједничких стандарда за третман имиграната у Европи.
– Државе чланице морају да одлуче да ли им требају (имигранти). Ако је тако, онда их, молим вас, легализујте. Ако вам не требају, онда их пошаљите кући – рекао је Вебер за „Њујорк тајмс”.
Осам од 27 земаља ЕУ досад нису прописивале границу за задржавање имиграната у притворима, па је у априлу откривено да су неки илегалци већ осам година лишени слободе. Нова директива искључује могућност неограниченог притварања оних који остају у ЕУ дуже него што им визе дозвољавају или бесправно прелазе границу. Акт се неће односити на оне који траже азил.
Примена закона очекује се у наредне две године. Илегалцима је одобрено право жалбе на првостепену одлуку о протеривању из земље ЕУ.
Директива се не односи на Британију и Ирску, које нису део европског безграничног „шенген” простора.
Ј. С.
-----------------------------------------------------------
Нова искрцавања имиграната на Канарима
Санта Крус де Тенерифе - На Канарска острва је јуче из Африке пристигло још 138 миграната, чиме се број пристиглих на ту групу острва у последња 24 сата попео на укупно 466 лица.
Мигранти су пристигли с два брода, а на њима је било и неколико деце, пренела је агенција ДПА, која додаје да су неки морали да приме медицинску помоћ због дехидратације.
Јучерашњи долазак миграната је последњи у низу долазака на Тенерифе, Гран Канарију и Ел Јеро у последња 24 сата, највероватније, из Мауританије.
Прошле године, на Канарска острва, шпанску територију која се налази близу афричке западне обале, пристигло је око 17.000 миграната.
Танјуг
tkacio:
