Ubistvo Pavelića

WEISHAUPT

WEISHAUPT

Iskusan
Banovan
Poruka
6.825
Početkom 1957. godine jedan bivši italijanski general, koji je od ranije poznavao Pavelića iz Italije, i sa kojim je bio prijatelj, otkrio je Pavelića. Ovaj italijanski general bio je u Argentini i prijatelj srpskom emigrantu Jovi Džonjeviću, kome je otkrio mesto boravka i maršute kretanja Ante Pavelića. Od tog trenutka, pomorski kapetan Jakov Jovović, sa bivšim pripadnicima četničkog pokreta, otpočeo je pripreme atentata na Pavelića. Podaci nisu sadržali informacije o pravom identitetu Ante Pavelića, već samo gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje Jovović. Kasnije mu je pridodat Milo Krivokapić. Donešena je odluka da se atentat izvrši 9. aprila 1957. godine, odnosno uoči velike proslave hrvatske emigracije u Argentini. U predviđeno vreme Blagoje i Milo uputili su se u mesto Palamor, u blizini Buenos Airesa, gde je Pavelić duže živeo. Tačno su znali njegovu maršutu. Ali, tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i kćerkom. To ih je nateralo da odlože svoju nameru, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana.

Određenog dana, 10. aprila 1957. godine, čitava hrvatska kolonija je proslavljala “Dan nezavisnosti”. Krivokapić je, kao i obično, bio obučen u civilno odelo, dok je Jovović na glavi imao šešir i naočare bez stakla. Po izlasku iz omnibusa Pavelić je bio sumnjičav i predostrožan, posumnjao je u svog prvog pratioca. Odjednom se okrenuo i u pravcu atentatora Blagoja Jovovića ispalio nekoliko metaka, probušivši jednim hicem njegov kaput. Blagoje Jovović se nije zbunio. Trčeći za Pavelićem, koji je počeo da beži, Jovović je ispalio pet metaka u njegovom pravcu. Dva su pogodila Pavelića, jedan ga je pogodio u rame a drugi u plećku, posle čega je odmah pao na zemlju. Posle pucnjave, Jovović je pobegao u jednom, a Krivokapić u drugom pravcu, i sakrio se kod svojih prijatelja, očekujući reakciju argentinskih vlasti, koje su odmah intervenisale.

Od pucnjave su se uzbudili telohranitelji koji su se nalazili u neposrednoj blizini, u dvorištu Pavelićeve vile, i odmah su istrčali na ulicu, kao i veći broj suseda. Videvši Pavelića ranjenog, telohranitelji su ga preneli u bolnicu, nastojeći da ga sakriju. Međutim, za atentat se odmah saznalo, argentinski mediji javili su odmah o atentatu, objavili su podatke o ratnim zločinima koje je Pavelić počinio, ističući i atentat na kralja Aleksanra Karađorđevića u Marseju 9. oktobra 1934. godine od strane ustaša i pripadnika terorističke organizacije VMRO. Argentinske vlasti koje su odmah saznale za atentat predužele su bezbedonosne mere, dok su se Pavelićevi ljudi spremali da ga prebace u Španiju.

Argentinski novinari uspeli su da dođu do ranjenog Pavelića tražeći od njega intervju. Iako u bolničkom krevetu, on ih prima i predstavlja se kao čovek “koji je mnogo učinio za hrvatski narod”. Između ostalog, osvrnuo se i na pokušaj atentata i rekao:

”Znajte, gospodo, atentat nije izvršio nekakav emisar jugoslovenskog poslanstva, niti agent internacionalnog komunizma. Iza ovog se krije druga ličnost ...”

I dok su argentinske vlasti vršile istragu, u Buenos Aires su stigla dva ustaška specijalca sa upustvima da Antu Pavelića po svaku cenu prebace u Španiju.

Ante Pavelić napustio je autom Argentinu 23. jula 1957. na pograničnom prelazu Rio Galeros - Patagonija, a narednog dana, 24. jula, stigao je u mesto Punta Arenas - Čile. Pavelić je u Santjagu boravio četiri meseca i odatle je avionom prebačen u Španiju, koja se nalazila pod diktaturom Fransiska Franka. U Madrid je stigao 29. septembra 1957. godine. U Španiji su se već skrivale na hiljade ustaša i domobrana na čelu sa ratnim zločincem Maksom Luburićem.

Novembra 1959. godine Pavelić je prebačen u nemačku bolnicu u Madridu, gde je 23. decembra 1959. godine glavni starešina hrvatskih domobrana Ivan Asančajić obavešten od diktatorove kćerke Mirjane da se očekuje Pavelićeva smrt. Lekar Pavelića bio je nemački univerzitetski profesor dr Rudolf Seiz.

U rano jutro 28. decembra 1959. godine, u 3:55 časova, Pavelić je umro. Diktator je umro od rana zadobijenih u atentatu. Nije mogao da bude operisan kako bi mu iz tela bila izvađena oba metka, jer je uveliko bolovao od dijabetesa. Sahrana je bila skromna, uz prisustvo porodice i malog broja ustaša.


Više o ovome možete pročitati u romanu „Knjiga o Blagoju Jovoviću
- Dva metka za Pavelića” na ovoj adresi:

http://www.krajinaforce.com/kforce/knjige/dmsrpski/1.htm
 
Tjah, trebao je skapati u gasnoj komori, ili pod nozem.... da je pravde.

Inache, ima li neko neki text o radu jugoslovenskih agenata u inostranstvu na hvatanju zlochinaca iz II sv. rata?
 
Вајс, шта знаш о аутентичности књиге "Два метка за Павелића" (прочитао сам је пре 3-4 године)? Благоје Јововић је умро, а прича је била та да је дошао у Црну Гору и исповедио се владици Амфилохију, који га је потом повезао са новинаром Бурзановићем који је и написао књигу.
 
Bogart, trebao bi to pitati licno vladiku Amfilohija. On to ne smije da sakrije. Mislim koga je ispovijedio, a sadrzaj ostaje izmedju njega, osobe koja se ispovijeda i Boga. To ako je u slucaju prava, iskrena ispovijed vjernika pred svojim duhovnikom. Ako je obicna politicka i zivotna rekapitulacija, sve je moguce. Ja mislim da je prica Blagoja Jovovica nepatvorena i ziva istina, s obzirom na njegovu reputaciju i ugled.
 
Lopušina piše nešto drugačije...

Godine 1953. u izvidnicu je Udba poslala kontraobavestajca Slobodana Ucu Krstica, koji je ispitivao mogucnosti za hvatanje Ante Pavelica i njegovo eventualno prebacivanje u Jugoslaviju. Krstic se brzo uverio da se dr Pavelic moze uhvatiti. Cak je i nasao dvojicu nasih emigranata, dao im je izvesnu kaparu, da kidnapuju poglavnika, ali je Udba od toga odustala, jer joj se akcija ucinila suvise riskantnom i skupom. Zvanicno nema javnih podataka o tome ko je likvidirao dr Antu Pavelica.

Po verziji koju nam nudi publicista Djurica Labovic taj "zadatak" je obavio beogradski patriota, avanturista Zarko. Njega je, navodno, vodio neko iz nase ambasade. Ljudi pominju ime izvesnog konzula Boska Vidakovica... Akcija je sifrovana pod imenom ovog tajnog agenta "Strela". U SDB Jugoslavije vodili su je Edi Brajnik i Milan Vasic. Egzekucija je planirana za na Dan NDH, 10. april 1957. godine, tacno u podne, kada Pavelic odlazi u centar Buenos Airesa na rucak. Nasred ulice Zarko je ispalio pet metaka u Antu Pavelica, seo u auto i istog casa odleteo iz Argentine.

Tvorac ove legende Djurica Labovic, pise, da je poglavnik NDH, medjutim, preziveo atentat Udbe, ali je od posledica preminuo u Spaniji 28. decembra 1959. godine. Dr Ante Pavelic sahranjen je na madridskom groblju San Isidro. Po drugim verzijama, Pavelica je ubio jedan crnogorski iseljenik iz Argentine iz osvete zbog stradanja Srba u Jasenovcu i ostalim ustaskim logorima i zatvorima. Ni njegovo ime, zbog moguce odmazde ustasa, nikada i nigde nije javno pomenuto.

Po trecoj verziji, SID Jugoslavije je angazovao juznoamericku mafiju i ona je nespretno obavila ovaj posao.

http://www.serbianunity.net/culture/library/Lopusina2/ubij/ubij7.html
 
IBM OS2:
Čovek je umro prirodnom smrću i njegovom pokopu je prisustvovala gomila Hrvata,dok smo mi našega Dražu popljuvali do bola...
Kliknite za proširenje...

To je Dražina krivica. Mogao je jednostavno pobjeći kao i Pavelić, (imao je vremena za to) i umrijeti u dubokoj starosti negdje na kraj zemlje, okružen prijateljima i poštovaocima. Ali on je izgubio vezu sa realnošću i to je krvavo platio.
 
U tome i jeste Drazina velicina, u toj ''krivici'', a njegova velika tragedija je ta sto smo ga ''popljuvali do bola''...

...Naime Draza je novembra 44. pored aviona koji je trebao da ga prebaci u oslobodjeni Bari, izgovorio da se OTADZBINA (ZEMLJA) NE NOSI NA DJONOVIMA CIPELA VEC U GRUDIMA, odbivsi tako da napusti Srbiju, a znajuci sta ga ceka...na sta je general Mek Dauel ostao nem.

Mislim da ovo dovoljno govori o samom Drazi...besmisleno je i ponizavajuce porediti ga sa ovim, kako da ga nazovem, izrodom Pavelicem...al istina sto IBM OS2 kaze...i zalosno...***
 
Znam da je to bilo herojski i patriotski, ostati i umrijeti u svojoj zemlji, ali je to i suludo. Zar ne bi mogao više doprinijeti za četničku stvar odnekle sa strane, kada je ovdje već sve izgubljeno? Šta je dobio time što je ostao? Da ljudi o njemu govore kao o velikom patrioti koji se žrtvuje za narod? Nevrijedi to žrtve.
Ja mislim da se on do posljednjeg momenta nadao čudu, to jest da će saveznici odbaciti komunističku opciju, kao u Italiji i Francuskoj gdje su komunistički pokreti otpora bili jači od nacionalističkih ali su Amerikanci ipak progurali ove druge. Previše je vjerovao kralju i Čerčilu, i to je njegova greška. Trebao je spasiti vlastitu kožu. Za mene vojvoda Momčilo Đujić nije ništa manji patriota od njega.
 
Ne kazem ja da nisi u pravu...i sigurno da je Draza imao nadu...u tome i jeste njegova tragedija...na kraju ostao sam, odbacen......po meni sam naslov knjige Kristofa Busona govori mnogo...''Heroj koga su izdali saveznici''...

...al bila je negde jedan tema ''Za ideale ginu budale''...i deo je Corbine pesme....e ***...Za te ideale se ne gine zarad slave na zemlji vec zarad mesta na nebu....sad mozemo i da se vratimo kosovskom mitu...

...covek je samo bio iskren u svojoj borbi, do kraja,,,,
 
Poslednja izmena:
Koliko znam likvidiran je od starne UDBA

Taj monstrum je izjavio:

i tako smo vam mi u ovoj godini ovdje u Jasenovcu poklali i više ljudi nego osmanlisko carstvo za cijelo vreme boravka Turaka u Evropi.“
 
Procitao sam knjigu pre 2 meseca,i vec sam stavljao link na forumu navijacke price,posto najvise vremena provodim na toj temi,knjiga je odlicna,uglavnom je 2/3 biografija Blagoja Jovovica,da bi tek u zadnjoj trecini posto je bio u argentini,cuo da se tu krije pavelic,poceo praviti plan da ubije ustaskom zlotvora,posto je imao neki los pistolj(nije mogo da nabavi bolji)imao je samo ta dva metka,i pucao je u pavelica,ali pavelic nije umro odma,odnesen je u bolnicu,kad je doslo do novina da je pavelic u bolnici,pavelic je morao da pobegne jel se krio zbog svojih zlocina sto je uradeo,ali ipak je umro od posledica jovovicevog atentata,naime zrna od metka su bila idalje u telu pavelica,nisu smeli da ih vade zato sto su bili pored kicmene mozdine tako da je umro u najvecim bolovima,eto tako je umro smrdljivi ustasa,naravno velikom zaslugom Blagoja Jovovica;)

PS: PREPORUCUJEM SVIMA DA PROCITATE KNJIGU,KNJIGA JE IZVRSNA!
 
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic:
L . Po drugim verzijama, Pavelica je ubio jedan crnogorski iseljenik iz Argentine iz osvete zbog stradanja Srba u Jasenovcu i ostalim ustaskim logorima i zatvorima. Ni njegovo ime, zbog moguce odmazde ustasa, nikada i nigde nije javno pomenuto.
Kliknite za proširenje...

Upravo je do Blagoje Jovovic,stasiti mladi crnogorac,koji je uvek sebe smatrao srbinom,i koji je zrtvovao svoj zivot kako bi kaznio krvnika ustaskom,za sva njegova zlodela protiv srba!
 
Koliko mi je poznato, Rankovic je uglavnom slao Hrvate da ubijaju Hrvate, Srbe da ubijaju Srbe i slichno...

Luburica je ubio, koliko se secam, jedan Hrvat iz Sarajeva... Ushao je u njegov stan, glumeci nekakvog poslovnog partnera, da bi ga ubrzo gruvao nekim hladnim oruzhjem, valjda chekicem, u glavu, dok ovaj nije rikn'o... Uz ponavljanje : "Ovo si ti radio deci u Jasenovcu..."
 
Poslednja izmena:
Azathoth:
Koliko mi je poznato, Rankovic je uglavnom slao Hrvate da ubijaju Hrvate, Srbe da ubijaju Srbe i slichno...

Luburica je ubio, koliko se secam, jedan Hrvat iz Sarajeva... Ushao je u njegov stan, glumeci nekakvog poslovnog partnera, da bi ga ubrzo gruvao nekim hladnim oruzhjem, valjda chekicem, u glavu, dok ovaj nije rikn'o... Uz ponavljanje : "Ovo si ti radio deci u Jasenovcu..."
Kliknite za proširenje...

i bre komso,kakvu to literaturu citas!!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top