risim
Primećen član
- Poruka
- 830
BEOGRAD - NATO bombardovanje SR Jugoslavije, posle 78 dana vazdušnih i napada krstarećim raketama sa brodova u Jadranu, prestalo je na današnji dan pre devet godina.
Tome je, dan ranije, prethodilo potpisivanje Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji između Vojske Jugoslavije i predstavnika UN, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova.
Istoga dana, stalni savet NATO-a na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske i međunarodnih snaga bezbednosti.
Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno a zatim je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244.
Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.
Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije posle donošenja rezolucije UN, a prvi pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju pokrajine 12. juna 1999. godine.
Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 01.30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.
Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni razni infrastrukturni objekti - mostovi, putevi, fabrike, škole, zdravstvene ustanove, spomenici kulture.
Stradalo je i mnogo civilnih žrtava, koje nisu imale nikakve veze sa vojnim i policijskim snagama - u bombardovanju mosta u Varvarinu, voza u Grdeličkoj klisuri, zgradi RTS-a...
U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 osoba a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara.
EvropAjci, da li ste išli da upalite sveću za poginule pilote NATO-a???
Tome je, dan ranije, prethodilo potpisivanje Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji između Vojske Jugoslavije i predstavnika UN, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova.
Istoga dana, stalni savet NATO-a na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske i međunarodnih snaga bezbednosti.
Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno a zatim je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244.
Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.
Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije posle donošenja rezolucije UN, a prvi pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju pokrajine 12. juna 1999. godine.
Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 01.30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.
Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni razni infrastrukturni objekti - mostovi, putevi, fabrike, škole, zdravstvene ustanove, spomenici kulture.
Stradalo je i mnogo civilnih žrtava, koje nisu imale nikakve veze sa vojnim i policijskim snagama - u bombardovanju mosta u Varvarinu, voza u Grdeličkoj klisuri, zgradi RTS-a...
U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 osoba a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara.
EvropAjci, da li ste išli da upalite sveću za poginule pilote NATO-a???
