- Poruka
- 6.081
“ Simptomi šizofrenije
O ovoj mentalnoj bolesti ponekad imamo pogrešnu predstavu, zasnovanu uglavnom na površnim televizijskim filmovima. Stručnjaci kažu da se šizofrenija manifestuje sledećim simptomima i načinima ponašanja:
• povlačenjem iz društva
• depersonalizacijom, intenzivnom anksioznošću i nerealnim odnosom prema svetu i ljudima
• gubitkom apetita
• nevođenjem brige o ličnoj higijeni
• halucinacijama (osoba čuje glasove i vidi slike koji ne postoje)
• zabludama raznih vrsta
• osećajem da je obolela osoba pod vlašću nepoznatih sila
Osoba obolela od šizofrenije neće pokazivati sve ove simptome, već neke od njih. U nekim slučajevima, bolest može biti očigledna po bizarnom ponašanju obolelog. Na primer, šizofreničar se može umotati u aluminijumsku foliju u uverenju da će ga to spasti od prodiranja zloćudnih talasa u njegov mozak.
Ova bolest može varirati, dok se obolela osoba bori da je stavi pod svoju kontrolu. Kada je bolest na vrhuncu, ona može biti očigledna po alogičnim rečeničnim konstrukcijama. Neželjena posledica šizofrenije može biti i nekontrolisani bes i nasilje. Šizofreničari mogu imati i pasivne faze bolesti, kada im je "sve ravno", deluju nepokretno i neemotivno. To su dva ekstrema u okviru kojih se odvija ponašanje obolelog od šizofrenije. To ponašanje može biti predviljivo i nepredvidljivo.
Sada ćemo detaljnije pobrojati simptome, svrstane po grupama:
Aktivni simptomi: osoba čuje glasove, oseća se kao da je pod konstantnom prismotrom, izgovara novostvorene reči bez značenja.
Pasivni simptomi: socijalno povlačenje, teškoće u izražavanju emocija, teškoće o osnovnom vođenju računa o sebi, nesposobnost da se oseti zadovoljstvo (ove simptome ponakad posmatrači pogrešno nazivaju lenjošću).
Kognitivni simptomi: teškoće u procesiranju informacija, u razumevanju okoline, kao i u pamćenju jednostavnih zadataka.
Afektivni simptomi: primetna depresija; veliki je broj suicidalnih pokušaja među šizofreničarima.
Da objasnimo neke od ovih simptoma. Ponekad se kod šizofreničara javlja potpuni nedostatak interesovanja za socijalni život, praćen neizražavanjem emocija i hladnom pojavom. Kada je reč o halucinacijama, osoba može imati snažan doživljaj bića ili predmeta koji su stvarni samo za njega. Na primer, šizofreničar može gledati u senku, a doživeti je kao realnu osobu. “
http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/simptomi-shizofrenije/
…………………
Po ovim simpromima, danasnja medicina bi , mislim, I Isusa Hrista okarakterisala kao shizofrenichara…da ne spominjem Tolteke koji vide “ senke”, “letache”ili bilo koje druge mistike koji vide I osecaju ono sto “obichan” svet ne primecuje…
Jung je pokusao da osvetli neke delove psihe coveka “ obichnom” narodu uvodeci arhetip senke.
Senka je prema Jungu, deo identiteta ličnosti, koji svesno Ja ne prihvata i kojeg se stidi. Psihičke osobine, koje čovekovo Ja ne priznaje kao svoje, bivaju potisnute u nesvesno, gde se formira inferiorni „tamni” deo ličnosti koji se naziva senka. Zato Jung senku definiše kao sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste.
Medjutim, zvanican medicinski stav je I dalje ovakav kakav gore stoji…
Da li to govori o ogranichenosti I krutosti danasnje medicinske nauke?
“ Znanje o spiritualnom iskustvu se izgubilo na zapadu. Poslednjih nekoliko vekova su mnogi nesrecnici, cija se kundalini probudila, zavrsili u dusevnim bolnicama, gde su im dati lekovi, elektro shokovi I ostala neadekvatna sredstva. Naucnici I doktori su verovali da probudjenje nije normalan nacin ponasanja I niko nije bio u stanju da ga prihvati I kontrolise, pa cak ni osobe iz najblize porodice, kao ni najblizi prijatelji. Zbog toga je u poslednjih dve stotine godina na zapadu bilo malo velikih licnosti, svi su zavrsavali u dusevnim bolnicama ili ostajali u anonimnosti kako bi izbegli tu sudbinu.
U Indiji je situacija potpuno drugacija. Ako pojedinac pokazuje neke nenormalne simptome, ponasa se cudno ili prica nesvakidasnje snove, podrazumeva se da prozivljava dogadjaje koji su izvan uma. Indijsko verovanje je da svest nije konacan proizvod prirode vec da se moze razvijati, I da izmedju jednog stanja postojanja I drugog, postoji kriza. Kada neko ispoljava cudne simptome, veruje se da on prozivljava tu krizu I da je njegova svest podvrgnuta procesu evolucije. Ako je npr. celokupno bice nekog deteta posveceno Bogu I ono dozivljava stvari izvan uma, onda se nejgova cela porodica smatra svetom, a takvo dete je duboko postovano.
…
Mada se proces spiritualnog budjenja obicno odvija bez incidenata ili prekida, moze se desiti da blokade I necistoce u telu stvore simptome koji podsecaju na razlicita neuroloska I psihijatrijska stanja.
…
Luda osoba nema konstantan I postojan tok iskustva I njena svesnost je veoma rastrzana. Ona je neorganizovana spolja I potpuno slepa iznutra. Suprotno tome, svesnost osobe koja je probudjena je trajna I postojana. Dok osoba sa probudjenom svesnoscu moze donositi jasne odluke I sudove, luda osoba ne moze. Ludilo I spiritualno budjenje se mogu okarakterisati kao odredjeni nedostatak kontrole, ali spiritualno probudjena osoba je vodjena visom svescu, dok luda osoba nije.
…
Kada se desavaju neka vanculna iskustva, vazno je konsultovati iskusnu osobu koja zna sta je prosvetljenje, a sta ludilo. Guru moze pravilno da prosudi I odredi dali je mozak u procesu regresije ili zapravo napreduje duz transcendentalne linije. Ako postoji neko organsko ostecenje u mozgu, ono se moze izleciti, ali ako su simptomi spiritualni, osoba ce biti inicirana I bice joj data odredjena vezba kako bi joj se ponasanje stabilizovalo. Ona nece biti primorana na brak ili bilo koju drustvenu ulogu koja nije odgovarajuca za nju. Umesto toga, bice upoznata sa svetim licnostima I njihovim ucenjima. “
Kundalini Tantra, Svami Satjananda Sarasvati
O ovoj mentalnoj bolesti ponekad imamo pogrešnu predstavu, zasnovanu uglavnom na površnim televizijskim filmovima. Stručnjaci kažu da se šizofrenija manifestuje sledećim simptomima i načinima ponašanja:
• povlačenjem iz društva
• depersonalizacijom, intenzivnom anksioznošću i nerealnim odnosom prema svetu i ljudima
• gubitkom apetita
• nevođenjem brige o ličnoj higijeni
• halucinacijama (osoba čuje glasove i vidi slike koji ne postoje)
• zabludama raznih vrsta
• osećajem da je obolela osoba pod vlašću nepoznatih sila
Osoba obolela od šizofrenije neće pokazivati sve ove simptome, već neke od njih. U nekim slučajevima, bolest može biti očigledna po bizarnom ponašanju obolelog. Na primer, šizofreničar se može umotati u aluminijumsku foliju u uverenju da će ga to spasti od prodiranja zloćudnih talasa u njegov mozak.
Ova bolest može varirati, dok se obolela osoba bori da je stavi pod svoju kontrolu. Kada je bolest na vrhuncu, ona može biti očigledna po alogičnim rečeničnim konstrukcijama. Neželjena posledica šizofrenije može biti i nekontrolisani bes i nasilje. Šizofreničari mogu imati i pasivne faze bolesti, kada im je "sve ravno", deluju nepokretno i neemotivno. To su dva ekstrema u okviru kojih se odvija ponašanje obolelog od šizofrenije. To ponašanje može biti predviljivo i nepredvidljivo.
Sada ćemo detaljnije pobrojati simptome, svrstane po grupama:
Aktivni simptomi: osoba čuje glasove, oseća se kao da je pod konstantnom prismotrom, izgovara novostvorene reči bez značenja.
Pasivni simptomi: socijalno povlačenje, teškoće u izražavanju emocija, teškoće o osnovnom vođenju računa o sebi, nesposobnost da se oseti zadovoljstvo (ove simptome ponakad posmatrači pogrešno nazivaju lenjošću).
Kognitivni simptomi: teškoće u procesiranju informacija, u razumevanju okoline, kao i u pamćenju jednostavnih zadataka.
Afektivni simptomi: primetna depresija; veliki je broj suicidalnih pokušaja među šizofreničarima.
Da objasnimo neke od ovih simptoma. Ponekad se kod šizofreničara javlja potpuni nedostatak interesovanja za socijalni život, praćen neizražavanjem emocija i hladnom pojavom. Kada je reč o halucinacijama, osoba može imati snažan doživljaj bića ili predmeta koji su stvarni samo za njega. Na primer, šizofreničar može gledati u senku, a doživeti je kao realnu osobu. “
http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/simptomi-shizofrenije/
…………………
Po ovim simpromima, danasnja medicina bi , mislim, I Isusa Hrista okarakterisala kao shizofrenichara…da ne spominjem Tolteke koji vide “ senke”, “letache”ili bilo koje druge mistike koji vide I osecaju ono sto “obichan” svet ne primecuje…
Jung je pokusao da osvetli neke delove psihe coveka “ obichnom” narodu uvodeci arhetip senke.
Senka je prema Jungu, deo identiteta ličnosti, koji svesno Ja ne prihvata i kojeg se stidi. Psihičke osobine, koje čovekovo Ja ne priznaje kao svoje, bivaju potisnute u nesvesno, gde se formira inferiorni „tamni” deo ličnosti koji se naziva senka. Zato Jung senku definiše kao sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste.
Medjutim, zvanican medicinski stav je I dalje ovakav kakav gore stoji…
Da li to govori o ogranichenosti I krutosti danasnje medicinske nauke?
“ Znanje o spiritualnom iskustvu se izgubilo na zapadu. Poslednjih nekoliko vekova su mnogi nesrecnici, cija se kundalini probudila, zavrsili u dusevnim bolnicama, gde su im dati lekovi, elektro shokovi I ostala neadekvatna sredstva. Naucnici I doktori su verovali da probudjenje nije normalan nacin ponasanja I niko nije bio u stanju da ga prihvati I kontrolise, pa cak ni osobe iz najblize porodice, kao ni najblizi prijatelji. Zbog toga je u poslednjih dve stotine godina na zapadu bilo malo velikih licnosti, svi su zavrsavali u dusevnim bolnicama ili ostajali u anonimnosti kako bi izbegli tu sudbinu.
U Indiji je situacija potpuno drugacija. Ako pojedinac pokazuje neke nenormalne simptome, ponasa se cudno ili prica nesvakidasnje snove, podrazumeva se da prozivljava dogadjaje koji su izvan uma. Indijsko verovanje je da svest nije konacan proizvod prirode vec da se moze razvijati, I da izmedju jednog stanja postojanja I drugog, postoji kriza. Kada neko ispoljava cudne simptome, veruje se da on prozivljava tu krizu I da je njegova svest podvrgnuta procesu evolucije. Ako je npr. celokupno bice nekog deteta posveceno Bogu I ono dozivljava stvari izvan uma, onda se nejgova cela porodica smatra svetom, a takvo dete je duboko postovano.
…
Mada se proces spiritualnog budjenja obicno odvija bez incidenata ili prekida, moze se desiti da blokade I necistoce u telu stvore simptome koji podsecaju na razlicita neuroloska I psihijatrijska stanja.
…
Luda osoba nema konstantan I postojan tok iskustva I njena svesnost je veoma rastrzana. Ona je neorganizovana spolja I potpuno slepa iznutra. Suprotno tome, svesnost osobe koja je probudjena je trajna I postojana. Dok osoba sa probudjenom svesnoscu moze donositi jasne odluke I sudove, luda osoba ne moze. Ludilo I spiritualno budjenje se mogu okarakterisati kao odredjeni nedostatak kontrole, ali spiritualno probudjena osoba je vodjena visom svescu, dok luda osoba nije.
…
Kada se desavaju neka vanculna iskustva, vazno je konsultovati iskusnu osobu koja zna sta je prosvetljenje, a sta ludilo. Guru moze pravilno da prosudi I odredi dali je mozak u procesu regresije ili zapravo napreduje duz transcendentalne linije. Ako postoji neko organsko ostecenje u mozgu, ono se moze izleciti, ali ako su simptomi spiritualni, osoba ce biti inicirana I bice joj data odredjena vezba kako bi joj se ponasanje stabilizovalo. Ona nece biti primorana na brak ili bilo koju drustvenu ulogu koja nije odgovarajuca za nju. Umesto toga, bice upoznata sa svetim licnostima I njihovim ucenjima. “
Kundalini Tantra, Svami Satjananda Sarasvati
Poslednja izmena:
