Aman, srs je radikalna stranka i oni su demokratiju videli samo na filmu.
Jel Alimpic prekrsio zakon? Nije.
Iskulirajte i pripremite se za Djilasa kao gradonacelnika.
I sledeci put nemojte u kafani da pravite koalicione dogovore, duze ce da traju. A i ispadacete ozbiljniji nego sada.
prekrsio je obicaje demokratije to vam cak kaze i vas derpe zarko korac.
to sto je zakon nedefinisan pa omogucava alimpicu da ga tumaci kako mu se navije to je njegov problem
inace pravni strucnjak lista NIN je rekao da je alimpic trebao da zakaze sednicu 15 dana od datuma objavljivanja rezultata . ne da objavi njen datum vec da je zakaze u roku od 15 dana od datuma objavljivanja rezultata.
evo uostalom ovde pise
а подробније тумачење како се дошло до датума 14. јул мало се ко усудио, мада би и ту имало доста тога да се каже на рачун Алимпића и његових тумача. НИН је добио тумачење од еминентног стручњака за уставно право, нарочито кад су у питању изборни и постизборни акти.
Али да кренемо од нечега што је старије од нововременске правне праксе. У речнику Матице српске, на страни 610. стоји: сазвати – глагол свршени: позивањем скупити, сабрати већи број људи, позвати на скуп, заказати, одредити (састанак, седницу). Дакле, речник каже да то значи да у року од 15 дана скупља, окупља, сабира на састанак већи број људи. И никако мимо тог рока.
А да би се до фамозног рока дошло (14. јул) искоришћен је члан 87. Закона о локалној самоуправи у коме се каже да “...ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, влада именује привремени орган...”. Рекло би се да је то у реду, али није. Реч је о одредбама Закона о локалној самоуправи и налази се у делу који је насловљен: “Односи органа Републике, територијалне аутономије и органа јединица локалне самоуправе”. Оне се користе у случају распуштања Скупштине града, тј. када се не спроведу избори или скупштина не конституише у року од два месеца. Или, можда, Алимпић видовњачки предвиђа да до конституисања неће доћи. У том случају седницу је могао да закаже и за последњи минут овог рока па да фарса буде као у ТВ серији “Бела лађа” и неко повиче: “Господо, време је истекло, морамо на нове изборе.”
У коришћењу правне аналогије много је прикладнији члан 34. овог Закона, из главе која говори о органима јединица локалне самоуправе, а не о њиховом распуштању. У том члану се каже:
“Седницу скупштине општине сазива председник скупштине, по потреби, а најмање једном у три месеца.
Председник скупштине је дужан да седницу на захтев председника општине, општинског већа или једне трећине одборника, закаже у року од седам дана од дана подношења захтева, тако да дан одржавања седнице буде најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева.
Ако председник не закаже седницу у року из става 2. овог члана, седницу може заказати подносилац захтева, а председава одборник кога одреди подносилац захтева...”
Ако идемо даље, ту одредбу има и члан 14. Закона о главном граду, који уређује положај Београда. Пошто већ има захтев 58 нових одборника, Алимпић ће морати да сазове седницу у року од седам дана, тако да се одржи у року од 15 дана.
Слично је и у важећем Пословнику Скупштине града, где се каже “да прву седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 20 дана од дана избора одборника”.
НИН-ов консултант каже да Алимпић није ишао, како то правници кажу, цонтра леге (против закона) јер још није конституисана новоизабрана скупштина, али иде претер леге (заобилази закон), што је незаконит облик примене права. Да ли је то само дискреционо овлашћење сазивача конститутивне седнице градске скупштине које спада у домен “вештине могућег”, како каже професор Ивошевић, или је ту требало применити наведено системско тумачење, на које указује НИН-ов консултант. Тако би се остварили и други видови правног тумачења као што је сходна примена права, или циљно тумачење – зар циљ није да се скупштина што пре конституише и спроведе воља бирача.
Ko zna šta može da se desi do tada. A sudeći po izgledu Zemuna i po onim kutijama u glavnoj ulici, gde ste vlas' već dugo, bolje da nikad ne dođete na vlas' u Beogradu.
