- Poruka
- 24.669
Na danasnji dan doneta sudska presuda protiv Apisa.
U montiranom procesu
Za vreme boravka glavnine srpske vojske na Solunskom frontu, regent Aleksandar Karađorđević je izjavio svojim političarima da je pokušan atentat na njega za vreme dok se vozio u svojim kolima Solunom.
Odmah je sazvan sastanak političkih rukovodilaca, među kojima su bili prisutni Nikola Pašić, Svetozar Pribićević i Ljuba Jovanović. Za incident je direktno okrivljena grupa koju je predvodio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Zaključeno je da pukovnik Apis planira da izvede vojni puč, da zbaci Regenta i zaključi separatni mir sa Austro-Ugarskom, da je pri tom vodio tajne razgovore sa sustrijskim poslanikom Sajs Inkartom, da je od njega dobio uverenje da će Austro-Ugarska odmah zaključiti primirje sa Kraljevinom Srbijom, pod uslovom da se on obračuna sa regentom Aleksandrom.
Na sednici je odlučeno da se cela grupa, na čelu sa Dimitrijevićem uhapsi i izvede pred vojni sud zbog veleizdaje. Apis je tada bio pomoćnik načelnika Štaba Treće armije, a vojska ga je razoružala i uhapsila u Štabu Treće armije 28. decembra 1916. godine. Zajedno sa njim, uhapšeni su i pripadnici „Mlade Bosne“ Rade Malobabić i Muhamed Mehmedbašić. Kasnije su još desetorica pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ izvedena pred sud.]
Presuda Vojnog suda je doneta 5. juna 1917. godine. Njome su se na kaznu smrti streljanjem pored pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, vojnog barakera Radeta Malobabića i artiljeriskog majora Velimira Vulovića, osuđeni i:
* pešadijski pukovnik Radoje Lazić.
* generalštabni pukovnik Milan Milovanović
* pešadijski pukovnik Čedomir Popović
* konjički potpukovnik Vladimir Tucović
* konjički potpukovnik Velimir Vemić (učestvovao u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović)
* pešadijski pukovnik Bogdan Radenković (Vicekonzul)
Na vremenske kazne osuđeni su:
* poručnik Damijan Popović
* potporučnik Muhamed Mehmedbašić (učestvovao u atentatu na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine)
Presude nisu izvršene odmah. Dosta se razmatralo o žalbama osuđenih, čak je i Regent Aleksandar u više navrata dolazio da pomiluje neke osuđenike. Konačno, svi osuđeni na smrt, osim Apisa, Malobabića i Vulovića, su umesto smrtne kazne, dobili kazne zatvora, a kasnije su bili svi oslobođeni.
Za vreme svog boravka u vojnom zatvoru, Apis je napisao svoju poslednju volju i testament 11. juna 1917:
„Umirem nevin, ali sa saznanjem da je moja smrt potrebna Srbiji za neke više razloge. Možda sam, a ne želeći to, grešio u svome radu kao patriota... Možda nisam znao za srpske interese. Ali, čak i da sam za to kriv, znam da sam jedino radio za dobrobit Srbije“
www.svedok.co.yu/index.asp?show=38220
U montiranom procesu
Za vreme boravka glavnine srpske vojske na Solunskom frontu, regent Aleksandar Karađorđević je izjavio svojim političarima da je pokušan atentat na njega za vreme dok se vozio u svojim kolima Solunom.
Odmah je sazvan sastanak političkih rukovodilaca, među kojima su bili prisutni Nikola Pašić, Svetozar Pribićević i Ljuba Jovanović. Za incident je direktno okrivljena grupa koju je predvodio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Zaključeno je da pukovnik Apis planira da izvede vojni puč, da zbaci Regenta i zaključi separatni mir sa Austro-Ugarskom, da je pri tom vodio tajne razgovore sa sustrijskim poslanikom Sajs Inkartom, da je od njega dobio uverenje da će Austro-Ugarska odmah zaključiti primirje sa Kraljevinom Srbijom, pod uslovom da se on obračuna sa regentom Aleksandrom.
Na sednici je odlučeno da se cela grupa, na čelu sa Dimitrijevićem uhapsi i izvede pred vojni sud zbog veleizdaje. Apis je tada bio pomoćnik načelnika Štaba Treće armije, a vojska ga je razoružala i uhapsila u Štabu Treće armije 28. decembra 1916. godine. Zajedno sa njim, uhapšeni su i pripadnici „Mlade Bosne“ Rade Malobabić i Muhamed Mehmedbašić. Kasnije su još desetorica pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ izvedena pred sud.]
Presuda Vojnog suda je doneta 5. juna 1917. godine. Njome su se na kaznu smrti streljanjem pored pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, vojnog barakera Radeta Malobabića i artiljeriskog majora Velimira Vulovića, osuđeni i:
* pešadijski pukovnik Radoje Lazić.
* generalštabni pukovnik Milan Milovanović
* pešadijski pukovnik Čedomir Popović
* konjički potpukovnik Vladimir Tucović
* konjički potpukovnik Velimir Vemić (učestvovao u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović)
* pešadijski pukovnik Bogdan Radenković (Vicekonzul)
Na vremenske kazne osuđeni su:
* poručnik Damijan Popović
* potporučnik Muhamed Mehmedbašić (učestvovao u atentatu na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine)
Presude nisu izvršene odmah. Dosta se razmatralo o žalbama osuđenih, čak je i Regent Aleksandar u više navrata dolazio da pomiluje neke osuđenike. Konačno, svi osuđeni na smrt, osim Apisa, Malobabića i Vulovića, su umesto smrtne kazne, dobili kazne zatvora, a kasnije su bili svi oslobođeni.
Za vreme svog boravka u vojnom zatvoru, Apis je napisao svoju poslednju volju i testament 11. juna 1917:
„Umirem nevin, ali sa saznanjem da je moja smrt potrebna Srbiji za neke više razloge. Možda sam, a ne želeći to, grešio u svome radu kao patriota... Možda nisam znao za srpske interese. Ali, čak i da sam za to kriv, znam da sam jedino radio za dobrobit Srbije“
www.svedok.co.yu/index.asp?show=38220
