U bre Becky pa to je već ozbiljno!
Pravi moja kuma žurku za rodjiš, bilo to pre neku godinu, ja kupim super haljinu i to veče krenem kod keve da joj pokažem. Krenem kući da se spremam i ispred zgrade me uhvati nevidjena kiša, sa sve frizurom i šminkom, utrčim u prvi taksi koji je naišao i onako u panici ne pogledam sl. broj. Dodjem kući tušnem se, skuvam kaficu i ajd da se obučem... Nema kese! Panično traženje i preispitivanje kud sam sve prošla. Zovem mamu nije tamo. Taxi!!!! Objasnim lepo ženi ali ne znam broj čoveka. Posle par minuta ona se javlja i kaže ne javlja se niko da je vozio tu relaciju. I tako ja na pola sata pre žurke ostanem bez haljine nove novcijate.
Dve godine kasnije, a pre nepunih mesec dana, pravi moja kuma diplomsku žurku. Opet ja kupim haljinu, ali sam sad oprezna, ne iznosim je iz kuće. Potopim je uveče da je malo plaknem i ujutru ajde da je stavim da se suši a ono... Neke nitne raspale pustile rdju.
Sva sreća hemijsko je sredilo stvar, ali sam ja bila toliko očajna da je to muka živa.
Mislim se jbm ti žensko, ne mogu da se obučem ko čovek.
Ali dobro, makar ne sakatim ljude ko Becky.
)
