Bivši osuđenici, rehabilitacija i društveni status

gost 92482

gost 92482

Primećen član
Poruka
636
Zanima me vaše mišljenje o ljudima koji su proveli neko vreme u zatvoru (pretpostavka duže, u kontinuitetu ili iz više delova) i sada se ponovo vraćaju "normalnom" životu. Kakav odnos imate prema njima i da li smatrate da se oni mogu uspešno rehabilitovati? Da li ih njihova prošlost žigoše pred drugima kao osobe koje nisu predodređene da mogu živeti normalnim životom, kojima ne treba verovati i od kojih treba strepeti? Da li i među njima postoji jednak tretman za sve, ili smo spremni da prihvatimo jedne lakše nego druge u odnosu na zločin zbog koga su osuđeni?

Jer nekako mi se čini da je opšti stav kako jednom kriv bude uvek kriv. I pored toga što je to često osnovano, tako se ogrešujemo o one koji bi da naprave otklon od te prošlosti i pokažu da mogu biti jednako normalni i korisni članovi zajednice, barem kao i oni koji nikada nisu osuđivani, ali im subjektivne predrasude sredine, kao i objektivni razlozi (vreme provedeno u specifičnim uslovima) to otežavaju, katkad i ne dozvoljavaju. Isto sam utiska da ih ljudi odvajaju prema počinjenom delu zbog koga su osuđeni, te dok se sitnim lopovima, nekome ko je u mladosti obio par trafika ili džepario po tramvaju, "ne može verovati", dotle se oni koji su počinili krupnija dela poput pronevere i uništavanja cele firme (bivši direktori, preduzetnici-mešetari), te tako oštetili mnogo više ljudi, poštuju?!
 
ima ljudi koji se nakon klinackih izleta u kriminal smire i postanu sasvim ok ljudi.
ali cesto je kriminal stil zivota i ja zaista ne verujem u "greske" ako neko vise puta i na duze boravi u zatvoru.
a ne postujem ni krmke koji su se obogatili kradjom...

mada, sumanuto je postavljati takvo pitanje (moralno i sebi) u srbiji danas. coveku se lepo zavrti u glavi..
 
ne postoji isti tretman....zbog stigmatizacije od strane sredine.....eo... kad neko učini bilo koje delo zbog kojeg biva osoođen.....odmah ga "bije zao glas"....ne postoji istri tretman ni prema razvedenim ljoodima...a kamoli onima koji su imali posla sa zatvorom------....zakonski....kod ovih učinilaca lakših kd...postoji mogooćnost brisanja osoode.......al to su merre bezbednosti..nebitne stvari....koje se protekom vremena i uslova brišu...al ih neki pamte.....al zato kad neko učini sitnu krađu pola gazele i cigana je privedeno......nije isto..neki verbalni delikti...kod nas još uvek postoji kd povreda ugleda predsednika....i tako ...ako je neko osoođen za silovanje....nije isto kao i kad je nepažnjom ubio nekog na aooto pootu.....meni je uvek nenormalno da se neko obogatio tokom 90tih......to su mi unapred kriminalci...i ja ne bih pooštao te ljoode na ulicu dok ne boodu loostrirani...............ovaj fazon sa trafikama to je postalo jasna asocijacija za ljoode iz ministarsrtva policije........al ti su tamo...istio kao torente....ljoodi su nepošteni...i postoji sad kao ono...kako ću lično da gledam na ljoode koji su bili u zatvoru...misim, pa ja i ne znam takve privatno.....
 
DisMisaL:
Zanima me vaše mišljenje o ljudima koji su proveli neko vreme u zatvoru (pretpostavka duže, u kontinuitetu ili iz više delova) i sada se ponovo vraćaju "normalnom" životu. Kakav odnos imate prema njima i da li smatrate da se oni mogu uspešno rehabilitovati? Da li ih njihova prošlost žigoše pred drugima kao osobe koje nisu predodređene da mogu živeti normalnim životom, kojima ne treba verovati i od kojih treba strepeti? Da li i među njima postoji jednak tretman za sve, ili smo spremni da prihvatimo jedne lakše nego druge u odnosu na zločin zbog koga su osuđeni?

Jer nekako mi se čini da je opšti stav kako jednom kriv bude uvek kriv. I pored toga što je to često osnovano, tako se ogrešujemo o one koji bi da naprave otklon od te prošlosti i pokažu da mogu biti jednako normalni i korisni članovi zajednice, barem kao i oni koji nikada nisu osuđivani, ali im subjektivne predrasude sredine, kao i objektivni razlozi (vreme provedeno u specifičnim uslovima) to otežavaju, katkad i ne dozvoljavaju. Isto sam utiska da ih ljudi odvajaju prema počinjenom delu zbog koga su osuđeni, te dok se sitnim lopovima, nekome ko je u mladosti obio par trafika ili džepario po tramvaju, "ne može verovati", dotle se oni koji su počinili krupnija dela poput pronevere i uništavanja cele firme (bivši direktori, preduzetnici-mešetari), te tako oštetili mnogo više ljudi, poštuju?!
Kliknite za proširenje...

moje mishljenje je da se svako ko zaista zeli moze vratiti u normalu ili pocheti da bavi nekim legalnim poslom (sem naravno u sluchaju da se radi o kleptomaniji)... uprkos tome etiketu lopova ili kriminalca ce sigurno dugo josh nositi...
 
DisMisaL:
Zanima me vaše mišljenje o ljudima koji su proveli neko vreme u zatvoru (pretpostavka duže, u kontinuitetu ili iz više delova) i sada se ponovo vraćaju "normalnom" životu. Kakav odnos imate prema njima i da li smatrate da se oni mogu uspešno rehabilitovati? Da li ih njihova prošlost žigoše pred drugima kao osobe koje nisu predodređene da mogu živeti normalnim životom, kojima ne treba verovati i od kojih treba strepeti? Da li i među njima postoji jednak tretman za sve, ili smo spremni da prihvatimo jedne lakše nego druge u odnosu na zločin zbog koga su osuđeni?

Jer nekako mi se čini da je opšti stav kako jednom kriv bude uvek kriv. I pored toga što je to često osnovano, tako se ogrešujemo o one koji bi da naprave otklon od te prošlosti i pokažu da mogu biti jednako normalni i korisni članovi zajednice, barem kao i oni koji nikada nisu osuđivani, ali im subjektivne predrasude sredine, kao i objektivni razlozi (vreme provedeno u specifičnim uslovima) to otežavaju, katkad i ne dozvoljavaju. Isto sam utiska da ih ljudi odvajaju prema počinjenom delu zbog koga su osuđeni, te dok se sitnim lopovima, nekome ko je u mladosti obio par trafika ili džepario po tramvaju, "ne može verovati", dotle se oni koji su počinili krupnija dela poput pronevere i uništavanja cele firme (bivši direktori, preduzetnici-mešetari), te tako oštetili mnogo više ljudi, poštuju?!
Kliknite za proširenje...

Eh, gde me nađe? :confused:

Navešću jedan primer, iz koga će, možda, mnogo toga biti jasno:
Mlad čovek, tek zakoračio u život, napravio je krivično delo čija se težina može izjednačiti sa, recimo, džeparenjem po tramvaju ili obijanjem trafike. Uzroci takvog ponašanja leže u strukturi njegove ličnosti i jednom vrlo delikatnom porodičnom trenutku.
Kazna: godinu dana zatvora.
(Radi pojašnjenja daljeg razvoja situacije, važno je spomenuti izreku koja kruži među osuđenicima, a koja glasi: Nije teška robija zbog robije, nego zbog robijaša.)
Elem...
Dotični osamnaestogodišnjak je više puta tražio premeštaj u drugi zatvor (sa vrlo jasnim obrazloženjem); njegovi zahtevi za premeštaj su evidentirani, ali na njih nikad nije odgovoreno niti su uzeti u razmatranje.
Mladića su silovali, više puta, više njih.
Nakon pretpljenog nervnog sloma i kratkotrajnog lečenja u zatvorskom stacionaru, vraćen je u isti blok, sa instrukcijama da "zaboravi".
Pred kraj izdržavanja kazne je, u zatvorskoj radionici, nekom alatkom, ubio dvojicu od ukupno četvorice svojih zlotvora.
Dobio je još 10 godina zbog "ubistva sa predumišljajem".
Izašao je u svojoj 28-oj, kao "radno sposoban" i psiho-fizički zdrav :roll:, naizgled totalno "pozitivno izmenjena ličnost" i uspešno "prevaspitan": sa svršenim bravarskim zanatom, i ujedno sa znanjem engleskog, latinskog, starogrčkog... načitan, finih manira... ali - sa utokom za pojasom.
Iako je poslednjih godinu dana imao tzv. "slobodne vikende" radi "privikavanja" na slobodu, nije se privikao ni na šta - ni tokom slobodnih vikenda, niti tokom sledećih godina. Svuda je video potencijalne osvetnike, doušnike, bivše zatvorske kompanjone, zaverenike, policijace u civilu ... Jednom rečju - neprijatelje.
Svaki pokušaj da nađe posao bio je jalov. Izjalovio se i pokušaj da ode u Australiju kod ujaka, jer je jedna od traženih referenci za iseljenje bila i klauzula "neosuđivan".

U svojoj 33-oj ispalio je sebi metak u glavu.

Reč je o mom drugu iz detinjstva i mladosti.
Sumnju da će se ikad rehabilitovati spoznala sam kada sam ga prvi put posetila u zatvoru i videla promenu na njemu.
Nije vredelo ništa - ama baš NIŠTA ... ni pružena ruka, ni toplina, ni sati i sati provedeni u razgovoru... jer je bilo premalo nas koji smo nastavili da ga volimo i poštujemo.
Njegovu smrt smatram i dan-danas, posle dosta godina, smatram gubitkom jer je imalo šta da se voli i poštuje.
 
Borka, strašno.....

Imam nekog rođaka u zatvoru sada jer je pokupio neku gospodžu u godinama na pešačkom... dobio godinu dana, a samo što je postao otac (usvojio) i to u prilično kasnim godinama...

Računam da se to stvarno može svakome desiti. A kada ne bi postojale kazne za to, gazili bismo ljude kao zečeve.

Nemam apsolutno nikakvo mišljenje o njemu kao o zatvoreniku, samo mi je žao zbog situacije... i njegove i rodbine te starije dame.

A znate šta je dobro pitanje? Da li biste vi zaposlili bivšeg robijaša?
 
Poslednja izmena:
Nešto:
Borka, strašno.....

Imam nekog rođaka u zatvoru sada jer je pokupio neku babu na pešačkom... dobio godinu dana, a samo što je postao otac (usvojio) i to u prilično kasnim godinama...

Računam da se to stvarno može svakome desiti. A kada ne bi postojale kazne za to, gazili bismo ljude kao zečeve.

Nemam apsolutno nikakvo mišljenje o njemu kao o zatvoreniku, samo mi je žao zbog situacije... i njegove i rodbine te babe.

A znate šta je dobro pitanje? Da li biste vi zaposlili bivšeg robijaša?
Kliknite za proširenje...
A jel' se babe još uvek RAČUNAJU ?!? Pouzdano znam da Bili Kid nije RAČUNAO Kineze, Meksikance, crnce a ni Indijance !!!
 
DisMisaL:
Zanima me vaše mišljenje o ljudima koji su proveli neko vreme u zatvoru (pretpostavka duže, u kontinuitetu ili iz više delova) i sada se ponovo vraćaju "normalnom" životu. Kakav odnos imate prema njima i da li smatrate da se oni mogu uspešno rehabilitovati? Da li ih njihova prošlost žigoše pred drugima kao osobe koje nisu predodređene da mogu živeti normalnim životom, kojima ne treba verovati i od kojih treba strepeti? Da li i među njima postoji jednak tretman za sve, ili smo spremni da prihvatimo jedne lakše nego druge u odnosu na zločin zbog koga su osuđeni?

Jer nekako mi se čini da je opšti stav kako jednom kriv bude uvek kriv. I pored toga što je to često osnovano, tako se ogrešujemo o one koji bi da naprave otklon od te prošlosti i pokažu da mogu biti jednako normalni i korisni članovi zajednice, barem kao i oni koji nikada nisu osuđivani, ali im subjektivne predrasude sredine, kao i objektivni razlozi (vreme provedeno u specifičnim uslovima) to otežavaju, katkad i ne dozvoljavaju. Isto sam utiska da ih ljudi odvajaju prema počinjenom delu zbog koga su osuđeni, te dok se sitnim lopovima, nekome ko je u mladosti obio par trafika ili džepario po tramvaju, "ne može verovati", dotle se oni koji su počinili krupnija dela poput pronevere i uništavanja cele firme (bivši direktori, preduzetnici-mešetari), te tako oštetili mnogo više ljudi, poštuju?!
Kliknite za proširenje...

Ja sam možda vazda bila u takvom okruženju pa mi ovo nema nikakvog smisla... Mislila sam da nema muškarca u Srbiji koji ni jednom nije bio, barem privođen...
 
Nelly:
Ma, nema veze, ne ljutim se ja ništa, samo mi je Lexa otvorila oči da se i za gaženje babe, odbegle iz rezervata za babe i dede, koja je nehajno krstarila kolovozom, može čak i u zatvor otići !!! :D
Kliknite za proširenje...
Zapanjujuće da si ti zapravo hteo nešto da kažeš svojim postom, bar jednom u životu :shock:

Namerno sam napisala baba da vidim hoće li se neko upecati. I ne lažem. Ne znam zašto ljudi taj izraz doživljavaju pogrdno, posebno naspram izraza deda. Je l' strašno za ženu da ostari? Da je gazimo, ipak? Možda da otvorim temu.....?
 
Ima mnogo aspekata koji utiču i sa kojih se mogu tretirati bivši zatvorenici. Ja ću govoriti o jednom aspektu, a on može biti od koristi svakom "delikventu".

Sve što čovek treba da radi u životu je da, na svoju korist i ne na štetu nikome, upravlja svojim mislima. Misli imaju nezaustavljivu tendenciju da se materijalizuju, pa bile one dobre, bile loše.

Mnogi ljudi nisu spoznali direktnu proporcionalnost između misli i realnog života. Zato nisu ni svesni da im neobuzdavanje zlih misli donosi mnogo štete u životu. Neki u košmarima života koji proizilaze iz zlih misli ipak uspiju da se održe u granicam prihvatljivih društvenih normi, a neki su nesposobni za to, pa postaju deliventi i kriminalci.

I jednim i drugim, kao i svakom normalnom čoveku (naravno izuzete su neuračunljive osobe) uvek postoji mogućnost da poprave kvalitet života, čak do ne slućenih razmera. Sve što treba da rade je da misle o dobru (svakome i svemu) a ne o zlu (nikome i ničemu). Ako se ne misli zlo - ne može se počiniti zločin! Sa dobrim mislima u mozgu čoveku se sam od sebe realizje srećan i kvalitetan život. Sa zlim mislima je obrnuto. Dobro mišljenje se lako istrenira. U svetu (i kod nas) ima dosta literature o tome.

Skoro svi zločinci su različiti, kao što i raličito tretiraju/podnose društvenu izolaciju. Ali, neizostavno svi (!) mogu poboljšati svoj život. I u zatvoru, a po gotovu po izlasku na slobodu. Samo treba primeniti gore pomenuti recept.
 
Ristob, mene zanima kako se ti odnosiš prema njima ili kakvog si utiska o odnosu društva, zajednice prema njiam, ne šta mislimo da oni trebaju sada da čine. Lepo je to da treba da žele bolje i biće bolji, ali jogi letače ne uzimam za ozbiljno. Šta misliš, kakve su im mogućnosti kada su obeleženi? Da se socijalizuju, nađu posao, budu tretirani jednako drugima koji imaju tu sreću da ih još nisu navatali za nešto. Ovde gde sam ima relativno znatan broj njih ljudi koji su zbog nečeg ležali, i zato im je po povratku lakše da se uklope jer je sredina takva da ih ne isključuje, ali ipak ima primera za koje to ne važi, zbog prirode zločina koju teže prihvatamo, a i ostali kada odu odavde prati ih taj rep prošlosti... Ne kažem da treba da se polomimo da im pomognemo, ali ne vidim kako bi mogli sami sebi pomoći ako ih sama okolina ne podrži u tome, štaviše, na neki način ih u tome sprečava i odbija. Toliko da na kraju postaje neumitan povratak, jer u zatvoru je mesto na kome mogu biti jednaki i prihvaćeni.

@havalius: neki primeri koji su se naveliko nakrali ili prevarili mnoge, iskoristivši svoje pozicije za to, a nakon odslužene kazne ljudi o njima govore kao "i ja bih da sam mogao, nije on glup, odležao malo i obezbedio se", dok će ti isti pljunuti po nekom ko je obio par vikendica jer nije mogao da dočeka više kada će ga platiti za njegov rad (neki pošten posao koji obavlja svakodnevno, ovo je malo ekstrem, nisu skoro nikad tako nedužni/krivi).

@majcheki: postoji velika razlika između biti priveden, sa jedne strane, i biti krivično osuđen i za to odležati zatvorsku kaznu.

Da li bi popili piće sa čovekom koji je ubio nekoga i proveo 8 godina iza brave, i pritom razgovarali sa njim i saslušali ga, i to tako da pritom prema njemu ne pravite razliku u odnosu na nekog ko nema sličnih iskustava? Ili ne bi ste, baš zato što je on ubica i osuđenik?
 
:D
Nešto:
Zapanjujuće da si ti zapravo hteo nešto da kažeš svojim postom, bar jednom u životu :shock:

Namerno sam napisala baba da vidim hoće li se neko upecati. I ne lažem. Ne znam zašto ljudi taj izraz doživljavaju pogrdno, posebno naspram izraza deda. Je l' strašno za ženu da ostari? Da je gazimo, ipak? Možda da otvorim temu.....?
Kliknite za proširenje...
Ma, samo je gazi, Lexo, u svakom slučaju bi posle pričala da si je GAZILA, pa barem uradi tako nešto, da te želja mine i daš sebi oduška !!! :D
 
Jogi letači su grupa individua koji veruju da mogu putem uporne meditacije da svoje želje pretvore u stvarnost... u principu ne rade ništa, upakovano u šarenu lažu dobrih namera.

Neko gore lepo upita: bi li pružili posao bivšem osuđeniku (podrazumeva se da ispunjava uslove za taj posao) ili bi ga odbili možda baš zbog toga što je izašao iz zatvora? Radio sam sa ljudima koji potpadaju pod taj opis, zaista moraju da prihvataju bilo kakve poslove, ćutke, čak se katkad očekuje da budu i zahvalni za nešto na šta ja ne bih ni pljunuo već se samo pokupio i otišao. Ali oni ne mogu, jer nemaju izbora. Osim povratka.
 
u, pa ne....zatvor nije mesto gde su osoo]eni isti... tu sve one razlike koje primećoojemo kao negativne u drooštvi tek dolaze mnogo vidljivije u prvi plan...........sve podele, razlike...od socijalne inteligencije do materijalnog i drooštvenog statoosa pre osoode........da l bih popio piće....pa verovatno sam i popio piće sa nekim...misim sigoorno sam u kontaktu sa mnogo ljoodi za koje i ne znam da li su bili osoođivani......ili su teži kriminalci ali na slobodi, to znam i tačno ko su..........nikad ne bih zaposlio osoođivanog za proneveru da radi u mojoj firmi.....nikad ne bih prihvatio momka koji je osoođen za silovanje kad bi ...htela moja sestra da se uda za njega...ne kapiram ša je tu problem.......što ja nisam ubio nekoga ili moj brat....što nismo krali.....postoji tu hiljadu stvari......ako te nešto obeleži....ta priča.... godinu dana zatvora za saobraćanu nesreću gde je neko poginuo.....to se slooži u kp domovima...gde ti ljoodi rade kao konobari, bave se zanatima..dok sloože kaznu...neka vrsta poloozatvorenog tipa ustanove........nije sve toorski zatvor.....ono...ponoćni ekspres.......sve je u skladu sa zločinom...tako da....borkina priča pije vodu samo malko....nije to bilo za kd sitne krađe.....i saobraćajke...
 
sorry... kochi mi ovo chudo...

Da li bi popili piće sa čovekom koji je ubio nekoga i proveo 8 godina iza brave, i pritom razgovarali sa njim i saslušali ga, i to tako da pritom prema njemu ne pravite razliku u odnosu na nekog ko nema sličnih iskustava? Ili ne bi ste, baš zato što je on ubica i osuđenik?

da, bih... ili je mozda bolji odgovor da, vec jesam, ne praveci nikakvu razliku (u smislu koji si naveo...) chisto da vas poshtedim komentara tipa "ne bi, chini ti se..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Smorisha
Da li vam posao koljim se bavite loše utiče na društveni život?
Odgovora
3
Pregleda
224
Cro_čvarak
C
Smorisha
Andrew Tate predviđa propast i izumiranje bele rase i krivi žene i feminizam za to
10 11 12
Odgovora
288
Pregleda
2.642
крсташ
К
Smorisha
Samoodbrana, zahvati i trikovi...
Odgovora
19
Pregleda
399
Smorisha
Smorisha

Back
Top