Svet
Frigani u stalnoj trci sa đubretarima
Imućni Amerikanci jure bačenu hranu
Autor: I. Radisavljević | 25.05.2008 - 00:02
Članovima pokreta koji nisu siromašni sve više se priključuju Amerikanci srednjeg staleža zbog opšte nemaštine.
U stanu Njujorčanke Medlin Nelson, bivše direktorke moćne američke kompanije, priprema se prava vegetarijanska gozba. Na stolu je čorba od šargarepe začinjena raznim travkama, salata od spanaća, mladi krompirići, hleb... i flambirane banane za desert. Medlin je ovu finu organsku hranu pokupila iz - kontejnera, a ponešto i iz kesa punih đubreta koje "krase" trotoare ispred njujorških bakalnica i restorana!
Iako bi ova pedesetogodišnja bogatašica bez problema mogla da jede u najskupljim njujorškim restoranima - ona ipak bira da večera sa đubrišta. Tako se, kaže, bori protiv potrošačkih navika nametnutih kapitalizmom. Medlin je član pokreta frigana (slobodnih vegeterijanaca, prim. aut.) koji je u Njujorku sve brojniji, a čija se suština osniva na pokušaju življenja od otpadaka kapitalističkog čoveka.
- Voće i povrće, kao i ostala hrana koja se primakla datumu isteka roka, svakodnevno se u velikim količinama izbacuje na trotoare ispred bakalnica. U prikupljanje hrane krećemo na kraju radnog vremena bakalnica i restorana, između 21 i 23 sati svake večeri - kaže Medlin Nelson.
Svaki zagriženi frigan će vam reći da se oni veoma razlikuju od beskućnika. Jer oni su svoju sudbinu svojevoljno izabrali, nisu siromašni i uglavnom imaju diplome visokih škola i fakulteta. Među friganima zato ima profesora, socijalnih radnika, studenata, biznismena...
Jedna od članica pokreta, 49-godišnja profesorka Dženet Kalis, objasnila je londonskom "Tajmsu" da frigani ne čeprkaju po đubretu domaćinstava, već po hrani koju bacaju njujorški restorani i prodavnice. Oni izbacuju đubre oko devet uveče, a đubretari dolaze sat kasnije. Frigani se trude da stignu u toj vremenskoj praznini.
Međutim, sve više cene hrane naterale su i mnoge Njujorčane srednje klase da se pridruže neobičnoj organizaciji. Prema studiji univerziteta Harvard, srednja Amerika prolazi kroz najgoru finansijsku krizu od 1950-ih godina. Mora da se bori s porastom cena hrane i goriva, sve gorim uslovima kreditiranja, padom cena nekretnina i sve višim troškovima zdravstvenog osiguranja. Zato se friganima sve češće priključuju i beskućnici, siromašni...
"Gledaš, pa onda pipaš. Ako ti se čini da je sve u redu, vadiš to iz kese", objašnjava socijalni radnik Stiven Volosin i dodaje "Važno je jedino počistiti za sobom i ponovo vezati kese sa đubretom".
Inače, pokret frigana polako se širi čitavom Amerikom, a sve više ih ima i u Australiji i Velikoj Britaniji. Pripadnici pokreta obično izlaze u malim grupama. Neki doduše kreću i samostalno u avanturu, ali se prethodno obaveste na internet sajtu "frigana" o "listi trenutno najinteresantnijih kanti za đubre".
Mnogi od njih su zaista vegetarijanci, dok drugi jedu i namirnice životinjskog porekla, ali samo one koje su odbačene sa zvaničnog tržišta. Ako su bačene u kantu za otpatke, to je siguran znak da su politički prihvatljive za frigane. Na smetlištu američkog kapitalizma mogu se, kako se svakodnevno ispostavlja, naći najraznovrsnije zdrave namirnice, tvrde frigani.
Kompjuter obavezan
Pokret je nastao osamdesetih u okviru zahteva da se zaštiti životna sredina i pruži otpor globalnim lancima. Koncept je preuzet iz međunarodnih organizacija "Hrana umesto bombi" koje su preko svojih volontera skupljale ostatke hrane iz velikih hotela i restorana i delile ih siromašnima. Danas, ako hoće da budu uspešni u svom opredeljenju, frigani ipak moraju da imaju kompjuter, jer im omogućava da budu u toku i razmenjuju iskustva sa drugim članovima svoje "partije".
http://www.blic.co.yu/svet.php?id=42917
