Da li je neko pogledao izlozbu i kakvi su vam utisci?
Spektakularna izložba modela Leonarda da Vinčija u Nišu
NIŠ - Kako li su čudesno izgledali nacrti prvog samovoza, bicikla, helikoptera, aeroplana, robota, mašine za šifrovanje stanovnicima Firence sredinom 15. veka. Nisu ni slutili da je njihov sugrađanin Leonardo da Vinči (1452-1519) izumeo preteče budućih automobila, kompjutera, topova, računara... Nišlije, ali i stanovnici cele Srbije, od večeras u Nišu imaju sjajnu priliku da vide izložbu modela napravljenih prema projektima Da Vinčija u Galeriji Duvanske industrije Niš u sastavu „Filip Moris internešenela“.
- U Nišu će biti izloženo 65 modela. Prvi put je iz Firence izneto toliko modela. U Čikagu je na izložbi bilo 45, a u Atini samo dvadesetak modela. Zaista smo želeli da u Srbiji napravimo takvu izložbu kao što je bila u Firenci. Ova izložba je istorijska za Srbiju. Siguran sam da je ovo najznačajniji kulturni događaj u Srbiji. Osim nesporne umetničke vrednosti, ova izložba ima jako značajan edukativni karakter. Učenici i mladi ljudi treba da vide kako su izgledali modeli prvih automobila, bicikla, helikoptera, tenkova, jedrilica, topova... - kaže Radovan - Lale Đurić, osnivač „Niške art fondacije“ koja je organizator ove izložbe.
Na izložbi se mogu videti civilni, vojni i leteći modeli. Među najpoznatijima su model samovoza, perpetuum mobile, bicikla, mašine za šifrovanje, robota, helikoptera, padobrana, topa, bagera, aeroplana...
- Leonardov samovoz je preteča modernih automobila. Čak je u Firenci bio napravljen model takvog izuma, sa sistemom točkova i opruga. Leonardo je to već utvrdio kod časovnika. Taj njegov samovoz je mogao da se kreće levo i desno, a korišćen je na uličnim svečanostima u Firenci. Leonardo je strašno želeo da napravi mašinu perpetuum mobile, odnosno mašinu koja večno radi. Sporio se sa tadašnjim alhemičarima i uspeo da projektuje mašinu, odnosno točak koji na jednom svom kraju ima tegove. Ta mašina se okreće sama. Sva genijalnost Leonarda da Vinčija se može videti i u tome što je pre pet vekova uspeo da napravi mašinu za šifrovanje, odnosno za kodiranje i dekodiranje. Ovakav sličan model, a ima ih samo desetak na celom svetu, korišćen je u filmu „Da Vinčijev kod“ snimljenom prema istoimenom romanu Dena Brauna - priča Lale Đurić.
Posetiocima, posebno mladim ljudima i deci, sigurno će biti jako interesantno da vide kako je izgledao prvi robot, za koga naučnici smatraju da je preteča današnjih kompjutera.
Izvor
SveVesti.com Blic 07.05.2008 09:24
Spektakularna izložba modela Leonarda da Vinčija u Nišu
NIŠ - Kako li su čudesno izgledali nacrti prvog samovoza, bicikla, helikoptera, aeroplana, robota, mašine za šifrovanje stanovnicima Firence sredinom 15. veka. Nisu ni slutili da je njihov sugrađanin Leonardo da Vinči (1452-1519) izumeo preteče budućih automobila, kompjutera, topova, računara... Nišlije, ali i stanovnici cele Srbije, od večeras u Nišu imaju sjajnu priliku da vide izložbu modela napravljenih prema projektima Da Vinčija u Galeriji Duvanske industrije Niš u sastavu „Filip Moris internešenela“.
- U Nišu će biti izloženo 65 modela. Prvi put je iz Firence izneto toliko modela. U Čikagu je na izložbi bilo 45, a u Atini samo dvadesetak modela. Zaista smo želeli da u Srbiji napravimo takvu izložbu kao što je bila u Firenci. Ova izložba je istorijska za Srbiju. Siguran sam da je ovo najznačajniji kulturni događaj u Srbiji. Osim nesporne umetničke vrednosti, ova izložba ima jako značajan edukativni karakter. Učenici i mladi ljudi treba da vide kako su izgledali modeli prvih automobila, bicikla, helikoptera, tenkova, jedrilica, topova... - kaže Radovan - Lale Đurić, osnivač „Niške art fondacije“ koja je organizator ove izložbe.
Na izložbi se mogu videti civilni, vojni i leteći modeli. Među najpoznatijima su model samovoza, perpetuum mobile, bicikla, mašine za šifrovanje, robota, helikoptera, padobrana, topa, bagera, aeroplana...
- Leonardov samovoz je preteča modernih automobila. Čak je u Firenci bio napravljen model takvog izuma, sa sistemom točkova i opruga. Leonardo je to već utvrdio kod časovnika. Taj njegov samovoz je mogao da se kreće levo i desno, a korišćen je na uličnim svečanostima u Firenci. Leonardo je strašno želeo da napravi mašinu perpetuum mobile, odnosno mašinu koja večno radi. Sporio se sa tadašnjim alhemičarima i uspeo da projektuje mašinu, odnosno točak koji na jednom svom kraju ima tegove. Ta mašina se okreće sama. Sva genijalnost Leonarda da Vinčija se može videti i u tome što je pre pet vekova uspeo da napravi mašinu za šifrovanje, odnosno za kodiranje i dekodiranje. Ovakav sličan model, a ima ih samo desetak na celom svetu, korišćen je u filmu „Da Vinčijev kod“ snimljenom prema istoimenom romanu Dena Brauna - priča Lale Đurić.
Posetiocima, posebno mladim ljudima i deci, sigurno će biti jako interesantno da vide kako je izgledao prvi robot, za koga naučnici smatraju da je preteča današnjih kompjutera.
Izvor
SveVesti.com Blic 07.05.2008 09:24
