Knjiga o praznom - Milan Mladenović
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Knjiga o praznom - Milan Mladenović

  1. #1
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Knjiga o praznom - Milan Mladenović

    ... Ne iz EKV, nego dr Milan Mladenović, pesnik, filosof, prozaist, esejist...
    http://www.milanium.org/



    HELDERLINOVO ZAVEŠTANjE

    (So dacht ich. Nächstens mehr.*)


    Razmišljah tako. Sledeći put više
    Dubine biće u pogledu koji
    Istome stremi. Što jednom otkriše
    Bozi duši smrtnika, to postoji
    U zaleđenom pamćenju koje ima
    Svet. Odlazim mirno. Nemušt je zaborav
    Jer Priroda voli da u bićima
    Sažeto ponavlja svoj hod. Ne mora
    Reč da joj čuva poreklo, ta i onako
    Od propadive je tvari izvijen
    Govor, od krhke čarolije dah, iako
    Mi pod kožom urlaju Stihije,
    Najnepokretnija misao ih veže
    U praoblike dok sebe preliva.
    Jer pamćenje ljudsko plitko je i seže
    Do lako dohvativih plodova. Skriva
    Se temelj. I vidim: Uzaludno kružan
    Je život Prirode, duh je tek zgoda
    Koju bespuće samo sebi pruža:
    Da sebe spozna i sebi se oda.

    Belov grad, 1974.

    * Reči kojima se završava Hiperion, poetsko-filosofski roman Fridriha Helderlina. Njihov prevod nalazi se u prvom stihu pesme. (prim. urednika)



  2. #2
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    PLAVI OČAJ


    Draginji Urošević



    Za jedan da živite tren
    Da umiranjem produbi se svet
    Jutro da klone u umornu sen
    Noć da osvane i odblesak njen
    Da bude Prazno a Prazno je let

    Tad večni da sluhnete zvon
    Da lebdenju se ne umisli pad
    Zglasjem da bruji najtamniji ton
    Bezdan da zjapi i kad prhne on
    Da bude Prazno a Prazno je sklad


    U laki da skliznete čun
    Da otisne se niz pučinu slut
    Šuma da bude a ostane žbun
    Svemir da siđe u ništavni trun
    Da bude Prazno a Vreme je lut.


    U nebo da skrilite vid
    Da razude se oblici i sav
    Prostor da klizne u prozirni zid
    Pučina da se zakune u hrid
    Da bude očaj a očaj je plav


    U novi da tonete san
    Da budnom oku pričini se trn
    Bila je svetlost i bio je dan
    Zgrčeni prsti i prevaren dlan
    Sada je Prazno a Prostor je crn


    Sad gnevni da snujete čin
    Da ponori se izviju u pev
    U svakom stihu da prosneva krin
    Pesme da zjape i obuhvat njin
    Da bude Prazno a Prazno je zev


    Za jedan da živite tren
    Da zaleprša neslućeni let
    Jutro da klone u umornu sen
    Noć da osvane i odblesak njen
    Da bude Prazno a Prazno je Svet

  3. #3
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    BEKSTVO NA PUTOVANJE

    Da si postao lutanje, nemir da si, to je
    Već i u praznom oku odsjaj biti. Munja
    Sred glave u putokaz ti trne. I vatre koje
    Nekad na besput mirisahu: Sad nisu tu. A
    Tečeš Vreme. Bezglavo se u Sjaju prepliću
    Tajne niti. Negde će u odjeku korak da se
    Sledi. Sada konačišta bekstvima osviću,
    Bezmernim konačištem lutanja se gase.


    Ali to nije obala, ušće nije. Ono
    Iz bezdana što se vere u bezdan stremi!
    Pa se osvrni mudro i shvati: NIJE! No
    I pred tobom zjape ponori hladni, nemi.
    I vidiš: Lebdi sve, i sve je ssnoviđenje!
    To putovanjem san se produžava. Sever vlada!
    Šta li u Praznom boravi, šta li snuje, kada
    Ništa više ne umire, i sve je lutanje?

  4. #4
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    BESKRAJNO: DO BEZNAĐA

    (Plodovi bivšeg sklada)

    Još nije došlo vreme velikih pomračenja
    Iako spleo si šumu sa sjajem zavađenu
    Gde krošnje skriljuju nebo lišćem, pa se menja
    Dan: Tišinom narasle tmine snevaju o plenu.
    Jer evo, promiču zveri pogleda nezasitih!
    Prašuma kojom dišeš njihovim vidom još samo
    Blešti! I nema žednijeg krvi Sunca, niti
    Za čeljust mahnitu trulijeg izbavljenja. Tamo,
    U mračnom ždrelu, sve opet u sebe pada
    I nepokretni prostor ismeva priviđenje
    Toka. Snom krvi obustavlja se Vreme, mada:
    Zdrobljenim mesom Tmina proslavlja novo rođenje.
    Sa telom minuo Svet je na kosti raskomadan,
    Lobanja više ne zrači prividom obuhvata.
    U telu zveri gnjile plodovi bivšeg sklada:
    Prepričava ga trulež i crvima ga shvata.



    (Stoletni neprohodi)

    Jer smrt još samo živi shvatanjem! Kužna reka:
    Iz grla zveri ističe bitnijim šumom, tako
    Da se u zadah Bivšeg prelama svest daleka
    I razdvojena čula napajaju se mrakom,
    Pa ih u život vraća poraz osmišljeni.
    Sve je prezir spram Drugog i sobom omeđeno:
    U iznenadnom blesku obnevidele zeni,
    Čudesnim zvukom obilja uho opčinjeno.
    Tako bez straha krčiš stoletne neprohode
    Da se i žudnja zveri stišava sred udivljenja!
    Ali u ovoj šumi divljaju nepogode.
    Preteće tmine vrebaju očima iskušenja.
    Tek što se zamahom sablje proseče ranjiva
    Staza, gusto se vresje stostruko preporađa!
    Čelom ti insekti žeđ tole, a paprat skriva
    Zmiju, i sve se ponavlja beskrajno: Do beznađa.

  5. #5
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    NEPRISUTNO: DUHOVI SJAJA

    (Oganj sveimar)

    Pa ipak: Ipak je samo opsena sve to
    Bilo, kandila u očima zveri, gle! gasnu
    Pred Svetlilom dneva! Jer široko nad Svetom
    Svarožić zlatastu kosu i slasnu
    Raspreda svirku, i uslužno duhovi Sjaja
    Obdelavaju tvar zemaljsku! Nisu ti, dakle,
    Šume smrt prodenule kroz zeni, gle! spaja
    Dalj sa vidom širina koja zri! Zato baklje
    Razgori u duhu i predeo pažljivo
    Osmotri, jer tek u blizini cilja uhode
    Besputice, ako suviše poveriivo
    Presaobraziš dušu, i skroćenu da je vode
    Odveć lakomo besamrtnim prepustiš Bozima.
    Mnogo su darova oni rasprostrli šarom
    Zemaljskim, i zavičjni začas pohita k njima
    Duh, ali ne Pevač združen s Ognjem sveimarom.


    (Oganj lutalica)

    Nisu, doduše, tihom konačištu neskloni
    Oni Blaženi, i ničem ne pristaje rađe
    Njihova radost nego Merivom. Tako oni
    Prisno druguju s Bićem, ako samo pronađe
    Meru smrtnik. Ali nije u njihovoj vlasti
    Oganj Lutalica kojeg tek Pevač preotima
    Praznini, i donosi u Svet, da kroti. Prerasti
    Zato kružnu samodovoljnost Prirode, ima
    U tebi gorčine više nego što može
    Da izdrži rast. A ono neprisutno, iz čije
    Senke projavljuju se novi predeli, i množe
    U izdvojene likove jedinomislije
    Velikog Oca stvaranja, neka ne usahne
    U žarnom oku ti, ako prerano poželi
    Odmorište Duh i prema Konačnom udahne
    Sklonost Priroda: Oganj će, Prazninu, da zaceli.

  6. #6
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    NAGOVEŠTAJI

    Još nisi birao život, svetlost nisi, Vreme
    U svojoj krvi prevarno, prostor okom. Bilja
    Pronose rasplod vetrom, tla orgijaju, seme
    Opstanka slavi tvoje prisustvo, trag bescilja.
    Ali ako već dišeš, Sunca ako, trajanje neka
    Bude svečano, i neka sniš: Tanani spevovi
    Bića da ti u Rimu, u Stih se vežu, daleka
    Da se lađa niz Um otisne dok prema Suncu plovi.

    Gle, već naslućuješ predel gorski, lakokrilih
    Gde se ptica gnezdi let a obuhvata vid, i gde su
    Nagoveštaji bliskih oluja čežnju svili
    Pa trepte budućim plamom u neshvaćenom plesu.
    Jer sustižu ponoći umne, moždanim velom
    Skrite, i plahe bujice penušaju divljinom
    Vena. Samo još trenut lako oivičene telom
    Biće, i rasplinuti se. Postaće jedno: Sa Prazninom

  7. #7
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    VRATA HARMONIJE

    (Veliki Sunčani Put)


    Nikuda više ne vode naši putevi, naše
    Lađe u prazni beskraj mora srljaju, svuda
    Blesak. Davno se zagubi vidik sjajem, zaspaše
    Kopna. Pa i utvare minuše, žeđ suluda.
    Nikuda više ne plovimo i sve je mir, iako:
    Pramac primiče beskraj pogledu šumno, snažno.
    I nema daleke strepnje obala: Kuda? Kako?
    Kad su nam mahale ruke drage a bilo lažno.


    Ništa nas više, sem sjaja, ne vidi jer iz mora:
    Blistavo titra Sunce ognjenim plesom i žarno
    Plamsaju vali. Vid nam otima zlatna odora
    Dana: Do slepila rasuti odsjaj, Sunce zarno.
    Veliki Sunčani Put pred nama i zaluđeno
    Vatrom more! Plovimo tako Suncu posvećeni.
    Daleka Cvetna Oaza Sjaja, sve napušteno
    Tobom diše! Pučinom blešte svici probuđeni!



    (Međuzvezdani Put)



    Boravismo u Sjaju, a povratak je Tama

    Hladna, čelo rasuto bleskom u prepoznate

    Tmine klonu. Produbiše se neba kad u nama

    Preobrazi se more, i bi noć. Da se shvate

    Zvezdane munje sred Uma: Svici dan što sjaše,

    Silazi Prostor iz dubina, i ostavi

    Nas trag. Jer nikuda više ne plovimo, naše

    Lađe sad tamni beskraj upija, Ponoć plavi.

    Nikuda ili Sunce, o pritvorene Tmine!
    Zvezdana pamet neba rimuje Noć sa Sjajem!
    Pa slušamo: Iz visina nadsvirne violine
    Trepte, Sunce u leglu Tame lik svoj prepoznaje.
    Sad lutanje nam predstoji bezmerno, nema puta!
    Plovimo širinom Pesme: Maglom onostranom -
    Sveobuhvatnoj Rimi sa nama da odluta
    Neokončani Bezdan: Prazno, međuzvezdano.

  8. #8
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    OPSESIJA


    Produbi svoj odnos prema Biću, budi
    Praznina kojom diše Svet! To je Poema -
    Ta čudna obuzetost Stihom koga nema
    I Rimom. To je čin. Ako uzbudi
    Prazna misao: Čist primer potpunosti,
    Ako na bezobličnom tlu iščezava
    Vreme, to je Poema! To se smrzava
    Smisao u hladnom podsticaju večnosti.
    Zaboraviš li znano, nađeno ako
    Izgubiš, misao ako prepozna se
    U Praznom, to je Poema! Predeo tka se
    Sred glave – ogoljen. Svet nastaje polako.
    Svet tvojim duhom naveden na Reč! Iz
    Lakog zahvata nemom površinom
    Iskaču oblici i love Tišinom:
    Glas! To je Poema - taj progledali niz
    Reči, to uzletanje u Stih. Praznina
    Svojstvena prostoru, tamna, bezobalna,
    Ta sobom opsednuta misao, stalna
    Prisutnost, ta neočekivana daljina
    Unutar stvari, to nesamerivo čelo:
    Prerušava se u Vreme al’ ne zaboravlja
    Sebe, iako pokretom sve obnavlja
    I svoje pamćenje okiva u telo.
    Skrivenu muziku ne sputaš li kada
    Izjednači se s Tišinom misao i svako
    Bivanje mine: To je Poema - to lako
    Pripajanje Praznini, to lebdenje. Sada
    Je Zaborav koji se priseća svoga
    Porekla i rađa se svet probuđen Stihom.
    To je Poema - to lutanje po tihom
    Prividu jave. Stvarnik je usnuo, ko ga
    Sad može lišiti predela iz sna?
    I reči? To je Poema - to zamiranje
    Koje budi čin, to prazno poniranje
    Duha u sebe, u temelj bez dna.
    Produbi svoj odnos prema Biću, budi
    Poema kojom diše svet! To je Praznina -
    Ta čudna obuzetost Stihom iz dubina
    I tamnim sluhom Rime koja rudi.

  9. #9
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    PROMENE


    Kako prelaziš u širinu: Gledamo,
    I kako blizina već si daleka.
    Prošao si kroz kožu i sad si tamo
    Gde rađaju se krila. I gde nas čeka:
    Povratak. Biti unutar. Ući
    U Smrt i opstati u njoj. U svaki
    Oblik da se preobraziš lakim
    Obilaženjem smisla. Pa se uvući
    U minulo: Još jednom živeti
    Pretpovedanje sna. Zatim napuštati:
    Pamćenje. Osporen kad se vrati
    Tren: Svog lika Pesma da se seti.
    Najzad obeležiti čas kada se
    Menja: Pređašnji oblik Bića. Ničim
    Obuzdati poniranje: U Prazno. Čim
    Usniš: U novi toneš san i zna se:
    Odjekuju te kružni bezdani. Nisi
    Osuđen na ćutanje. Glas ti preko
    Sluha dopire. Bruji. Evo daleko.
    Pa čujmo! Treba samo da se uzvisi
    Prepoznavanje: Tmine. Da se oglase
    Stihom: Promene. Nisi napustio
    Bivanje iako: Beskraj usnio
    I ne otkucavaš Vreme. Da ukrase
    Ti oslobođenu misao: Stiču
    Se krilate rime u lepršavi
    Prostor i dogođena Pesma slavi:
    Obnovu. Ili iz vena niču
    Dalekonosivi odjeci pa predstoji
    Dugo prebivanje u Stihu i prema
    Sebi: Hod. Gde probuđena Poema
    Mni i snuje: Najlepši način na koji
    Jesi. Ipak ne osporiti trenu:
    Prolaznost. Dah ne zaustaviti
    Sasvim. Ne potonuti. Biti
    Unutar i prelazak u menu:
    Slaviti. Jer prilaze ti daleka
    Sazvežđa i nemerivu širinu
    Prekoračuješ. Gle! Tu nas čeka
    Povratak u neophodnu dubinu.

  10. #10
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: KNJIGA O PRAZNOM - MILAN MLADENOVIĆ

    PRENASELjENI BESKRAJ

    Ne živiš tamo gde te pozna Svet!
    Drugi je etar ovo, čudan preokret
    Na putovanju. Drugi svod. Gle,
    Promenilo se, posle je pre!
    Mišlju dotaknut, večni nepokret
    Giba se, dubi, dospeva u let
    Do tvoje glave, gde zatim mre:
    Preobražen. Iznova sve
    U sebi otkriva neslućen svod.
    Drugo je ovo nebo, čistiji hod
    Ka sebi, al’ nestvaran je put.


    Stvarno je nestvarno. Tamni nedoslut
    Pokreće korenje, putuje u plod.
    Ali ne dospeva. Jer ispod
    Kože: Bezdan je. Počinje lut
    Kroz magline i prestaje Smrt.
    Taj produbljeni boravak u Tmini:
    Dubok je san. Ili se čini:
    Gore je dole, početak kraj,
    A kraja nema! Jer se u odsjaj
    Praznog baca. Pa u dubini:
    Sve ponovljeno, bude se čini


    Prazno je plovno. Laki zaveslaj
    Uz struju misli vodi u beskraj:
    Prenaseljen. Tamo gde bivstvuješ:
    Pre sebe. I gde odjekuje:
    Minulo. Tu kosti lobanje
    Dube se u prostor: Trajanje
    Među zvezdama u oku je.
    Dubinsko uho dok osluškuje
    Raspored i došaptavanje
    Sfera: Prelaziš u spajanje
    Bivšeg i Večnog. Pa se Svet zbiva:


    Još jednom. Sred mekog tkiva
    Snuje: Druga vrsta vatre. Plamti.
    Široko prostire dim i skriva
    Lukavi naum gde zasniva
    Se Govor. Dah. I gde se pamti:
    Silazak Stiha u Počelo.
    Zatim plovidba duga je: Čelo
    Odlazi u dubinu i biva
    Prekoračena misao. Živa
    Je samo Tišina: To smelo
    Upuštanje u poništeno telo.

  11. #11
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Knjiga o praznom - Milan Mladenović

    DAVATI BEZBOLNU SVETLOST

    (Prema Platonu i Mati Ečaurenu)


    Reći ćemo ovako: Treće je srazmera!
    Ništa ne sprečava uzlet, ništa let, ili:
    Preživeli smo prolom, osnaženi, bili
    Smo a sada sve je opet tu. Iz Etera
    Doleću vesti i prepoznajemo svoju
    Misao: Božanski prostor otvoren je, sad smo
    U sebi. Izgubili smo Svet i nije kasno
    Da se vratimo. No zar umaći spokoju,
    Zar skladu? Sad ne dišemo više i nema
    Smrti. Najzad smo Vreme, ono zamišljeno,
    Prostorom rasuto, ono bezvremeno.
    Prispeli smo u Prazno, lebdimo, ni prema
    Čemu ne zanosi nas put. I nema puta,
    Mada: Najzad smo zvezda, ona lutajuća,
    Najzad dubina večno putujuća,
    Najzad mir! Naselili smo prostor, ko odluta
    Iz sebe, rasprostre svoju krv: U Tišine.
    I osujeti ponor. Samo još Stih privlači
    Svojom Tminom, iz neke čudne blizine zrači
    Bezbolnu Svetlost. Ali to više nisu Tmine,
    To smo sve više mi, prepoznati. Pa se i zvuk
    Nečujno diže sa nevidive strune, samo
    Još laki treptaj razdvaja ga od Reči. Znamo:
    Ispunjava nas Rima, izvijeni u tanki luk,
    Zasvođujemo Bezdan. Ništa više van nas
    Ne boravi, opkolili smo beskraj i magle
    Duhom nam jezde. Samo da ne prenagle
    Glasnici, treba ukrotiti govor i Glas
    Zasnovati kad objavi se Praznik. Čujmo
    Za sada lako treperenje Sfera, i dugu
    Prodenutu kroz magle: Motrimo. U krugu
    Najobuhvatnijem odzvanja Rima, pa snujmo
    Prelivanje Sveta u Stih. I Reč. Do tada
    Gledajmo kako Svet ne postoji više, niti
    U nama prebiva izdan Bića. Skroviti
    Naum čuli smo: Ponoć je, Prazno vlada!
    Zato još jednom kažimo: Treće je srazmera!
    Preživeli smo prolom, bili smo, a sada
    Sve je opet tu. Bezbolno iz nas se iskrada
    Svetlost. Dopiremo, osnaženi, iz Etera.

Slične teme

  1. Milan Mladenović - pesnik ili muzičar?
    Autor gogga u forumu Književnost
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 10.05.2008., 18:12
  2. Mladenović: DSS za rederendum o EU
    Autor DellBoy-011 u forumu Politika
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 05.03.2008., 12:29
  3. Mladenović: Jedan vid dobrovoljnosti
    Autor katana_blade u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 04.04.2005., 17:10

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •