Pingvini su čudo jedno - Ljiljana Ninković - Mrgić

MALA ŽABA MELANIJA


Mala žaba Melanija
Plakala nad samom sobom
Uguši me provincija
Ustajalom barskom vodom

Ja nisam od onih žaba
Koje vole vodu mlaku
Šta ću pokraj žaba-baba
Što krekeću u plićaku

Ako želim sreću stići
Moram u svet beli ići

Mala žaba Melanija
Plan za novi život kuje
Kofere je spakovala
Pa krenula da putuje

Putovala danju – noću
Potocima i rekama
Dok se nije stotog dana
Našla pokraj okeana

Mala žaba Melanija
Zakreketa TO JE PRAVO
SVA TA VODA I SLOBODA
I OGROMNO NEBO PLAVO

Ali-ali-ali-ali
Poče odmah da se žali
Sva ta voda okeana
Užasno je bila SLANA

ALA REŽI DOGA KUJA


Ala reži doga kuja
Ljuta kao ljuta guja

Zato što je jedan Nenad
Pokupio njenu štenad
Pa ih tu – na oči njene
Uči da mu šene

Ona kao prava doga
Užasno je protiv toga

LISAC PISAC


Olinjali stari lisac
Vicevima vičan
Rešio da bude pisac
I to - satiričan!

I bez hrane i bez vode
Treći dan se znoji
Koga prvo da ubode
Oštrim perom svojim

Da se ruga caru lavu
Hrabro - ali glupo
Predoseća da bi slavu
Platio preskupo

Ni medvedu zgodno nije
Buditi zlu volju
Vukovi su krvopije
Oni odmah kolju

Konačno se dosetio
Pa se pera maši
Izvrgnuće ruglu zeca
Što se svega plaši

KOBILA DORA


Kobila Dora sa Zlatibora
Jela je hleb sa sedam kora
I pila vodu iz mutnih bara
Služeći lošeg gospodara


Samarili je i bičevali
Gotovo punih godina pet
A onda joj je pukao film
Odmetnula se u beli svet

Po belom svetu kobila Dora
Galopirala kao u transu
Dok nije srela pastuva Belca
I doživela pravu romansu


Sigurno i sad još mrse grive
Beli pastuv i lepa Dora
I zaljubljeni - srećno žive
Negde daleko od Zlatibora

BELA VRANA

U sred jedne guste, nagle
Oktobarske bele magle
Zalutala vrana Gara
U barama Divčibara

Zaostala iza jata
Obrela se u sred blata
Pola dana kroz bespuće
Tražila je put do kuće

Kao da je začarana
Vrtela se levo - desno
A oko nje samo bela
Magla gusta ko povesmo

Tek pošto se magla digla
Do kuće je jedva stigla
Otvarala kljun bez glasa
Pobelela od užasa

Od te magle
Od tog dana
Postala je
BELA VRANA

VRANA GARA I NJEN VRAN


Vran Gara i njen Vran
Rešili da traže stan
Stari im ne odgovara
Komšiluk ih ogovara

Vrana Gara i njen Vran
Ceo dugi letnji dan
Obletali mesta razna
Razgledali gnezda prazna

Jedno im je bilo glupo
Drugo im je bilo skupo
Neko tvrdo – neko meko
Neko hladno il daleko...

Vrana Gara i njen Vran
Nisu našli novi stan
Svud letali pa sustali
Od traženja odustali

Na iskrajku letnjeg dana
Zaključiše Vran i Vrana
Umorno i jednoglasno
- Za selidbu sad je kasno

A rečeno među nama
Navikli su s komšijama
I sad šta je da je
Ne mogu bez graje
Da zamisle dan
Ni Vrana ni Vran!

VRANA U OLUJI

Kud li leti ona vrana
Drži li se nekog plana
Putokaza il oznake
Dok juriša u oblake

Sa svakim se novim metrom
Sudara sa strašnim vetrom
U olujno nebo roni
Ali neće da se skloni

Bilo bi joj mnogo lakše
Da u pravcu vetra maše
Zašto li se ne okreće
Il u zaklon što ne sleće

Zato što je instinkt vuče
Da učini nemoguće

Letela bi i do zvezda
Da stigne do svoga gnezda
Letela bi do meseca
Da su tamo njena deca

ČETOVANJE ČETIRI LAVA



Protiv straha od lovaca
I tigrova – gerilaca
''Safarija'' – ''besnih glista''
Turista i terorista
Četovala ČETIRI LAVA
Po afričkim gudurama
Na ekranu monitora
Matijinog kompjutera

Prvi lav se zvao - LA
Drugi lav se zvao - LE
Trećem beše ime - LO
A četvrtom ime – LU

Borili se
Ujedali
Zasedama nasedali
Svetili se
Grizli
Klali
I u zamke upadali

Kad je LA u borbi pao
Drugima ne beše žao
Nego im je baš onako
(To ne može da se skrije)
Bilo lepo i prijatno
Što su živi a on nije
I što mogu sve u slast
Da bez njega dele vlast
Ali su do kraja priče
Svi lavovi dolijali


Nema više lava - LO
Niti ima lava - LE
Baš kao ni lava - LU
U životu i igrici
Pa im je sad đavo kriv
Što ni jedan nije živ
Od četiri moćna lava
Ispod neba u Africi
Na ekranu monitora
Matijinog kompjutera

A da su se udružili
Možda bi još živi bili
I svaki bi bio car
Jer ovako stoji stvar:
Sloga je od Boga dar
Među raznim lavovima
I zverima
I ljudima
Na ekranu monitora
Vaseljenskog kompjutera
Sa zemaljskom mapom
Pod nebeskom kapom

LOŠ PROVOD U GRADU


Vuka Vula sa Bukulje
Na dvadeset ispod nule
Naterala glad
Da siđe u grad

Malo desno - malo levo
Ušunja se u Valjevo
Imajući plan
Da tu nađe stan

Al pudlice s Petog Puka
Poteraše odmah vuka
Pa Vule niz breg
Udari u beg

Vrteo se po Tešnjaru
Pregazio Kolubaru
Upao ko lud
U valjevski sud

Kad sudiju Vule vide
Pokloni se. - šešir skide
I - u licu siv
Reče - NISAM KRIV

Sudija mu klimnu glavom
Dajući mu sve za pravo
VIDIM DA SI FER
AL SI – DIVLjA ZVER

Narediše strogo Vulu
Da se vrati na Bukulju
Pa zato od tad
Izbegava grad

KO JE KO


Kozu Rozu trese nervoza
Skače na svaki sumnjivi zvuk
Nije ni čudo kad je koza
Koza je koza
A vuk je vuk!

Jelenko jelen od straha zelen
Čim čuje riku - pretrne sav
Nije ni čudo kad je jelen
Jelen je jelen
A lav je lav!

Zelenca zeca u srcu štreca
Od svakog pucnja lecne ga lec
Jasno - kad ima srce zeca
Lovac je lovac
A zec je zec!

ZEBRENJE ZEBRE



U ZOO-vrtu uzbuđenje
Događa se jedno rođenje
Očekuje se prugasta beba
U ZOO-vrtu zebri se zebra

Tatu zebrona rastura trema
Nema iskustva - nema strpljenja
Vrzma se oko porodilišta
Ljut što ga niko ne pita ništa

Uz miris prve jutarnje kafe
Šapuću nežno tetke žirafe:
MUŠKO IL ŽENSKO - SVE NAM JE PRAVO
SAMO NEK BUDE ŽIVO I ZDRAVO

KAD SU ZECU UŠI RASLE


Kad su zecu uši rasle
Padale su kiše stalno
Uši rasle pa porasle
Tako reći - maksimalno

Zec se najpre začudio
Žaliti se naumio
ŠTA ĆE JEDNOJ SITNOJ ZVERI
UŠI - KAO SOLITERI

Tražio je vrlo jasno
Da mu uši budu male
Rekli su mu da je kasno
Žalbe nisu pomagale

Postao je dugouško
Protiv svoje lične volje
Al na kraju stvar ispade
Da ne može biti bolje

Kolko su mu samo puta
Duge uši glavu spasle
Sreća što su kiše lile
Kad su zecu uši rasle

VEGETARIJANAC


Komarac Žare sa reke Save
Nazuo svoje papuče plave
I odlučio naprasno - juče
U miran život da se povuče

Obaveštava sve od reda
Nikoga neće da ujeda
Ni bilo kome krv da pije
Sve što je bio - više nije

Živeće vegetarijanski
Od vazduha i od salate
I družiće se s vama drugarski
Probajte da ga prepoznate

KOD KUĆE JE NAJLEPŠE


Na ledenom polju
Na smrznutom glogu
Pocupkuje vrabac
Sa noge na nogu

Sasušene bobice
Preko volje bira
Ježi se od zime
I baš se nervira:

Kad odoše laste
Kad odoše rode
Trebalo je i ja
Sa njima da odem

Ogolele šume
Opustela polja
Pametne su ptice
Našle mesta bolja

Ovde se još samo
Mi glupavi vrapci
Prsimo na mrazu
Kako smo junaci

Al čim zimsko sunce
Iznad gloga sinu
Prestadoše teške
Brige da ga brinu

Zadživdžani jato
Vrapcu srce kliče:
Kod kuće je najlepše
I bilo – i biće!

TUŽNA RODA

Iz dalekih šuma
Preko devet voda
Doletela bela
Dugonoga roda

Istresla je vetar
Iz širokih krila
Pa se šćućurila
Pa se zamislila

Gledala je mala
Dobroćudna zeba
Pitala je brižno
Da li joj šta treba

Beloj rodi suze
Grunuše na oči
Meni više niko
Ne može pomoći

Život mi je prazno
Proticanje dana
Čak sam i u bajci
Penzionisana

Bez ikakvog cilja
Ispod neba kružim
Ne donosim bebe
Ničemu ne služim

HITAN SLUČAJ

Skupile se rode
Na Iriškom Vencu
Protestvuju protiv
Pisaca za decu

Zato što su pisci
Iz hira i mode
Smislili da decu
Ne donose rode

Zadužiše jednu
Predstavnicu oštru
Da sastavi žalbu
I dostavi poštu

U sve štamparije
Na sve strane sveta
Obdaništa - škole
Do svakog deteta

Traže da se žalba
Ozbiljno pročita
Da se njihov slučaj
Hitno preispita

ZALUTALO VRANČE


Jedna mlada mama vrana
Digla dreku - digla viku
Njenog sina - vragolana
Nema nigde na vidiku

Mama vrana strašno grakće
Do petog se čuje jata
Ne zna kud će - ne zna šta će
Jer joj nema njenog zlata

Može svašta da ga snađe
Može lija da ga nađe
Može malo luče
Da pojede kuče

Slušala je stara svraka
Pa joj reče SEJO SLATKA
ZAŠTO DIŽEŠ TAKVU DREKU
KAO DA TE ŽIVU PEKU

ENO TI GA - NEVALJALCA
U PAPRATI
ZALUTAO PA NE UME
DA SE VRATI

SOVE


Dve velike sove
Ispod stare zove
Malu sovu uče
Da pravilno huče


Tako kako huče mama
Kao vetar u granama
Il ovako kao baka
Duboko - sa dna stomaka


Tužno kao tuga
Dugo kao duga
Tajanstveno kao jeka
Kao more - kao reka


Dve velike sove
Ispod stare zove
Malu sovu uče
Da pravilno huče

BUBAMARA U PROBLEMU


Ispod struka belog luka
Mala bubamara
Sunčala se dok joj nije
Izbledela šara


Rodbina je ne poznaje
Čude se i krste
Pitaju se:
KO JE?
ŠTA JE?
KAKVE LI JE VRSTE?


Bubamaru očaj hvata
Na koju će stranu
Jer je niko ne prihvata
Tako RASTUFNANU

EKO-MLEKO


Na livadi blizu Slovca
Pase jedna fina ovca
Čisto smilje i bosilje
I ostalo zdravo bilje


Kao što je kamilica
Kao što je zelenkada
Kao što je ljubičica
Kao što je bela rada


Za njom trči njeno belo
Jagnje zdravo i veselo
Hitrije od vetra hitrog
Sito mleka lekovitog

UNUČE


Medved Dika s Medvednika
Dobio unuče
Napio se od veselja
Medovine vruće


Ali kad mu pokazaše
To unuče - meče
Lupi rukom - otrezni se
Pa ljutito reče


STO MU BESNIH STRŠLjENOVA
I LEDENIH KIŠA
NIŠTA DRUGO NEGO SMEŠNA
IGRAČKA OD PLIŠA


DA SAM ZNAO DA JE UNUK
OVOLIKO MALI
ČUVAO BIH MEDOVINU
ZA KRUPNIJE STVARI

PROPALA VEČERA


Vevericu Veveru
Pozvali na večeru
Na tavan sojenice
Kod gospođe Senice


Kad je poziv primila
Dan je bio vrlo lep
Pa se samo brinula
Kako da očešlja rep


Al pred veče - u sumrak
Navalio crn oblak
Da sipa i prosipa
Kišu - ko iz korita

Veverica Vevera
Tužno nokte grickala
Propade joj večera
A baš se nalickala

ZEČJA ŠKOLA



Teče reka – rečica
Kraj rečice – pšenica
U pšenici – zečica
I s njom njena dečica

Dok žubori rečica
Dok šumori pšenica
Priča mama zečica
Slušaju je dečica

KAD SE SAGNE GLAVICA
DA SE PASE TRAVICA
UŠI – KAO DVE ANTENE
DA VAM BUDU NAČULjENE

Teče reka – rečica
Kraj rečice – pšenica
U pšenici – zečica
I s njom njena dečica

Sriču znanje dečije
Iz čitanke zečije

PINGVINI SU ČUDO JEDNO


Pingvini su - čudo jedno
Vole samo more ledno
Ispod leda ribu vade
I nikad se ne prehlade


Sve od glave pa do pete
Ne umeju ni da lete
Njima krila - više manje
Služe samo za geganje


Bili stari bili mladi
Svi su - kao na paradi
Džentlmeni starog kova
Ne izlaze iz frakova


U jatima milionskim
Žive život polu-morski
Pola crni - pola beli
Elegantni i veseli


Kad se gleda na sitnice
Baš i nisu neke ptice
Al neka ih tamo gde su
Neka budu to što jesu

MIŠEVI MEGDANDŽIJE



Svađali se miševi
Baš onako – muški
Pored teških reči
Bilo je i – ćuški


Kad li doleteše
Dve mišice ljute
Dograbiše miševe
Za sive kapute


Niti su se svađale
Niti su se tukle
Nego su junake
S megdana odvukle