Ilinoida
Domaćin
- Poruka
- 4.843
"Идеолози ревизионизма не заустављају се на насилном отцепљењу Космета, већ иду даље у разбијању наше државе. Чињеница је да у Будимпешти не крију великомађарске планове, претензије према територији Србије, Румуније, Словачке – каже историчар Јован Пејин
Јован Пејин, историчар
Све чешће се помиње, како у медијима, тако и у одређеним политичким структурама, Мађарске, али и Војводине, поновни покушај да се актуелизује питање статуса мађарске националне мањине у северној српској покрајини. Подсећамо да су, у том смислу, неки лобисти већ ангажовани, који ће имати задатак, да благовремено, плански припремају терен за интернационализацију овог„ питања”.Сигнал који долази од наших суседа, није случајан, и свакако стиже у, за <Србију тешка времена, када се грчевито бори за Космет.
Могућност реализације интернационализације статуса мађарске националне мањине у Војводини, уноси додатни немир, и прети да дестабилизује средњу и југоисточну Европу. То, уосталом, кажу два наша саговорника - историчар Јован Пејин, саветник у архиву Србије, и проф. др Славенко Терзић, научни саветник Историјског института САНУ-а, Иако му то није струка, сасвим другачије, размишља и говори Александар Поповић (ДСС), српски министар за рударство и енергетику. За њега те опасности нема и он сматра да се ради о претеривању.
Трећи рајх - инспирација
– Не изненађују ме вести о покушају интернационализације положаја мађарске националне мањине у Србији. Са таквим сценаријем покушало се почетком 90-их година. Ова иницијатива проистиче из очигледних настојања да се изврши ревизија Првог балканског и оба светска рата. О томе сведочи распад Чехословачке, разбијање СФРЈ и, на известан начин, распад СССР. Сасвим је сигурно да се идеолози ревизионизма не заустављају на насилном отцепљењу Косова и Метохије, већ иду даље у разбијању Србије. План, немачког идеолога Фридриха Наумана- План „ Велике и средње Европе” у књизи која је на немачком објављена 1915. године, као и планови Трећег рајха о преуређењу граница на Балкану, сада су очито, постале инспирација за данашње носиоце европске и америчке балканске политике – каже за наш лист проф. др Славенко Терзић, позивајући се на историјске чињенице.
Терзић указује да не треба сумњати да се ради о покушају рестаурације Аустро-угарске, или подунавске федерације, под плаштом нових европских интеграција.
– Чињеница је да у Будимпешти не крију своје великомађарске планове, па чак и претензије према територији Србије, Румуније, Словачке. Вероватно иду оном логиком :„ако могу Албанци да руше границе четири међународно признате државе, зашто то не би могли да ураде и Мађари?” Ради се о врло опасним процесима, који могу да доведу до великих сукоба и дугорочној дестабилизацији Средње и југоисточне Европе. Србија је, дакле, у великим невољама. Јасно је да се жели свођење наше државе на границе из 1912. године. Србија се налази у смртној опасности! Тога би морали бити свесни и политичка елита и сви грађани. Не би требало замајавати наш народ о споразуму о европским интеграцијама, јер све невоље које имамо претходних 20 година, и пре тога, још у Првом и Другом светском рату, долазе из Европе. Не мислим да је Европа као целина опасност, јер у њој има итекако озбиљних, одговорних и, за мир на Балкану, забринутих људи. Пре бих рекао да је реч о обнови старих политичких Аустро-угарских и немачких планова. Овога пута то покушавају да остваре под вођством Сједињених америчких држава – јасан је проф. др Терзић.
Мађари оружјем снабдевали хрватске Зенге
Слично размишља и историчар - архивар Јован Пејин, саветник у Архиву Србије.
– Мађарске претензије према Војводини покренуте су оног тренутка када се повукао СССР. Већ 1991. године преко Немачке снабдели су Мађари хрватске „зенге ”оружјем источне Немачке, које је према тадашњем писању „ Политике” Хрватска наводно октупила
- истиче историчар-архивар Јован Пејин
Касније је заједно са хрватском државом рушила СРЈ у нади да ће се дочепати српских територија, где постоје оазе мађарске националне мањине. Односи између две земље су захладнели. Временом су почели да се појављују, већ од 1992. „вође” мађарске националне мањине, као мали Фирери. Ослањали су се, при том, на Будимпешту и почели да постављају захтеве за положај мађарске националне мањине, који су чак и мимо европских, највиши су у свету – речи су Пејинове.
Сагледава кроз призму историчара садашњу ситуацију, покушај да се проблем мађарске националне мањине подигне на међународни ниво.
Чанак одавно „инаугурисан”
– У том циљу све време су били ангажовани у Вашингтону, Бону, Берлину. Уз то вешто и лукаво користили су и користе наше отпаднике, аутономаше. Зна се зашто је Ненад Чанак путовао у Сегедин, и шта је изјављивао новинарима. Поменућу наслов - огромним словима на насловној страни мађарског листа, који у преводу значи „Војвођански главар”, инаугуришући га јавно за „управитеља ”Војводине. За Јожефа Касу, лидера Странке војвођанских Мађара, знам да је био комуниста, а после нагло постао „демократа” и питање је каквог је Каса порекла. Сада чекају на „зелено светло”.
Пејин је категоричан, сматрајући да, у овом случају, морају да се предузму озбиљне мере. У питању сецесионизам, који се у свакој нормалној држави кажњава.
– Србија мора да предузме крајње оштре, законске мере према сепаратистима, аутономашима и оним припадницима, који заговарају сецесионизам. Да их „разоружају” правним мерама, регулисањем њиховог статуса. Питам их какав је положај Срба у Мађарској и колико нас данас има!?! Према „аутономашима” се морају предузети релевантне законске мере, јер њихова издајничка политика почива на лажи и дестабилизацији сопствене државе– поручује Пејин.
Интернационализација - бесмислена
Александар Поповић, српски министар за рударство и енергетику, донекле има другачије мишљење.
–У овом моменту наша држава бије битку за КиМ. То је јасно целом свету. Србија, наш народ, преживљава тешке тренутке и историјска искушења. Не могу да коментаришем, или дам суд о могућности евентуалне интернационализације статуса мађарске националне мањине у Војводини, а самим тим, и нашој држави, јер зна се да мађарска национална мањина ужива сва права у Србији. И то апсолутно! Према мом мишљењу креирање, и уопште постављање питања интернационализације њиховог положаја, потпуно је бесмислено. Уосталом, видећемо шта ће време донети. У сваком случају , и до сада смо као држава, у том смислу, били прилично јасни – истиче српски министар Александар Поповић. "
