Istorija, kultura i još ponešto...
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 50

Tema: Istorija, kultura i još ponešto...

  1. #1
    Domaćin jelena1991 (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Where the wild roses grow...
    Poruke
    3.721
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Istorija, kultura i još ponešto...

    Da li znate nešto o istoriji Užica? O kulturi?

    Da li postoje legende vezane za Užice?

    Kakvo je Užice bilo nekad, a kakvo je sad?...



  2. #2
    Domaćin jelena1991 (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Where the wild roses grow...
    Poruke
    3.721
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Evo npr.
    'Narodni muzej u Užicu je počeo sa radom 12. jula 1946. kao inicijativni odbor za prikupljanje starina u užičkom kraju, a danas je institucija za objedinjavanje muzejske i naučno-istraživačke delatnosti Zlatiborskog okruga'.

    Obožavam da odem u ovaj muzej...U subotu je bila i izložba tetovaža i njihova istorija...Volite li i vi da odete u ovaj muzej? Kakva su vam zapažanja?

  3. #3
    Iskusan
    Učlanjen
    13.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.786
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Ja kada sam bio u Užicu ispričali su mi legendu (za koju su mi kasnije rekli da ima više svojih varijacija) o imenu reke Đetinje.

    Sa Strog grada su Turci u vodu bacali decu. Pošto je dijalektološki oblik imenice deca đeca, tako je i reka dobila ime Djetinja.

  4. #4
    Primećen član Protektor (avatar)
    Učlanjen
    18.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Uzice
    Poruke
    906
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Antihrist666 Pogledaj poruku
    Ja kada sam bio u Užicu ispričali su mi legendu (za koju su mi kasnije rekli da ima više svojih varijacija) o imenu reke Đetinje.

    Sa Strog grada su Turci u vodu bacali decu. Pošto je dijalektološki oblik imenice deca đeca, tako je i reka dobila ime Djetinja.
    Ma ni sami Užičani nisu sigurni u sam naziv reke.Isto ti se vrtelo za naziv grada.Kao Užice je u Drugom sv. ratu bilo opasano žicama i tako ljudi kažu "Idemo u žice!"
    Meni je zapravo interesantno kako je užice izgledalo pre nekih 50 do 100 godina,reljefno.Imam sliku moje kuće koju je moj deda podigao 1963. i na njoj gotovo praznina okolo.PO neka kuća a sad sve načičkane jedna na drugu.

  5. #5
    Veoma poznat Master_Chief (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Norveshka
    Poruke
    11.585
    Reputaciona moć
    166

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    ja sam ziveo u Sevojnu i znam za jednu legendu,kazu da na jednom brdu pored Sevojna ima zakopan Mercedes pun zlata,kad su se nemci 1945 povlachili iz Srbije nisu mogli sve da ponesu a oni zakopaju auto pun zlata,znam da sam ishao sa drugovima da trazimo taj auto,naravno nikad ga nismo nashli ali je ekstra legenda.
    >ALL SYSTEMS OPERATIONAL. BEGIN...

  6. #6
    Veoma poznat Master_Chief (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Norveshka
    Poruke
    11.585
    Reputaciona moć
    166

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Protektor Pogledaj poruku
    Ma ni sami Užičani nisu sigurni u sam naziv reke.Isto ti se vrtelo za naziv grada.Kao Užice je u Drugom sv. ratu bilo opasano žicama i tako ljudi kažu "Idemo u žice!"
    Meni je zapravo interesantno kako je užice izgledalo pre nekih 50 do 100 godina,reljefno.Imam sliku moje kuće koju je moj deda podigao 1963. i na njoj gotovo praznina okolo.PO neka kuća a sad sve načičkane jedna na drugu.
    ali zanimljivo je da se Uzice zvalo Uzice josh pre drugog svetskog rata.
    Moram samo da s epodsetim,imam knjigu Uzice sa vranama,super knjiga koja bash opisuje Uzice od pre 1000 godina shta se tu nalazilo pa sve na ovamo.Ekstra knjiga preporuchujem je da svaki uzichanin prochita,shteta samo shto je pisac malo vishe naklonjen chetnicima Uzice je partizanski grad hehe.
    >ALL SYSTEMS OPERATIONAL. BEGIN...

  7. #7
    Primećen član Protektor (avatar)
    Učlanjen
    18.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Uzice
    Poruke
    906
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Master_Chief Pogledaj poruku
    ali zanimljivo je da se Uzice zvalo Uzice josh pre drugog svetskog rata.
    Moram samo da s epodsetim,imam knjigu Uzice sa vranama,super knjiga koja bash opisuje Uzice od pre 1000 godina shta se tu nalazilo pa sve na ovamo.Ekstra knjiga preporuchujem je da svaki uzichanin prochita,shteta samo shto je pisac malo vishe naklonjen chetnicima Uzice je partizanski grad hehe.
    Dobro je čuti i drugu stranu.
    Trebalo bi pročitati je.
    I u pravu si.Naziv grada potiče mnogo pre rata.Negde sam našao da je Užice postojalo za vreme Nemanjića ili možda nešto kasnije.Nisam siguran.

  8. #8
    Domaćin jelena1991 (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Where the wild roses grow...
    Poruke
    3.721
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Protektor Pogledaj poruku
    Ma ni sami Užičani nisu sigurni u sam naziv reke.Isto ti se vrtelo za naziv grada.Kao Užice je u Drugom sv. ratu bilo opasano žicama i tako ljudi kažu "Idemo u žice!"
    Meni je zapravo interesantno kako je užice izgledalo pre nekih 50 do 100 godina,reljefno.Imam sliku moje kuće koju je moj deda podigao 1963. i na njoj gotovo praznina okolo.PO neka kuća a sad sve načičkane jedna na drugu.
    Ako imaš sliku na kompu, postavi je...
    Citat Original postavio Antihrist666 Pogledaj poruku
    Ja kada sam bio u Užicu ispričali su mi legendu (za koju su mi kasnije rekli da ima više svojih varijacija) o imenu reke Đetinje.

    Sa Strog grada su Turci u vodu bacali decu. Pošto je dijalektološki oblik imenice deca đeca, tako je i reka dobila ime Djetinja.
    I ja znam za ovu legendu

  9. #9
    Iskusan
    Učlanjen
    13.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.786
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Znate čega sam se setio. Dobre, stare užičke česme. Leti kada god dođem u Užice oduševljam se time što u bilo kojem delu grada mogu da se osvežim hladnom i verujem, zdravom vodom.

    Koliko znate o istoriji tih česama? Da li neko zna koiko ih ima ukupno u gradu?
    Poslednji put ažurirao/la *~Anti~* : 20.05.2008. u 10:27

  10. #10
    Domaćin jelena1991 (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Where the wild roses grow...
    Poruke
    3.721
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Antihrist666 Pogledaj poruku
    Znate čega sam se setio. Dobre, stare užičke česme. Leti kada god dođem u Užice oduševljam se time što u bilo kojem delu grada mogu da se osvežim hladnom i verujem, zdravom vodom.

    Koliko znate o istoriji tih česama? Da li neko zna koiko ih ima ukupno u gradu?
    Znam da ima na glavnoj ulici, kod gimnazije, na Slanuši i na Rakijskom pijacu...

  11. #11
    Primećen član Protektor (avatar)
    Učlanjen
    18.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Uzice
    Poruke
    906
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio jelena1991 Pogledaj poruku
    Znam da ima na glavnoj ulici, kod gimnazije, na Slanuši i na Rakijskom pijacu...
    Koliko ja znam ima još i na Kamenom koritu i ona "zagadjena" kod Socijalnog.Nekad je bila u upotrebi.Da,ima još i ona kod Hale.

  12. #12
    Domaćin jelena1991 (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Where the wild roses grow...
    Poruke
    3.721
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Protektor Pogledaj poruku
    Koliko ja znam ima još i na Kamenom koritu i ona "zagadjena" kod Socijalnog.Nekad je bila u upotrebi.Da,ima još i ona kod Hale.
    Da, da, zaboravila sam na onu kod Hale

  13. #13
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Ово сам нашао на једном другом форуму.... Одличан текс о старом граду. Штета што су људи из општине дозволили да стари град онако пропада. Никоме не пада на памет да уложи мало новца у њега и да направи праву туристичку атракцију.

    Nasi srednjovekovni gradovi - Uzice
    Na kljunu vrletnog brega



    Kad se danas iz Uzica magistralnim drumom krene prema Zlatiboru, Sarganu i Mokroj Gori, s desne strane, na vrhu stenovitog grebena, gotovo nadohvat ruke, naziru se ostaci nekad mocne i znacajne utvrde. Kameni tragovi obrasli su sitnim rastinjem i tesko je odgonetnuti kako je sve to nekad davno izgledalo

    Sliku grada kome je glava medju oblacima a noge u virovima reke mozda ponajbolje ilustruje dogadjaj koji se zbio 2. oktobra 1737. godine. Posle poraza od Austrije, potpomognute oruzjem i verom Srba da je sloboda kucnula i na njihova vrata, Uzice je postalo vazan pogranicni grad Turske koja je izgubila gotovo ceo Beogradski pasaluk. I valjalo ga je braniti i odbraniti.

    Austrijske trupe artiljerijskom vatrom napale su grad 30. septembra, a srpska milicija tukla je branioce s ledja. Za naredni dan bio je predvidjen juris na bedeme i vec su bile pripremljene lestvice za penjanje na zidove, kao i materijal za popunjavanje rova i izradu jedne vrste mosta prema glavnoj gradskoj kapiji. Dogadjaji su, pak, krenuli drugacijim tokom i to, kako u izuzetnoj knjizi - monografiji „Uzicki grad” pise nas uvazeni arheolog dr Marko Popovic, inace rodjen u Uzicu, zahvaljujuci umesnosti i hrabrosti trojice Srba cija imena istorija, nazalost, nije upamtila.

    Oni su se nalazili u gradu s turskom posadom koja je brojala oko 200 glava, i nocu, posle prvog dana borbe, kradomice su se konopcima spustili niz bedeme, pravo kod napadaca. Poverili su im brojno stanje branilaca, ali i da utvrdjenje ne moze da se osvoji na juris sve dok se ne provale gradske kapije, od kojih je ona unutrasnja, glavna, bila oblozena gvozdenim plocama i sa zadnje strane pojacana barikadom od kamenja. Sami su se ponudili da ih provale cuskijama, a mozda i minama. Tako je i bilo. Ali, ni Turci se nisu dali, pa su zestoko napali gadjajuci ih kamenjem s bedema sve dok nisu smrtno stradali u dubokom rovu ispred kapije.

    Austrijanci su u medjuvremenu iskoristili priliku i dovukli top koji bi gadjao sporna gvozdena vrata i tako omogucio prodor u grad. Medjutim, kad su videli da je djavo odneo salu, Turci su odlucili da se predaju pod casnim uslovima.

    Cela ova prica upravo u tim trenucima dobija opravdanje zasto se bas ona ugnezdila na samom pocetku ovog teksta. Naime, cim je istaknuta bela zastava, dva turska oficira uzjahala su uzad i njima se spustila niz gradske bedeme da ugovore uslove predaje. Primio ih je licno feldmarsal Skendorf, glavnokomandujuci. Kad su se saglasili sta je cija obaveza, jedan oficir ostao je u logoru kao talac a drugi se, zajedno s carskim tumacem i dokumentom o predaji napisanim na nemackom, ponovo dohvatio uzeta kojim su ga izvukli u grad. Istim putem vracen je i tekst na turskom jeziku. Tek tada je posada otvorila kapiju i predala se...

    Uzice ni na nebu ni na zemlji, i na nebu i na zemlji.
    Kad se danas iz Uzica glavnim putem krene prema Zlatiboru, Sarganu i Mokroj Gori, s desne strane, na vrhu stenovitog grebena, gotovo nadohvat ruke, naziru se ostaci nekad mocne i znacajne utvrde. Kameni tragovi obrasli su sitnim rastinjem i tesko je radoznalom namerniku odgonetnuti kakav je tu, nekad davno, bio grad. Uostalom, vekovima su se tuda provlacili trgovacki karavani, ali tutnjali i vojni pohodi od Vrhbosne, danasnjeg Sarajeva, do Beograda i dalje.

    Povest o nastanku Uzica (ime, po svoj prilici, nastalo po topografskim odlikama mesta jer je tu uska klisura Djetinje okruzena strmim visovima) zapreteno je u tami vekova. Zna se da je prvi pouzdan podatak o postojanju naselja pod tim imenom zabelezen u jednom dubrovackom dokumentu iz 1329. godine. Ne zna se, pak, pouzdano ko ga je i kad sagradio. Postoje samo posredni izvori.

    Prvi podatak koji nedvosmisleno upucuje da je grad, s tri strane okruzen dubokom klisurom Djetinje a s cetvrte visokom i strmom stenom, postojao jos u drugoj polovini 14. veka istoricari su nasli u knjizi objavljenoj mnogo kasnije. Rec je o delu Mavra Orbina „Kraljevstvo Slovena” iz 1601. godine u kome ovaj uceni Dubrovcanin opisuje sudbinu zupana Nikole Altomanovica i pominje Uzice kao mesto njegovog tragicnog kraja.


    Vodena kula bila je vazan deo utvrdjenja – crtez na osnovu zamisljenog izgleda s presekom iz knjige „Uzicki grad” dr Marka Popovica.

    A prica o zupanu Nikoli umnogome je i prica o pocetku kraja srednjovekovne Srbije Nemanjica. Nakon sloma vrhovne vlasti poslednjeg cara Urosa, oblast oko Uzica pripala je mocnoj porodici Vojinovica ciji su se posedi pruzali od zaledja Dubrovnika pa sve do Rudnika. Nju je nasledio zupan Nikola Altomanovic, sinovac velikog zupana Vojislava, i posle poraza Mrnjavcevica na Marici, 1371. godine, postao najjaci oblasni gospodar na prostoru nekadasnjeg Carstva. „Bio je veliki junak na oruzju i spretan, ali drzak, nepostojan u svojim delima i veroloman, lako se lacao oruzja i zapocinjao rat sa svim vladarima svojim susedima...”

    Ali, ni susedi nisu sedeli skrstenih ruku, posebno knez Lazar i bosanski ban Tvrtko koji su u pomoc pozvali i ugarskog kralja Ludviga. Bezeci pred tolikom silom, zupan Nikola uzaludno je trazio utociste u svojim utvrdjenim gradovima, poput Klobuka kod Trebinja i Konavla. Na kraju se ulogorio u Uzicu, svojoj poslednjoj odbrani, sto je povesnicarima dokaz da je ovde utvrda vec postojala mnogo pre jeseni 1373. godine, cak i da postoji mogucnost da je izgradjena u vreme sestogodisnje vladavine ovog mladog zupana. Tada je grad opsednut i napadnut vatrom, po svoj prilici zapaljivim strelama. Branioci su se predali, a dotad silni velmoza Nikola je zarobljen, oslepljen i pogubljen. Grad je pripao knezu Lazaru, ali se o njemu iz tog vremena i vremena njegovih naslednika malo ili gotovo nimalo zna...

    Poput mnostva zbivanja u nasoj proslosti, i povest o Uzicu umnogome je utemeljena na podacima iz turskih vremena. Ali, ni tu nije sve jasno, ne bar ono s pocetka njihovog upravljanja gradom nad Djetinjom. Nije, na primer, pouzdano ni kad su osvojili Uzice: da li se to desilo u vreme pada Despotovine, 1459. godine, ili nesto kasnije. Zna se, medjutim, da u to vreme Turci nisu mnogo brinuli o utvrdjivanju tek osvojenih oblasti. Zurilo im se da granice odmaknu sto dalje prema zapadu.

    Najznacajnije podatke o Uzicu u vreme Turaka ostavio je, 1664. godine, za istoriju nasih krajeva cesto nezaobilazni putopisac Evlija Celebi(ja). Mada u nekim zapazanjima - kako su utvrdila ne tako davna arheoloska istrazivanja - preteruje, opis je u sustini tacan.
    „To je lep grad na obali reke Djetinje, a lezi na vrletnoj i visokoj steni kao grad Tokat. Zidan je u obliku cetvorougla, a tvrd je kao da ga je gradio Saddad. Njegov opseg iznosi tri hiljade i stotinu koraka.

    Unaokolo ima cetrdeset jednu kulu, a po bedemima cetiri hiljade grudobrana. Gradske zidine visoke su cetrdeset arsina, a kako se sa sve cetiri strane nalaze strmenite vratolomne stene i provalije kao pakleni ponor, nema ni sa jedne strane opkopa. Iako sa zapadne, severne i juzne strane ima uzvisenja koja nadvisuju grad, ta su brda toliko udaljena da je sa njih nemoguce izvrsiti juris na grad, a izmedju brda nalazi se provalija duboka kao najnizi stupanj pakla...

  14. #14
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Stoga se ni na kakav nacin grad ne moze napasti minama, niti nabacivanjem zemlje. U nase vreme ne bi mogao da odoli zestokim udarcima gvozdenih kugla, nego bi se brzo srusio. Ali mu se jurisem ne moze ni na koji nacin pribliziti jer lezi na kljunu vrletnog brezuljka, a sa ostale tri strane opasan je rekom Djetinjom... Kad bismo pri opsadi ovoga grada gradske zidine tukli iz topa, njegovi bi se stanovnici povukli u tvrde kamene pecine, te puscanom vatrom ne bi dali da se priblizi gradu. Na onom mestu kuda tece Djetinja, neimar je podigao visoku i veliku kulu i spustio sa grada u Djetinju osamdeset hvati duga uzeta namotavsi ih na cekrk tako da neprijatelj ne moze da primeti kad se iz Djetinje izvlaci voda...”

    Raspevani Evlija je bas preterao kad je rec o broju kula, posto ih tada - opet za svedoka pozivamo arheologiju - nije bilo vise od pet do sest. Nije bilo ni toliko grudobrana, niti su zidine bile toliko visoke, zidan je u obliku trougla i nije bio veci od dve hiljade kvadratnih metara. Sve ostalo je, medjutim, tacno, posebno sud o strateskim osobenostima polozaja grada, odnosno mogucnosti odbrane.

    Turski popis iz 1560. godine prvi je svedok o broju i sastavu gradske posade koja je tada brojala 37 mustahfiza-posadnika. Medju njima nalazili su se dizdar (zapovednik tvrdjave), cehaja (zamenik zapovednika), dvojica serbuljaka (desetara), kao i tri verska sluzbenika koji potvrdjuju da se u tvrdjavi nalazila i dzamija. o odrzavanju grada brinuli su, pak, hriscani iz varosi koja je polako rasla uz zidine. Grad na bregu prvenstveno je sluzio za odrzavanje reda i mira u samoj varosi i okolini i nije se preterano vodilo racuna o daljem utvrdjivanju. Sve dok zapadne granice Turske nisu pocele da se, pred naletima austrijskih trupa, pomeraju natrag. Tada je Uzice ponovo dobilo na znacaju.


    Uzicki grad, crtez s prikazom opsade iz 1737. godine nalazi se u Ratnom arhivu u Becu.

    Obnavljaju se glavna kula, citadela, uredjuju se bedemi, ojacava kapija, gradi se Vodena kula, jedinstvena medju utvrdama na nasem tlu. Visoka oko 43 metra, s osam spratova koje je povezivalo 168 stepenika, ona se spustala u korito reke da bi kroz nju na cekrk mogla da se izvlaci voda, ali tako da to neprijatelj prilikom opsade ne moze da vidi. Unutar zidina grade se i zgrade za smestaj posade, skladiste municije i stovariste hrane.

    U uslovima ratovanja hladnim oruzjem bila je to prakticno neosvojiva tvrdjava. Uz dovoljno hrane i vode izvlacene iz reke, mogla je dugo da odoleva. Medjutim, muke nastaju kad se na bojistu pojave opsadni topovi cijim gvozdenim kuglama bedemi grada ne mogu da odole. Takva je, uostalom, bila i sudbina vecine ne samo nasih srednjovekovnih gradova.

    Velikim turskim porazom kod Beca 1683. godine krenulo je oslobadjanje pokorenih hriscanskih naroda. Jedan za drugim padaju mnogi utvrdjeni gradovi a opasnost se priblizava i Uzicu koje pocetkom 18. veka postaje glavno vojno uporiste na jugozapadu Beogradskog pasaluka. Ovde je, zbog posebnog polozaja, bilo nemoguce utvrditi grad novim bastionima, pa Turci odlucuju da izgrade takozvano spoljno utvrdjenje ne bi li time onemogucili neprijatelju da posedne uzvisenja najbliza gradu i na njih postavi svoju opsadnu artiljeriju.

    Uzalud. Kako je vec receno na pocetku ovog teksta, grad je potpisao predaju 2. oktobra 1737. godine. O gubicima turske posade nema sacuvanih podataka, dok je austrijska vojska imala 220 poginulih ili ranjenih vojnika, medju kojima je bilo i oko 30 Srba. U grad je smestena posada od 200 vojnika, uglavnom Nemaca i nesto Srba.

    Zakratko. Jer, osvajanje Uzica bilo je poslednji uspeh Austrijanaca u ovom ratu. Vec 1. marta naredne godine grad je sa 6000 vojnika opseo zvornicki Mehmed kapetan. Tek nakon tronedeljnih borbi Turci su iz Zvornika dovukli dva velika opsadna topa koji su odlucujuce uticali na dalji tok borbe. Naime, vec prvog dana grad je doziveo velika razaranja i braniocima je jedino preostalo da se, uz koliko-toliko casne uslove, predaju i povuku.

    Uzicki tvrdi grad sad je malo nalikovao sebi jer su bedemi i kule tesko postradali. Valjalo je obnoviti i dodatno, za neke nove bitke, utvrditi grad. Ni nakon obimnih arheoloskih istrazivanja uradjenih osamdesetih godina upravo minulog veka, ne zna se pouzdano koliko su trajali ti radovi i sta je sve tokom tog 18. veka, kad gradska utvrda dobija svoj konacni izgled, uradjeno. U svakom slucaju, odbrana Uzica je ojacana, ali ce vreme i dogadjaji koji su usledili pokazati da ni to nije dovoljno, da je doba tako gradjenih utvrda nepovratno proslo.

    Ali, zato raste varos uz utvrdu i sredinom 18. veka Uzice ima polozaj sehera, velikog muslimanskog grada, s 21 mahalom, 488 domova i, po svemu sudeci, 14 dzamija. Na srecu mestana, grad je mimoisao austro-turski rat iz 1788-1791. godine.


    Ovako danas izgledaju ostaci nekad mocne utvrde.

    Tek sto su odjedrili vetrovi tog sukoba, buknuo je Prvi srpski ustanak, a 30. jula 1805. godine ustanici su svom silinom napali uzicku varos i zapalili je sa svih strana tako da, kako su svedocili ocevici, nijedna kuca nije ostala cela. Preziveli su spas potrazili iza kamenih bedema, gde se vec nalazilo i mnostvo zatocenih Srba.

    Ubrzo su se, u znak predaje, na vrhovima bedema zabelele zastave. Postignut je sporazum da se iz grada isteraju dahije, da Turci starosedeoci ostanu i u tvrdjavi i u varosi ali da se ne mesaju u srpske poslove, a da u ime odstete ustanicima plate 5000 dukata „tek da vide kako se danak placa” i da daju 80 konja koji ce biti razdeljeni staresinama i vojsci.

    Ovo svojevrsno dvovlasce nije, naravno, bilo bez mnostva nesuglasica, cak otvorenih zestokih okrsaja u kojima je tesko ranjen i Milos Obrenovic. I Karadjordje je mesec dana ucestvovao u opsadi grada i onda produzio dalje, novim izazovima. U opsednutom gradu, s mnostvom izbeglica, Turci su, izmoreni gladju, poceli da jedu i konje. Nista im nije pomoglo i sredinom jula 1807. godine su se predali. Tako je za ustanicku Srbiju oslobodjeno Uzice postalo glavno vojno uporiste u daljim ratnim poduhvatima prema gornjem Podrinju i Bosni i tu se ponekad nalazilo nekoliko hiljada vojnika.

    Valjalo je, pak, pred predstojece dogadjaje obnoviti i utvrditi bedeme, ali to je iz vise razloga bilo gotovo nemoguce. Zato je ruski inzenjerski major Vasilije Antonovic Gramberg, zaduzen da ucini sve sto moze na poboljsanju sistema odbrane u ustanickoj Srbiji, predlozio da se na susednom brdu Karaula podigne spoljno utvrdjenje koje ce stititi i utvrdu i varos. Uz to, grad je opremljen dodatnom municijom i naoruzanjem a u magacine je, pocetkom juna 1812. godine, dopremljeno 50 tona zita. Za komandanta grada ponovo je postavljen vojvoda Milos Obrenovic. Zanimljivo je da je to vreme kad se, upravo ovde, cine prvi pokusaji da se u Srbiji uvede stajaca vojska.

    Po slomu ustanka 1813. godine, Uzice je ponovo u rukama Turaka. Grad to ostaje i nakon Druge srpske bune, kad su u citavoj Srbiji Turci u utvrdama a domace stanovnistvo ispod ili oko njih. Posto su sukobi skoro svakodnevni, Turci obnavljaju bedeme i kule i to su poslednji radovi na utvrdjivanju Uzickog grada.

    Krajem septembra 1862. godine u Uzice je stigla komisija za iseljavanje Turaka iz Srbije dogovoreno nekoliko dana ranije na konferenciji velikih sila u Kanlidzi. I ne samo to. Po tom dogovoru bilo je predvidjeno i da se, zajedno s obliznjim gradom Soko, porusi i utvrda nad Djetinjom. U izvestaju od oktobra 1862. godine Ilija Garasanin ovako je obavestio pretpostavljene: „Uzice je ocisceno od Turaka i Grad ovdasnji razrusen!” Izgleda, medjutim, da je grad bio samo delimicno onesposobljen za upotrebu jer je tek krajem zime naredne godine, u prisustvu engleskog i turskog komesara, Uzicki grad razoren i onesposobljen kao vojno uporiste.

    Danas je to omiljeno izletiste hrabrijih mestana, ali i onih koji vole da na vrhu ovog brega, bar nakratko, otplove u proslost uvereni da ce onda lakse odgonetnuti buducnost.

    Petar Milatovic, POLITIKIN ZABAVNIK

    Izvor: http://illyria.proboards19.com/index.cgi?board=yugohellenism&action=display&thread=1198302285

  15. #15
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    http://www.politika.co.yu/rubrike/Srbija/Kako-je-gradjen-uzichki-trg.lt.html

    Kako je građen užički trg

    U knjizi „Carigradski memento” opisana je gradnja jednog od najlepših javnih prostora u Srbiji, koji je u svetskim razmerama smatran sjajnim primerom urbane arhitekture



    Navršilo se pola veka od početka gradnje Trga partizana u Užicu, jednog od najlepših javnih prostora te vrste u Srbiji. Decenijama je taj prostor omiljeno sastajalište mladih i mesto za masovne političke skupove i razne manifestacije. Trg su često poredili sa onim u Braziliji, a još šezdesetih godina o njemu je pariski prestižni časopis „Arhitektura danas” pisao kao o sjajnom primeru urbanog graditeljstva.

    Gradnja užičkog trga je opisana u knjizi „Carigradski memento”, čiji je autor Željko Marković: kako je rođena ideja da Titov grad dobije lep prostor i spomenik Josipu Brozu povodom 20 godina revolucije, ko je tri godine znoj prolivao da trg i okolne zgrade nastanu, kako je izgledala glamurozna svečanost otvaranja... Sve to, uz izjave neposrednih aktera tog vremena i niz drugih pojedinosti – prateći vreme od druge polovine 19. veka, kad je ovde nastala Žitna pijaca, do 1961, kada je trg svečano otvoren – sabrao je Marković u knjizi koja je pre nekoliko dana predstavljena u Užicu. Otvorena je i izložba dokumenata i fotografija koje svedoče o vremenu obuhvaćenom „Carigradskim mementom”, a sve to u okviru obeležavanja 60 godina rada užičkog Istorijskog arhiva.

    Recenzent Markovićeve knjige direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa naglasila je vrednost kazivanja malih, običnih ljudi, onih koji su izmakli oku istorije, o jednom vremenu i važnim zbivanjima. Ona je upozorila na pogubnost neprestanog brisanja istorije koje vlasti kod nas, još od majskog prevrata, preko komunista naovamo, kao po pravilu čine, kao da od njih istorija počinje.

    Prema rečima arhitekte Spasoja Krunića, u Srbiji je nedefinisan odnos prema javnim prostorima, trgovi i slična mesta su zaboravljeni pod naletima televizije koja komanduje umom, a Markovićeva knjiga preporučuje da se tim povodom nešto mora preduzeti.

    Ovom prilikom bilo je i reči o prošlosti užičkog Istorijskog arhiva, čija se građa decenijama čuva u neuslovnom prostoru, ali koji će verovatno dogodine dobiti novu, modernu zgradu, gde će se, kako je rekao direktor Miroslav Dučić, arhivska građa čuvati na primeren način, a tu će biti i galerijski prostor, biblioteka, čitaonica, možda i konzervatorska radionica.

    B. Pejović
    [objavljeno: 19.05.2008]

  16. #16
    Iskusan
    Učlanjen
    13.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.786
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    105

    Thumbs up Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    @djuramc ovo je odličan izvor tekstova!!!

    Evo to je jedan od razloga zašto sam baš tebe i predložio da budeš moderator (naravno bez uvrede za novoizabranog moderatora).

  17. #17
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Културно-историјски трагови у ужичком крају потичу из раних периода људске историје, а археолошка налазишта из илирског и римског периода откривају насеља развијене културе за то време. На месту данашњег Ужица у римско доба налазио се Муниципиум Цапедунум који је имао важну улогу у римској провинцији Далмацији.

    Из средњовековног периода истичу се српски манастири (Рача, Милешева и Увац), који су имали велики значај за очување свести о националној и верској припадности Срба под пет векова дугим турским ропством. Црква је и тада и касније била чувар српског имена и православне вере.

    Новија српска историја је нажалост историја ратова. Најпре за самосталну државу (Први и Други српски устанак), за коначно ослобоеђње од Турака и учвршћење границе (Балкански ратови), против страних освајача (Први и Други светски рат) до последњег рата од 1991. године у коме се распала СФР Југославија. Политичка нестабилност и економско осиромашење обележја су ових година.

    Општа криза погађа сваки аспект живота и рада, па тако и културу у ужем смислу. Позориште, биоскоп, галерија, музеј, библиотека... јесу средишта културног живота, али нема довољно средстава за значајнија остварења.

    По свом угледу могли би се издвојити Међународни филмски фестивал еколошког, туристичког и спортског филма на Златибору, Меуђнародни графички бијенале "Сува игла" у Ужицу, Југословенски позоришни фестивал у Ужицу, културно-научна манифестација "Дани Раче украј Дрине" у Бајиној Башти и Лимске вечери поезије у Прибоју.

  18. #18
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Ево шта каже Википедија

    Стари и Средњи век

    Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана (у чије се време град звао Капедунум), ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани.
    У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића. После његове смрти градом је овладао његов братанац Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко Први победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.
    Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када га је током Првог српског устанка, српска војска ослободила.

    Ужичка Република

    Током немачке окупације у Другом светском рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.

    Модерна историја

    У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 7 градова широм земље (Титов Дрвар, Титов Велес, Титова Кореница, Титов Врбас, Титова Митровица, Титово Велење, Титоград). Ово је био један од разлога због којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.
    Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).

  19. #19
    Veoma poznat milicaanchy (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    centar idzuo
    Poruke
    14.451
    Reputaciona moć
    200

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Citat Original postavio Protektor Pogledaj poruku
    Dobro je čuti i drugu stranu.
    Trebalo bi pročitati je.
    I u pravu si.Naziv grada potiče mnogo pre rata.Negde sam našao da je Užice postojalo za vreme Nemanjića ili možda nešto kasnije.Nisam siguran.
    Pa i jeste.Pogledaj iz kog doba je tvrdjava.
    Ma sranje shto je Stari grad onako zapushten i uzhasan,toliko brzo propada :|
    apsolutno niko se ne bavi tim...
    haberin yok; affettim seni.

  20. #20
    Iskusan
    Učlanjen
    13.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.786
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    02. 08. 2005.
    Centrala na Đetinji - prva hidrocentrala na Balkanu, napravljena pre 105 godina - od sada dostupna i turistima

    STO PET LETA PRVE HIDROCENTRALE

    STARA DAMA OTVARA DVERI

    Centrala na Đetinji, prvenac naše elektrifikacije, još proizvodi struju.
    Napokon dostupna turistima





    Za koji dan navršava se 105 godina rada prve hidrocentrale na Balkanu napravljene po Teslinim principima polifaznih struja – elektrane na Đetinji pod Starim gradom u Užicu. Ona i sada radi, njene prastare „simens-halske” turbine još neumorno struju proizvode. Isto kao i 1900. godine, kada je, poput kakvog čuda, varoš užičku obasjala svetlošću, po izumima velikog Tesle, sasvim ukorak sa razvijenim svetom, samo pet godina pošto je, na istom principu, proradila centrala na Nijagari.

    Mlađi da saznaju, a stariji da se podsete da poslednjih godina 19. veka Srbija nije imala ni jednu hidrocentralu sa naizmeničnom strujom, pogodnijom za prenos i širu primenu. Tadašnji viđeniji Užičani, rešeni da obezbede siguran izvor energije za ovdašnju Tkačku radionicu, pozvali su profesora Velike škole u Beogradu Đorđa Stanojevića i ponudili mu da on nešto osmisli. Upoznat sa izumima Nikole Tesle i iskustvima centrale na Nijagari, profesor Stanojević se upustio u pionirski poduhvat kod nas – iskorišćavanja vodene snage Đetinje, pa predložio da se na njoj, pod užičkim Starim gradom, podigne hidrocentrala koja će električnu energiju proizvoditi po Teslinim principima polifaznih struja. Dobio je za to podršku, pa krenuo da putuje po svetu (u Beč, Berlin i Peštu) da razgovara sa ponuđačima opreme i elektromreže. Građevinski projekat uradio je inženjer Aćim Stevović.

    Kamen temeljac za prvu centralu postavio je 3. maja 1899. godine kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Svuda se, u to vreme, s ponosom pričalo o objektu prvom takve vrste u Kraljevini. Hroničari zapisaše da su se u Užicu jedni radovali, ali drugi u čitav poduhvat sumnjali. „Po varoši se poče govoriti kako je ta rabota postavljena na pogrešnoj osnovi i ko je još dosad video da od vode postane vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu, a da ne zapali kuću”, pisao je jedan savremenik. Te sumnje će, vrlo brzo, već na Ilindan 1900. godine, biti sasvim razvejane.

    A pamte se i velike teškoće uz koje je „mašinerija” za centralu dopremana iz Beča u tada zabito Užice. Vozom su turbine, generatori i ostala oprema dovezeni do Kragujevca, a odatle, pošto pruge nije bilo, izlokani i propali putevi vodili su ka Užicu. S najboljim volovima 20 rabadžija nije uspelo da preveze najteže mašine, koje su kasnije, posebno napravljenim ojačanim volovskim kolima sa 12 udruženih zaprega nekako preko planine Jelice dopremljene na Đetinju.

    Kad je sve napravljeno i montirano, 2. avgusta 1900. godine centrala počinje svoj život, Užice dobija električno osvetljenje, a Tkačka radionica jeftin energetski izvor. Bio je to istinski praznik za Ere. Govorili su, ponosno, da se ostvarilo proročanstvo Tarabića i da je „sinulo viđelo iz rijeke”.





    I tako, radila je ta centrala neumorno, decenijama potom, milione kilovat-sati dala Užičanima. Istrpela je velike vode neposlušne Đetinje, zapamtila i dva velika rata, kojima je odolela. Ali, prilikom gradnje pruge Beograd – Bar, sedamdesetih godina minulog veka, veća količina zemlje zasula je jaz stare hidroelektrane i onemogućila je da radi. Zaćutale su njene turbine, stajala je godinama zapuštena i zaboravljena. Tek kasnije, prvo tokom devedesetih godina, a naročito u 2000, obavljeni su veliki poslovi na obnovi centrale, njenom aktiviranju i delom pretvaranju u muzej. Kompletna je restaurirana, ponovo pokrenute mašine, na zidu u mašinskoj sali izvajan Teslin lik, a na platou pred centralom postavljena bista Đorđa Stanojevića.

    Uprkos urađenom, svi uslovi tada nisu obezbeđeni da građani i turisti nesmetano i masovno dolaze u posetu ovom prvencu naše elektrifikacije. Visoka metalna ograda ovo mesto već godinama odvaja od obližnjeg šetališta. Ipak, užičko JP „Elektrodistribucija” ovih dana upravo obavlja važne poslove kojima će se obezbediti da „stara dama” napokon otvori svoje dveri.



    Užice

    – Povodom 105. godišnjice završavamo salu za sastanke i obuku radnika, otvorenog tipa, na spratu centrale, sa lepom baštom i terasom. Ti sadržaji biće uskoro dostupni građanima, pored ostalog i kao prigodan prostor za kulturna dešavanja u gradu. Otvaramo centralu i za turiste, za ekskurzije i pojedinačne posete. U njoj, inače, redovno radi mašinska posada, jer centrala proizvodi struju, povezana je na sistem – kaže Vladimir Dogandžić, rukovodilac Direkcije za elektroenergetski sistem u užičkoj „Elektrodistribuciji”, i dodaje da su sada u pogonu dva agregata centrale, dok će treći biti kada se, što je namera, detaljno očisti jaz od rečnih nanosa. Inače, ukupna raspoloživa snaga ove centrale je 364 kilovata – i sada sasvim dovoljna za uličnu rasvetu u središnjem delu Užica.

    preuzeto sa interneta (E kapija)

  21. #21
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...


  22. #22
    Domaćin domacin_uzice (avatar)
    Učlanjen
    03.09.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Užice - Jagodina - Beograd
    Poruke
    3.218
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Sve sto vas interesuje o turizmu i mestima kao sto su npr. Kremna, Zlakusa, Potpecka pecina, Mokra Gora.... mozete pogledati na sajtu Turisticke organizacije UZice, na dresi http://www.turizamuzica.org.yu/sr/

  23. #23
    Iskusan
    Učlanjen
    13.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.786
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Hej Užičani, kažite vi meni gde se mogu pročitati i pronaći nekakvi podobniji podaci o jezeru Vrutci?

    Čuo sam da je na mestu gde se jezero nalazi bilo čitavo jedno naselje...

    Voleo bih o tome nešto da pročitam, pa ako nešto znate, preporučite.

  24. #24
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Ух, Врутке обожавам, цело лето сам горе. Баш сам се пре неки дан купао по пљуску, киша хладна као лед, а вода у језеру као бара. Тачно је то да је ту некада било насеље, колико знам ништа није рушено, само су га потопили. Баш ми пре неки дан другар прича, да на једном делу језера може да се стане на кров од цркве која је потопљена. Ко зна, можда ме само ложи... Не дај боже да у току пливања, на сред језера дохватим ногом до нечега, погубио би се . Чим се мало пролепша време, идем на Врутке да кампујем, па ће бити и која слика.

  25. #25
    Aktivan član djuramc (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Краљевина Србија
    Poruke
    1.176
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Istorija, kultura i još ponešto...

    Огромни су Врутци, ово ти је само део.

    http://www.ue.co.yu/foto-galerija/jezero-vrutci/7/
    Poslednji put ažurirao/la djuramc : 05.06.2008. u 19:25

Slične teme

  1. (Ne)Kultura
    Autor boy from L.A u forumu Tinejdžeri
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 30.08.2008., 15:14
  2. Bg kultura
    Autor elektroda u forumu Politika
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.02.2008., 16:20
  3. (Ne)kultura
    Autor Ines1864 u forumu Žene
    Odgovora: 125
    Poslednja poruka: 05.04.2007., 00:49
  4. kultura
    Autor sanja u forumu Arhiva
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 13.05.2005., 15:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •