СКЕНДЕРБЕГ - СРПСКИ ЈУНАК !

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
Шиптари би требалo бар толико да знају да се присвајање српских јунака не може стварати своја историја или бар не на оним местима где се историја добро познаје


Скендербег, српски јунак

Папа, Benedetto XVI, примио је поклон у облику малене бисте Скендерберга из руку муслимана Фатмира Сејдијуа, илегалног предсједника српске покрајине Косова и Метохије. Ово у сваком случају не би било чудно да папа у ватиканском архиву нема документе који прецизно говоре о томе ко је заправо био Скендербег (1403-1468).


064-1.jpg
Па ко је у ствари био Скендербег кога Шиптари свуда истичу као свог јунака и своју најзнаменитију личност.
Истина је да је ова историјска личност била присиљена да се са православља покрсти и прими католичку вјеру у вријеме папе, Пио други који му је ово ставио као услов да добије материјалну помоћ од Свете столице.


Скоро већ два вијека се полемише о личности Скандерберга, његовог српског или албанског поријекла. Према енциклопедији Zanichelli (издање 1992-2007.) Скендерберг по имену Giorgio Castriota, је албански херој. Али право поријекло и историјски пут ове личности је другачији од онога што пише у овој енциклопедији, од онога шта говоре Албанци и онога што је папа Ratzinger истакао као везу његовог презимена са српким поријеклом.

Истина је да је споменик Скендербергу, највећем албанском хероју свих времена у ствари споменик Ђурађу Кастријотићу, такозваном Скандербергу. Ђурађ (Giorgio), син Јована (Giovanni) Кастријотић (Castriota, како се наводи у поменутој енциклопедији Zanichelli), постао је славан јер је одбранио град Кроја од напада Турака. Кастријотићи су били славна породица српског племства нижег ранга, поријеклом из Кастрата недалеко од градића Кукеш. Први Кастриотић који је ушао у историју био је Бранило, извјесни господин из Канина у периоду око 1369. капетан српског принца Александра у Валони, око 1356. Његов син Павле (Paolo) имао је у посједу два села близу Дебра, а његов син Јован (Giovanni), 1407-1438, звани Иван, проширио је своје посједе освојивши Дебар, Мацу, Курбин и Ишем. Његова жена Војиславабила је ћерка српског господина по имену Полог. Они су имали четворо дјеце: Станиша, Репоша, Константин и Ђурађ (Giorgio). Принц Јован је био принуђен да постане турски вазал и да своје четворо дјеце у заробљеништво султану Мухамеду II у 1426. Турци су превели на ислам његову дјецу и претворили их у јаничаре. Остали су живи само Ђурађ и један од Станишиних синова, по турском имену Хамза. Због војних заслуга које је Ђурађ привриједио, Турци су му додијелили име Искендер (Aлександар), Бег (Велики) као сјећање на Александра Великог. Ово име Искендербег, добило је свој славенизирани облик Скендербег, Ђурађ Кастриотић, али и Ђурађ Ивановић (сва имена потпуно јасно, српског поријекла, осим Скендербега које је турског поријекла).
064-2.jpg
Након велике побједе 3.новембра 1443. када су Срби однијели побједу над Турцима код Ниша, родни град Константина Великог, Ђурађ Кастриотић, напушта јањичаре и султана, одлази у утврду у Кроји гдје организује отпор против Турака. У његовој војсци осим Срба, налазила се и неколицина албанских војника. Базирајући се на њиховом присуству у војсци Кастриотића, Албанци су га прозвали Скендербегом, њиховим националним херојем.
Тако је највећи херој Албанаца и читава прича око албанског поријекла, заправо Србин.

Сестра Ђурађа, такозваног Скендербега, удала се за Стефана Чарнојевића, док је њен син Јован, оженио ћерку Лазара Бранковића. У Скендербеговој породици нико се није оженио са неким ко је албанског поријекла. Епирски деспот Giovanni Musachi, написао је 1510. :»У Албанију је дошао Скендербег, важна личност по рођену Србин, који је имао такве врлине да су га поштовали не само Албанци него и сви остали народи (10 стр.34).

Војска са којом је Скендерберг задавао муке много година Турцима, била је састављена од српске војске, који су у то вријеме настањивали Албанију. Његови команданти из тог доба били су Мојсије Голем и Хамза Станишић, а и из њихових имена се очигледно види српско поријекло. Са његовим оцем Јованом борио се «командант Петар». Ђурађ Кастриотић је сахрањен средином јануара 1468. (не као што пише у енциклопедији Zanichelli у 1469.) у православној цркви близу мјеста Љеш (Lezhë). Подсјетимо се још нешто, да су Албанци већином муслимани.

Овакве дилеме су искориштене да би се негирале историјске чињенице. О томе говори и случај Станише (што је потврдио и сам Скендербег син Јована и Војиславе) и Репоша, брата Ђурађа Кастриотића, који је сахрањен у српском манастиру у Хиландару на Светој гори у Грчкој, гдје никада није сахрањен нити један Албанац.

Историјска измишљотина, исто као и остале политичко-пропагандистичке измишљотине на Балкану, нашла је мјесто у чувеној енциклопедији. Да је ово била само једна једина грешка са посљедицом, могла се у свком случају занемарити, али не и онда када се ствара лажна историја на лажним чињеницама, како би и даље подгријавали балкански лонац. Оваква обмана и замагљивање очију читаоцима енциклопедије је у сваком случају без преседана у професионалном смислу.


Драган Мраовић
Преузето са сајта „Европа нација“

*********************************************

Докле ћемо трпети БЕСОМУЧНО ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ - све ово јЕвроунијатско лудило прелази границе трпељивости. Шта предузети?
 
Poslednja izmena:
Све је то лепо, али је чињеница да у српској јуначкој традицији Скендербег не постоји, а да у албанској постоји. Не иде још ни у прилог што се он са својим Арбанасима борио против Турака, док је српски деспот Ђурађ Бранковић био турски вазал.

А да је био српско-арбанашког порекла, и да је тадашња арбанашка елита била пословењена и без исказивања сопственог идентитета, то је тачно.
 
Захваљујем ти се што си покренуо ову тему, јер сам ја хтела управо нешто тако да покренем :)

Добила сам линк од једног пријатеља (седница скупштине општине Стара Пазова), па ћу то овде постовати један део

"-Srbi nemaju nacionalnu svest.

-Stari Grci su rekli, ko nema nacionalnu svest, isto je kao telo bez kostiju - svi Sloveni su Srbi.

-Mi Srbi treba da razmišljamo kao Njegoš, kao Karadjordje, kao Car Dušan i kao Miloš Obilic i da učimo istoriju dr. Jovana Deretića i Miloja Milojevića, da naučimo i izučavamo istoriju Srpskog naroda najstarijeg i najinteligentnijeg naroda na svetu.

-Luna i krst ne mogu zajedno, zaudara zemlja Muhamedom, trijebimo gubu iz torine, udri vraga ne ostavljaj traga, ne ostavljaj groba ni mramorja. Od starih neprijatelja nema prijatelja.

-Nemačka i Evropa se ujedinjuju, mi smo Srbi jedini narod na svetu koji se delimo u više država.

-Na Srpskoj zemlji je stvorena od Austrougarske i Nemačke lažna država Albanije 1913. godine, da ne bi kraljevina Srbija izašla na more, a posle skoro sto godina i druga lažna država Kosovo i Metohija na svetoj Srpskoj zemlji.

-Naša opština treba da pomaze Srbe na Kosovu i Metohiji, Šiptari nam kradu i prepravljaju, falcifikuju istoriju, menjaju imena Srpskih gradova, planina, sela i to sve u dogovoru rade Vatikan i Islam na čelu sa Amerikom, vrše genocid prema Srpskom narodu.

-Najveci junak Albanski je Skender Beg, on je Srbin Djordje Kastriotić ili Djordje Kastriota a naša akademija ćuti."[/B]


(Миломир М.Ђурчић Жорж)
Ловћенско Цетињски Србин
и општински одборник српске Народне обнове (СНО)
Из Нове Пазове
 
Svašta od Tebe moja Ilinoida.

Зашто свашта, Срби јесу веома интелигентан народ, имамо најинтелигентније научнике у свету
Ево шта пише даље Миломир М.Ђуричић:

"-Srbi su najpametniji i najinteligentniji narod na svetu, od 10 najvećih naučnika na svetu, od 6 milijardi ljudi na svetu, tri Srbina su na prvom mestu - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković, jedna planeta se zove po Milutinu Milankoviću, na mesecu Srpska dolina Milutina Milankovica i na marsu nosi ime Milutina Milankovića. Mi treba da se ponosimo sa našim Srpskim velikanima ali na žalost mi nemamo spommenik ni ulicu u Srbiji, to je žalosno..."
 
Е ово је већ претерано. Нису Срби паметни, него су паметни Тесла, Пупин и Миланковић, и то на рачун десетина хиљада тоталних идиота, покварењака и лоших особа, исто као у било ком другом народу. А у односу на друге европске народе, па чак и оне мале, Срби имају врло мало препознатљивих величина. Још је можда ту Кустурица и надмашио многе друге.
 
Е ово је већ претерано. Нису Срби паметни, него су паметни Тесла, Пупин и Миланковић, и то на рачун десетина хиљада тоталних идиота, покварењака и лоших особа, исто као у било ком другом народу. А у односу на друге европске народе, па чак и оне мале, Срби имају врло мало препознатљивих величина. Још је можда ту Кустурица и надмашио многе друге.

Ма немој. Па одакле је тај Тесла, Пупин и Миланковић ако не из Србије ? Хоћеш да кажеш да је то "појединачан случај" ? Ајде молим те, зна се коме они припадају и зна се да је Теслу одгајао и да му је отац православни свештеник!

Можете само да будете љубоморни на српске итекако препознатљиве "величине о којима говориш".

Кустурица је жива легенда.
 
Budalaštine.

1.
Skenderbeg je albanski nacionalni junak, jer je predvodio Albance.

2.
Čak i da je bio Sloven nije bio Srbin, već je bio SLOVEN, jer da bi bio Srbin trebao bi biti srpskog porijekla, dakle od srednjevjekovne sebrdrije, socijalnog sloja.


Slovena je bilo i po Grčkoj i svuđe po Balkanu, a zna se đe je obitavala sebrdija - srbi. Na Kosovu, današnjoj užoj Srbiji i možda malo u današnjoj Makedoniji.
 
Можете само да будете љубоморни на српске итекако препознатљиве "величине о којима говориш".

Зашто ја да будем љубоморан? Па ја се њима поносим. Ја само кажем да њихова лична и професионална достигнућа ништа не говоре о мојој (и твојој) величини, већ да смо сами за себе одговорни. А слику једног народа не чине само они најсветлији његови примерци, већ и они приземни, непросвећени и лоши.

Шта би онда требало Јевреји тек да кажу, они су дали Исуса Христа и највеће апостоле?

@Keća Pontin: Скендербег је био хришћански вођа, а на његовој територији нису само Арбанаси били хришћани, већ је било и српског и влашког становништва. Данас он јесте албански национални јунак, али и данашњи Албанци слабо имају везе са ондашњим Арбанасима. Отприлике, као када би босански муслимани славили кнеза Лазара као свог хероја.

Друго, себар и Србин су појмови различите звучности и различитог значења. Ако не верујеш, погледај Душанов Законик.

Треће, јесте био српског порекла (по мајци) и српског, а не арбанашког, културног идентитета. За то погледај једине писане остатке које је оставио (на средњовековном српском језику), и то где су му сахрањени отац и браћа (у Хиландару).
 
[B:
Ilinoida[/B];6602247]

"-Srbi nemaju nacionalnu svest.
"[/[/COLOR]B]
[/U]


Nemaju, na žalost, jer inače im ne bi zlotvori i lažni patrioti poput Zlobodana, Šešelja, radikala, Koštunjavog bili idoli. Ne bi, na primer, smatrali Nikolu Pašića jednim od najvećih srpskih političara, itd, itd... Ne bi reformatore ubijali i smatrali izdajnicima.
 
ili njegos??????
ps. a da nije ovde neko pravilo, da oni koji su srbi ne govore o tome, a oni koji nisu vicu na sav glas

Kako mislis i Negos , pa Njegos ponajprije i ponajvise je sebe svrstavao i smatrao Srbinom . Ademe bilo bi bolje da procitas sta je pisao Negos (ali naglas da te deca cuju mozda od njih postanu ljudi ) nego sto citate prirucnike iz medicine tipa "U deset casova naucite kako se vadi bubreg " ili " Presadjivanje srca za neupucene" itd. :twisted: Pa zasto mislis da se Milo sada poziva i dize spomenik Kralju Nikoli a ne Njegosu :lol: .

A evo ti da procitas nesto o Petru Petrovicu Njegosu , posto ste biblioteke verovatno popalili ili pretvorili u skladista ili labaratorije za drogu :lol:.

Ova tema osnova je velikog Njegoševog dela. Zbog toga će pažnja pre svega biti usmerena na činjenice, a one na najbolji način govore i o Njegošu i o njegovom SRPSTVU - imajući u vidu ovaj pojam i kao "svojstva i osobine srpskog naroda", odnosno "duh Srba" (srpstvo), i kao zbirnu imenicu Srbi (Srpstvo). I odmah valja istaći: pesnik nacionalnu misao temelji na Obiliću i Kosovu, Karađorđu, caru Dušanu i drugim ličnostima iz srpske istorije, a pojmom Srpstvo (u značenju Srbi) obuhvata pripadnike srpskoga naroda iz svih njegovih krajeva. Naziv, dakle, po plemenu, kraju ili oblasti ne znači ništa drugo nego konkretno imenovanje u okviru Srpstva.

Tema možda nalaže da se počne od posveta Njegoševih dela. Zbirku Pustinjak cetinski, potpisanu sa "Vladika crnogorski Petar Petrović" i objavljenu 1834. godine, autor je posvetio srpskom rodu, i ova kratka posveta najbolje govori o Njegoševom odnosu prema Srpstvu i mestu pesnika i Crne Gore u njemu: Srbin srpskom rodu svome/ ovo djelce posvećuje./ njegovo je sitno cv'jeće/ po livadi pravoj Srpstva/ i uzraslo i pobrato/ i u v'jenac rodu dato.

Kao da je veliki pesnik znao da će biti i takvih potomaka koji će ne samo sebe izdvajati iz Srpstva nego pokušavati da to čine i sa precima - prvu svoju zbirku pesama posvetio je kao "Srbin srpskom rodu svome", a svoju Crnu Goru, u kojoj je delo nastalo, nazvao "livadom pravom Srpstva". Njegošu je, treba i to pomenuti, kada je ova zbirka pesama izašla iz štampe bilo 20 godina.

Luču mikrokozma, svoje najveće filozofsko delo (1845), Njegoš je posvetio svom učitelju Simi Milutinoviću, kojega naziva "srpskim piscem nebom osijanim" i "divnim pjevcem srpske narodnosti" i od kojeg traži uzdizanje srpskih veličina i osudu "bogomrskih srpstva otpadnika": Ja od tebe jošte mnogo ištem:/ da postaviš u plamteće vrste/ pred očima Srpstva i Slavjanstva/ Obilića, Đorđa i Dušana,/ i jošt koga srpskoga heroja,/ da progrmiš hulom strahovitom/ na Vujicu, Vuka, Vukašina,/ bogomrske Srpstva otpadnike:/ zloća njima mrači ime Srba,/ tartar im je nakaza malena! (stihovi 191-200).

Karađorđe – Njegoševa vizija Srbina

Svoje najveće delo, Gorski vijenac (1847), Njegoš je posvetio "prahu oca Srbije", to jest Karađorđu, dižući vođu Prvog srpskog ustanka u vrh savremenih evropskih ratnih velikana. U samom nabrajanju "osam Beloninih blizanacah" (Napoleon, Karlo, Bliher, knez Velington i Suvorov, Karađorđe, bič tirjanah i Švarcerberg i Kutuzov) jedino Velington i Karađorđe imaju odrednice uz ime: prvi titulu knez - oznaku visokog dostojanstvenika u najvišim vojnim dužnostima u zemlji, a drugi epitet "bič tirjanah" - najviše odličje i za "lafa iz grmena velikoga", a nekmoli iz onakvoga kakva je bila ondašnja Srbija, i to suprotstavljena onakvom tiraninu. Njegošev " topolski heroj" je besmrtan. Na njegovom putu su "sve prepone", ali on stiže do velikog cilja: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši,/ iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši (str. 15-16).

Karađorđe je Njegoševa vizija Srbina od kojeg se "Stambol trese", pred kojim se "faraona istočnoga mrznu sile" i čijim su se viteštvom "srpske mišce opojile". Pesnik vođu Prvog srpskog ustanka vidi ne samo kao večiti uzor Srbima nego i kao besmrtnika čije će delo vreme činiti sve većim: Plam će vječno životvorni blistat Srbu tvoje zublje,/ sve će sjajni i čudesni u vjekove bivat dublje (33-34).

U ovoj posveti, kao i u onoj Simi Milutinoviću, pomenuti su i Dušan i Obilić (Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće - 35), ali ovde i ruski knez Požarski, oslobodilac Moskve od Poljaka 1612. godine, s kojim se porede "divotnici i plemići" koje "Srpkinje sada rađu" i zbog kojih "blagorodstvom Srpstvo diše", jer su Srbi zavet ispunili. Naravno, suprotno Karađorđu stoje naš Vukašin, ruski Boris Godunov, rimski Pizon i mikejski Egist, kako bi Karađorđev lik bio svetliji i kako bi poruka Srpstvu bila jasnija.

Sve tri ove posvete biseri su Njegoševe nacionalne ideje, s tim što prva govori o autoru i Crnoj Gori u Srpstvu, a dve druge o stubovima na kojima Njegoš temelji srpsku nacionalnu misao (Karađorđe, car Dušan i Obilić) i "bogomrskim Srpstva otpadnicima" (Vujica Vulićević, Vuk Branković i Vukašin Mrnjavčević, druga, odnosno Vukašin, treća), koje valja pominjati i proklinjati, kako bi narodu služili kao zla opomena. Naravno, na Njegoševo srpstvo uticali su, pre svega, Njegošev stric Petar Prvi i Njegošev učitelj Sima Milutinović, kao što su na Njegošev pogled na istorijske ličnosti uticali narodna epika i predanje, o čemu svedoči pesnikov odnos prema Vuku i Vukašinu.
 

Back
Top