behind the wall

Mima Laševska:
Оно на шта сам ја, у суштини, поентирала јесте да ако те води у смрт онда нема вајде да се трошиш на неке глупости. (да се изразим мало по сељачки)
Kliknite za proširenje...

Slažem se. Ali, ja nažalost, a veroojem & mnogi droogi upravo to rade. Traće dragoceno vreme na beznačajne stvari.
 
Mrs_Sick:
Velika je sreća ako umemo da preživimo ovaj život.
Ne znam, život, ja gledam na to kao, jedini cilj jeste preživeti tu...
o_O
Kliknite za proširenje...

peživeti i prOživeti (štagod to, opet, značilo)... nekao verujem da je život, ono što imaš od života tih 70ak godina (da uzmem kao neki prosek( i polse gotovo, aufidezen, pokrije te crna zemlja i cao, kakv vecni mir, kakav zivot posle smrti, kakva besmrsnost, kkva nebesa, kakva reinkarnaciji... ništa mi to nema smisla... stoga gledajmo da u tom opštem animalnom preživljavanju, nešto i proživimo, da bismo bili ljudi... sad šta, kako, šta će ko da radi, kome se šta sviđa... mislim, svet je toliko šarenolik, univerzum toliko beskrajan, a mi smo samo tačkica među 6 milijardi, 70 hgodina je smešno u odnosu na milijarde koliko je svet nasatajao i koliko još treba da gura napred...

stoga, ovo je poenta:

Mima Laševska:
Оно на шта сам ја, у суштини, поентирала јесте да ако те води у смрт онда нема вајде да се трошиш на неке глупости. (да се изразим мало по сељачки)
Kliknite za proširenje...

kolko dsamo potrošimo na gluposti, koliko smo ograničeni nekim stegama, normama, nametnutim uverenjima, negativnim emocijama, samodestrukcijom... i sve to ide u rok službe, al nekako je poenta naći balans između svega pozivivnog i negativnog, izmešati boje i praviti poteze da slika ispadne onakva kakvu smo hteli na kraju, pa i kad zajebemo, da da znamo da popravimo, srdimo, prekrečimo, pa jovo nanovo...
 
bezibre!:
kolko dsamo potrošimo na gluposti, koliko smo ograničeni nekim stegama, normama, nametnutim uverenjima, negativnim emocijama, samodestrukcijom... i sve to ide u rok službe, al nekako je poenta naći balans između svega pozivivnog i negativnog, izmešati boje i praviti poteze da slika ispadne onakva kakvu smo hteli na kraju, pa i kad zajebemo, da da znamo da popravimo, srdimo, prekrečimo, pa jovo nanovo...
Kliknite za proširenje...

Za ovo prvo, ograničenost.
Možemo da boodemo neograničeni do sootra, ali opet naš um se kreće do jedne granice.
Nekome je granica široka, dok se neko ne pomeri ni dva koraka.
Norme. Ko može da kaže šta je danas normalno? Ili uopšte. Ipak, da razmišljamo svi na isti način, bio bi haos. Što upravo vodi do nesavršnog života. Uzimamo poneki poot pogrešne boje za našu sliku. Ali kao što si rekao, sve može da se popravi, nadam se.

& kažem još jednom. Čoodo je ako preživimo.
 
pa upravo to kažem, ništa nije crno belo, svakome je limit na različitom stupnju, svakome je pojma normalnosti razlicit, milijardu faktora i sitnica nam formira zivot, ali htedoh reci kako smo skloni da se uokviravamo u neki šablone, živimo i radimo po nekom difoltu, ne prateci ono sto stvarno želimo, nemajuci muda ucinomo nesto drugacije, radikalno, društveno neprihvatljivo sto bi nama puno znacilo i utapamo se u mašineriju, što je, koliko sam skapirao i bila poenta uvodnog posta...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top