N
Natalie
Gost
Imam skoro 35 godina i jos uvek ne mogu da se oslobodim duhova proslosti.
Udata sam, imam harmonican brak i supruga koji me voli i postuje, divno dete, dobar posao... ali nemogu da prebolim svoju proslost i lose detinjstvo.
Kao dete sam uvek svojim roditeljima bila na drugom mestu i nikad nisam osetila pravu roditeljsku ljubav. Moji su se razveli ubrzo posle mog rodjenja i sa tim i zaboravili na svoje obaveze prema meni. Celog zivota sam se borila da me primete, i da me vole, ali uvek im je bilo nesto drugo prece od mene. Moja mama je bila i ostala sebicna sto me jako boli jer mi jako nedostaje ta majcinska ljubav koju mi ona nije pruzila. Tata je isto tako gledao sebe i svoj zivot a ja sam im samo bila na putu. Nigde nisam pripadala,svakom sam smetala i samo sam se "seljakala" od jednog do drugog. Nista meni nije nedostajalao sto se tice materijalnih stvari, ali ljubav jeste.
Problem je u tome da sve sto sam starija, sve mi teze pada ta proslost, i nemogu da se oslobodim osecaja da nisam voljena.
Bez obzira na sve, ja ih volim i hocu da oprostim. Oni se danas trude da isprave te svoje greske, ali ja sve vreme osecam da to nije ona prva roditeljska ljubav, posebno sa majcine strane. One me ubedjuje da sam ja to samo umislila i da me voli, ali neznam....
U svakom slucaju, da skratim pricu, nije toliko problem proslost, to sam spremna da oprostim, ljudski je gresiti, ali ja i dan danas osecam da oni nemaju ta "prava" osecanja za mene, a to me jako boli. Jos mi je teze da ih razumem sad kad sama imam dete, jer je meni moje dete na prvom mestu, pre svega i svakoga, pa i same sebe.
Pokusala sam da citam knjige puta Dr Phil i tako to da bi se oslobodila tog osecaja, ali uzalud. Interesuje me da li neko ima neki predlog, razmisljala sam eventualno o tome da posetim psihoterapeuta ili mozda putem hipnoze da se nesto promeni, cula sam da i tu ima uspeha.
Hvala unapred.
Udata sam, imam harmonican brak i supruga koji me voli i postuje, divno dete, dobar posao... ali nemogu da prebolim svoju proslost i lose detinjstvo.
Kao dete sam uvek svojim roditeljima bila na drugom mestu i nikad nisam osetila pravu roditeljsku ljubav. Moji su se razveli ubrzo posle mog rodjenja i sa tim i zaboravili na svoje obaveze prema meni. Celog zivota sam se borila da me primete, i da me vole, ali uvek im je bilo nesto drugo prece od mene. Moja mama je bila i ostala sebicna sto me jako boli jer mi jako nedostaje ta majcinska ljubav koju mi ona nije pruzila. Tata je isto tako gledao sebe i svoj zivot a ja sam im samo bila na putu. Nigde nisam pripadala,svakom sam smetala i samo sam se "seljakala" od jednog do drugog. Nista meni nije nedostajalao sto se tice materijalnih stvari, ali ljubav jeste.
Problem je u tome da sve sto sam starija, sve mi teze pada ta proslost, i nemogu da se oslobodim osecaja da nisam voljena.
Bez obzira na sve, ja ih volim i hocu da oprostim. Oni se danas trude da isprave te svoje greske, ali ja sve vreme osecam da to nije ona prva roditeljska ljubav, posebno sa majcine strane. One me ubedjuje da sam ja to samo umislila i da me voli, ali neznam....
U svakom slucaju, da skratim pricu, nije toliko problem proslost, to sam spremna da oprostim, ljudski je gresiti, ali ja i dan danas osecam da oni nemaju ta "prava" osecanja za mene, a to me jako boli. Jos mi je teze da ih razumem sad kad sama imam dete, jer je meni moje dete na prvom mestu, pre svega i svakoga, pa i same sebe.
Pokusala sam da citam knjige puta Dr Phil i tako to da bi se oslobodila tog osecaja, ali uzalud. Interesuje me da li neko ima neki predlog, razmisljala sam eventualno o tome da posetim psihoterapeuta ili mozda putem hipnoze da se nesto promeni, cula sam da i tu ima uspeha.
Hvala unapred.
. Imam 22 godina .I da budem iskren,vise bi voleo da se moji roditelji razveli ...Jer zivot s njima u jednoj kuci je bio pravo pakao .Majka,direktorka skole,alkoholicarka.