Tesko detinjstvo......
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Tesko detinjstvo......

  1. #1
    Natalie
    Guest

    Podrazumevano Tesko detinjstvo......

    Imam skoro 35 godina i jos uvek ne mogu da se oslobodim duhova proslosti.
    Udata sam, imam harmonican brak i supruga koji me voli i postuje, divno dete, dobar posao... ali nemogu da prebolim svoju proslost i lose detinjstvo.
    Kao dete sam uvek svojim roditeljima bila na drugom mestu i nikad nisam osetila pravu roditeljsku ljubav. Moji su se razveli ubrzo posle mog rodjenja i sa tim i zaboravili na svoje obaveze prema meni. Celog zivota sam se borila da me primete, i da me vole, ali uvek im je bilo nesto drugo prece od mene. Moja mama je bila i ostala sebicna sto me jako boli jer mi jako nedostaje ta majcinska ljubav koju mi ona nije pruzila. Tata je isto tako gledao sebe i svoj zivot a ja sam im samo bila na putu. Nigde nisam pripadala,svakom sam smetala i samo sam se "seljakala" od jednog do drugog. Nista meni nije nedostajalao sto se tice materijalnih stvari, ali ljubav jeste.
    Problem je u tome da sve sto sam starija, sve mi teze pada ta proslost, i nemogu da se oslobodim osecaja da nisam voljena.
    Bez obzira na sve, ja ih volim i hocu da oprostim. Oni se danas trude da isprave te svoje greske, ali ja sve vreme osecam da to nije ona prva roditeljska ljubav, posebno sa majcine strane. One me ubedjuje da sam ja to samo umislila i da me voli, ali neznam....
    U svakom slucaju, da skratim pricu, nije toliko problem proslost, to sam spremna da oprostim, ljudski je gresiti, ali ja i dan danas osecam da oni nemaju ta "prava" osecanja za mene, a to me jako boli. Jos mi je teze da ih razumem sad kad sama imam dete, jer je meni moje dete na prvom mestu, pre svega i svakoga, pa i same sebe.
    Pokusala sam da citam knjige puta Dr Phil i tako to da bi se oslobodila tog osecaja, ali uzalud. Interesuje me da li neko ima neki predlog, razmisljala sam eventualno o tome da posetim psihoterapeuta ili mozda putem hipnoze da se nesto promeni, cula sam da i tu ima uspeha.
    Hvala unapred.



  2. #2
    Poznat dr (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.804
    Reputaciona moć
    151

    Podrazumevano

    Psihoterapeuta posetite ako razmisljate na nacin da ce vam biti lakse ako pricate sa nekim o tome ali cinjenica je da vi svoje roditelje ne mozete promeniti niti vratiti se u detinjstvo.Okrenite se svom detetu i suprugu i probajte da ne razmisljate o onome sto ne mozete promeniti.

  3. #3
    noblica
    Guest

    Podrazumevano

    slusaj,tako si me podsetila na moje detinstvo sa tvojom pricom da cu u ponedeljak da ti ispricam moju jer sada idem kuci,radim do sest,prica je poduza i nemam kad da je sad zapocnem.cao! :wink:

  4. #4
    Veoma poznat smeh (avatar)
    Učlanjen
    07.09.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Vojvodina
    Poruke
    13.082
    Tekstova u blogu
    85
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    U jednoj TV emisiji je strucnjak-psiholog objasnjavao vezu sa roditeljima i njen uticaj na nas kasniji zivot... Rekla je da je najprirodnije da, kakvogod detinjstvo imamo, u jednom periodu svog zivota shvatimo da nasi roditelji nisu idealni i da kao posledica toga dolaze razne osude i trazenje njihove krivice za ono cime nismo zadovoljni u sopstvenim zivotima... Jednostavno, to je odlika odrastanja i sazrevanja...
    Ali, ako i posle neke 25 godine (kada bi ta faza trebalo da bude zavrsena) i dalje trazimo greske u svojim roditeljima umesto da ih prihvatimo tako nesavrsene, onda vec imamo problem...
    Meni je sve ovo delovalo krajnje prirodno i sasvim logicno, tim pre sto sam izanalizirala sebe i svoju najblizu okolinu i shvatila da se to nekako i poklapa sa tim...
    I sad, kada citam ovo sto si napisala, setih se toga... Deluje mi malo neobicno da sa 35 godina, i sopstvenom porodicom (kojom si, koliko shvatam vise nego zadovoljna) ti i dalje imas potrebu da u svojim roditeljima trazis greske i propuste, da ponovo i iznova analiziras svoje detinjstvo i ono sto te je tada zabolelo...
    Svako od nas je ono sto jeste, eventualno se moze menjati ukoliko sam to zeli - ali je nemoguce promeniti bilo koga iz naseg okruzenja...
    Kazes da imas osecaj da te majka ne voli dovoljno... Mozda si u pravu, mozda je to bas tako. Ali, sta cemo sa tim? Da je osudjujemo, smatramo nedostojnom uloge roditelja, komentarisemo kako nam to nije jasno, kako je ona stvarno losa majka... ? Da li ce je to promeniti? Da li ce tebe promeniti? Da li ces se bolje osecati? Biti voljenija?
    Ja ne sumnjam u to da su koreni tvog osecaja nedovoljne roditeljske ljubavi duboki i da je to izazvalo mnogo bola u detinjstvu, uticalo na izgradnju tvoje licnosti, na tvoj odnos prema muzu, detetu... Verovatno si vrlo osetljiva i emotivna... Ali je krajnje vreme da stvari prihvatis takve kakve jesu i trazis ono lepo u sebi i oko sebe...
    I jos nesto...
    U jednoj knjizi sam procitala krajnje jednostavnu istinu... Da kad sami sebe ne volimo dovoljno tu ljubav niko ne moze da nam nadomesti i sve dok to sebi uskracujemo, osecamo se nedovoljno voljeno bez obzira koliko smo, zapravo, voljeni...

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    04.05.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    22
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Iskrena da budem, jako te razumem. Ja sam imala, a to i dalje traje, takvu situaciju od strane svoga oca. Ja imam 21. godinu i mladja sam od tebe, ali znam sta znaci ne osetiti roditeljsku ljubav i paznju. I sve materijalne stvari koje mi sada pruza meni apsolutno nista ne znace, jer smo uvek bili i bicemo daleki u komunikaciji. Budi svesna da to detinjstvo nista nece moci da nadoknadi, ali isto tako budi svesna da je tebi tvoje dete najvaznije na svetu i uzivaj u svemu lepom sto ti se desi sa njim. Naravno, imas supruga koji te voli. Uzivajte zajedno...
    Mislim da je to mnogo pametnije, nego da se stalno vracas na proslost koja jako boli.
    Puno te pozdravljam i budi jaka...

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    09.04.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Malbork/severna Poljska
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    6

    Podrazumevano Re: Tesko detinjstvo......

    Silvija- mogu reci da sam Tvoj vrsnjak . Imam 22 godina .I da budem iskren,vise bi voleo da se moji roditelji razveli ...Jer zivot s njima u jednoj kuci je bio pravo pakao .Majka,direktorka skole,alkoholicarka.
    U skoli fina,mirna,niko nije mogao reci nesto lose o njoj.
    U kući drugacija.
    Sećam se tacno zvuka bacanih tanjira u noci.Kako je vristila u noci na ćaleta bez nikakvog razloga.
    Mogu slobodno da kazem,sto je vrsila psihicko nasilje nad ćaletom.
    I ja sam bio njena zrtva i njenih bolesnih ambicija.
    Koliko puta me vredjala.
    Sad ostale su samo oziljke na ruci (jedna 10 centimetara duga od rane koja je imala 1 cm dubine i 10 cm je bila duga-imao sam 8 savova na ruci) i unistena psihika.
    I slazem se-nista neće moći da nadoknadi detinjstvo...

Slične teme

  1. Detinjstvo
    Autor ms u forumu Filozofija
    Odgovora: 49
    Poslednja poruka: 13.04.2006., 20:53
  2. Detinjstvo!
    Autor poslednji_romantik u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 35
    Poslednja poruka: 22.01.2006., 02:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •