Intervju iz BH Dana: Tomislav Nikolic

DANI: Koliko ste već dugo u kampanji?

NIKOLIĆ: Treći put u poslednjih godinu i po dana, pa vi računajte! To je previše i za normalne prilike, ali Srbija nije normalna zemlja. Sam Bog zna šta je još čeka. Kampanja je izuzetno naporna, jedna od najtežih i podseća na one od pre petnaestak godina.

DANI: Po čemu?

NIKOLIĆ: Vlast je svesno išla iz izbora u izbore koji, videli ste, nisu doneli ništa. Vreme je za promene i vlast to oseća. U ovu kampanju smo ušli potpuno osiromašeni. Sav novac koji imamo potrošen je tokom predsedničke kampanje, tako da smo tek juče počeli da emitujemo spotove na televizijama…

DANI: Čekajte! Kako - siromašni? Pa, zar vam ne pomaže Miroslav Mišković?!

NIKOLIĆ: Da, pomaže! Baš nam je pomogao!

DANI: Šta hoćete da kažete?

NIKOLIĆ: Naravno da nam ne pomaže. Prvo - svi se boje da nam pomognu…

DANI: Zašto bi se bojali?

NIKOLIĆ: Imaju tog ludog Dinkića za vratom. Nemoguće je izvući bilo kakav novac, a da to ne znaju poreski organi. U Beogradu se sve zna. Ali, ne bežim od tih optužbi o saradnji s Miškovićem zato što me ona čeka posle 11. maja. Moram da sarađujem sa svima, pa i s Miškovićem.

DANI: Kao vlast?

NIKOLIĆ: Naravno. I sami znate da radikali 12. maja dolaze na vlast. A ako vlast u startu uspostavi dobar odnos s bogatim ljudima i ako oni ne mogu da dobiju baš sve što požele, a ipak mogu da dobiju dosta, onda država funkcioniše. Kapitalizam ne može bez bogatih ljudi.

DANI: Da, ali u kampanji, iako često pominjete tajkune, pljačku i sl., nikada niste prozvali Miškovića. Naprotiv. Jedina stvar oko koje ste se tokom predsjedničkih izbora predsjednik Tadić i Vi složili bila je odbrana Miroslava Miškovića. I to bukvalno identičnim rečenicama.

NIKOLIĆ: To mi je rekla i Olja Bećković posle emisije. Ne branim Miškovića. Međutim, Demokratska stranka drži pod kontrolom sve medije koji pišu da Mišković finansira SRS. To je laž. Mišković ne sme to da demantuje, ne sme da se brani, da kaže bilo šta protiv njih zbog toga što mogu da mu natovare na vrat ko zna kakve sve inspekcije i kontrole.

DANI: Zašto bi ga to brinulo ako radi po zakonu? Ne razumijem. Šta njega briga za inspekciju?

NIKOLIĆ: Sačekajte! On je čovek koji zapošljava 25.000 ljudi u Srbiji. Izračunajte koliko je to porodica. Mišković je preveliki za Srbiju i Srbija mu onemogućava da se proširi. Treba uspostaviti reciprocitet sa Slovencima, Hrvatima, uspostaviti bolju saradnju s Rusijom i omogućiti da Delta uđe na rusko tržište.

DANI: Baš ste se založili za Deltu!

NIKOLIĆ: Ne, založiću se za sve velike firme. Hoću da preuzmem vlast i normalno je da sam zainteresovan za punjenje budžeta. Nije tu u pitanju Mišković. Što bi on mene finansirao? Da mu omogućim neki posao? Ne mogu. Da mu omogućim dobar zakon? Pa, zna se da glasam protiv svakog Vladinog predloga zakona. Koji je njegov interes da ulaže u Tomislava Nikolića? Taj što ću doći na vlast jednoga dana? Pa, onda bih mogao da kažem da Mišković finansira skoro sve političke partije u Srbiji.

DANI: I vjerovatno ne biste mnogo pogriješili.

NIKOLIĆ: Dobro, ali zašto bi se on, finansirajući SRS, svađao s ovima koji su trenutno na vlasti? Čeka 12. maj? Mišković intenzivno sarađuje s Demokratskom strankom i G17 plus, ali najlakše je prebaciti sve na Tomislava Nikolića.

DANI: Ponovo pominjete 12. maj. Sigurni ste da ćete preuzeti vlast?

NIKOLIĆ: Apsolutno!

DANI: Kako? Juče ste izjavili da ste spremni da Koštunici ponudite mjesto premijera.

NIKOLIĆ: Imam veliki problem s novinarima. Uvek me pogrešno interpretiraju.

DANI: O.K. Evo, kažite meni. U slučaju da osvojite potrebnu većinu, da li ćete Koštunici ponuditi mjesto predsjednika Vlade?

NIKOLIĆ: Reći ću vama jer sam siguran da će biti preneto tačno onako kako sam rekao. Dakle, Srbija mora da ima vladu, a do nje je nemoguće doći bez ustupaka. Demokratska stranka i SRS, kao i na predsedničkim izborima, osvojiće približno isti broj glasova. Jezičak na vagi će ponovo biti Koštuničina Demokratska stranka Srbije. Koštunica čeka znak SRS-a ili DS-a. Kod nas je sve otvoreno, dok "tadićevci" DSS-u poručuju isto što su im govorili onih pet dana dok sam bio na čelu Skupštine Srbije: sram vas bilo! Kako možete s radikalima?! Ili - sram vas bilo, radikali! Spremni ste da sve date Koštunici! To je njihova taktika! Kao da su oni odbili da Koštunici daju mesto premijera!

Kliknite za proširenje...

DANI: Ali, zar ne vidite šta je Boris Tadić uradio od sebe i od DS-a pristajući na Koštuničine ucjene?!

NIKOLIĆ: Šta je uradio? Tadiću su bili ostali važni resori.

DANI: Koji?

NIKOLIĆ: Odbrana, spoljni poslovi…

DANI: A policija? A BIA?

NIKOLIĆ: Koga to interesuje?

DANI: Pa, Koštunicu! Njemu su najvažnija tzv. "ministarstva sile".

NIKOLIĆ: I Tadiću je važno. Obojica se bore za policiju kako bi zaštitili svoje lopove. Nemam tih problema. Meni policija ne treba.

DANI: Kako ne?! Pa, vaša stranka najavljuje hapšenja!

NIKOLIĆ: Znam da će hapšenja biti, ali ih nikada nisam najavljivao. Tačno je da je bilo nekih "jastrebova" u SRS-u koji su slali takve poruke, a koji, kada ih zbog toga pogledam popreko, obećaju - neće više. Onda ih ponese masa, pa to ponavljaju. Evo, ako budem u prilici, spreman sam da mesto ministra policije ponudim nekoj od stranaka manjina. Bio bi to istorijski dogovor. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope neprekidno se tvrdi da srpska policija maltretira Mađare. Evo, neka Mađar bude ministar policije, pa neka kaže da li je to tačno. U čemu je problem?

DANI: Gospodine Nikoliću, Vi nemate problem da mene u to ubijedite. Ja se s tim slažem. Međutim, kako ćete u to ubijediti svoje birače? Ili Koštunicu?

NIKOLIĆ: Ne brinite! Sešćemo Koštunica i ja s predstavnicima manjina i dogovoriti stvari. Ne insistiram na funkcijama, ali insistiram na tome da budemo u Vladi. I da se ne preglasavamo.

DANI: Da li je tačno i to da ste spremni da opoziciji ponudite mjesto predsjednika Skupštine?

NIKOLIĆ: Tačno je. To bi bio prvi put u istoriji parlamentarizma da Skupština ne bi bila sluškinja Vlade. Ali, pustite to! Videćemo 12. maja. Kod nas se kaže: koga je moliti, nije ga ljutiti. Koštunici je potreban samo jedan intervju da se naljuti. Jedan jedini! Zato SRS i DSS jedni druge u ovoj kampanji ne napadaju. Oni nas nemaju razloga, a ja bih imao šta da kažem o godinama Koštuničine vladavine…

DANI: Šta biste rekli?

NIKOLIĆ: Napravio je ogroman broj siromašnih ljudi. Meni nije kriv poštar što ne donosi penziju. Kriv je predsednik Vlade. Koštunica pravi loše vlade u kojima je svaki ministar premijer za sebe. Niko nikoga ne sluša. Kada je Dinkić slušao Koštunicu?

DANI: Primjećujete li da ponovo kritikujete Dinkića, a da zaobilazite Koštunicu?

NIKOLIĆ: Ne, ne. Hoću da kažem da je sve to dozvolio Koštunica. Njegovi su glasali. On je kriv.

DANI: Šta mu još zamjerate?

NIKOLIĆ: Kosovo i Metohiju. Koliko je trajalo to odstupanje, nezameranje visokim evropskim predstavnicima, međunarodnoj zajednici? Mislite da sam to zaboravio?! Pa, Crna Gora! Koštunica je bio garant da će državna zajednica biti očuvana. Uveravao nas je da crnogorski referendum neće uspeti, finansirao je i podržavao protivnike Mila Đukanovića i… Ništa! Onda imate i nesaradnju s Rusima. Ko je za to kriv? Berluskoni je juče pobedio, a odmah sutra se sreo s Putinom. Koštunicu kao da je bilo sramota da sarađuje s Rusima… Imam još milion zamerki.

DANI: I? Šta ga onda preporučuje za novi mandat?

NIKOLIĆ: Nije uspeo zato što tu nije bilo radikala. Međutim, negde od referendumske kampanje za novi srpski ustav, primećujem da se Koštunica naglo menja. I moj izbor za predsednika Skupštine, iako je trajao samo pet dana, pokazivao je da je konačno spreman da sarađuje s nama.

DANI: Ali, iz izbora u izbore Vi dobijate veliki broja glasova, a spremni ste da ipak mjesto premijera date stranci koja ima 10% podrške, manjinama resor policije, opoziciji - Skupštinu… Zašto se Vi uopšte bavite politikom?

NIKOLIĆ: Interes Srbije je na prvom mestu. Osim toga, SRS zaista dobija ogroman broj glasova, ali nikada dovoljno. Nama treba DSS, i to bez ucenjivanja. Možemo se dogovoriti. Evo, može Koštunica da bude premijer, a SRS da ima većinu ministara. Ili obrnuto. Nemam ništa protiv.

DANI: Postoji li slučaj u Evropi da jedna stranka, koja ima ogromnu podršku, drugoj, s neuporedivo manjom podrškom, ponudi mjesto premijera? Evo, to mi objasnite!

NIKOLIĆ: Pa, kažem vam da Srbija nije normalna zemlja!

DANI: Da li je Koštunica, noć uoči "vraćanja mandata narodu", od Vas tražio da uđete ili podržite manjinsku Vladu DSS-a?

NIKOLIĆ: Ne.

DANI: Da li ste s Koštunicom prije raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora dogovorili postizbornu koaliciju?

NIKOLIĆ: Ne. Nikada! Ona ne postoji ni danas. S Koštunicom sam se čuo pre desetak dana i predložio mu da se, s obzirom na to da nije mogao biti usvojen na Vladi, energetski Sporazum s Rusijom ratifikuje u Skupštini Srbije. Tu bismo imali većinu. Međutim, kao što znate, predsednik Skupštine, član "žutih" (Demokratske stranke, op. T.N.), odbija da zakaže sednicu. Po Ustavu, raspuštena Skupština obavlja neodložne i hitne poslove.

DANI: I šta je tu hitno? Sergej Lavrov kaže da ratifikacija može da sačeka do 11. maja.

NIKOLIĆ: Pustite vi Lavrova! On je politička figura koja je tu od danas do sutra. Gasprom kaže da moramo, a oni imaju gas. Šta ako se Rusi naljute i odu u Rumuniju ili Mađarsku?

DANI: A to funkcioniše na principu ljutnje, a ne interesa?

NIKOLIĆ: Rusima je gotovo potpuno svejedno. To je ustupak Srbiji. Nama mnogo, znači. Srećan je onaj kroz čiju teritoriju prođe gasovod. Sam tranzit i održavanje je već dobit za Srbiju.

DANI: Koliki? Ekonomisti kažu da je cjelokupni aranžman i prodaja NIS-a loš.

NIKOLIĆ: O tome bih porazgovarao s Rusima. Oni svakog dana imaju 600 miliona dolara ekstraprofita koje stavljaju u državne rezerve. Dakle, glupo je da se oko toga cenkamo. O tome treba otvoreno razgovarati. Jesam rusofil, ali nikada neću dozvoliti da me neko optuži da sam zbog ljubavi prema Rusiji prodao Srbiju. Nikada to neću dozvoliti.

DANI: O.K. Šta je bilo s tom sjednicom o kojoj ste počeli da pričate?

NIKOLIĆ: Pošto je Dulić odbio da je sazove, pozvao sam Koštunicu i rekao mu da Skupštinu ne čini predsednik, nego 126 poslanika. Mi smo većina. Ako već Dulić neće, sednicu može da sazove jedan od potpredsednika.

DANI: To ste Vi odredili ili piše u skupštinskom poslovniku?

NIKOLIĆ: U poslovniku piše da sednicu saziva predsednik, ali, šta ako je umro?

DANI: Pa, koliko znam - nije! Živ je!

NIKOLIĆ: Živ je, ali neće da sazove sednicu!

DANI: I onda Vi preuzimate zakon u svoje ruke?! Baš fina preporuka!

NIKOLIĆ: Ma, nije to kršenje zakona! Zakazivanje sednice je formalnost.

DANI: Ali, Vi ne možete da određujete šta je formalnost, a šta nije! Ili možete, ali morate biti svjesni da je to onda vrlo loš signal.

NIKOLIĆ: Vama se ne može objasniti! Odluka će biti doneta većinom, a o proceduri neka odlučuje Ustavni sud.

DANI: Dok se Ustavni sud sastane…

NIKOLIĆ: To je Tadićev sud, pa neka obori odluku. Tadić ju je već oborio. Kada mu je u predsedničkoj kampanji trebao susret s Putinom, išao je u Rusiju i lično prisustvovao potpisivanju sporazuma. Kasnije sam imao muke da Kremlju objasnim da pozivom Tadiću oni daju vetar u leđa kandidatu koga smatraju prozapadnim. Rekao sam im: "Hoćete da se u Srbiji borim protiv uticaja SAD-a, NATO-a i Rusije, a mom protivkandidatu pomažete?! Neću!" Ovim Srbiju gurate u ruke NATO-pakta. Izvolite! Onda su me pozvali u Moskvu i predložili da budem primljen u Dumi. S obzirom na to da su u pitanju bili predsednički izbori, odbio sam. Na kraju me je primio Medvedev, koji je ubrzo postao predsednik Rusije. Dakle, Tadiću je sporazum služio u kampanji, a sada odbija da glasa za njegovu ratifikaciju. E, ne može!

DANI: Kako ne može? Šta ćete da radite?

NIKOLIĆ: Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije ima ovlaštenje da sazove sednicu. Da vidimo šta će da urade. Ako Dulić neće… Uvek sam poštovao volju većine. Sećate se da sam one noći, kada sam bio predsednik Skupštine, iako nisam morao, dozvolio formiranje Vlade Koštunica - Tadić jer je to bila volja većine?

DANI: Sjećam se. Tačno je. Da li Vam je Koštunica odgovorio?

NIKOLIĆ: Jeste. U nekom intervjuu je rekao da Sporazum mora biti ratifikovan pre 11. maja… A evo, još nešto! Zoran Đinđić je 1997. bio predsednik Skupštine Beograda i u njegovoj je nadležnosti bilo zakazivanje sednica. Odbornici SPO-a i SPS-a podnesu zahtev za njegovu smenu. Đinđić nije zakazao sednicu, ali je, nakon što je održana, prihvatio odluku većine i napustio funkciju koju je do tada obavljao. Đinđić je bio veliki političar koji je znao da prihvati ono što je volja većine.

DANI: Ne mogu da vjerujem da ste to izgovorili!

NIKOLIĆ: Zašto?

DANI: Zato što ste, na primjer, tokom kampanje za predsjednika Srbije, rekli da ćete, u slučaju da pobijedite, pogledati presudu Specijalnog suda izrečenu pripadnicima Zemunskog klana zbog ubistva Zorana Đinđića? To je protumačeno kao najava mogućeg pomilovanja.

NIKOLIĆ: Dužnost predsednika Republike je i pomilovanje. Tokom kampanje, TV B92 je postavio pitanje da li bih, kao predsednik Srbije, pomilovao ubice Zorana Đinđića. To me niko normalan ne bi pitao. Odgovorio sam, a i sada ponavljam, da takve počinioce nikada ne bih pomilovao, a za svaki drugi slučaj bih morao da se upoznam s predmetom.

Kliknite za proširenje...

DANI: Hoćete da kažete da je Vaša izjava pogrešno protumačena?

NIKOLIĆ: Hoću. Zoran Đinđić nije zaslužio da bude ubijen i njegovog ubicu nikada ne bih pomilovao, niti bih mu jedan jedini dan oprostio kaznu. To ne bih učinio ni višestrukim ubicama, povratnicima ubicama, dilerima droge, silovateljima… Ne znam šta je tu čudno. Zoran Đinđić i ja smo bili politički suparnici. Bio je umešan u neke kriminalne poslove, ali je imao i jak politički nerv. Za sve u DOS-u je bio majstor. DOS je bez njega ništa. Samo je on mogao takve ljude da drži na okupu. Ali, nemojte to sad da mi stavite u naslov.

DANI: Neću. Rekli ste da s Koštunicom niste dogovorili postizbornu koaliciju. Da li je to uradio Vojislav Šešelj, kako tvrdi ministar odbrane Šutanovac?

NIKOLIĆ: Koliko znam - nije.

DANI: A koliko ne znate?

NIKOLIĆ: Znaju ovi koji prisluškuju. Odakle Šutanovac zna da su razgovarali Šešelj i Koštunica? Da li ih je prisluškivao Šutanovac? Ili Ranko Tadić?

DANI: Ko je Ranko Tadić?

NIKOLIĆ: Tadićev rođak koji prisluškuje sve po Srbiji.

DANI: Kako to - rođak prisluškuje? Rođak mu je funkcija?

NIKOLIĆ: To pitajte Tadića. Čovek došao iz Crne Gore i za svog batu prisluškuje redom. Tražim od Šutanovca da nam da transkript tog razgovora. Kakva je to država u kojoj ministar odbrane kaže da zna sadržaj telefonskog razgovora dva čoveka?

DANI: Možete li za trenutak da zaboravite na Šutanovca i da mi odgovorite na pitanje kako je moguće da šef stranke pregovara iza leđa svog zamjenika?

NIKOLIĆ: To nije tačno.

DANI: Jeste li pitali Šešelja?

NIKOLIĆ: Ne jer s njim nisam razgovarao već sedam-osam dana.

DANI: Zašto?

NIKOLIĆ: Zato što Šešelj obično zove oko sedam sati uveče, a u to doba sam gotovo uvek zauzet. Govorim na nekom mitingu. Osim toga, kako on može bilo šta govoriti iza mojih leđa? On je predsednik stranke i može da radi šta god hoće. Deluje mi nerealno da čovek čije telefonske razgovore sluša pola Evrope sada sklapa koalicije i da predsednik Vlade na to pristaje. Jedinu sugestiju koju imam od Šešelja je to da ne idem i suviše oštro protiv Koštunice.

DANI: Znate da insistiram na odgovoru zato što ste najprije na jednoj konferenciji za štampu rekli da Koštunica više neće biti premijer, a onda ste, nakon sedam dana, taj stav drastično ublažili. Ali, u redu. Da li je Šešelj zadovoljan kampanjom? Slaže li se s tim što govorite?

NIKOLIĆ: Od početka kampanje smo se čuli dva puta. Rekao sam mu slogane, kako ću voditi kampanju... Složio se i predložio da na predizbornom plakatu budemo obojica.

DANI: Da li Vam to odgovara?

NIKOLIĆ: Zašto mi ne bi odgovaralo?

DANI: Recimo zato što je u Hagu.

NIKOLIĆ: To je nebitno. Znam da je nevin.

DANI: Dobro, to ćemo da vidimo.

NIKOLIĆ: Kako ćemo da vidimo? Da sačekamo presudu? E, pa to tako neće moći! Po presudi je i Haradinaj nevin. Nevin je i Naser Orić, iako je od utvrđenih 2.600 ubistava pod njegovom komandom osuđen za njih devet, i to na dve godine. Pa, to je bruka! I nemojte onda da mi pričate o pravdi u Hagu!

DANI: Šta hoćete da kažete? U slučaju da dođete na vlast, hoćete li sarađivati s Haškim tribunalom?

NIKOLIĆ: U čemu da sarađujem? Po prvi put ću pomoći odbrani onih koji tamo leže. Što se tiče Karadžića i Mladića, oni nisu u Srbiji.

DANI: Odakle znate?

NIKOLIĆ: Rekli su mi Tadić i Koštunica. Sedam godina ih jure.

DANI: Čuli ste šta kažu tužilac Vukčević i Rasim Ljajić?

NIKOLIĆ: O njima neću da govorim. To su prodane duše. Rasim Ljajić je bio sedam godina kod Koštunice, pa je sada prešao kod Tadića. Šta o njemu da mislim?

DANI: Šta Vam to sad znači? Bili ste nekada bliski s Miloševićem, danas ste s Koštunicom. Kakav je to argument?

NIKOLIĆ: Mi nikoga nismo ideološki prevarili. Ljajić jeste! Njemu nije važno ko je ko, samo da on ostane ministar.

DANI: Dobro, dobro! Nije Ljajić uhapsio generala Tolimira u Beogradu, pa ga s vrećom na glavi prebacio u RS i naredio im da ga oni isporuče Hagu, a ovdje lagao građane o tome.

NIKOLIĆ: Tačno. Imam svedoke za to. Zbog toga će neko morati da odgovara.

DANI: Kako mislite - neko? Ko?

NIKOLIĆ: BIA.

DANI: A ko je šef Radetu Bulatoviću?

NIKOLIĆ: Znate vi to veoma dobro. Koštunica je šef!

DANI: I Vi ćete onda s čovjekom koga ste uhvatili da laže da pravite vladu?

NIKOLIĆ: Tamara, šta god da kažete, nećete me odgovoriti od te namere.

DANI: Ja Vas ne odgovaram. Samo pitam kako možete imati povjerenja u takvog čovjeka. Da ne govorimo da Vas je, uprkos dogovoru, nakon samo pet dana smijenio s funkcije predsjednika Skupštine.

NIKOLIĆ: Ne vredi vam! Imam li alternativu? Neću valjda s Tadićem, Dinkićem, Đelićem i sl.

DANI: Niste mi odgovorili: ako dođete na vlast, hapsite li preostale haške optuženike?

NIKOLIĆ: Kako kada nisu tu?

DANI: Ako biste saznali da je Mladić u Srbiji…?

NIKOLIĆ: Mislite da se sada vrati u Srbiju? Pa, ne može! Kako će ući u Srbiju? Ko će ga pustiti?

DANI: Pa, Vi i SRS! Vi ste govorili da je srpski parlament sigurna kuća za Ratka Mladića!

NIKOLIĆ: Nisam ja.

DANI: Jeste generalni sekretar vaše stranke Aleksandar Vučić!

NIKOLIĆ: Ali, nisam ja! Svejedno. Niko nikada više neće biti izručen Hagu zato što niko od njih nije u Srbiji.

DANI: A kada bi bio, da li biste ga predali Hagu?

NIKOLIĆ: Ne! Hoćete to da vam kažem?! E, pa ne bih više nikoga izručio! Dosta je mrtvih Srba u Hagu.

DANI: Hvala. To je odgovor.

NIKOLIĆ: Haški sud je izmišljeni sud i tamo Srbi više neće ići. Vojislav Šešelj će verovatno biti osuđen na osnovu izmišljenog dela - udruženi zločinački poduhvat. S kim? S generalima Kadijevićem i Adžićem, koje nikada nije sreo. Ali to za Haški sud nije važno. Ne moraju se sresti, razgovarati, ali, ako su imali istu ideju, to se odmah kvalifikuje kao udruženi zločinački poduhvat. Možda Vi i ja, dok ovo razgovaramo i dok se gledamo, imamo neku zajedničku ideju…

DANI: Ne morate da brinete! Sigurna sam da nas dvoje nemamo i nikada nećemo imati nikakvu zajedničku ideju o bilo čemu!

NIKOLIĆ: Polako! Nikad se ne zna.

DANI: Ponovo na reveru imate bedž sa Šešeljevim likom. Skinuli ste ga tokom predsedničke kampanje.

NIKOLIĆ: Vratio sam ga. Možda i Šešelj u početku nije shvatao zašto sam ga skinuo, a onda sam mu objasnio: kako za mene da glasa neko iz DSS-a, ako na reveru nosim tvoj bedž? Borim se da budem predsednik svih građana.

DANI: I onda je shvatio?

NIKOLIĆ: Možda i nije, ali nije više prigovarao.

DANI: Vjeruje li Vam Šešelj? Da li Vam on danas predstavlja kamen oko vrata?

NIKOLIĆ: A, ne! Verujte mi da ću da odahnem kada se vrati iz Haga. Nas dvojica smo uvek bili ideološki bliski, ali smo se isto tako uvek razlikovali u nastupu. U ovom času je prevagnuo moj stil. Kada je Šešelj vodio stranku u Srbiji, bilo je to grozno vreme. Verovatno da sam tada govorio ovo što govorim danas, mnogi bi rekli: šta je ovome?! Puške u ruke i u rat!

DANI: Iako kažete da je drugo vrijeme, imate li utisak da Vas se ljudi i dalje plaše? Boje se da ih ponovo ne pozovete u rat.

NIKOLIĆ: To nije tačno! Ne boje se. Taj strah se namerno širi. DS je u panici zbog toga što listom mladi ljudi za nas glasaju. Ta deca su prkosna, ponosna… Dosta im je svega.

DANI: Ta djeca, osim toga, nemaju pasoše, nikada nisu vidjela ništa drugo…

NIKOLIĆ: A gde će?!

Kliknite za proširenje...

DANI: Kako mislite - gdje će? Da li Vaša djeca negdje putuju?

NIKOLIĆ: Ne!

DANI: Nikada nisu izašla iz Srbije? Nemaju pasoše?

NIKOLIĆ: Imaju. Verovatno će ovog leta da idu u Grčku. I šta? Tamo će da progledaju?! Tadić im obećava Evropu, pasoše, vize, ali oni opet glasaju za nas. Znate li zašto? Zato što znaju da će pre tamo stići s nama.

DANI: Gdje će s vama stići?

NIKOLIĆ: U Evropu.

DANI: S vama u Evropu?! Jeste li sigurni?

NIKOLIĆ: Naravno. Za to dete put u Evropu znači da ima novac da putuje, da sebi priušti ono što mu treba. Tadić priča o EU, a ta deca znaju šta Evropa ovde radi poslednjih osam godina, da odlučuje o životu i smrti. Čemu on da se nada? Otac mu ne radi, ne radi ni majka.

DANI: Ko je za to kriv?

NIKOLIĆ: Onaj ko je bio na vlasti poslednjih osam godina - DS i DSS. Ako jedan od njih hoće da se menja, da vodi Srbiju u budućnost, jedva čekam.

DANI: Kakva je ta budućnost?

NIKOLIĆ: Srbija je već u Evropi, a samo od Evrope zavisi u kom će se pravcu naša saradnja nastaviti. Ako poštuju teritorijalni integritet i celovitost Srbije, onda nema problema. Ako ne, sarađivaćemo samo sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Osim toga, Rusija je strateški partner Srbije.

DANI: Ako Srbiji 28. aprila bude ponuđeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU…

NIKOLIĆ: Tadić moli Evropu da mu ponudi potpisivanje. Videli ste da su Holanđani skoro pristali. Ostaje Belgija.

DANI: A Vi prijetite da ćete predsjednika Tadića, ako potpiše Sporazum, uhapsiti na beogradskom aerodromu. Ko ste Vi da hapsite predsjednika Srbije?

NIKOLIĆ: Nisam tako rekao. Ponovo sam pogrešno interpretiran u medijima. Rekao sam da predsednika Republike Ustav obavezuje na poštovanje integriteta zemlje. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. Rekao sam da Tadić mora da poštuje Ustav, a novinari napišu da sam rekao da ću ga uhapsiti.

DANI: Ako Srbija ne potpiše taj Sporazum, da li to znači da će Kosovo ostati u njenom sastavu? Da li odbijanje Sporazuma znači da će EU poništiti odluku o priznanju ili to znači da Srbija gubi i Kosovo i EU?

NIKOLIĆ: Kod nas znači da ne priznajemo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. To je svojevrsni spor s onima koji to priznaju.

DANI: Dokle ste spremni da idete u zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije?

NIKOLIĆ: Pomoći ćemo svakom građaninu, koji to želi, da ostane na Kosovu. Moramo im osigurati bezbednost. Zato su tamo KFOR i UNMIK. Pojavi li se EULEX, pojaviće se i Srbija.

DANI: Kako?

NIKOLIĆ: Hiljadu vojnika i policajaca ide na Kosovo. EU kaže da poštuje Rezoluciju 1244 SB UN. Ako je poštuje, onda mora da zna da ta Rezolucija ostavlja mogućnost za hiljadu srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji. Videćemo šta o tome kaže generalni sekretar UN-a - da li priznaje dokument koji je usvojila organizacija na čijem je čelu ili priznaje EULEX. Bićemo prva vlast koja će tražiti da se Rezolucija poštuje i sprovodi. Svi su od toga bežali. Ja se nikoga ne bojim.

DANI: Rekli ste da nećete ratovati…

NIKOLIĆ: Rekao sam da neću da ratujem, ali nisam rekao da neću da se branim. Neću svom narodu da nanosim zlo.

DANI: Nećete, nadam se, ni drugom.

NIKOLIĆ: Naravno da neću. A koji je to "drugi narod"? Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Albanci, muslimani, Crnogorci… Sve je to moj narod. Ali, ako budem napadnut, moram da se branim.

DANI: Ko Vas napada?

NIKOLIĆ: Niko, ali moramo imati vojsku. Šta će Francuskoj vojska? Ko će nju da napada? Ona je u EU, ali ipak ima vojsku. Srbija želi da ima malu, efikasnu vojsku. Ako imate vojsku, možda ćete nekada i da ratujete.

DANI: Šta Vam sada to znači?

NIKOLIĆ: A šta znači Francuzu? Ako vas neko napadne, morate ratovati.

DANI: Šta je s RS-om? Na koji način biste sarađivali s BiH?

NIKOLIĆ: RS ima svoj put, koji, na žalost, trenutno nije dobar. Tamo nema političara koji bi RS mogao da vodi kako treba.

DANI: Koji je to put?

NIKOLIĆ: Samostalnost.

DANI: Zašto?

NIKOLIĆ: Nemoguće je da ostane u Federaciji u kojoj ćete stalno biti preglasavani i ponižavani. Milorad Dodik se predstavlja kao čovek koji će da zaštiti srpske interese, ali, uprkost tome, od Dejtona do danas jedna po jedna funkcija RS-a polako nestaje. Ona se svodi na nešto što je manje i od pokrajine. To nije moralno. Političari u RS-u nisu umeli ili imali snage da se odupru niti jednom visokom predstavniku jer su računali da bi mogli da zaglave u zatvoru.

DANI: Zašto baš u zatvoru?

NIKOLIĆ: Evo, Nikola Poplašen je bio predsednik, ali ga je smenio visoki predstavnik. Nije se odupirao zbog toga što se plašio da ne završi u Hagu. To je strahovlada, okupacija!

DANI: I šta biste im Vi savjetovali?

NIKOLIĆ: Da ne daju više ništa i da se spremaju za referendum.

DANI: Mislite da će Vas poslušati?

NIKOLIĆ: Na njima je da odluče kako će dalje. Ne mešam se u to. Moje je da kažem da mislim da Dodik neće ići u tom pravcu, iako se trudi da izgleda kao da hoće. On je jedini političar kome Evropa dozvoljava da ide mnogo dalje od drugih, ali samo verbalno.

DANI: Zašto mu to dozvoljava?

NIKOLIĆ: Pa, treba im. Predstavi se kao patriota, osvoji ogroman broj glasova, a RS-a nigde na vidiku.

DANI: Na predizbornim skupovima DS-a u Srbiji Dodik kaže da je jedan od njegovih uspjeha to što SRS ne postoji u RS-u.

NIKOLIĆ: Da, i poruči: želim vam da i vi uništite SRS u Srbiji. A onda me oni ne unište ni prvi, a ni drugi put. Zato se Dodik neće ovoga puta pojaviti u Tadićevoj kampanji. Video je da je pogrešio.

DANI: Odakle to znate? Rekao Vam je tokom mitinga u Beogradu?

NIKOLIĆ: Ne, ali je na bini zazirao od toga kako ću da reagujem. Nije mu bilo prijatno jer je ranije govorio protiv mene i SRS-a. Sada je znao da je to u suštini radikalski miting i da sve zavisi od mene. Pod nabojem tog mitinga, otišao je u RS i tamo održao jedan odličan govor.

DANI: Kažete da je na mitingu bilo najviše ljudi iz vaše stranke…

NIKOLIĆ: Da, ali ih nije bilo i pred Ambasadom SAD-a. Tamo je bila vlast. Loše organizovana vlast. Čitam kasnije u novinama: ispunili smo želju osoblja Ambasade da ne štitimo njihovu zgradu. Šta to znači?! Da smo mi bili na vlasti, zar mislite da bi jedno staklo bilo slomljeno na bilo kojoj ambasadi?

DANI: Ne znam.

NIKOLIĆ: Naravno da ne bi. Zaštitili bismo predstavništvo svake strane države u Beogradu. Svake, bez izuzetka!

DANI: Vidite! Sve to što govorite je divno, ali tu idilu kvari činjenica da ljudi jednostavno imaju drugačiju percepciju. Subotom idem na Palilulsku pijacu i seljak koji mi prodaje krompir i šargarepu, čuvši moj naglasak, jednog jutra mi kaže: "E, sve će vas, Crnogorce, proterati Toma kada dođe na vlast." Naravno, kasnije mu je bilo žao što je to rekao, ali nekako nije mogao da izdrži. Voli čovjek malo da priprijeti! Predsjednik Tadić s ovim nema veze. To je Vaš glasač.

NIKOLIĆ: To nije pravilo. Stidim se takvih komentara, ali morate razumeti ljude. Pogodilo ih je razdvajanje s Crnom Gorom. To je kao kada se razdvoje braća.

DANI: Zašto bih razumjela? Ni Vaša dva sina ne žive u istoj kući. Je li tako?

NIKOLIĆ: Jeste, ali mi uvek ostajemo jedno. I to nije za poređenje. Nije trebalo da se razdvajamo i gotovo!

DANI: Nakon svega što ste rekli, nakon otvorenosti i spremnosti na saradnju s manjinama, s opozicionim partijama i sl., ima li šanse da, ako zaista dođete na vlast, postanete "srpski Sanader"?

NIKOLIĆ: Ja to iskreno hoću i mogu. Uradiću to ako mi se pruži prilika. Sanader je, međutim, imao olakšavajuću i otežavajuću okolnost. Olakšavajuća je ta što je bio unapred prihvaćen, a meni Evropa podmeće klipove u točkove na svakom koraku, iako zna da sam takav…

DANI: Kakvi ste?

NIKOLIĆ: Čovek sam koji će potpuno da promeni, koji će da pomiri Srbiju. Evropa to ne želi da prizna. Sanadera su proizveli u takvog, iako on to nije. Zamislite kada bi Solana sutra rekao da EU nema ništa protiv da na izborima pobedi Tomislav Nikolić! SRS bi dobio mnogo glasova onih koji nas se sada boje… Sanaderova otežavajuća okolnost je ta što nije omogućio Srbima da se vrate u Hrvatsku. Na tom pitanju sve priče o njemu kao demokrati padaju u vodu. Može da ide u kuće kod Srba na slave koliko hoće, ali, kada mu postavite pitanje koliko se njih vratilo, kome je vraćena imovina, koliko njih je pretučeno… Tu se ruši cela priča. Ja bih radio drugačije.

Kliknite za proširenje...

master_of_errors:

I nek mi neko posle kaze da SRS nece braniti Miskovica...lepo pise u prvom postu, Toma kaze da ce mu pomagati da se razvija. I kako ispadaju glupi glasaci SRS-a.

Kliknite za proširenje...

NIKOLIĆ: Naravno. I sami znate da radikali 12. maja dolaze na vlast. A ako vlast u startu uspostavi dobar odnos s bogatim ljudima i ako oni ne mogu da dobiju baš sve što požele, a ipak mogu da dobiju dosta, onda država funkcioniše. Kapitalizam ne može bez bogatih ljudi.

Kliknite za proširenje...