Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Данас сам први пут у животу заиста први пут прочитао Марксову чувену дефиницију религије као опијум за народ и схватио да је то најбоља дефиниоција икада дата о религији.
Та дефиниција је деценијама злоупотребљавана од стране и комуниста и антикомуниста.
Комунисти су је користили у бирби против цркве а антикомунисти да докажу како су комунисти у ствари антихристи.
Али изворна дефиниција и пуна дефиниција коју је Маркс да гласи:
Das religiöse Elend ist in einem der Ausdruck des wirklichen Elendes und in einem die Protestation gegen, das wirkliche Elend. Die Religion ist der Seufzer der bedrängten Kreatur, das Gemüt einer herzlosen Welt, wie sie der Geist geistloser Zustände ist. Sie ist das Opium des Volks.
...
„Религијска патња је у исто време и одраз истинске патње и протест против патње.
Религија је уздах угњетеног бића, она је срце света без срца, она је душа бездушног света, она је опијум за масе.”
Иако је Маркс сматрао да треба напустити срећу коју нуди вера у потрази за правом срећом, то су ствари које је писао човек који је живео у окружењу католичке и протестанстке цркве а не Православља, тако да можда био у праву ако је описивао да треба напустити лажну срећу Католицизма.
Мећутим, мене као верника је одушевила лепода дефиниције „Религија је уздах угњетеног бића, она је срце света без срца, она је душа бездушног света”
П.С:
Опијум се у Марксово време продавао као „универзални” лек у апотекама против свих болова, слично мешавини коју би данас имали „Бенсендин” и „Пеницилин”
http://www.ronaldbrucemeyer.com/rants/0505almanac.htm
Та дефиниција је деценијама злоупотребљавана од стране и комуниста и антикомуниста.
Комунисти су је користили у бирби против цркве а антикомунисти да докажу како су комунисти у ствари антихристи.
Али изворна дефиниција и пуна дефиниција коју је Маркс да гласи:
Das religiöse Elend ist in einem der Ausdruck des wirklichen Elendes und in einem die Protestation gegen, das wirkliche Elend. Die Religion ist der Seufzer der bedrängten Kreatur, das Gemüt einer herzlosen Welt, wie sie der Geist geistloser Zustände ist. Sie ist das Opium des Volks.
...
„Религијска патња је у исто време и одраз истинске патње и протест против патње.
Религија је уздах угњетеног бића, она је срце света без срца, она је душа бездушног света, она је опијум за масе.”
Иако је Маркс сматрао да треба напустити срећу коју нуди вера у потрази за правом срећом, то су ствари које је писао човек који је живео у окружењу католичке и протестанстке цркве а не Православља, тако да можда био у праву ако је описивао да треба напустити лажну срећу Католицизма.
Мећутим, мене као верника је одушевила лепода дефиниције „Религија је уздах угњетеног бића, она је срце света без срца, она је душа бездушног света”
П.С:
Опијум се у Марксово време продавао као „универзални” лек у апотекама против свих болова, слично мешавини коју би данас имали „Бенсендин” и „Пеницилин”
http://www.ronaldbrucemeyer.com/rants/0505almanac.htm