Biti svedok matretiranja

rdeki:

Jednom sam se umešao i pojeo pečenoG OVNA.
Žrtva koja se meni žalila na zlostavljača nije preuzela ništa (a mogla je) da se svega toga reši. A ja sam ispao đubre koje je htelo da im bezrazložno rasturi brak.
Rekao sam sebi: "Nikada više!". Svaka žrtva je žrtva samo dok pristaje na svoju ulogu žrtve.

Kliknite za proširenje...

UnBesoDeDesayuno:

Mozda me nisi shvatila. Smatram osnovim pravom i potrebom zivot bez maltretiranja a ne srecom. Sreca je kad dobijes pare na lutriji a ne ako imas normalan zivot.

Nadam se da je sad jasnije i zaista ne vidim potrebu da me vredjas.

Kliknite za proširenje...

UnBesoDeDesayuno:

Ma nema problema, shvatila sam da je nesporazum u pitanu

Nisam sretnica, nego sam se izborila za zivot po svojoj meri. Zato me potresaju ovakve price gde covek misli da drugacija realnost ne postoji.

Kliknite za proširenje...

UnBesoDeDesayuno:

Pozdrav svima!

Vec duzi niz godina sam svedok matretiranja od strane jedne osobe. Prica je vezana za moju siru porodicu i unapred se izvinjavam na sturim informacijama jer ne zelim da povredim niciju privatnost. Ne zelim da pricam o vrsti matretiranja (nije seksualno u pitanju, vise verbalno, ponizavanje, uopste jedan odvratan odnos koji za rezultat ima depresiju, bespomoconost da se stane u svoju odbranu...itd) nego o mojoj nemoci da pomognem osobi koja mi je jako draga. Uglavnom, ovo traje godinama, osoba koja je maltretirana je mlada, zivi u Srbiji, studira i sve vise tone u depresiju. Problem je nastao kad sam ja pokusala da se umesam i rekla jednoj osobi koja je direktno povezana da ovo mora da stane, da nema smisla, da se upropascava jedan mladi zivot i da je situacija krajnje ozbiljna. "Maltretiracu" ne smem da se obratim, probala sam pre vise godina i izazvala neopisivi haos (kad je isti pokusao da maltretira mene- i donekle uspeo dok se nisam iscupala svim snagama). Mislim da to nije resenje jer bi se sve onda svalilo na ovu zrtvu koja je najbliza (ja sam mnogo hiljada kilometara udaljena i mogu samo da pricam iz daleka) jer vec znam kako stvari funkcionisu. Obratila sam se njima najblizoj osobi jer zaista nisam znala sta vise da uradim jer me sve ovo jako potresa. Ovoj mladoj osobi vec godinama pokusavam da objasnim da to ne mora da trpi, da je to sve bolesno, da ona nije ni za sta kriva. Zaista se trudim ali mislim da je to posao psihijatra.
Uglavnom, kad sam se umesala, dobila sam grozan odgovor od "zrtve" - kako sam izigrala njeno poverenje, kako nisam smela nista da pricam, kako ona to meni prica u poverenju a ja sam rekla nekom drugom.
Ja sad zaista ne znam sta da radim! Odlucila sam da se vise ne mesam jer me, u krajnjem slucaju, niko nije ni pitao za pomoc. Ali kako ne reagovati kad je u pitanju osoba koju jako volite, koja ocigledno ne moze da se suoci sa problemom i kojoj ste na kraju vi krivac sto ste odreagovili i pokusali da je zastitite?
Ja stvarno nemam sindrom spasioca ali ne mogu da predjem preko takve postavke stvari - da ne sme nista da se kaze i da mora da se cuti na maltretiranje a uporno vas neko uvlaci u sve to pricama kako je svakodnevno maltretiran! Donekle se osecam kao budala sto sam reagovala pa dobila po pi... ali prosto ne mogu da sedim mirno i gledam nesto sto sam i na svojoj kozi osetila.
Da li je neko od vas bio u ovakvoj situaciji?

Kliknite za proširenje...