Подела Косова,колико год болна била,представља једино решење.Наравно да је неправедно али на жалост то је једини излаз.Међутим,саму поделу није лако урадити и да би била ефикаснија и јаснија потребно је јасно ставити до знања међународној заједници намере српске стране.Требало је предложити поделу по "босанском" принципу где би Србији припало 51 наспрам 49 албанских процената са тиме,да би се морало рачунати на процентуална померања у нашу штету.На преговарачима би било да се у тзв"албанском" и "српском" делу у исто време одржи реферемдум о томе где би који ентитет припао,односно којој би се држави припојили.Вероватно су вам познати могући резултати.Српски део би се припојио Србији а албански Албанији.Албанцима би требало онемогућити коришћење свих придева "косовски" и слично а српска страна би задржала право да користи ове придеве.Албански део би Србија морала прва признати као део Албаније и Србија би "албански" део Косова третирала као територију Републике Албаније,а Албанија би третирала српски део Косова као део Републике Србије.Мешовита српско-албанска комисија би урадила демаркацију и коначно разграничење српског и албанског народа.Након тога би Срби и Албанци требали приступити потписивању мира и пакта о ненападању и будућем пријатељству.
Добро би било да српска држава инсистира и на референдуму у Републици Српској у исти дан,где би се РС вероватно великом већином изгласала припајање Србији.У то име би се као компензација муслиманима и Хрватима требало понудити потпуно одрицање придева "босански",чиме би се само легализовала одлука руководства Српске Републике Босне и Херцеговине чиме су Караџић и друштво препустили муслиманима комплетну културну баштину БиХ и починили катастрофалну грешку.Оваквим прекомпоновањем граница би се стварно "догодио" мир на дуге стазе и избили би се аргументи свих који говоре о некаквој мултикултуралној Европи као јединој алтернативи балканске садашњице.
Бојим се да је прича о РСК пуцање из празне пушке.Чак и да се политички спроведе одлука о стварању некакве српске сутономије,у шта не верујем,сумњам да би се било ко од изгнаних Срба вратио и наставио живот у Хрватској.
