zasto smo skloni da pamtimo samo lepe stvari.... i da nam tamo gde smo sada nije kao sto je nekad bilo u pr. moje kolege sa posla misle da je pristina nekad bila zemlja iz bajke i da su tamo ziveli samo divni ljudi, a sve ostalo sto se prica je samo zlobna propaganda..... valjda to ja tako predstavljam izvlaceci iz secanja samo neke mnogo lepe stvari i neke divne ljude....
sreca, jos uvek idem povremeno tamo
sreca jer ne patim vise za tim "bivsim" zivotom....
vidim kako je tamo, i vidim da je u sustini svuda isto: neki dan super, a neki .... ne spominjalo se
u trenucima iskrenosti prema sebi i svojim secanjima tako je bilo i nekad u prisitini: neki dan super, a neki ne spominjalo se....
za cim u stvari zalim: za ceznjom da je negde drugde bolje!
sad znam da nije, da je svuda isto.
bitno je samo kako se osecas iznutra, a i to je
neki dan super a neki dan ne spominjalo se....
pozdrav svima
