- Poruka
- 62
BEOGRAD - Bezbednosno-informativna agencija istraživala je 2002. trgovinu ljudskim organima otetih Srba sa Kosova i Metohije, ali je tu istragu obustavio tadašnji vrh BIA i političko rukovodstvo Srbije, tvrdi dobro obavešten izvor Kurira blizak bezbednosnim službama. Prema podacima kojima je raspolagala i BIA, trideset odabranih Srba držano je na farmi cveća pored Valone.
- Pripremu su vršila dva italijanska lekara iz sastava UN, a transplantacije je u Ankari obavljao specijalista Albanac čije je ime poznato u stručnim krugovima u Beogradu. Inače, on je stalno zaposlen u Parizu, a u Ankari je radio honorarno. Poznat je slučaj šeika iz Bahreina koji se bunio što mu je ugrađeno srpsko srce, a navodno su o tome pisale i turske novine - ističe naš izvor. On navodi da je u pitanju međunarodni kriminal koji nema veze sa misijom UN i stranim službama na Kosovu, tako da na osnovu te činjenice može da se traži podrška u daljem proveravanju ovih informacija i rasvetljavanju slučaja.
- Kada je posle Pjer-Rišara Prospera za američkog predstavnika za ratne zločine imenovan Vilkinson, on je na sastanku sa srpskim organima potvrdio da su imali saznanja o trgovini organima, ali da nisu imali interes da to istražuju jer se radi o kriminalu, a ne o ratnim zločinima. Zanimljivo je da je u tadašnjoj srpskoj BIA razmatrana opcija prebacivanja posebne ekipe u Albaniju, upada na spornu lokaciju, spasavanja ljudi i dokumentovanja zločina, ali sve je to stopirano - naglašava naš sagovornik, koji potvrđuje i navode Karle del Ponte da je Hašim Tači, aktuelni premijer Kosova, bio u toku sa prodajom organa i da je i nju bio direktno umešan.
Borivoje Borović, advokat Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih vojnika, policajaca i civila na Kosmetu, kaže da je sa predstavnicima udruženja bio na sastanku u BIA i da su im tamo rekli da postoji izveštaj koji se odnosi na nestala lica.
- Obećali su da će udruženju dostaviti taj izveštaj, a videćemo da li on ima veze i sa trgovinom organima. Sačekaćemo da vidimo kako će glasiti izveštaj Tužilaštva za ratne zločine. Ukoliko ne prihvate sugestije udruženja, sprovešćemo paralelnu istragu, a zatim podneti tužbu protiv aktera ovih zločina, u zavisnosti od toga do kojih ćemo sve imena doći. Kao advokat smatram da Karlu del Ponte ne treba tužiti, već pozvati kao svedoka. Pretpostavljam da neće odbiti poziv - ističe Borović. On dodaje da treba proveriti da li je u spornom periodu bilo oglasa za transplantaciji organa u Njujork tajmsu.
- Ima indicija da su Albanci davali takve oglase u Njujork tajmsu, sa šiframa kontakata na koje se treba javiti - otkriva Borović. Na pitanje koji sud je nadležan za ovo delo, on kaže da bi to bio međunarodni sud ako su organi vađeni u Albaniji.
- Međutim, ako su ljudi oteti na Kosovu i Metohiji, to znači da je delo započeto na teritoriji Srbije, pa je nadležan domaći Sud za ratne zločine. Iz istog razloga smatram da je nadležan sud za ratne zločine, a ne onaj za organizovani kriminal, jer su otmice izvršene u vreme ratnih dešavanja - smatra Borović.
Gvozden Gagić, predsednik Komisije za nestala lica, kaže da je bilo nekih kontakata sa BIA, ali da ni oni nisu imali precizne informacije o trgovini organima.
- Nismo imali ništa konkretno, osim indicija i informacije iz druge ruke, da ne kažem treće i četvrte. Trebalo je doći do Albanca koji će posvedočiti o tome, a tu je sve presecao strah. Probali smo i sa Tužilaštvom u Hagu, ali su rekli da su nadležni samo za događaje do 10. juna 1999. Unmiku smo redovno slali obaveštenja o logorima na KiM, a oni nas nikad nisu pismeno izvestili o tome, osim ponekad usmeno da su našli nekakve tragove. U Albaniji nisu imali nadležnost kao ni mi, a ako bismo probali diplomatskim sredstvima, znali smo da će logor uskoro nestati. Probali smo i preko Crvenog krsta, ali njihov uslov je bio da damo konkretno ime i mesto gde da traže - objašnjava Gagić.
KRENULO OD KARLE
U svojoj knjizi „Lov - ja i ratni zločinci” bivša haška tužiteljka Karla del Ponte optužuje kosmetske Albance i pripadnike OVK da su se bavili trgovinom organima otetih Srba i drugih nealbanaca. Oni su držali Srbe po logorima u Albaniji i, kada bi dobili narudžbinu, vadili bi im unutrašnje organe za potrebe transplantacije pacijentima na evropskim klinikama.
Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova zabranilo joj je nedavno da održi promociju ove knjige u Milanu. Razlog je taj što „knjiga sadrži tvrdnje koje jedan predstavnik švajcarske vlade ne sme da iznosi”.
- Pripremu su vršila dva italijanska lekara iz sastava UN, a transplantacije je u Ankari obavljao specijalista Albanac čije je ime poznato u stručnim krugovima u Beogradu. Inače, on je stalno zaposlen u Parizu, a u Ankari je radio honorarno. Poznat je slučaj šeika iz Bahreina koji se bunio što mu je ugrađeno srpsko srce, a navodno su o tome pisale i turske novine - ističe naš izvor. On navodi da je u pitanju međunarodni kriminal koji nema veze sa misijom UN i stranim službama na Kosovu, tako da na osnovu te činjenice može da se traži podrška u daljem proveravanju ovih informacija i rasvetljavanju slučaja.
- Kada je posle Pjer-Rišara Prospera za američkog predstavnika za ratne zločine imenovan Vilkinson, on je na sastanku sa srpskim organima potvrdio da su imali saznanja o trgovini organima, ali da nisu imali interes da to istražuju jer se radi o kriminalu, a ne o ratnim zločinima. Zanimljivo je da je u tadašnjoj srpskoj BIA razmatrana opcija prebacivanja posebne ekipe u Albaniju, upada na spornu lokaciju, spasavanja ljudi i dokumentovanja zločina, ali sve je to stopirano - naglašava naš sagovornik, koji potvrđuje i navode Karle del Ponte da je Hašim Tači, aktuelni premijer Kosova, bio u toku sa prodajom organa i da je i nju bio direktno umešan.
Borivoje Borović, advokat Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih vojnika, policajaca i civila na Kosmetu, kaže da je sa predstavnicima udruženja bio na sastanku u BIA i da su im tamo rekli da postoji izveštaj koji se odnosi na nestala lica.
- Obećali su da će udruženju dostaviti taj izveštaj, a videćemo da li on ima veze i sa trgovinom organima. Sačekaćemo da vidimo kako će glasiti izveštaj Tužilaštva za ratne zločine. Ukoliko ne prihvate sugestije udruženja, sprovešćemo paralelnu istragu, a zatim podneti tužbu protiv aktera ovih zločina, u zavisnosti od toga do kojih ćemo sve imena doći. Kao advokat smatram da Karlu del Ponte ne treba tužiti, već pozvati kao svedoka. Pretpostavljam da neće odbiti poziv - ističe Borović. On dodaje da treba proveriti da li je u spornom periodu bilo oglasa za transplantaciji organa u Njujork tajmsu.
- Ima indicija da su Albanci davali takve oglase u Njujork tajmsu, sa šiframa kontakata na koje se treba javiti - otkriva Borović. Na pitanje koji sud je nadležan za ovo delo, on kaže da bi to bio međunarodni sud ako su organi vađeni u Albaniji.
- Međutim, ako su ljudi oteti na Kosovu i Metohiji, to znači da je delo započeto na teritoriji Srbije, pa je nadležan domaći Sud za ratne zločine. Iz istog razloga smatram da je nadležan sud za ratne zločine, a ne onaj za organizovani kriminal, jer su otmice izvršene u vreme ratnih dešavanja - smatra Borović.
Gvozden Gagić, predsednik Komisije za nestala lica, kaže da je bilo nekih kontakata sa BIA, ali da ni oni nisu imali precizne informacije o trgovini organima.
- Nismo imali ništa konkretno, osim indicija i informacije iz druge ruke, da ne kažem treće i četvrte. Trebalo je doći do Albanca koji će posvedočiti o tome, a tu je sve presecao strah. Probali smo i sa Tužilaštvom u Hagu, ali su rekli da su nadležni samo za događaje do 10. juna 1999. Unmiku smo redovno slali obaveštenja o logorima na KiM, a oni nas nikad nisu pismeno izvestili o tome, osim ponekad usmeno da su našli nekakve tragove. U Albaniji nisu imali nadležnost kao ni mi, a ako bismo probali diplomatskim sredstvima, znali smo da će logor uskoro nestati. Probali smo i preko Crvenog krsta, ali njihov uslov je bio da damo konkretno ime i mesto gde da traže - objašnjava Gagić.
KRENULO OD KARLE
U svojoj knjizi „Lov - ja i ratni zločinci” bivša haška tužiteljka Karla del Ponte optužuje kosmetske Albance i pripadnike OVK da su se bavili trgovinom organima otetih Srba i drugih nealbanaca. Oni su držali Srbe po logorima u Albaniji i, kada bi dobili narudžbinu, vadili bi im unutrašnje organe za potrebe transplantacije pacijentima na evropskim klinikama.
Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova zabranilo joj je nedavno da održi promociju ove knjige u Milanu. Razlog je taj što „knjiga sadrži tvrdnje koje jedan predstavnik švajcarske vlade ne sme da iznosi”.
)
