samonikle zdrave biljke

Sasvim slucajno, tragajuci za odredjenom markom zelenog caja, pade mi pogled na policu sa "obicnim" cajevima.
Bolje reci, spusti mi se pogled, jer skromene kamilice, lipe i maticnjaci ne zauzimaju udarno mesto na ekspoziciji u prodavnicama .
A kad tamo -caj od korive. Pa pomislih to je nesto "mnogo zdravo", i bas bi dobro doslo da izosvezavam na prolece...
Normalno, odmah ja u mrezu , u "herbateku" da vidim sva pozitivna dejstva, pa jos i neki strani sajt pogledah ( "herba" vise ide na zdravlje, ovaj drugi na negu lepote ), pa na razna kulinarskve...

Sta da kazem, cim dodje vikend pakujem rukavice i makaze u torbu i odo' u strnjike da berem koprive!

izvesna uputstva vec imam: u prolece se beru listovi i vrhovi biljke. List se obavezno blansira pre upotrebe ( stavi se u kljucalu vodu da se "kuvne" *** na par minuta) a zatim se potopi u hladnu vodu (u kojoj su kockice leda!) i tako se sacuva intenzivna boja. A onda se prave djakonije.

Npr. corba kao kapama... Pa se jede sa kiselim mlekom

pola kg pripremljene koprive, glavica crnog luka, cen-dva belog, pola kilograma mesa isecenog na kockice, pola litre supe od kocke
Meso usoliti,posuti brasnom, i proprziti , tek da se uhvati "korica" i izvde iz (dubljeg) tiganja, ili serpe. Na toj masnoci se proprze crni i beli luk, vrati se meso, sipa supa, doda kasicica aleve paprike i krcka se a umerenoj vatri da meso omeksa. Kada je meso mekano, doda se pripremljena kopriva, poklopi se na par minuta, a zatim otklopi i krcka se jos desetak minuta.

*** "kuvne", od glagola "kuvnuti" (proizvod licne jezicke invencije) = kratko kuvati

e, toliko mi se ovo dopalo da mi je krenula voda na usta, te sam izgutala neka slova... mnogo slova... zato, edit

moja pokojna komšinica je pravila najlepšu na svetu
proju sa filom od koprive.
samo što to nije bila tvrda i suva proja,
ma čak mislim da je bila od belog brašna, al se eto tako zvala.

i umre baba-nada i taj recept sa njom... =(

Pored koprive, trenutno je aktuelan i sremus. Obicno ga iseckam i dodam u zelenu salatu. Dobar je za prociscavanje krvi i krvnih sudova posle zimskih djakonija, ali "i ukus i miris" mu je slican ukusu mladog belog luka, pa zato vodite racuna kada ga konzumirate

eto vidiš, ja i to samo znam da može u hleb...

kako izgleda sremuš i gde se bere ? (razvijam fitolosko-nutritivna interesovanja )

A za koprivu koja ceka da je za vikend OBRSTIM ima i ovo:

Corba od koprive

Naravno, koprivica je blansirana, bućnuta u hladnu vodu, i ocedjena.

Na puteru (moze i ulje, a moze i pola/pola) se isprzi dobra kasika brasna, doda voda, stavi iseckana kopriva (moze i iz blendera), doda protisnut beli luk (dakle, ne przi se), zacini ( zacin "C"). To se kuva na tihoj vatri (iskusne domacice znajukad pustis da zaprzeno, tj. sa brasnom, besno vrije -corba kipi ) dok s kopriva ne sklva a corba ne zgusne. Onada se umuti zumance sa pola case pavlake (ja uvekza te stvari umesto pavlake koristim obican jogurt) i sipa u corbu.
Skuva se nekoliko jaja (zavisi od broja konzumenata), pa se jaje isece na cetrvrtine, stavi u tanjir i prelije corbom...

Allium ursinum - СРЕМУШ - дивљи бели лук (убица отрова)

Сремуш је типичан представник самониклог јестивог биља. Сремуш су многи пробали да култивишу и одгоје га, али није познато да је то некоме успело, тако да се може рећи да расте само тамо ,,где му се хоће''.
Сремуш је после снега први који је у стању да ,,ремонтује'' људско тело, јер фантастичном брзином организам чисти од штетних материја. У себи садржи обиље етеричних уља, вредне минералне соли, шећер, витамин Ц, каротин, беланчевине, масти и алицин - као главни састојак.
Расте од снега до јуна, на хумусом богатом, влажном земљишту, од виших брда до 1600 m надморске висине у листопадним, четинарским и мешовитим шумама. Благотворан је код обољења: артериосклерозе, повишеног крвног притиска, болести јетре, плућа, при чишћељу рана, желуца и црева... па онда не чуди што је Johan Kunzle, свештеник и поборник лечења биљем за њега рекао:

Samo, kada ovako kao na slici, procveta, lekovito dejstvo se znatno umanjuje. Zato ga treba konzumirati dok ne procveta.

mmmm - procitah da se nalazi na poljima, a nadjoh i recept za salatu:

glavica salate,
2 tvrdo kuvana jajeta, listovi sremusa, ne pise koliko, valjda manje nego salate, zbog mirisa?
maslinovo ulje, biber.

Salatu iskidati prstima na manje komade, izmesati sa icesenim sremusom, jajima, sipati ulje, so i biber.

I, jos, pise da je odlican dodatak corbama...

Prosto osecam potrebu da prosetem sumicama i poljanicama posle kise i naberem to zdravlje

A nasla sam (na netu, na zalost, a ne i zaista) i zacin - suvi sremus, 15 grama oko 2 evra. Takodje, pravi se i pesto od njega, pune se ravioli, odlican je dodatak mesu...

A sada recept iz Svajcarske:

Zapecena jaja sa sremusom za 4 osobe:
4 kasike putera ili maslinovog ulja,
200 gr sampinjona, manja glavica luka,
2/3 case kisele pavlake (milerama)
120 gr izribanog pikantnog (jaceg po mirisu i ukusu ) kackavalja,
4 jajeta, so, biber, malo muskatnog oraha, nekoliko listova sremuca, malo vlašca za dekorisanje

"Zastakliti" luk na puteru, dodati pecurke isecene na kolutove (ne previse tanke) izdinstati 20 minuta, zaciniti.
Sremus oprati, iseci i staviti u pecurke sal ukom kada su vec skinute sa vatre. Male kalupe (forme, ne znam kako s eto pravilno zove ) podmazati puterom, dole staviti 1-2 kasike pavlake, zatim rendani sir, truncicu muskatnog oraha, 2-3 kasike pecuraka, onda opet sir, pavlaku sa muskatnim orahom. Na kraju u svaku razbiti jaje, posuti sa malo sira, dekorisati vlašcem, i staviti da se pece tako sto se u pleh u koji se stave forme sipa voda.

Citam novine, kazu da ce biti globalna nestasica hrane...
Mozda da se pripremimo na vreme (ne mislim da cemo obavezno "jesti korjenje" sto nam je, davno, preporucio nas politicar) da koristimo alternativne izvore zdrave hrane.

Jela sam, jednom, u gostima neku kiselkastu corbu za koju sam pomislila da je od spanaca, samo nekako drugacije spremljena... A bila je od kiseljaka, tj. kiselice.
A to je ova biljka:


Ona raste divlje, na poljima, ali ima i varijantu koja moze i da se uzgaja. Beru se mladi listovi.

i evo recepta za corbicu:

150 grama kiselice,
4 case buljona od kocke (samo "povrcne"),
kasika putera,
kasika brasna,
zacin "C" - po ukusu,
pola case milerama,
pola case mleka,
4 tvrdo kuvana jaja,
1-2 kasicice secera,
so po potrebi

Oprati listove kiseljaka, 10 minuta ih dinstati na puteru sa malo vode, zatim ga iseckatii ili iizmiksati. Pomesati mileram sa brasnom, dodati mleko i promesati.
Kuvati buljon (voda sa kockom, na 4 case to bi bilo 1,5 kocka, malo zacina C), u njega sipati dinstani kiseljak, dodati mileram i sacekati da "baci" kljuc-dva. Zaciniti po ukusu - tj dodati secer i soli ako je potrebna. Kuvano jaje preseci na pola, staviti u tanjir i preliti vrelom corbom. I to je , onda, ovo:

*kiki*:

Pored koprive, trenutno je aktuelan i sremus. Obicno ga iseckam i dodam u zelenu salatu. Dobar je za prociscavanje krvi i krvnih sudova posle zimskih djakonija, ali "i ukus i miris" mu je slican ukusu mladog belog luka, pa zato vodite racuna kada ga konzumirate

Kliknite za proširenje...

gde nabavljas sremus

Kod mame i tate u dvoristu. Doneli ga iz Bosne i "primio" se. Inace, ima da se kupi na zemunskoj pijaci (predpostavljam i na drugim pijacama).

E, ovo nisam znala: Bela rada je je jestiva! Tratincica, Bela rada, tj. bellis parennis



Puna je vitamina, ima 30 mg C vitamina na 100 g. Sve se jede -list, cvet, koren... Listovi se jedu u rano prolece , a cvetovi...dok ih ima! Od listova se pravi salata, dodaju se corbama, omletu, sosovima, filovima za pite
A cvetovi se dodaju corbama - celi ) - omletu, pohuju se, mariniraju ... Koren se jede sirov, samo ga treba dobro oprati od zemlje, ili kuvan, pecen, .

Recept : sirup od cvetova bele rade

500 gr cvetova, limun, 400 gr secera , 7-8 casa vode. Cvetove preliti vrelom vodom. Limun oprati i iseci zajedno sa korom na kolutove. preliti vodom i ostaviti 24 sata. Procediti, dodati secer i kuvati dok se ne zgusne. Koliko - ne pise ...Taj sirup se dodaje u caj kada smo prehladjeni

maslacak!

meni je on bio mnogo gorak..
mada tad sam bila mala..
sad bi verovatno bio ok kao dodatak salati.

jos nisam stigla da odem u berbu kopriva...
To mogu samo za vreme vikenda,
prosli, naravno, nije dolazio u obzir,
pretproslog je padala neka kisica i
blisko mi bice nije htelo da me preti u pohodu...
Kaze - pa, idi sama...
A ja - jeste, pa da iz koprive iskoci zli vuk
i pojede me!

Vala, spremam se za 1. Maj!
Spojicemo starinsku svetkovinu,
i korisnu nabavku hrane.

nadjoh nesto sa maslackom:

Sirup protiv kaslja
420 cvetova maslacka,
3 limuna, 1 l vode, 1, 5 kg secera.

Iscediti limun, sokom preliti cevtove, dodati vodu u prokuvati. Kuvati 10 minuta od trenutka kada provri. Skloniti sa vatre i ostaviti na 24 sata. Zatim ocediti sok (istisnuti), dodati secer i kuvati na slaboj vatri (ovo "vatri" bas volim, nekako mi je...iskonsko ) Vreli sirup sipati uv rele (zagrejane u rerni) flasice, npr. od decjih sokica.

Foto reportaza sa berbe koprive:

Konacno osvanu dan berbe koprive. Pripremila sam:

i najlon kesu, i ovakvu torbu, samo bez stampe:

Zatim sam u shumarku pronasla socne i lepe

koprive...

Da bih se uopste osmelila da udjem u sumarak sa mnom je bio moj


Nabrala sam 100 kilograma vrhova koprive sa par donjih listica (tako se to bere!).
Ja sam brala, a Moj Supermen je pazio da nesto ne iskoci iz sume i pojede me.

Posle smo se vratili kuci na rucak, Dear je otisao da se odmori:


a ja sam se zabavljal u kuhinji cisteci 418 , ne nego 590(!!!) kilograma koprive...
Ipak, osecala sam

heppiness jer sam uradila sta sam htela i pribavila ONOoooLIKO ZDRAaaaVOG zelja !!!

Dorucaaaak!

Omlet sa koprivom.
( po 2 jaja po glavi)
8 jaja, i 200 gr koprive (ja sam MOJU blansirala i iseckala u secku, a ovde kaze iseckas svezu na rezance...upozoravam, i ubrana i oprana žari) 100 grama budjavog sira (ne nesto ubajaćeno iz frizidera, nego npr. gorgonzola, rokfor ...)
Na puteru proprziti koprivu, sipati je u umucena jaja i dodati sir isecen na tracice. Prziti omlet.
Koga ne mrzi neka zagreje tanjire...

Сремуш је већ кренуо, може да се бере а треба га брати
док су листови млади и пре него што почне да цвета.