urospo
Iskusan
- Poruka
- 5.289
Najbolja definicija LDP-a do sada:
Infantilni egoizam - „Budućnost odmah!“
Kada puki život (preživljavanje) postane vrhunski zakon, onda ne treba da čudi da vlada samo-živost. Infantilni egoizam, oličen u pokliču „Hoću sve i hoću odmah!“, postaje preovlađujući oblik socijalnog ponašanja, čime se prikriva njegova sociopatska priroda. On ne zna i ne želi da zna za moral, državu, istoriju, sve ono što transcendira i relativizira njegov egoistički horizont, smeštajući individuu u šire i više društvene okvire. Sve to postaje smetnja na putu koji teži što bržem i neposrednijem zadovoljenju egoističkih potreba. Stoga su oni koji najviše robuju ovoj prinudi, pogrešno misleći da u tome žive svoju slobodu (u tolikoj meri da od toga čak prave „Povelju slobode“), u neprestanom sukobu sa moralom, koga proteruju u crkvu, sa vlastitom državom, na koju besomučno atakuju, na kraju sa sopstvenim narodom i njegovom prošlošću (istorijom), koje bezobzirno nipodaštavaju.
....
Rasizam se nastavlja
U poslednje vreme još jedan oblik rasizma sve više uzima maha. Reč je o napadima liberala na premijera Srbije, u kojima ga ovi etiketiraju kao „ludaka“ (12) U osnovi ovih uvreda je, naravno, otpor koji premijer pruža već spomenutoj Realnosti/Dominaciji u koje„liberali“ bezrezervno veruju (pre svega, u pogledu gorućeg problema Kosova). Dok on odbija da prizna, legitimiše tu „realnost“, boreći se protiv nje, ovi ništa drugo ne rade nego uporno pokušavaju da izdejstvuju to priznanje od onih koji pružaju otpor. Realnost nasilja i nepravde je konačno osigurana tek kada prestanemo da joj se suprotstavljamo, bivamo definitivno poraženi tek onda kada sebi i drugima priznamo da smo poraženi, i priklonimo se toj „realnosti“. Sve dok se to ne desi, ova „realnost“ nije potpuno realna, ona je uvek u igri, i podložna derealizaciji, slamanju njenog represivnog karaktera.
...
Lažna samosvest liberalnih fašista
Oni sebe vide kao „hrabru manjinu“ koja je u neprestanom sukobu sa „beslovesnom“, „maloumnom“, „retardiranom“, „neprosvećenom“, „primitivnom“ „većinom“, njenom prošlošću i sadašnjošću. Oni su šovinisti naročite vrste - oni duboko mrze vlastiti narod (13). Mislim da ne postoji narod u kome je grupa autošovinista toliko moćna i bučna. Međutim, kada napravimo najmanji otklon od njihove samosvesti, od onoga do čega tako gorljivo drže, vrlo brzo se ispostavlja da oni niti su hrabri, niti su manjina. U čemu je hrabrost obračunavati se sa slabijima, i po čemu si manjina ako si samo istureni deo jedne većine, koja se na planetarnom nivou formira posredstvom najuticajnijih medija? Oni ostrvljeno napadaju, pod okriljem globalnih vladajućih klika, ono malo jedva primetnih tačaka otpora njihovoj hegemoniji. Oni su jurišni ideološki odredi evro-atlantskog imperijalizma.
Imajući u vidu ovaj širi društveni kontekst, stvari postaju uveliko drugačije nego što se čine iz ptičje perspektive naše liberalne elite. Daleko od toga da su hrabre manjine, one su kukavičke falange koje su se identifikovale sa agresorom, nasrćući na njegove žrtve, u želji da dezavuišu i podriju svaki njihov pokušaj otpora.
Ceo tekst
http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_kalik12.htm
Infantilni egoizam - „Budućnost odmah!“
Kada puki život (preživljavanje) postane vrhunski zakon, onda ne treba da čudi da vlada samo-živost. Infantilni egoizam, oličen u pokliču „Hoću sve i hoću odmah!“, postaje preovlađujući oblik socijalnog ponašanja, čime se prikriva njegova sociopatska priroda. On ne zna i ne želi da zna za moral, državu, istoriju, sve ono što transcendira i relativizira njegov egoistički horizont, smeštajući individuu u šire i više društvene okvire. Sve to postaje smetnja na putu koji teži što bržem i neposrednijem zadovoljenju egoističkih potreba. Stoga su oni koji najviše robuju ovoj prinudi, pogrešno misleći da u tome žive svoju slobodu (u tolikoj meri da od toga čak prave „Povelju slobode“), u neprestanom sukobu sa moralom, koga proteruju u crkvu, sa vlastitom državom, na koju besomučno atakuju, na kraju sa sopstvenim narodom i njegovom prošlošću (istorijom), koje bezobzirno nipodaštavaju.
....
Rasizam se nastavlja
U poslednje vreme još jedan oblik rasizma sve više uzima maha. Reč je o napadima liberala na premijera Srbije, u kojima ga ovi etiketiraju kao „ludaka“ (12) U osnovi ovih uvreda je, naravno, otpor koji premijer pruža već spomenutoj Realnosti/Dominaciji u koje„liberali“ bezrezervno veruju (pre svega, u pogledu gorućeg problema Kosova). Dok on odbija da prizna, legitimiše tu „realnost“, boreći se protiv nje, ovi ništa drugo ne rade nego uporno pokušavaju da izdejstvuju to priznanje od onih koji pružaju otpor. Realnost nasilja i nepravde je konačno osigurana tek kada prestanemo da joj se suprotstavljamo, bivamo definitivno poraženi tek onda kada sebi i drugima priznamo da smo poraženi, i priklonimo se toj „realnosti“. Sve dok se to ne desi, ova „realnost“ nije potpuno realna, ona je uvek u igri, i podložna derealizaciji, slamanju njenog represivnog karaktera.
...
Lažna samosvest liberalnih fašista
Oni sebe vide kao „hrabru manjinu“ koja je u neprestanom sukobu sa „beslovesnom“, „maloumnom“, „retardiranom“, „neprosvećenom“, „primitivnom“ „većinom“, njenom prošlošću i sadašnjošću. Oni su šovinisti naročite vrste - oni duboko mrze vlastiti narod (13). Mislim da ne postoji narod u kome je grupa autošovinista toliko moćna i bučna. Međutim, kada napravimo najmanji otklon od njihove samosvesti, od onoga do čega tako gorljivo drže, vrlo brzo se ispostavlja da oni niti su hrabri, niti su manjina. U čemu je hrabrost obračunavati se sa slabijima, i po čemu si manjina ako si samo istureni deo jedne većine, koja se na planetarnom nivou formira posredstvom najuticajnijih medija? Oni ostrvljeno napadaju, pod okriljem globalnih vladajućih klika, ono malo jedva primetnih tačaka otpora njihovoj hegemoniji. Oni su jurišni ideološki odredi evro-atlantskog imperijalizma.
Imajući u vidu ovaj širi društveni kontekst, stvari postaju uveliko drugačije nego što se čine iz ptičje perspektive naše liberalne elite. Daleko od toga da su hrabre manjine, one su kukavičke falange koje su se identifikovale sa agresorom, nasrćući na njegove žrtve, u želji da dezavuišu i podriju svaki njihov pokušaj otpora.
Ceo tekst
http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_kalik12.htm
