Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Poruke
    41
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    ЉУБАВ, АААХ, ЉУБАВ
    Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије


    Даме и господо,

    Ви који читате једино моје политичке полемике на овом, а богме и на многобројним другим српским форумима ми веома често приговарате да сам превише озбиљан, предиректан и преоштар. Да, вероватно сте у праву, често и сам посебно потенцирам да оно што видимо у огледалу нисмо ми, већ оно што желимо да јесмо, но да није баш посве тако покушаћу да вам докажем овим својим прилогом који је написан на малко другачији начин. Бићу веома срћан уколико баш овај мој начин казивања истине погоди ДОС-манлије посред-среде челенке...

    Драге моје и поштована господо, негде други-трећи дан прве трећине месеца који „браћа `Рвати“ прозваше ожујак, не знам зашто ожуљам им женски део фамилије, 2003. лета Господњег, негде половином преподнева прохладног и у сивило сумаглице заоденутог киселог кошаводувног јутра тумарах мени драгим улицама, тамо негде у „кругу двојке“, српског престоног града – мени милог БГ-еја. Не знам због чега када су жујке од вајкада моја крвна група, истина и гаре, па и смеђуше не одбацујем, напротив, тог безвезног доподнева полугласно звиждуках мени добро знану мелодију „Због једне дивне црне жене“ мени некад драгог пријатеља „druga zagrebaćkog« - Киће Слабинца. На прстима једне руке могу da набројим све оне безвезне, тумарајући и згубидане дане када ми тако рано би до звиждукања, јер то чиним само у ситуацијама када сам срећан, оно баш до јаја, баја. Заиста знам да уживам у таквим приликама. Не знам због чега али знам да само тада када заиста срећу осећам како ме додирује по читавом телу и када ми нека милина облије душу не желим ни да помислим на ауто, већ буквално лутајући безциљно, као да желим и на тај начин да продужим тај и такав доживљај, уживам у животу. Истини за вољу, мада тада о томе тако и не размишљах, тих дана не беше баш паметно јурцати БГ-еом црним аудијем, ако ми ишта дође главе биће то „шварце“ ауто и „блу леди“, јер ДОС-манлије и остали мафијашки кланови су се кокали-рокали управо у таквим и сличним колима. Тог сивог мартовског доподнева, као и много пута до сада, желех да се почастим љубављу на први поглед, ма занте оно што налети налети има да омастим бркове, само да је фришка и бар коју годину млађа од Мице Трофртаљке. Када превалих неколико километара, а нигде ни да видим добру рибу, а камо ли да јој шапћем на увце у глави ми, онако саме од себе, почеше да лебде слике мојих некадашњих трофеја из БГ-еја. Одувек сам муку мучио са именима бивших љубавница, више их памтих по чињењу него по имену, а нарочито са бројевима телефона. Када већ бејах убеђен да ми ништа паметно неће да капне на ум сетих се управо ње, моје Црвенкапе. Ружица јој беше име, но Црвенкапа је назвах из разлога што је увек знала да добро укроти мог вука и спаси ме од љубавних мука. Врло често када бих навраћао, наравно у случају да већ пре не налетим на добар батак, у наш престони град проводио бих бар неколико сати са мојом Црвенкапом. Ама, људи, нећете ми веровати али оне ствари са њом су изгледале као амеро-родео, држати си се морао објеручке, свом снагом, како те подивљала ждребица не би бацила са својих сапи. То, богме нимало нежно, рвање би ме у исцеђену крпу претворило, умртвило и душу готово излапунило, но волех то управо због тога. Гребеш секс где нема страсти.

    Да, драге моје и поштована господо, тог доподнева ми не беше баш толико до Црвенкапе колико до њене пријатељице Јеце коју први пут окускуних у време нарко-аџуванске 5. октобарске револуције 2000. године. Забатио сам се и тада, нећете ми веровати али сасвим случајно у БГ-еју, врло често дођем тамо без икаквог разлога. Она, жујка-лујка Јеца, ваљда би из ГСС-а, је хтела да са мном прослави своју ДОС-манлијску „победу“, а ја хтедох да се ДОС-манлијама осветим бар на тај начин због преваре и пуча. Задржах се са жујком-лујком десетак дана. Вероватно бих остао бар који дан дуже да је знала да ћути, јер мени чим споменеш ДОС она ствар ми се умртви, ама, липса скроз-на-скроз. Баш од Јеце први пут чух да ће Црвенкапа да постане „госпођа министарка“, а да ће и она сама неку функцијицу да убоде у државној администрацији.

    Готово три године, не волим да комуницирам телефоном, јер све што желим дамама да саопштим то им волим да издекламујем на увенце, не чух се нити са једном од тих својих ДОС-манлијских жујки-лујки, но то ме не спута да одустанем од намере да пронађем Црвенкапу, а касније и Јецу. Дођох испред мени добропознате зграде и помало се изненадих са бројем полицајаца који су се ту врзмали. Истина један од њих, вероватно им би шеф, ваљда се одазива на име Сретен, ме препозна, поздрави ме осмехом и показа руком да имам слободан пут до жељеног циља. Не знам који ми пандрк би тог дана, но чувши грохотан смех и гласно женско подвикивање застах пред вратима. У унутрашњости просторије у коју имах намеру да уђем како бих самога себе почастио добром порцијом секса зачух мени веома драге гласиће Црвенкапе и Јеце. Смејале су се и нешто домунђавале. Наједанпут сасвим разговетно чух Црвенкапу како декламује:

    „Јој данас су опет неког мудоњу ови наши мафијаши упуцали. Морам ове испред да приупитам, (вероватно је мислила на буљук полицајаца који се је врзмао испред улаза у зграду) јер уколико су некога упуцали са изразито малом китом онада ће то да буде онај мој несрећник. Даће Бог да и мене сунце напокон огреје“

    „Па имаш ли број од КИКИЈА
    (наградно питање: Ко има иницијале КК) он ће ти одмах саопштити ко је и зашто укокан !?“

    Не знам због чега али не имах више вољу да уђем унутра, већ се окренух и одмах одох у хотелску собу. Мување мурије по граду ми је наговестило да се нешто несвакидашње догађа, те ме је баш то и иницирало да пре него потражим себи друштво чујем вести. Нећете ми веровати али веома сам се обрадовао када чух да су укокали Ђикија. Да ли је управо он мафијаш са изразито малом китом не знам, знам једино да га нема и да је то веома добро за Србе и Србију. Не знам да ли је и његова Ружица направила тулум сазнавши да га нема, знам једино да ја јесам. Биће таквих срећних тренутака још у моме животу, бар се надам.

    Крстан Ђ. Ковјенић



  2. #2
    Elita Svabov (avatar)
    Učlanjen
    02.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.984
    Reputaciona moć
    320

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    Ви који читате једино моје политичке полемике на овом
    ne brini, slovenac, niko ne cita tvoje gluposti.
    Well, of course it's a rat! You have rats in Spain, don't you - or did Franco have them all shot?

  3. #3
    Iskusan gost 47473 (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    "The greatest trick the Devil ever pulled was convincing the world he didn't exist"
    Poruke
    5.722
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    ЉУБАВ, АААХ, ЉУБАВ
    Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије



    'oce li ko banovati ovu budalu?

  4. #4
    Iskusan
    Učlanjen
    02.02.2008.
    Lokacija
    Okupirana Srbija pod rezimom srpskog Sakasvilija - poglavnika Borisa Tadica-Francetica
    Poruke
    6.211
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    haha ovaj krstan je legenda

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Poruke
    41
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    LJUDI, KAKO DA UBIJEM MALERA !
    Geni su čudo, a hormoni nešto šašavo i ludo.


    Даме и господо,

    По вашим многобројним реакцијама, чак је и Стела, лепотица са села, одушевљена, хвала свима који сте се удостојили да пошаљете своју поруку на мој e-mail: krstan.kovjenic@siol.net , на мој нови стил изругивања данашњем стању и збивању који пре неки дан на овом форуму крстих као: ЉУБАВ, АААХ, ЉУБАВ и започех на: http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/009026724.html?1163063612
    ред је да наставим на исти начин, ваше жеље за мене су биле, јесу и остаће заповест. Одмах на почетку овог штурог уводног дела желим свим пуританцима да саопштим да ћу овај свој прилог писати „латиничним“ писмом, ставих ово под наводнике зато што је латинско писмо нестало из употребе истог дана када и латински језик – ову садашњу транскрипцију руске азбуке коју поданици ватиканских педофила називају „латиница“ требало би назвати онако као што и јесте ЛАЋАРИЦА (о овом феномену ћу ускоро нешто више и написати на овом форуму) из разлога што желим да га могу несметано (про)читати и они/е који/е су предмет мог осврта.

    ************************************************** ********************
    LJUDI, KAKO DA UBIJEM MALERA !
    Geni su čudo, a hormoni nešto šašavo i ludo.


    Drage moje i poštovani moji,

    Vrativši se posle zločinačke, divljačke i demonske NATO agresije na moju majku Srbiju u svoju deželu, Emonu mladosti moje, gde u proteklih tridesetak godina živeh burno da burnije ne može da bude, imah nesreću da u opštini ubodem funkciju koja je najdirektnije povezana sa dodeljivanjem stanova, poslovnog prostora i drugih ćeresta. Posle muke, bola, jada, suza, rana koje mi nikada neće moći da zarastu i svakolikog trpljenja koje u svojoj majci Srbiji doživeh i hvala Bogu nekako preživeh od 1992-1999. Vrativši se u Ljubljanu hteh da zaboravim sve to tako što živeh, ako se to uopšte i može životom (na)zvati, dvesta na sat. Ta moja prokleta funkcija, daće Gospod da se uskoro rešim i tog belaja, je najdirektnije povezana sa sudbinom najnepismenijeg, najraskalašnijeg i najmaloumnijeg dela građanstva, jer moju pomoć uglavnom koriste bule opajdare (bula = lokalizam koji ima značenje POTURKINJA). Nećete mi verovati, ali kada se bula na Srbina namerači – gotov je skroz-na-skroz. Ne znam zašto, ma geni su čudo, a hormoni nešto šašavo i ludo, verujem da zbog toga što mi Srbi imamo ono što poturice nemaju – dobra ruda od muda, ali ne postoji ništa što poturkinje nisu spremne učinuti samo da bi ih Srbin dobro, onako srpski, mašala, opaušio, okuskunio i istimario.

    Da, drage moje i poštovani moji, moje svakodnevno nečasno delo je dodela stanova uglavnom poturičkim nezasitim opajdarama. Umesto reči HVALA te i takve rospije, krvopije i beštije me uvek i svagda, nema da nema, tačnije su od švajcarskog sata, (po)časte, ma dokle, bre, ne mogu više da izdržim, k`o ciganka kuma (Ma znate,bre, onu staru !? Ode cigo u JNA i ostavi ženu i dvoje dece bez ičega same u ciganski smandrljanom kućerku. U armiji se cigo opismeni, ma znao je da izbroji čak do deset, slično kao »književnik« Muljat Putar, i vrati se kući. Došavši u svoju jazbinu odmah počne da broji decu:

    »Jedan, dva, tri komata. Ej, bre, ženo, zaurla cigo odkud sad tri komata deca, a ostavio sam samo dva«

    »Evo odkud« ciknu ciganka podignuvši suknju iznad glave. »Vidiš li odkud. Ti ode u vojsku i ne ostavi mi ništa. Naiđe kum i morah ga nečim počastiti«)


    Proklete bile te narodne dosetke koliko su samo pune istine. Tako su i mene čašćavale i čašćavale u.s.p.a.n.d.r.k.a.n.e poturkinje da mi evo gotovo do glave doakaše. Ovo što sada vidite i nisam ja, već samo senka nekadašnjeg umnog, razumnog i poštenog čoveka. Jest bogami !

    Najgora od svih tih poturkinja radodajki beše nekakva mnogo pogana Selva Suljagića. E, ljudi, kad se ta uspentra na čoveka jedina želja ti je da preživiš. Doživljavah sve i svašta, kušah i oskoruše, a kamo li neću smokve i drugo sladunjavo zabranjeno voće, no nešto tako niko nikada nije okusio, a kamo li posle toga preživeo da nam ispriča kako mu beše. Bog da je ubio pa ona je toliko vezana na onu stvar da je to neverovatno. Najgore u svemu tome je što se je udružila, kaže da joj je to poseban merak, sa svojom rođenom sestrom, valjda hoće da i nju valjano podučim u onim stvarima, pa svakodnevno kidišu na mene siromaha. Nije mi toliko stalo što me zlobnici već na sva usta olajavaju, no ipak žao mi nekako mene. Vidim propadam. Kopnim ko majski sneg. Verovali ili ne ali kroz moje uši se komotno može gledati u Triglav k`o da su, ne daj Bože, od najlona. Sto puta, ma gde sto – milion, bre, neću više, ali uvek nastavljam po starom. Majku mu tursku mora da je neki pogani hodža gadan zapis zame sačinio.

    Verovali ili ne ali pomišljah da zamolim svog druga dr Slobu Macuru da nađe negde nekog blentu koji će hteti da me ko konja uškropi (kastrira). Taman se tvrdo odlučim da to i realizujem kako bih se rešio muke, no uvek i svagda mi se počnu da vrzmaju po glavi pitanja:

    »A šta ako se pojavi neka prava normalna ženka ? Šta ću tada da činim jadan ne bio?«

    Dakle, drage moje i poštovani moji, uškropljenje ne dolazi u obzir. Jedini način da se spasem od te i takve muke je UBITI MALERA, ali kako, gde i čime da ga iznenadim da bih ga dokusurio i spasao manitu glavu. Sve sam pokušavao i pokušavam, ama baš sve ono što čini i Ludi Milojko, ali ništa ne pomaže. Na stotine ciganki, šiptarki i drugih opajdara sam svrzao, zauzda i istmario, no s time ne samo da nisam ubio malera, već sam ga i ojačao. Ma u njušku mi se smeje ta ala, bre.

    Tako ja uzdišem, sričem i naričem pitajući samoga sebe:

    »Šta, kako i do kada?«

    Kada sam već ubedio samoga sebe da sam osuđen na totalnu propast setih se reči svoje pokojne majke, Bog da joj dušu oprosti, već nekoliko decenija je na Nebo vaznesena, koje, odrpilike, glase:

    »Žutog čoveka i crno goveče teraj ipred kuće jer ukoliko to ne učiniš velika nevolja te čeka !«

    Te reči kojih se prisetih me nateraše skoro da vrisnem:

    »E, lujka-žujka«, velim ja slavodobitno »će dokusuriti mog malera !

    - nastaviće se -

    Krstan Dj. Kovjenić

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    07.04.2008.
    Poruke
    41
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    ЖУЈКА-ЛУЈКА СПАСОНОСНА ФОРМУЛА

    Даме и господо,

    Постоје дани, један од таквих је свакако данашњи, када се не усуђујем на политику ни помислити, а камо ли наметати своје здраворазумске предлоге. Не, није то због тога што не бих хтео, желео и умео, већ ме накако страх да својим чињењем не покварим и онако комплексну, боље рећи судбоносну ситуацију у којој се налази наше СРПСТВО, ВЕРА ПРАВОСЛАВНА и МАЈКА СРБИЈА. Бојим се, драге сестре и поштована браћо, ко се једанпут опече почне да дува и на хладно, 21. фебруара (наставак „преговора“ о нашој СВЕСРПСКОЈ КОЛЕВЦИ, НАШОЈ ДУШИ И НАШОЈ НЕПРЕБОЛНОЈ РАНИ, НАШИМ КРВАВИМ БОЖУРИМА И НАШОЈ ДУГОВЕКОВНОЈ СТРАДИЈИ, ГОЛГОТИ И МУЧИЛИШТУ, НАШЕМ СРЦУ КОЈЕГА ДУША НАША СРБИНОВА ЗАЗВА КОСОВО и ватиканских педофила, фашиста и најзлонамернијих зликоваца од кад је света и века – АХТИСАРИЈА и његове демонске булументе), а још више 26. истог месеца овога лета Господњег када ће понтије-пилатски суд опрати своје окрвављене руке и изручити нас џелатима нашим. Ако се ишта може назвати ЧЕКАЊЕ ГОДОА онда су то ова оловна времена која својом неизвесношћу леди крв у жилама, зауставља сваки дамор и свом својом неиздрживом тежином чучи ту у души напросто излуђујуће болно се церећи. Ех, да ми је уснути и пробудити се тек онда када се све ово заврши. Не, заиста не, што нам је Господ наменио нека се и оствари, не бојим се било каквог „решења“, већ кукам, стењем и превијам се под тежином неизвесности. Даме и господо, управо због тога враћам се својој тему на део који назвах ЉУБАВ, АААХ, ЉУБАВ на:

    http://forum.bgdcafe.com/index.php?showtopic=22466&st=20

    kако бих напокон пронашао решење на оно што ме мучи и што наслових као LJUDI, KAKO DA UBIJEM MALERA ! (Geni su čudo, a hormoni nešto šašavo i ludo) на истом месту.

    Драге моје и поштована господо, пошто нисте изразили спремност да ми помогнете вашим саветом како да докусурим малера враћам се ономе што ми давно рече моја покојна мајка Петра.

    „Жут човек и црно говече“ бише њезине речи „могу да донесу само несрећу !“
    „Да, Жујка-лујка“ рекох сам себи „ ће доакати мом малеру !“

    Као што рекох тих дана потурчене опајдаре су се смењивале на мени грешноме сигурно желећи да ме упропасте скроз-на-скроз. Моја несрећа би и у томе што сам тих дана имао многобројне обавезе које напросто нисам могао да одложим. Управо тог јутра када се сетих спасоносне формуле коју назвах Жујка –лујка организирах у хотелу „Унион“ у Љубљани до тада највећи међународни скуп класичних филолога. У цик зоре, не верујем да сам те ноћи уопште очи склопио, некако ми успе да се придигнем на климаве ноге, те реших да се малко уљудим и пицнем, ред је, ако ништа друго. Покушавао сам да се обријем, али више сам се окретао око себе, верујте да сам био сигуран да бријем некога другога уместо себе беднога, али једва, са душом у носу, ми ту успеде. Гледам се онако унезвереног и просто ми некако жао самога себе. Неје ме толико мучила аскетска испијеност лица колико буљоокост – готово да сам изгледао као Чеда-наркос.

    „Е, ако данас преживим“
    велим са дубоким уздахом и некаквој зебњи у себи „живећу хиљаду година“.

    Пошто је гужва по центру Љубљане, као у осталом и у свим другим већим градовима на свету, у јутарњим часовима неиздржива реши се да кренем својим „Голф“-ом који ми углавном служи као средство којим сам најчешће одлазио у лов на потурчене опајдаре и друге женскиње без морала, скрупула и будућности. Мада мој голфић би тек коју годину стар беше не само сав изгребан, већ и посвуда блатњав, потучен и некако аветињски изгледан. Покушавам да обришем макар шофер-шајбу, но некаква скрама се на њу навукла и што више бришем све више размазујем. Језим се на смех који допире до мојих ушију из зграде у којој тек од ономад станујем.

    „Profesor kam ste namenjen z le-to krntijo ?« (Професоре, куда сте се упутили са том крнтијом) чујем једну опајдару која је изашла како би ми се и на тај начин натуравала.

    Нисам имао живаца све то да слушам, већ упадам у „ауто“ и тек у њему наилазим на прави пако. Верујем да је Чистилиште у Дантеоовој „Божанственој комедији“ било пристојније од тог буњишта. Зграбим прво што ми пада у руку и покушам макар толико да обришем стакло да бих било шта видео, али опет безуспешно – некакве танге разгаћене буле ми још више умазаше шајбу. Нисам имао избора, већ да отворим стакло на вратима, да се онако напола извучем из аута и тако возим. Дан беше прилично прохладан тако да после већ неколико стотина метар дође ми готово слабо од те и такве вожње. Имах срећу да ме већ код првог семафора зауставља полиција.

    „Težka noč? А !? (Тешка ноћ. Је ли ?) констатује полицајац тражећи да му покажем документе.

    „Nora. Zelo nora in nepozabna !« (лудa – веома луда и незаборавна ) – одговарам му искрено.

    Наравно, а шта друго је човек и могао да уради у таквој ситуацији, полицајац ме шаље у своја кола да тамo дувам балон како би установили моју алкохозираност. Улазим у полицијска кола и почињем да дувам кад ли персона која ми је дала то чудо да дувам готово завришта:

    „Edo !“ наслонивше се преко мојих колена дозива свог колегу полицајца који ме је малопре зауставио „veš koga si pravkar vstavil ! „(Едо, знаш кога си управо зауставио) »To je najljubši profesor moje mame » (то је најомиљенији професор моје маме).

    Е, та персона која требаде, како би рекли моји драги Чуружани, да ми да да мало дувам у балон уместо да обавља свој посао почиње да меље као празна воденица. Више пута ми је успело да јој припоменем да ми се грозно жури, јер имам неодложне обавезе, али она много не хаје.

    „Lep avto.« – рече ми полицајка гледајући у моју крнтију !

    „Podaril vam ga bom, če le želite !« (поклонићу вам га уколико хоћете) одговарам јој.

    Полицајка се тада узмешкољи, скида шапку са главе и тек тада се сетих спасоносне формуле са којом би требао да докусурим малера, те ускликнух:

    „Жујка – лујка !“ готово вриснух

    „Kaj ?« (шта) - пита ме Жујка –лујка.

    „Nič. Spomnila si me na eno drago dekle »
    (Ништа. Подсетила си ме на једну драгу девојку) мумљам више себи у браду, него ли са намером да ме чује.

    „Ali res prodajate avto ? » (Да ли стварно продавате кола) наврла Жујка.

    „Ampak, ljuba punči, meni se resnično zelo mudi. Prosim, zapeljite me do »Union«-a!«
    ( Аман-заман, драга девојко, мени се заиста веома жури. Молим да ме одвезете до „униона“ и моја кола одвезете куд-год пожелите.

    „Edo zapeljala bom profesorja do hotela »Union«. Počakaj me – takoj pridem nazaj !« (Едо, одвешћу професора до хотела „Унион“. Сачекај ме – враћам се одмах“) рече жујка, пали свој полицијски ауто, ротацијско светло на њему и онај добропознати звучни сигнал „ту-лу-лу-лу“
    За трен ока долазимо до „Унион“- а

    „Jaz sem Vilma. Pridem zvečer k vam, da se dogovoriva glede avta« (Ја сам Вилма. Доћићу увече код вас да се договоримо у вези са колима) зацрвкута Жујка-лујка и врати се на свој свакодневни посао.

    "Е, на здравље, мајсторе !" рекох сам себи улазећи готово трчећи у хотел.

    Крстан Ђ. Ковјенић

    P. S.

    Да ли ми Жујка – лујка докусури малера ћу вам испричати у једном од следећих својих прилога
    !?

  7. #7
    Aktivan član Србенда100% (avatar)
    Učlanjen
    02.04.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Иријски Вртови
    Poruke
    1.362
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    Који цар овај Крстан, свака му част.

  8. #8
    Veoma poznat Mitternachtsträumer (avatar)
    Učlanjen
    28.02.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pale, Srpska / Wien, Österreich
    Poruke
    12.795
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    171

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    ha ha ha ha ha

    VRH!!!!

  9. #9
    Iskusan
    Učlanjen
    02.02.2008.
    Lokacija
    Okupirana Srbija pod rezimom srpskog Sakasvilija - poglavnika Borisa Tadica-Francetica
    Poruke
    6.211
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    predlazem da se napravi jedan topic na podforumu koji ce nositi nazive KRSTAN i da bude sticky

    covek je legenda sto puta britkiji um i veci literarni dar od pere lukovica

  10. #10
    Poznat la dolcevita (avatar)
    Učlanjen
    21.07.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    8.008
    Reputaciona moć
    165

    Podrazumevano Re: Љубио сам ДОС-манлијке двије, не кајем се – Бог да их убије

    Ne vredjaj Peru Lukovica, covek je legenda. Dobar je i Teofil Pancic.
    Pardon, gospodine...

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •