Koliko brzina aviona postoje?

GS - Ground Speed brzina aviona u odnosu na zemlju, sa sve uracunatim ubrzanjem/usporenjem zbog vetra
IAS - Indicated Airspeed brzina koju ocitava instrument u avionu, i na ocitavanje ovoga vetar ima bitnog uticaja
TAS - hmhm......nesto kao GS, ali malo komplikovanije :)

nego siguran sam da sam izmesao stvari, pa ne bi bilo lose da dodatno pojasnis :)
 
GS- brzina aviona u odnosu na zemlju (brzina njegove projekcije na zemlji)
IAS - brzina koju pilot ocitava na brzinomeru (razlika ukupnog i statickog pritiska)
TAS - brzina aviona u odnosu na neporemecenu atmosferu ( to je IAS korigovan za pozicionu gresku pito sistema i kompresibilnost)
M- odnos TAS i lokalne brzine zvuka

Pozdrav
 
GS- brzina aviona u odnosu na zemlju (brzina njegove projekcije na zemlji)
IAS - brzina koju pilot ocitava na brzinomeru (razlika ukupnog i statickog pritiska)
TAS - brzina aviona u odnosu na neporemecenu atmosferu ( to je IAS korigovan za pozicionu gresku pito sistema i kompresibilnost)
M- odnos TAS i lokalne brzine zvuka

Pozdrav

pa nisam mnogo promasio :)

elem, nije mi bas jasno ovo oko TAS.
ako to mozes malo detaljnije?
 
Dakle, da ne bismo vise o ovome raspravljali na temi gde to nije mesto, postavljam novu temu.

Ako je neko raspolozen, neka napise razlike izmedju TAS-a, IAS-a, GS-a i M.

IAS(indicated air speed) је брзина коју нам показује брзиномер код кога је извршена корекција за грешку коју уноси сам инструмент(грешке инструмента су претежно механичке грешке које поседује сам инструменат као што је напр.унутрашње трење...)

CAS(calibrated air speed) je брзина која се добије кад се индицирана брзина коригује за грешку положаја давача пито-статичког система.

EAS(equivalent air speed) је брзина која има корекцију калибрисане брзине услед стишљивости ваздуха у односу на висину лета.Брзиномер уграђен у авиону (без корекције грешке положаја давача питостатичког система и без корекције за грешке самог инструмента,али са већ уграђеном стандардном адијабатском корекцијом стишљивог ваздуха на висини нивоа мора тј. за Н=0) показује ЕАS и за Н≠0.

TAS(true air speed) се добија кад се изврши корекција ЕАS због густине ваздуха.

v =e /√σ gde je σ ---релативна густина

другим речима то је брзина кретања ваздухоплова у односу на земљу када нема ветра или се он занемари или се не узима у обзир.

GS(ground speed) je брзина ваздухоплова у односу на земљу при чему се узима у обзир и компонента ветра који делује на висини лета ваздухоплова.

GS = v∓ wind

M (Mach number) у најкраћем је неименовани број(тј.нема мерну јединицу) који показује однос између стварне брзине и брзине звука.Веома важан параметар је температура уз однос укупног и статичког притиска.

Како сад то функционише?

Пошто анализе међусобних веза између појединих брзина захтевају шире прорачуне то се у пракси бар за комерцијалну авијацију употребљавају лако читљиви номограми и дијаграми са већ претходно израчунатим вредностима појединих параметара .Рецимо,грешке давача питостатичког система су углавном функције нападног угла крила.положаја флапсова,преткрилаца и стајног трапа, па да би одредили ову грешку ,за сваки тип ваздухоплова се врше испитивања у лету на основу којих се праве дијаграми у којима се може одредити вредност ове корекције.ови дијаграми се дају у приручнику за пилоте-Flight Manual,тако да пилоти могу да их користе.
Такође, да би један брзиномер увек показивао тачну брзину то је усвојена скала која је тако баждарена да на висини H=0 и стандардној атмосфери показује стварну брзину .Због тога је потребно за сваку другу висину одредити корекцију .
На крају,све ове брзине се могу веома лако наћи коришћењем одговарајућих номограма за поједине нивое лета из посебних приручника које добијају авио-компаније од произвођача ваздухоплова.
 
Као допуна анализи брзина вреди расправљати о ограничењима везаним за лет ,а тичу се минималне брзине лета,одређивање брзине губитка брзине,брзине '' трешења'',лета у заокрету,упозорења о уласку у област губитка брзине,плафона лета,максималне брзине и структуралних ограничења.
Познавање минималне брзине је веома важно за правилно летење ваздухоплова поготово при лету близу земље.Без улажења у одговарајуће обрасце треба само напоменути да ако желимо да летимо са мин.брзином при чему је позната тежина ваздухоплова потребно је летети тако да се оствари макс,вредност узгона који опет зависи поред осталог од нападног угла крила.Та тачка на којој се оствари макс.узгон при одређеном нападном углу је тренутак када струјнице ваздуха које се ''обруше'' на горњаку аеропрофила сад почињу делимично да се одвајају и ''лепе'' наизменично што доводи до тзв.''трешења'' ваздухоплова(buffeting).Произвођачи ваздухоплова даје ове податке у форми зависности разних углова закрилаца као и преткрилаца.Обично се мин.брзина даје у форми ЕАS.Практично ,то је мин.брзина у хоризонталном лету.

Брзина губитка брзине(STALLING SPEED) је CAS или мин.брзина стабилног хоризонталног лета при којој се може управљати са ваздухопловом ,мотори имају потисак раван нули или су на режиму малог гаса(IDLE ).Teжиште ваздухоплова је у најнеповољнијем положају.И овде,такође важи правило да произвођачи ваздухоплова прикажу детаљне податке,обично у форми дијаграма ,након испитивања у лету.Ова брзина практично значи да уколико би пилот и даље смањивао мин.брзину иако је трешење ваздухоплова све интензивније,онда би ушао у тзв.област губитка брзине где уколико нема довољну висину да изврши маневар лаганог обрушавања да би повећао брзину и затим,уз губитак висине,преведе ваздухоплов у хоризонтални лет са нападним углом мањим од угла при коме се јавља губитак брзине--да не кажем шта би било!

Постоје и друге врсте трешења-то су оне код лета при великим брзинама.И ово се такође ,публикује у приручницима при чему су занимљиве две критичне тачке за сваку тежину ваздухоплова и сваку висину лета(мин и макс брзине).

Код лета у заокрету дефинишу се радијуси заокрета(у навигацији се обично раде стандардни заокрети који су временски ограничени-напр. двоминутни) и угла нагиба ваздухоплова као функције брзине(ТАS).

Према FAA (АМЕРИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ВАЗДУХОПЛОВСТВО) дефинисане су и следеће брзине:

1. конструктивна брзина маневра(design maneuvering speed) koja не сме бити мања од производа stalling speed и коеф.оптерећења при конструктивној брзине крстарења
2.koнструктивна брзина за највећи интензитет буре(design speed for max gust intensity) која не сме бити мања од производа stall speed и највеће брзине буре при конструктивној брзини крстарења
3.конструктивна брзина обрушавања(design dive speed)
4.конструктивна брзина закрилаца(design flap speed) при чему се у приручницима најчешће дају граничне брзине са извученим закрилцима(placard speeds).
5.макс оперативна брзина(маx operating limit speed) су оне брзине које неће бити прекорачене у било ком режиму лета(пењање,крстарење или понирање)
6.брзина извлачења/увлачења стајног трапа(landing gear operating speed) је она макс брзина при којој може доћи до изв/увлачења стајног трапа.

Са становишта безбедности може се рећи да су најкритичније брзине при полетању(тзв v 1 је веома битна поред осталих).О томе другом приликом,јер се уморих од куцања...

Поздрав за све који воле ваздухопловство.
 
Svaka cast za komentare, carlos...bas je dobro imati priliku da se covek podseti na ponesto sto se vremenom i "neupotrebom" zaboravlja.

Mozda je trebalo pomenuti i Never-Exceed Speed (Vne), nisam siguran da li je identicna sa 5.

Pored pomenute V1, Vr (brzina rotacije) i V2 (bezbedna brzina poletanja).

Pomenuo si termin "bura"...nisam do sada (ili se ne secam) cuo da se gusting prevodi kao bura, obicno kao udari.
 
Што се тиче брзина у полетању које је веома важан сегмент лета са становишта безбедности,јер се велика већина удеса јавља баш у овом делу,највише прописа и регулатива се односи на ове брзине и на њихове међусобне зависности.Иако се прописи различито односе на клипне и млазне ваздухоплове,суштина је да треба наћи највећу могућу безбедност уз разне додатне механизме за обе класе ваздухоплова,при чему произвођачи ваздухоплова демонстрирају у лету ове карактеристике везане за брзине.

V1 (critical engine failure speed)је брзина при којој долази до отказа критичног мотора(то је мотор који ће ,при отказу створити највећи отпор тј.највећи момент који избацује ваздухоплов са правца уз погоршање перформанси лета било при полетању док авион још није узлетео било у лету на некој одређеној висини;напр:код 4-моторних критичан је спољни мотор тј. онај који је највише удаљен од тежишта ваздухоплова(В 747,А380),док је код оних са мотором у трупу(B727,DC-10)то скретање са правца тешко уочљиво од стране инструмената и није драстично као код 4-моторних) и даје се обично у форми CAS.V1 не сме бити мања од Vmcg(min control speed-ground) koja je мин брзина при којој је могуће управљати ваздухопловом код кога је мотор отказао.Кад критични мотор откаже при овој брзини се може управљати са ваздухопловом да би се одржао на писти(постоји и Vmca где индекс ''а '' указује на случај у лету-аirborne).
V1 је веома битна при доношењу одлуке о томе да ли ће пилот прекинути полетање или наставити.

Vr (take-off rotation speed) је брзина при којој почиње ротација у току фазе полетања како би се на висини од 10,7 м(35ft) достигла брзина V2.Ово важи за млазне,док је код клипних авиона ова висина 15м(50ft).

Vmu (min unstick speed) је брзина при којој се авион може одлепити са писте и да настави са полетањем,а да то не утиче на безбедност.Ову брзину произвођач авиона одређује како за случај отказа тако и кад сви мотори раде.Даје се обично у форми CAS.

Vlof (lift-off speed) je брзина која ће зависити директно од Vr.Кад сви мотори раде она не сме бити мања 1,1Vmu,a за случај отказа мотора -од 1,05Vmu.

V2 (take-off climb speed) је брзина пењања у полетању и она је једнака стварној брзини на 10.7м висине.Мора такође, бити једнака или већа од 1,2 Vstall или veća oд 1,1Vmca.

Што се тиче брзиномера,он се јавља код савремених ваздухоплова у 2 облика: електронски и традиционални механички.Овај први је на тзв.примарном панелу(primary flight data panel) и обично је у склопу мулти-инструменталног приказа више параметара(висина,вештачки хоризинт,компас...),док се овај други тип користи већином при квару електронског показивача.Код лакших и мањих ваздухоплова-клипних,Vne(never exceed speed) се приказује са црвеном линијом или подеоком на кружном луку на брзиномеру и представља макс демонстративну(значи ону коју је произвођач авиона тестирао у лету) брзину која се не сме прећи у било ком случају.Млазни мотори немају Vne и Vno(max structural cruise speed) на брзиномеру,већ користе макс опративнуVmo(у облику IAS) и Ммо(макс Махов број).Код њих се заправо,налазе 2 индикатора:IAS индикатор и Мachmeter,сваки са одговарајућим ознакама за ове брзине.

Постоје још и друге брзине,али ово није семинарски рад или магистарска теза,већ само покушај да се бар у основи да суштина...

П.С. Надам се да ми Теx...неће много замерити што сам ''gust'' превеo са ''буром'',јер написати ''изненадни удари ветра са променљивом брзином...'' како гласи званично објашњење (Мerriam-Webster dictionary,Brittannicaonline) mi se чинило сувише компликовано и морам признат морао бих дуго да куцам,па сам просто ставио-бура,рачунајући да овај израз управо одговара објашњењу за ''gust''...
 
Odlicna objasnjenja, jos jednom: svaka cast!

Zasto bih ja bilo sta zamerao....samo sam pomenuo da nisam cuo da se gusting prevodi kao bura, koja nam je uglavnom poznata kao vetar koji duva sa severoistoka na hrvatskoj obali Jadranskog mora...dakle, banalizovano, sa kopna na more.

Mogao bih npr. da dopunim da se Vne ili Mne ne poklapaju bas sa brzinama koje je proizvodjac testirao na odredjenom tipu vazduhoplova u letu. Znam da je kod Boeing-ovih modela 707 i 727 Mne uvek dosta manji od testiranih - konkretno, 707 je testiran na M=.97, a Mne mu je (za -320C) .89.

Pomenimo jos nekoliko brzina:


Vmo - maximum operating limit speed

Mmo - maximum operating mach number

Vmd - Minimum drag speed

Mmd - Minimum drag Mach number

Vbr - Best Range speed - prakticno isto sto i Vmd

Cas - Calibrated Air Speed

Eas - Equivalent airspeed

Va – design manoeuvring speed

Vb – design speed for maximum gust intensity

Vso - stalling speed

Vbe – best endurance speed

Vc – design cruising speed

Vfe – maximum flaps extended speed

Vmc - Minimum Control Speed

Vra - Rough Air Speed

Vno - maximum structural cruise speed or 'normal operations' speed

Vle – retractable undercarriage aircraft – the maximum indicated speed at which the landing-gear can remain extended without risking gear door damage

Vlo – the maximum indicated speed at which the landing gear system can be operated


Naravno, ovo je uglavnom bilo Copy - Paste, stvarno nemam vremena trenutno za objasnjavanje svake brzine pojedinacno.
 
U sustini Vertikalna brzina se ne koristi (nisam siguran i da postoji), obzirom da je za letenje bitnija Vx i Vy, koje tretiraju brzine u vertikalnoj ravni. Prva je brzina sa najboljim uglom penjanja, a druga sa najboljim rejtom.

Poz

E pa sad ne znam sta da kazem...a sta onda pokazuje VSI (Vertical Speed Indicator) u cockpitu...pojednostavljeno, to je brzina promene statickog pritiska. Generalno, to bi bio rate of climb i rate of descent, izrazen u npr. futima u minuti ft/min.

Btw, najbolji ugao penjanja i najbolji rate su u vezi...ako imas uvid u vreme i visinu, tj. promenu iste lako iz jednog izracunas drugo...osim ako nisi mislio na napadni ugao za najbolje penjanje.
 
Постоје два режима лета у којима ваздухоплов лети у пењању:

--лет у близини земље непосредно по одлепљивању,где је најчешћи проблем - надвишавање препрека.Овде се пењање посматра кроз угао пењања који се изражава као градијент пењања

--лет када ваздухоплов пење са циљем достизања висине крстарења,где се пењање посматра кроз вертикалну брзину

Познавање верт.брзине је од великог значаја у готово свим фазама лета.

Фаза пењања почиње кад се ваздухоплов на крају тзв.IV сегмента у полетању преведе у конфигурацију за пењање при чему се разматрају минимални захтеви за перформансе лета (најважнији је свакако,мин градијент пењања...) као и безбедно прелетање препрека.И код млазних као и код елисних мотора постоје 4 сегмента у полетању,али се прописи тј. процедуре летења разликују - напр: код млазних,IV сегмент почиње по завршетку потпуног увлачења закрилаца када се врши прва редукција потиска од потиска за полетање на потисак за тзв.трајну употребу.На крају пењања се врши друга редукција потиска и ваздухоплов је спреман за крстарење.Рецимо да се напр. брзина у IV сегменту повећава на брзину за пењање ( са V2 на V climb koja се претходно израчуна у зависности од оперативних параметара(тежине,висине...),док је мин градијент пењања за 4 -моторне 1.7%.Да кажем само да је град. пењања заправо, синус угла пењања ,па рецимо,2% је 1,1146° -- угао под којим се врши пењање. Код елисних - у IV сегменту се врши убрзавање прво до брзине за увучена закрилца ,а затим до брзине за пењање при чему нема задовољавања неке верт. брзине односно град. пењања већ се само тражи безбедно прелетање препрека( ако их има).

Постоје разни прорачуни за верт.брзину ,али ћу само издвојити два:

w= V sin θ где је w --верт.брзина ,V --брзина ваздухоплова у пењању и θ --угао пењања тј. угао између уздужне осе ваздухоплова и хор.лета или равни

w = {( (T- Rx)* V ) / W } / { 1+( V /g ) * dV / dh }

где је Т потисак, Rx - коеф.отпора,V брзина у пењању,док је у имениоцу израз везан за промену брзине са висином и однос брзине и убрзања силе з.теже тзв. фактор убрзања

Како се ово реализује у пракси?

Пилот не мора да зна како рецимо,промене фактора убрзања утичу на перформансе лета са теоријског становишта или напр. како тежина ваздухоплова утиче на верт. брзину пењања...или да постоје посебни дијаграми који рецимо,анализирају зависност верт.брзине од расположивог и потребног потиска,висине лета и угла пењања.Њему је ради једноставности довољан одговарајући закон пењања и VSI (vertical speed indicator) или вариометар за клипне моторе.Иначе се све ово публикује у одговарајућим приручницима како за посаду тако и за техничко особље.
Да не би посада стално у пењању подешавала брзину лета зависно од висине и тежине ваздухоплова што условљава непрекидно праћење параметара лета како би се што више приближили оптималном режиму пењања тј. да се за најкраће време попну на висину за крстарење - то се користи аутопилот који ће држати задану вредност брзине(најчешће у облику CAS) до достизања Ма броја,после чега се ауттопилоту зада одржавање константног Ма броја.
ПРИМЕР: закон пењања за В 727 -2L8(има их за разне конфигурације) би био:

310 / 0.78 LONG RANGE CLIMB(LRC)

за DC -10 -SERIES 30:

320 / 0.82 LRC
350 / 0.85 HSC (HIGH SPEED CLIMB)

Први број означава брзину у CAS у kts(knots). 1 kt = 1,852 m / h. или 1 kt= 0,514 m /s.Друга цифра је Ма.

LRC је режим лета где је битна потрошња горива.HSC je погодан за достизање висине крстарења уз најкраће време .Само још треба напоменути да у САД постоји још једно ограничење до висине од 10000ft a to je da se тамо лети са 250 kts па би ови закони пењања гласили:

250/310/0.78 ...

И на крају,вариометар(или VSI за млазне) је трећи инструмент поред брзиномера и висиномера који ради на принципу ваздушног притиска.Док брзиномер посредно приказује брзину мерећи разлику између укупног и статичког притиска,а висиномер,као модификовани барометар,показује висину по притиску ,дотле вариометар реагује на тренутне промене висине показујући верт.брзину.
Ако ваздухоплов лети хориз. казаљка вариометра биће прикована за нулу.Ако се он пење,она иде нагоре и ако се спушта- она клизи надоле.Брзине пењања - понирања су означене са ft/min или у м/s.

П.С. Питајте пилота како би реаговао кад би установио да му је VSI у квару или да га просто нема...Што би рек'о један мој комшија на питање шта би без chat-a на рачунару: -Боље ме убиј!...
Поздрав
 
Stvarno odlicni komentari.

Jedino se sa carlosom ne bih slozio u vezi smanjenja potiska pri poletanju i konfiguracije sistema za povecanje uzgona...to zavisi od vise faktora (jedan je cak i polozaj aerodroma u odnosu na naseljena mesta), ali prvo smanjivanje potiska sa T-O na Climb se obicno ne vrsi kada su svi elementi za povecanje uzgona uvuceni, tj. kada je krilo "aerodinamicki cisto".
 
Carlos sedi.
5+!
:)

Сад сам у дилеми: јел' сам положио или нисам?Јер ако сам добио ову '' оцену '',она на студијама није пролазна...ал' добро ',барем сам био близу,што значи да ми још мало фали...ништа зато - прочитаћу још неку књигу па ћу да се јавнем да одговарам.

Добро,знам и ја да сам претерао са овим мало ширим објашњењима иако сам се трудио да бар суштину изнесем уз понеко објашњење о практичној употреби ових стручних термина,јер је добро познато да људи из техничких струка су лоши презентери.Зашто?Ама,увек претерају са детаљима који су исувише стручни па пола публике једва чека да оде на кафу.Најбољи су они са друштвених наука,поготово правници--да не кажем,адвокати.Седиш,гледаш у њега к'о у пуњену ћурку,док ти он млати,прича празну причу,објашњава и рукама и ногама како је то што он говори малтене,доказ Ајнштајнове теорије релативитета(ето,опет детаљишем--нећу више,одма' ћу да скратим!) и ...шта даље?Ништа--вадиш шолде из џепа и плаћаш!Мислим,немам ништа са њима(хвала богу!) и немам неку мржњу према њима,али адвоката,вала,познаш на км.

Зато ћу сад мало да преданем,да не кажем да одем на паузу.
Чини ми се само да они који воле авионе (ту сам и ја) су мало специфични људи,па ваљда ће нам они други опростити што се толико распричамо о њима!
 
Stvarno odlicni komentari.

Jedino se sa carlosom ne bih slozio u vezi smanjenja potiska pri poletanju i konfiguracije sistema za povecanje uzgona...to zavisi od vise faktora (jedan je cak i polozaj aerodroma u odnosu na naseljena mesta), ali prvo smanjivanje potiska sa T-O na Climb se obicno ne vrsi kada su svi elementi za povecanje uzgona uvuceni, tj. kada je krilo "aerodinamicki cisto".

Tекс...оно што сам исписао о сегментима није моје слободно тумачење шта се дешава у полетању за НАГЛАШАВАМ ТРАНСПОРТНУ АВИЈАЦИЈУ,значи ту спада и наш ЈАТ...За војне ваздухоплове искрено,нит' сам то учио нит'сам нешто и био претерано заинтересован,мада мислим да је у основи исто. .Да ли се ти слажеш или ја са тиме кад би требало извршити редукцију потиска је неважно.Ово су прописи ,а што рече Павле Вујисић у оном филму:-Прописи су... Како то раде пилоти у пракси је индивидуално и јели,зависи од много чега.Поменућу само један пример како изгледа када се превиди поштовање прописа при слетању:капетан В727 после извештаја копилота да је спољни маркер идентификован на око 8 миља од аеродрома Халифакс (Канада) постепено смањује брзину до 143 чвора-што је била најнижа дозвољена брзина за тежину авиона у том тренутку са које се иде у постепени прилаз по ILS-у,што он не проверава јер се труди да кроз маглу угледа референтну тачку аеродрома.И кад му копилот јавља да су закрилца на 15... он командује - точкови доле уз обележавање на брзиномеру мин брзине прилажења и на копилотовом инструменту-брзину за случај неуспелог прилажења при чему говори копилоту-САЧЕКАЈ СА ЗАКРИЛЦИМА иако су она тада била на 15 степени што је недовољно за безбедан прилаз(требало је да се поставе прво на 25 а онда на 40 степени.Задњи извештај пилота је био -закрилца на три нула..када се губи глас на трци у црној кутији која је пронађена после удеса.Биланс:73 људи је игубило животе.Разлог:погрешна процена прво брзине па онда и закаснело постављање закрилаца...(извор:Brian Moynahan - Airport Confidental).
E сад,зашто се уопште врши редукција потиска:потисак у полетању је временски ограничен на 5 мин-то је заправо,онај потребан потисак (намерно не кажем макс потисак) да се авион БЕЗБЕДНО одлепи са мајчице земље и преведе у конфигурацију за пењање и да се због великог напрезања моторских компоненти то не пролонгира довољно дуго да мотор оде на ремонт(најкраће сам рекао да не бих сад паметовао о стручним терминима).То је исто као и кад возимо кола-колико после стартовања мотора возимо првом брзином?

Морао сам и ја да проверим оно што сам нажврљао о полетању,јер је Текс неки злоћко ,па ми не верује.Зато ево документа о томе:
FAA
FEDERAL AVIATION REGULATION
Part 25-Airworthness standards:Transport Category Airplanes
25.105 - 25.115 Take--off and Take-off flight paths
и
Pilot Guide to Takeoff Safety: Operational Takeoff Calculations.
Можеш и на њиховом званичном сајту ---откуцај само faa...

Добро,сад се одјављујем.Тачка.Или ''ROGER''.
 
bas sam nedavno procitao jedan komentar kada je u pitanju otkaz motora i ta granica od 5 minuta na full power "regardles of the five minute limitation on tako -off power.dont reduce power until you are quite happy with your achived performance.Jet engines are pretty tought,and a few extra minutes at full power will not bother them a bit."
ovo sam uzeo iz knjige D.P.Davies-a "handling the big jets".ima jako dobrih komentara i saveta....
 

Back
Top