Zapostavljeni ili nevoljeni?

U poslednje vreme(zadnjih 10 godina, eh) imam problem sa ocem u smislu da vecito imam osecaj zapostavljanja, osecaj da ga ni najmanje nije briga za mene i za ono sto se meni dogadja...Moji su razvedeni jos od kad sam bila mala i trenutno zivim s njim (i sa macehom i sestrom)i imam osecaj kao da sam gost u kuci, sama i prepustena sebi...Veceras sam imala ozbiljnu svadju zbog toga i poprilicno sam se isplakala pa me zanima da li jos neko ima takav slucaj u porodici i kako se nosite s tim???:-(

Ima moja drugarica taj problem, pa se preselila kod prave mame i sad joj je nekako OK, ali ne i savrsheno... To je bash zamrsheno i situacija je teshka, ali bolje i to nego nemati oca, shto je kod mene sluchaj, tako da znaj da uvek ima gore...

Pa nisu svi ljudi isti niti svi ljudi na isti nacin pokazuju emocije.Nije mi namjera da branim i opravdavam tvog oca manga ali i sama sam roditelj pa mi se cesto ucini da moje prisustvo smeta mojoj djeci...A kad se povucem da ispostujem njihovu zelju "da se ostave na miru" djeluje kao da su zapostavljeni.Imam utisak da oni ne znaju sta hoce a ja se ne snalazim u tom njihovom neznanju.Kod muskaraca pa tim i kod tvog oca to ide jos teze...Prihvati ga bas takvog i navikni se na njegovu cutljivu ljubav jer promjeniti ga neces sigurno.

meni moji mama i tata ni ne primecuju...uvek kad kod se nesto desi u kuci skoli na ulici ja sam kriva-tako oni kazu....jednom sam otisla od kuce i celu noc i pola dana nisam bila tu i oni nisu ni primetili da nisam tu.....dobro mama ajde nekako ali tata uvek brani moju sestru ne smem da je pipnem on ce se odma drati na mene...ali ja sam odlucila da ih kuliram.....stalno sam u sobi osim kad sam za kompom i kad gledam tv,i kad jedem....znaci pokusavam sto vise vremena da provodim u sobi da se udaljim od njih...kad bih bar dobila tv ili komp u sobi nikad ne bih ni izlazilaiz nje..............jedino u mojoj sobi mogu da se osecam mirno jer je onako u momfazonu(ne u potpunosti nazalost)ostatak kuce ne podnosim i kao ni moju porodicu(nije bas da ix ne podnosim ali tako nekako)sestru ne pustam da ulazi iako je soba zajednicka...i tako se opustim i slusam muziku..........i kuliram ih naravno ne slusam sta mi pricaju ja se njima ne obracam osim kad trazim pare....

Evo ja ceo zivot.Naime odrasla sam s babom i dedom u drugom gradu,a moji su dolazili vikendom da provedu vreme sa mnom.Nisu mogli da mi se posvete,radili su.
Tako sam se vezala za babu i dedu.I tesko sam prebolela gubitak dede, i to sto je baba postala senilna i vishe nije osoba kakva je bila.

Medjutim meni taj stav roditelja prema meni sad nije neki problem.
Zivim s mojima zato sto josh nemam svoj stan, totalno smo razliciti tip ljudi i uglavnom gledam da ih zaobilazim sto vishe.Ja sam ili vani ili u svojoj sobi , a oni gledaju puno TV...pricamo ponekad , ali svako ima svoj zivot.

Uzimajuci u obzir da sam se ja navikla na to,sad mi ne smeta.
Smetalo mi je ranije sto ih mrzi da idu na roditeljske.I interesuju se jedino za prosek u knjizici i mogucnost da se dobro zaposlim.Medjutim kako su godine prolazile shvatila sam da i nije to strasno.Ipak dok me finansiraju i ja radim svoj posao ja sam zadovoljna.
Imam krov nad glavom i sredstva da studiram i vishe od toga i ne trazim.

jA uopshte nemam problem s tim...Ja se sa mojim roditeljima vrhunski slazem.....
A shto ne porazgovarate,mislim o tome zashto tako?

BIG PEOPLE:

eh, shta bi ja radila na tvom mestu..... mene matorci chim izadjem iz kutje zovu na svakih 20 min. da vide shta radim, gde sam.... dobro, sad su se malo smirili, ali do pre pola godine....

Kliknite za proširenje...

Isti slucaj....
gaga 93, tvoja prica me je malkice uzdrmala, da budem iskrena...:|
To stvarno jeste veliki problem... da li oni imaju bilo koji razlog da se tako ponashaju? Da li karikirash kada kazesh da nisu primetili da te nema celu noc, ili si ozbiljna?
...:-(

ove price su tako tuzne..........ma nema savrsenih roditelja....

nemaju....mislim smeta im moje ponasanje...jeste da se malo u skoli svadjam sa nastavnicima ali to je normalno ponasanje za tinejdzere....ozbiljna sam otisla sam na trening u 21 sa sestrom i ona se vratila oko 23 a ja nisam sutradan sam se vratila oko 14

sad bih ja rekla blago tebi kad te non stop ne pitaju gdje si.......al kad sve ovo procitam ne mogu to da kazem........oni te gaga sto posto vole,samo,eto nemaju vremena,bar ja tako mislim

pa nije to sad blago meni kad me ne pitaju gde sam.....jedva mi daju da izadjem i da ostanem do 12 u gradu...ali od sad cu ja da se zatvorim u sobu kao spavam i kroz prozor pa u grad pa se zadrzim koliko ocu.....xexexe pa se kroz prozor i vratim i mozda ni ne primete da sam otisla.....

s necije strane da

pa recimo da se moj tata sada trudi....mislim to je stvarno ok i veoma mi je drago, mada kad se nesto trudis protiv svoje prirode ne potraje najcesce....On nije los covek samo je beskrajno ravnodusan i nezainteresovan...Pricala sam s mamom (koja je susta suprotnost tati, zove me non stop i doslovno me gusi mada je stvarno divna) i ona me je malo opustila, objasnila mi neke stvari, tako da se trudim da ne razmisljam...
gaga 93 znam sta znaci zatvoriti se u sobu, ova soba je meni totalna uteha i tu se najcesce izolujem kad god me neko nervira ili kad me ovi ovde tretiraju ko stranca...

ne znam sta da ti kazem,osim..drzi se i nemoj da tugujes...i provodi sto vise vremena sa majkom...